Ако ниси чивут, у ''економији'' нема шта да тражиш. 

Evo saveta o psihologiji iz prve ruke:

nije tačno da se teško upisuje, osim ako si imao slab uspeh u srednjoj ili se ne snađeš na testu inteligencije. Studije su prvih nekoliko godina da se ubiješ od dosade, kasnije dolaze zanimljive stvari.

Što se tiče nalaženja posla, grohotom ću se nasmejati. A i da ga nađeš, čamićeš negde za nekih 30.000-40.000 (i to je puno obzirom da ćeš pola radnog veka volontirati), pisati izveštaje ceo život.  Posao kao posao je govno.

E sad, može biti prosperitetan ako nastaviš da se edukuješ, pa recimo... ostatak života.  U psihoterapiji je budućnost psihološke struke, makar iz nekog mog ugla. To je lepota te struke, ako mene pitaš. I lepota i novac, lepo i korisno.

Još nešto: većina psihologa su najobičniji ludaci, budale i poremćene osobe koje su to upisale da bi se izlečile, što najčešće bude neuspešno. Ima i onih drugih, koji su ludački zaljubljeni u svoju struku, pa im ništa od jadnog stanja u kom je ta struka u ovoj zemlji ne pada taaako teško. Ja sam otprilike spoj ta dva, tako da ću da gulim još jedno 10 godina edukacije koja košta kao bubreg mesečno (konkretno, 80 evra mesečno, ovo na šta ja idem, traje 5 godina  ), ali nema veze. To je investicija, pobrinuću se za njeno isplaćivanje.

Moj savet ti je: ako nisi mnogo lud (uporan, snalažljiv, nemaš nekog ko bi ti finansijski pomagao oko tih edukacija i ostalog), batali. A ako ti je cilj da čamiš u nekoj smrdljivoj kancelariji za 30.000 (a i to teško, jedino ako imaš vezu) i pišeš suvoparne izveštaje, onda go for it. Ili ova treća, najteža opcija... koju sam ja, pametnica, izabrala. 

Kako gde, u Nisu su(kada sam ja upisivao pedagogiju) imali 5 studenata po jednom mestu tj njih preko 400 za 80 mesta, a nisu te godine imali test inteligencije vec samo psihologiju i opstu informisanost.

A ja se dvoumila između psihologije i prava, kad sam upisivala fax. Bile su u opticaju još književnost i istorija, ali je "borba" bila između psihologije i prava.

Na odeljenju za psih. FF u Beogradu jedno divno bice, Marija Babic, odbranila je diplomski rad sa temom zasto ljudi upisuju psihologiju... pa, kad nekad budes imao vremena, potrazi rad... odusevice te, bas kao sto je sve koji su ga procitali!
U vezi ostalog bih se slozio sa Bambinom.
Pitanje je da li si prosek, odnosno da li ces biti prosek, ili ne. Prosecni psiholozi ce da se zatvore u tesne kancelarije i pisu sablonske procene i izvestaje za par stotina eura mesecno. Natprosecni ce da nastave skolovanje, profesionalno se usavrse, i rade nesto em mnogo zanimljivije em profitabilnije. Primer, necu mu navoditi ime, psiholog i psihoterapeut koji pise za jedan casopis, objavljuje knjige, drzi privatnu psihoterapeutsku praksu, predaje i drzi prezentacije sportistima iz biofidbeka i neurofidbeka... mlati nezamislivu lovu, a pritom mu posao nije statican i vezan za kancelarijicu.

Sa drugim naukama je ista prica...
Iako se pravi masovna produkcija ekonomista, pravnika, lekara... ja sam ubedjen da ce oni kvalitetni i natprosecni bilo da te oblasti upisu sad ili za 5 godina... uspeti. E sad, to sto ce ih biti <1% je sasvim druga prica...

Sa sociologijom je isto... Ako budes prosecan.. nema tu mnogo vajde... ako se istaknes, uvek mozes da ostanes pri Univerzitetu, nadamo se da ce kroz koju godinu doci do smene generacija na univerzitetima, pa ce i mladjim strucnjacima biti data sansa... da se pojavljujes u emisijama i dajes nam objasnjenja zasto se neki procesi odvijaju tako i tako...
Samo, ako nemas ambicije da budes takav... onda je psihologija bolja opcija, jer ti ipak pruza sire mogucnosti za egzistenciju. Svaka vaspitno-obrazovna ustanova danas trazi psihologa... vrtici, skole, onda firme, bolnice, sudovi... sa sociologom si poprilicno ogranicen.

Test znanja i test opšte informisanosti su ovde smešni, jedino gde se pada je ovaj treći test. Bude ista tolika zainteresovanost (još i veća, UNS je jači od niškog ), pa opet tvrdim da nije teško upisati. A još je lakše završiti.

Kad vidim ko je sve upisao i završio mlatila bih se štanglom po glavi dobrovoljno.

Nije mi jasno zasto ljudi i dalje  razmisljaju u stilu "neko ce me zaposliti, mozda drzavna firma i tamo cu da se smaram dok ne bacim kasiku"

Firme vam trebaju zbog prakse i kontakata, a valjda je cilj da jednom radite za sebe. Tada je svaki posao zanimljiv a i para je mnogo vise.

Ma to jeste, ali konkurencija je velika. Nije tesko jer imas knjigu od 250 strana(koliko se secam jer sam istu spremao za moj upis) i test opste informisanosti za koji se spremas tako sto gledas kvizove a test ti je 90% zaokruzivanje tacnih odgovora gde uvek imas jedan tacan odgovor a nemas negativnih poena ako promasis . Vec za ovo trece nemam pojma kakva je procedura... Tako da, sam prijemni nije toliko tezak, samo je zeznuto to sto je konkurencija ogromna.

A inace, tu ih uvek imas raznih koji upadnu sto preko znanja, sranja ili pak veza tako da me npr. ne cudi kada moja koleginica ne zna da odgovori kako se zove institucija u kojoj se obavlja obrazovanje.

nije da nije 

Hvala na odgovorima! Jasno mi je da moram napraviti kompromis između onog što volim i onog što je isplativo samo je problem što ja u svojoj glavi ne mogu još uvek taj kompromis da napravim!! Jedan dan mi se čini da je sociologija pravi izbor za mene, a sutradan sam siguran da sam budući psiholog, a sociologiju otpisujem jer neću moći da se zaposlim.  Prekosutra sam u sasvim drugačijem raspoloženju. . . Pritom nisam razmažen u smislu da ne znam šta hoću. . .  :help:   :help: