Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 03. Apr 2020, 13:04:41
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 3 4 ... 49
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Новости и сазнања  (Pročitano 73287 puta)
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
Čokolada izaziva veće uzbuđenje nego poljubac       
 
Čokolada istopljena u ustima ima jači stimulativni efekat nego poljubac voljene osobe, zaključili su naučnici nakon istraživanju u kome su obavili poređenje moždane i srčane aktivinosti kod parova koji su učestvovali u eksperimentu.
Istraživanje je pokazalo da se čak i najstrastveniji poljubac ne može porediti sa osećajem koji izaziva čokolada koja se topi u ustima. 'Ti rezultati su nas zaista iznenadili i zaintrigirali', izjavio je britanski psiholog Dejvid Luis koji je rukovodio istraživanjem.
 
'Očekivali smo da čokolada, pogotovo crna čokolada, izazove ubrzanje srčanih otkucaja, jer sadrži veoma stimulativne supstance. Međutim, dužina trajanja i intenzitet tih efekata je nešto što niko od nas nije predvideo', objasnio je on.
 
U trenutku kada čokolada počinje da se topi u ustima, mozak je mnogo jače stimulisan nego uzbuđenjem koje izaziva poljubac, i to za vremenski period koji može da bude do četiri puta duži.
 
Čokolada ubrzava srčani ritam, pri čemu otkucaji od 60 u minutu u stanju mirovanja mogu da dostignu 140 u minutu nakon njenog konzumiranja. Poljubac takođe ubrzava rad srca, ali je efekat mnogo kraći.


Izvor: RTS
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
Depresija roditelja i vaspitanje dece       
 
Majke koje imaju simptome depresije posle rođenja deteta, manje doje bebu, slabije su zainteresovane za igranje i za čitanje deci, utvrđeno je istraživanjem koje je sprovedeno na američkom Univerzitetu Kolumbija.
Simptomi depresije relativno su česti u prvim mesecima nakon porođaja - skoro 18 odsto majki u ovom istraživanju se žalilo na neke simptome depresije u razdoblju od drugog do četvrtog meseca posle porođaja.
 
Rezultati istraživanja su pokazali da je 43,8 odsto majki sa simptomima depresije dojilo decu u razdoblju od drugog do četvrtog meseca posle porođaja, dok je kod majki koje nisu imale simptome depresije taj postotak bio 56,9.
 
U istom razdoblju, 87,4 odsto majki sa simptomima depresije se igralo sa svojom decom najmanje jednom dnevno, a kod majki koje nisu imale simptome depresije to je činilo 91,9 odsto ispitanica.
 
Istraživači nisu otkrili značajne razlike izmedju majki sa i bez simptoma depresije kada su u pitanju takozvane sigurnosne navike, koje se naročito odnose na temperaturu vode prilikom kupanja bebe ili postavljanje deteta u pravilan položaj za spavanje.


BBC Health 
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
Bolesti pluća povećevaju rizik od nastanka mentalnih problema     
 

Plućne bolesti u vezi su sa povećanim rizikom od mentalnih zdravstvenih problema, zaključili su američki stručnjaci s Univerziteta Kolumbija.
Zaključak je donet na osnovu reprezentativnog uzorka, odnosno proučenih podataka o odraslim osobama starosti od 25 do 74 godine, koje su učestvovale u prvom američkom Nacionalnom istraživanju zdravlja i ishrane, obavljenom izmedju 1971. i 1975. godine.


Tom prilikom obavljena su i meranja plućnih funkcija i neki ispitanici su dobili preliminarne dijagnoze restriktivnih ili opstruktivnih plućnih bolesti. Istovremeno je proveravano i mentalno zdravlje ispitanika, izveštava Rojters.
 
Restriktivne bolesti pluća su one koje karakteriše smanjena količina izdahnutog vazduha. Tu spadaju astma, emfizem i bronhitis. Kod opstruktivnih plućnih bolesti se regustruje smanjenje ukupne količine kiseonika koje su pluća u stanju da zadrže, što je posledica ili gubitka elastičnosti pluća ili problema u širenju grudnog koša prilikom udisanja.
 
U poređenju sa ispitanicima kod kojih je ustanovljeno normalno funkcionisanje pluća, ispitanici kod kojih su konstatovane restriktivne ili opstruktivne plućne bolesti su znatno češće imali i mentalne zdravstvene probleme.
 
Pri tom su oni s opstruktivnim poremećajem uglavnom imali osećaj da im je ukupno stanje loše, dok su oni sa restriktivnim plućnim oboljenjima uz to pokazivali i manju samokontrolu i češće su bili depresivni.
 
Razlozi povezanosti plućnih i mentalnih poremećaja još nisu sasvim jasni, ističu stručnjaci s Kolumbije. Pretpostavlja se da su u pojedinim slučajevima fizička ograničenja uzrok mentalnog popuštanja, dok su u drugim slučajevima, onih kod kojih nema funkcionalnih ograničenja, briga ili depresija posledica same svesti o narušenom fizičkom zdravlju.
 

Reuters
 
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
Otkrivena genetska predispozicija za autizam       
 
Naučnici su otkrili gene koji su povezani sa nastankom autizam, zahvaljujući istraživanju sprovedenom na 1.200 porodica iz 19 zemalja sa višestrukim slučajevim ove bolesti. U istraživanju je učestvovalo 120 naučnika iz više od 50 medicinskih institucija, a rezultati su objavljeni u žurnalu 'Genetika prirode'.
Stručnjaci su ocenili da će to istraživanje pomoći u utvrđivanju novih načina za lečenje autizma. Autizam je kompleksan poremećaj u radu mozga koji onemogućava osobu da komunicira i razvija socijalne odnose, a često je praćen izlivima ekstremnih poremećaja u ponašanju.
 
