Za nedelju dana pocinje upis, za 15 dana prijemni, ja jos nisam odlucio gde cu i sta cu.  Paralelno spremam prijemni za 3 oblasti, pa cu  onu "pravu" izabrati verovatno dan-dva pre, posto se inace kod mene sve odvija kasno  :mrgreen:

Zavrsio sam ekonomsku skolu - ekonomski tehnicar, prosek odican 2 vr dobar 2 godine.  Iz nje vucem oko 33 boda.  Zanimaju me uglavnom drustvene nauke.  Ekonomija dolazi u obzir jer sam razbio predrasude koje sam imao prema njoj u skoli, i shvatio njenu bitnost i ulogu u drustvu, samo je problem sto je u mom gradu vec gomila ekonomista na birou, pa ne bih da rizikujem.  
Ove 3 oblasti o kojima govorim su psihologija, sociologija, i novinarstvo/medjunarodni odnosi na FPN.  Seo sam, stavio na papir sve ZA i PROTIV ali nikako da dodjem do konkretnog odgovora. . .  ni profesionalna orijentacija mi nije pomogla je rmi je isto svela sve na ove 3 oblasti.

Psihologija

Za:
 - Volim da posmatram ljude i da ih proucavam.  U drustvu sam obicno ekstrovert koji ne prica puno ali u sebi analizira "male" detalje i na osnovu toga donosi kao neke zakljucke.  
- Realno, psihologija je zanimljiva nauka, nije suvoparna i pruza jednu sirinu u obrazovanju, daje uvid u ono od cega je svaki covek sastavljen - njegova licnost, osecanja itd itd itd. . .

Protiv:
- Zaposlenje?? Prema oglasima, jako je malo ponuda za psihologe.  
- Studije su teske, ima gomila statistickih, bioloskih i sl.  predmeta koji te bas "ubiju" u pojam.
- Ne bih hteo da budem kao vecina psihologa koje sam upoznao. . .  od naseg skolskog psihologa do psihologa u Centru za socijalni rad.  To su jedni odvratni ljudi koji se prave da sve znaju i izigravaju neke "prepoznate strucnjake" a u stvari 99% ljudi sa kojima su u kontaktu zabole ona stvar za njihova "strucna" misljenja.  Recimo. . .  taj psiholog u CZS je radio neku psiholosku procenu mene i napisao da sam "rigidan, sklon agresiji" itd. . .  sto ne da nije tacno, nego je najveca glupost koju sam cuo u zivotu.  Kad sam ispricao to prijateljima. . .  pali su u nesvest.  Malo kasnije, skolski psiholog je radio profesionalnu orijentaciju, i rekao da se na istom testu licnosti pokazalo kako sam "ekstrovert, popularan, uvek u centru paznje", sto je takodje gomila gluposti, nikad nisam bio takav.  Zbog toga sam malo i poceo da sumnjam u psihologiju kao nauku. . .  ali istovremeno dobio i razlog da ne budem takvo povrsno djubre kao oni, da napravim razliku, i da mozda nekad u buducnosti unapredim testove koji su se ocigledno pokazli kao netacni  :D

Sociologija
Za:

- Predmet u kojem sam uzivao, i pomagao profesoru da iz njega izvodi nastavu.  Pruza ooogromnu sirinu u obrazovanju, drustvo kao celina me jako zanima, voleo bih da globalno posmatram i dijagnoziram promene u njemu.  
- Prijemni nije tesko poloziti a i cuo sam da su studije relativno lake.

Protiv:
- Zaposlenje?? Moguce je samo pri faksu, pri institutima, i u skolama, a ja ne bih bas ceo zivot da tavorim u 7-8 kvadrata.  
- Posto postoji mogucnost da se nakon studija vratim u rodni grad, koji ima oko 30 hiljada stanovnika. . .  ne verujem da ce tu biti potrebni sociolozi.  Dakle, jos jedna neizvesnost.

