Putin bi mogao da bude još opasniji u 2015 :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Русија ће заштитити Крим свим расположивим средствима

Руски председник Владимир Путин говорио је у интервјуу са режисером Оливером Стоуном о развоју украјинске кризе, уласку Крима у састав Русије и о акцијама Москве у Сирији.

Трећа серија филма Оливера Стоуна, који је заснован на интервјуу са Владимиром Путином, приказана је на америчкој телевизији Шоутајм. Интервјуу је сниман од јула 2015. године до фебруара 2017. године.

Под будним оком ЦИА

Путин је испричао да је Централна обавештајна агенција „посебно пажљиво пратила догађаје у Украјини“ 2014. године. По његово мишљењу, тада су Европа и САД распиривале незадовољство и уместо да разјасне шта се реално дешава, оне су подржале државни удар“.

Председник је навео да још увек не разуме зашто је то урађено.

По његовим речима, у „Украјини су мислили да ће се придруживање било којој форми стандарда ЕУ избавити од понижавајућег положаја у којем су се нашли почетком ’90-их година до данас. По мишљењу Путина „то је главни победнички мотив свих догађаја“.

„Ми смо 17 година водили преговоре са ЕУ о условима придруживања Русије Светској трговинској организацији. И одједном нам објављују да Украјина и ЕУ потписују међусобни споразум о асоцијацији, потпуно отварајући украјинско тржиште. Тако би ЕУ ушла са свом својом робом на нашу територију без икаквих преговора, упркос постигнутим договорима током 17-годишњих преговора о придруживању СТО“, објаснио је Путин.

Шеф руске државе је додао да је Москва на то реаговала и предложила „одржавање преговора са нашим европским партнерима у тространом формату“, „али су нас оштро одбили“, рекавши да то није наша ствар.

Говорећи о саопштењима из америчке штампе о томе да је тадашњи председник Украјине Виктор Јанукович побегао из Кијева, Путин је рекао да је то верзија којом се покушава оправдати државни удар.

„Чим је отишао у други по величини град у држави, наоружани људи су заузели председничку резиденцију. Како бисте то назвали кад би неко у САД заузео Белу кућу? Државни удар? Или мислите да су они дошли тамо да чисте подове?“, упитао је руски председник.

„Наравно, може се све окретати и могу се обмањивати милиони људи монополским правом на медије, али на крају мислим да је објективном посматрачу ипак јасно шта се десило“, додао је Путин.

„Десио се државни удар“, нагласио је он.

„Владимир“ и „Барак“

Путин је испричао да се налазио у сталном контакту са тадашњим председником САД Бараком Обамом након почетка кризе у Украјини 2014. године. На питање да ли су успели да се договоре, Путин је одговорио „не“, али је затим истакао пословни карактер разговора.

„Имали смо различите оцене поводом кризе у Украјини и њеног тока. Дијалог је имао пословни карактер“, навео је он.

Стоуна је интересовало како се лидери међусобно ословљавају за време разговора.

„Бараче, Владимире“, навео је Путин.

Русија није прикључила Крим, већ су се Кримљани придружили Русији

Говорећи о прикључивању Крима Русији 2014. године, Путин је скренуо пажњу да је то био избор Кримљана.

„Ми нисмо одлучили да прикључимо Крим, људи који живе на Криму одлучили су да се придруже Русији. Парламент који је изабран по украјинском закону, апсолутно легитимни парламент Крима, расписао је референдум. Парламент је изгласао убедљивом већином гласова улазак у састав Русије“, рекао је руски председик.

Он је навео да је Русија створила услове да „људи изађу на изборе“.

„Тамо није било никаквих борби, нико није пуцао, нико никога није убијао“, додао је Путин.

„Након што је Крим постао пуноправни део Русије, наши односи су се према тој територији кардинално променили, и ако видимо претњу за своју територију, штитићемо је свим расположивим средствима“, рекао је он.

Стоун је такође покренуо тему америчког разарача „Доналда Кука“, који је послат у Црно море у подручје Кримског полуострва одмах након прикључења Крима Русији 2014. године. Тада је након приближавања разарача Криму, Русија покренула ракетни комплекс „Бастион П“ и укључила радиолокациони комплекс „Монолит Б“. „Доналд Кук“ се нашао на нишану суперсоничне ракете „Јахонт“. Након тога брод се померио према Босфору. Месец дана касније руски бомбардер Су-24 неколико пута је надлетао разарач на малој висини, што је изазвало негативне реакције Пентагона.

По Путиновом мишљењу, ова ситуација се не може упоредити са Карипском кризом из 1962. године — тада је свет био на прагу нуклеарне катастрофе.

Руски председник је саопштио да је „командант видео, сигурно, да је ракетни комплекс у стању борбене готовости“.

„Не знам тог човека, али је он опрезан, одговоран и прилично храбар официр. Он је донео правилну одлуку. Није желео да заоштрава ситуацију, провоцира, доводи ситуацију до апсурда и конфликта. То уопште не значи да би он био мета ракетног напада, али требало је да виде да је обала заштићена“, додао је Путин.

Зашто је потребан Асад

Једна од главних тема трећег дела филма је била Сирија. Путин је испричао да Русија одлично зна да је руководство Сирије направило неке грешке у изградњи односа унутар земље. Пре него што је донета одлука о почетку операције Ваздушно-космичких снага у Сирији, са председником Асадом је одржан разговор.

„Открили смо да он сам разуме да има веома велики проблем. Он не само да је спреман за дијалог са опозицијом, укључујући чак и наоружану опозицију, већ је спреман на дијалог са њима о новом уставу. Спреман сам да тврдим да ће будући превремени избори за председника бити одржани под строгом међународном контролом“, рекао је Путин.

Руски председник је нагласио да се „још увек велика територија налази под контролом ДАЕШ-а, али да је значајан део ослобођен“.

„То није било каква територија или део пустиње. То је територија од животног значаја за Сирију“, навео је Путин.

Он је такође саопштио да ће Русија подржавати сунитске групе које су спремне да ратују против ДАЕШ-а и Нусра фронта, Асад и сиријски војници су пристали на то.

У исто време, председник је нагласио потребу подршке САД, Саудијске Арабије, Јордана и Египта у сиријском питању.

„Ми смо нисмо заинтересовани за надувавање конфликта, већ напротив, за успостављање дијалога како би се очувала територијална целовитост државе. То је веома тешко. Нама није лако доћи до неког концензуса. Међутим, директан контакт са једим и другим партнерима нам даје такву шансу. У целини, успевамо у томе. Радићемо пажљиво како бисмо на сваком следећем кораку учвршћивали постигнуте резултат, а не уништавали их“, рекао је Путин.

Само на Спутњику у 11.00: Директна линија са Путином

Председник Русије Владимир Путин одржаће конференцију за штампу, у оквиру које ће одговарати на питања грађана. Очекује се да ће се већина њих утицати социјалних проблема, здравственог осигурања, плата, образовања, део питања може бити повезана и са предстојећим изборима.

Разговор Путина са народом ће почети у 11.00 по средњеевропском времену. На сајту Спутњика можете пратити директан пренос догађаја.

Ово ће бити 15. директна линија шефа државе. Овај формат разговора настао је још за време Путиновог првог председничког мандата. Прва линија је одржана 24. децембра 2001. године, а последња 2016. године.