Novinarstvo/knjizevnost/Medjunarodni odnosi

Za:
Ceo zivot nesto pisem. . .  pisao sam za lokalne novine, imao blogove, pisao zbirke pesama, strucne radove, analize dela iz knjizevnosti. . .  profesor knjizevnosti mi je rekao da sam izuzetno analitican i da imam intuitivni stil pisanja poput Mese Selimovica (to mi je ujedno i najveci kompliment u zivotu, bez zezanja!) Mogao bih sebe da zamislim i kao knjizevnika, i kao novinara, i kao atasea/ambasadora u nekoj zemlji.  Putovao sam dosta i mnogo volim susrete sa drugim kulturama i takav stil/nacin zivota.

Protiv:
Zaposlenje?
Plata profesora knjizevnosti u skoli je 40. 000. . .  sto je mizerija.  Novinari su tu negde. . .  Jos je jako tesko naci posao i u skolama i u novinama. .  jer nazalost kod nas Srba vazi pravilo da kad se jednom zasedne u fotelju iz nje se ne dize do penzije!


I jos bih dodao Strane jezike.  
Savrseno govorim engleski i francuski jezik, iz njih ne bih uopste trebalo da polazem prijemni jer imam iz oba diplome sa republickih takmicenja.  Imam "zicu" za jezike. . .  gledajuci kao klinac one spanske serije nacio sam spanski skoro savrseno  :mrgreen: posle ga 9 meseci ucio na cervantesu, i sad ga znam perfektno.  
Ali opet. . .  engleza ima koliko hoces. . .  
A meni je bas frka da posle faksa nadjem posao.



Sta mislite o svemu ovome?
Ja bih najvise voleo da upisem nesto sto moja keva kaze ""konkretno"" tipa elektrotehniku ili gradjevinu, ali mi te nauke ne idu nimalo!
Od detinjstva sam znao da cu  biti drustvenjak. . .  i da cu raditi nesto sa recima. . .  samo je pitanje kako i na koji nacin, posto se sve gore oblasti koje sam nabrojao svode na isto - pisanje, analiziranje, besednistvo (mozda bude i neka politicka karijera, nezavisno od profesionalne)  :D
Dajte mi neka razmisljanja. . . . kakva je perspektiva ovog nabrojanog?sta bi moglo da ima perspektivu u buducnosti?

Теби је пријемни за десетак дана?
Иди учи језике!

Evo procitaj ovu temu http://forum.burek.com/psihologija-kao-poziv-da-li-upisati-psihologiju-t467251.topicseen.html
a ovo je dare_ napisao student medicine koji planira da specijalizira psihijatriju.

Verovala ili ne, kad god idem vozom Prijepolje-Beograd, u kupeu bude neko ko je bas hteo da upise psihologiju, al' eto "nije mu se dalo...".. I obicno to zanimanje tinejdzerima prijanja uz savete koje eto, kao, daju vrsnjacima, umeju da slusaju, bla bla...
Sto ne kazem da je lose...
Ali je potrebno mnogo vise od toga....
Ja se ne bavim psihologijom, vec srodnom naukom, ali svejedno, moras da budes nacisto sa nekim stvarima...

1. Rascisti sa tim da ako upises psihologiju najverovatnije neces biti materijalno najsrecnija. Ljudi nazalost prave greske birajuci ono "sto im dusa zeli" kako kaze nas narod, jel' te, i onda se sa 30-40 opasno pokaju, kad vide da od toga ne mogu ni hleb da kupe. Znam mnogo takvih entuzijasta, pretezno umetnika. Mada je devojkama lakse, uvek postoji opcija da se udaju za nekog lovatora Smile
2. Psiholozi nigde nisu "glavni". U skoli su pomocni radnici, glavni su profesori. U bolnicama su glavni lekari, u Centrima za soc. rad - soc. radnici, pri sluzbama mogu da budu eventualno strucni saradnici... Sto se pre pomiris sa tim, bice ti lakse da prihvatis ulogu bitnog, ali ne i najveceg srafa u masini.
3. Za mene je Jung i dalje kralj Smile ali na tu psihologiju na koju ti mislis mozes samo da zaboravis. U prvoj godini dobices uvod u psihologiju, psihologiju opazanja, metode istrazivanja, psiho-statistiku, fiziologiju nervnog sistema... i tad otprilike ukapiras da psihologije kakve si zamisljala nema. Ono "zanimljivo" dodje tek u 3. i 4. godini, al' do tad i prestane da te zanima.
Ima jedna anegdota sa psih... koleginica je cula za slucaj gde je covek ostao zarobljen u hladnjaci, i zamrznuo se iako nije bila ukljucena... princip autostugestije... slucaj joj bio zanimljiv, ustane, pita profesora sta misli o tome... a on joj kaze... e, koleginice, ja sam ozbiljan covek, manite me tih gluposti... Smile
Naravno, to ima i svojih prednosti, jer se naucis jednom specificnom nacinu razmisljanja, i to je ono sto, bar u smislu obrade realnosti odvaja psihologe od ljudi drugih zanimanja.
4. Prijemni ispit moras da razbijes. Psihologija za 2. gimnazije da se nauci cela, i test opste informisanosti, sto otprilike ne moze ni odakle da se uci, vec je ono... sto si pokupila usput do sad. Prosle godine nakon prijemnog, oglasna tabla na filozofskom je izgledala otprilike ovako... jedna lista popunjena do pola - istorija... i 7-8 lista tesno nalepljenih jedna uz drugu - psihologija :-) 400 njih na otprilike 50 mesta u budzetu, + samofinansiranje...
Interesovanje je veliko. Studije obicno upisuju deca lekara, psihijatara, psihologa... i bar na Filozofskom u Bgd su uglavnom beogradjani. Unutrasnjost i nije nesto zastupljena.

Ako zelis moj svet: upisi jezike. To ti(iz ove tvoje price) vec ide a jos uvek je aktuelno sto se tice zaposlenja posle. Psiholozi, sociolozi i novinari nisu toliko aktuelni, mada su sve to fina zanimanja. Psihologija se malo teze upisuje, ovo ostalo i ne bas.

E da,  dobro razmisli i kada upises nesto drzi se toga i budi uporan. Faks ne zavrsava pamet nego upornost i rad. 

Pošto ti je Bog dao talenta za jezike filološki pa francuski ili španski, zavisi šta bolje vladaš, ili turistički. Sa talentom za društvene nauke i turizam možeš u toj oblasti da se snađeš dobro.

Psihologija i sociologija nisu za mene neka prosperitetna zanimanja. Eventualno defektologija ili učiteljski koji imaju elemente psihologije i sociologije.

ako dobro barataš sa riječima, upiši pravni fakultet. uvališ se u neku političku partiju, nađeš posao na budžetu i boli te uvo. ozbiljno

Od spanskog ima vajde za one koji ga zavrsili pre 10-15 godina i medjuvremenu napravili ime.
Tada je interesovanje za spanski bilo manje nego za madjarski (verovali ili ne) pa su oni koji su ga tada upisali dobro profitirali.
Onda su spanske serije izazvale bum ali danas za (nove) Spance nema posla, Engleza je previse a za Francuze je (koliko znam) standardno slaba potraznja. Ali ok, cinjenica je da Filoloski sluzi zenama kao korak do braka/drzavljanstva ciljane drzave.

Moze da bude dobro samo Kinezima jer ljudi sa tim znanjem ima jako malo a Kina je nova Amerika, pa izracunajte sami.

I ne znam odakle tolike predrasude prema psiholozima? To je jedno od najplacenijih zanimanja ali nije za svakog. Obuka traje daleko vise od trajanja fakulteta pa ko proguta tu muku, uzivace ostatak zivota.

Stomatolozi imaju najbolji zanat na svetu. Odgovornost mala, ulaganja relativno  sitna a potrebni su svima i dobro naplacuju. Pa kome se ne gadi da babama i dedama stavlja ruke u usta nek zasluzeno uziva 

kako mala odgovornost, pa mogu nekome sjebati zube

Jesi li ikada procitala naslov  "Uhapsen zubar zbog nesavesnog obavljanja posla" ? 
Zubar kad isfusari, vrati pare i ostane bez musterije a hirurg ostane bez glave, noge itd (npr Bajecu polomili noge u sacekusim, komsinici psihologu crazy klijent zapalio neki stan u drugom delu grada  ).

doduše  zubar nije nikad odgovarao, ali samo kod nas. na zapadu je već drugačije. nek tamo nekome upropasti zube  . isto važi i za frizera. izgori nekome kosu i onda ga ogule za kaznu

Ако ниси чивут, у ''економији'' нема шта да тражиш. 

Evo saveta o psihologiji iz prve ruke:

nije tačno da se teško upisuje, osim ako si imao slab uspeh u srednjoj ili se ne snađeš na testu inteligencije. Studije su prvih nekoliko godina da se ubiješ od dosade, kasnije dolaze zanimljive stvari.

Što se tiče nalaženja posla, grohotom ću se nasmejati. A i da ga nađeš, čamićeš negde za nekih 30.000-40.000 (i to je puno obzirom da ćeš pola radnog veka volontirati), pisati izveštaje ceo život.  Posao kao posao je govno.

E sad, može biti prosperitetan ako nastaviš da se edukuješ, pa recimo... ostatak života.  U psihoterapiji je budućnost psihološke struke, makar iz nekog mog ugla. To je lepota te struke, ako mene pitaš. I lepota i novac, lepo i korisno.

Još nešto: većina psihologa su najobičniji ludaci, budale i poremćene osobe koje su to upisale da bi se izlečile, što najčešće bude neuspešno. Ima i onih drugih, koji su ludački zaljubljeni u svoju struku, pa im ništa od jadnog stanja u kom je ta struka u ovoj zemlji ne pada taaako teško. Ja sam otprilike spoj ta dva, tako da ću da gulim još jedno 10 godina edukacije koja košta kao bubreg mesečno (konkretno, 80 evra mesečno, ovo na šta ja idem, traje 5 godina  ), ali nema veze. To je investicija, pobrinuću se za njeno isplaćivanje.

Moj savet ti je: ako nisi mnogo lud (uporan, snalažljiv, nemaš nekog ko bi ti finansijski pomagao oko tih edukacija i ostalog), batali. A ako ti je cilj da čamiš u nekoj smrdljivoj kancelariji za 30.000 (a i to teško, jedino ako imaš vezu) i pišeš suvoparne izveštaje, onda go for it. Ili ova treća, najteža opcija... koju sam ja, pametnica, izabrala. 

Kako gde, u Nisu su(kada sam ja upisivao pedagogiju) imali 5 studenata po jednom mestu tj njih preko 400 za 80 mesta, a nisu te godine imali test inteligencije vec samo psihologiju i opstu informisanost.

A ja se dvoumila između psihologije i prava, kad sam upisivala fax. Bile su u opticaju još književnost i istorija, ali je "borba" bila između psihologije i prava.

Na odeljenju za psih. FF u Beogradu jedno divno bice, Marija Babic, odbranila je diplomski rad sa temom zasto ljudi upisuju psihologiju... pa, kad nekad budes imao vremena, potrazi rad... odusevice te, bas kao sto je sve koji su ga procitali!
U vezi ostalog bih se slozio sa Bambinom.
Pitanje je da li si prosek, odnosno da li ces biti prosek, ili ne. Prosecni psiholozi ce da se zatvore u tesne kancelarije i pisu sablonske procene i izvestaje za par stotina eura mesecno. Natprosecni ce da nastave skolovanje, profesionalno se usavrse, i rade nesto em mnogo zanimljivije em profitabilnije. Primer, necu mu navoditi ime, psiholog i psihoterapeut koji pise za jedan casopis, objavljuje knjige, drzi privatnu psihoterapeutsku praksu, predaje i drzi prezentacije sportistima iz biofidbeka i neurofidbeka... mlati nezamislivu lovu, a pritom mu posao nije statican i vezan za kancelarijicu.

Sa drugim naukama je ista prica...
Iako se pravi masovna produkcija ekonomista, pravnika, lekara... ja sam ubedjen da ce oni kvalitetni i natprosecni bilo da te oblasti upisu sad ili za 5 godina... uspeti. E sad, to sto ce ih biti <1% je sasvim druga prica...

Sa sociologijom je isto... Ako budes prosecan.. nema tu mnogo vajde... ako se istaknes, uvek mozes da ostanes pri Univerzitetu, nadamo se da ce kroz koju godinu doci do smene generacija na univerzitetima, pa ce i mladjim strucnjacima biti data sansa... da se pojavljujes u emisijama i dajes nam objasnjenja zasto se neki procesi odvijaju tako i tako...
Samo, ako nemas ambicije da budes takav... onda je psihologija bolja opcija, jer ti ipak pruza sire mogucnosti za egzistenciju. Svaka vaspitno-obrazovna ustanova danas trazi psihologa... vrtici, skole, onda firme, bolnice, sudovi... sa sociologom si poprilicno ogranicen.

Test znanja i test opšte informisanosti su ovde smešni, jedino gde se pada je ovaj treći test. Bude ista tolika zainteresovanost (još i veća, UNS je jači od niškog ), pa opet tvrdim da nije teško upisati. A još je lakše završiti.

Kad vidim ko je sve upisao i završio mlatila bih se štanglom po glavi dobrovoljno.

Nije mi jasno zasto ljudi i dalje  razmisljaju u stilu "neko ce me zaposliti, mozda drzavna firma i tamo cu da se smaram dok ne bacim kasiku"

Firme vam trebaju zbog prakse i kontakata, a valjda je cilj da jednom radite za sebe. Tada je svaki posao zanimljiv a i para je mnogo vise.

Ma to jeste, ali konkurencija je velika. Nije tesko jer imas knjigu od 250 strana(koliko se secam jer sam istu spremao za moj upis) i test opste informisanosti za koji se spremas tako sto gledas kvizove a test ti je 90% zaokruzivanje tacnih odgovora gde uvek imas jedan tacan odgovor a nemas negativnih poena ako promasis . Vec za ovo trece nemam pojma kakva je procedura... Tako da, sam prijemni nije toliko tezak, samo je zeznuto to sto je konkurencija ogromna.

A inace, tu ih uvek imas raznih koji upadnu sto preko znanja, sranja ili pak veza tako da me npr. ne cudi kada moja koleginica ne zna da odgovori kako se zove institucija u kojoj se obavlja obrazovanje.

nije da nije 

Hvala na odgovorima! Jasno mi je da moram napraviti kompromis između onog što volim i onog što je isplativo samo je problem što ja u svojoj glavi ne mogu još uvek taj kompromis da napravim!! Jedan dan mi se čini da je sociologija pravi izbor za mene, a sutradan sam siguran da sam budući psiholog, a sociologiju otpisujem jer neću moći da se zaposlim.  Prekosutra sam u sasvim drugačijem raspoloženju. . . Pritom nisam razmažen u smislu da ne znam šta hoću. . .  :help:   :help:

Hvala na odgovorima! Jasno mi je da moram napraviti kompromis između onog što volim i onog što je isplativo samo je problem što ja u svojoj glavi ne mogu još uvek taj kompromis da napravim!! Jedan dan mi se čini da je sociologija pravi izbor za mene, a sutradan sam siguran da sam budući psiholog, a sociologiju otpisujem jer neću moći da se zaposlim. Prekosutra sam u sasvim drugačijem raspoloženju...Pritom nisam razmažen u smislu da ne znam šta hoću...