Naučnici su dugo sumnjali da autizam izazivaju greške u genetskom kodu. Istraživanjem je utvrđeno da su za autizam odgovorni region hromozoma broj 11 i poseban gen po imenu neureksin 1. Neureksin pripada porodici gena koji pomažu u komunikaciji među nervnim ćelijama i naučnici vjeruju da on ima presudnu ulogu u nastanku autističnih poremećaja. 

Stetoskop
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
Manjak sna ograničava proizvodnju moždanih ćelija       


   Izostanak sna može navesti mozak da ograniči proizvodnju novih ćelija, proističe iz studije naučnog tima sa američkog Prinston univerziteta, koja je sprovedena na pacovima.
  Nedostatak sna, zaključili su naučnici, preko hormona stresa utiče na oblast mozga hipokampus koja učestvuje u stvaranju uspomena, objavljeno je na internet sajtu 'Bi-bi-si njuz'.
 
   Naučnici su upoređivali pacove kojima nije dozvoljeno da spavaju 72 sata sa pacovima koji su sebi mogli da priušte normalan san.
Životinje koje su sprečavane da spavaju imale su veći nivo hormona stresa kortikosterona, a njihov mozak je, istovremeno, proizveo značajno manje novih moždanih ćelija u oblasti hipokampusa.
 
  To je razlog zašto ljudi koji nedovoljno spavaju imaju problem sa koncentracijom i mnoge druge probleme, upozorili su naučnici.
Rezultati ove studije ne mogu se automatski smatrati relevatnim za ljude, jer oni ostaju bez sna 72 sata samo u ekstremnim uslovima.
 
Naučnici zbog toga hoće da utvrde da li isti uticaj na stvaranje moždanih ćelija može da ima nedostatak sna od par sati tokom dana, odnosno spavanje nešto manje od vremena koje se smatra potrebnim za normalno funcionisanje organizma.

Stetoskop
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
Preterana briga oko fizičkog izgleda štetna po zdravlje       


   Ima ljudi koji su izuzetno osetljivi na to da, možda, ne ostavljaju povoljan utisak i prosto očekuju da će biti odbačeni zbog svog fizičkog izgleda i strahuju od toga, što može da ima ozbiljne negativne posledice i na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, ukazuje jedno američko istraživanje obavljeno na Univerzitetu Bafala.
Najbolji lek protiv takvog stanja su pozitivne misli, između ostalog i takve kojima se potvrđuju sopstvene vrednosti, kao i bliske veze s okolinom, ustanovila je dr Lora Park s pomenutog univerziteta, izveštava Rojters.     
   Dr Park je napravila i skalu osetljivosti na odbacivanje zbog fizičkog izgleda, koju je testirala na 242 studenta. Ispostavilo se da su oni koji su visoko kotirali na pomenutoj skali bazirali svoju predstavu o sopstvenoj vrednosti na spoljnom izgledu, ocenjujući pri tom sebe kao fizički neprivlačne. Ovi ispitanici bili su skloniji nego drugi da sebe nedovoljno poštuju, češće su ispoljavali visok nivo neurotičnosti, nesigurnost pri vezivanju za druge osobe i nezdrave navike u ishrani. Dr Park je konstatovala da su i mladići i devojke koji su se pokazali preosetljivim na odbacivanje zbog spoljnog izgleda bili preokupirani svojim telom i kilogramima na nezdrav način. Izbegavali su da jedu kad su gladni i opsesivno su su bavili fizičkom aktivnošću, a istovremeno su se prežderavali i koristili sredstva za čišćenje. Iznenađenje je predstavljalo otkriće da je, i kad bi se isključili svi drugi neurotični faktori, nesigurnost i nipodaštavanje sopstvene ličnosti, sama opsednutost svojim izgledom predstavljala nepogrešiv pokazatelj poremećaja ishrane.
Reuters





IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
   Afrodizijaci      
   
   Pretražujući seksološku litaraturu od antičkih vremena do danas neki dokoni naučnik je našao preko petsto supstanci kojima su pripisivana afrodizijačka svojstva. U jednom iii drugom vremenu ljudi su verovali da takve supstance seksualno nemoćne čine seksualno moćnim, a seksualno moćne još moćnijim. Stroge naučne provere su pokazale, nažalost, da nijedna od ovih supstanci nema baš nikakvog uticaja na seksualnu snagu. Medicinske knjige iz starog Egipta otkrivaju nam da je zasoljeno meso krokodila bilo na velikoj ceni zbog verovanja da podiže moć seksualno nemoćnih, a moćnima u krevetu ne samo da pojačava uživanje nego ih čini jošmoćnijim. Ne treba se preterano izrugivati primitivnoj logici naših davnih predaka koji su snažno i čvrsto telo krokodila povezivali sa čvrstinom polnog uda jer je takva logika preovladavala u skoro svim poznatim kulturama, što ukazuje na činjenicu da je Ijudima seksualna moć i seksualno uživanje značajnije od zdrave pameti, pa i samog života. Čitaocima ovih redova će, zato, biti interesantno da nabrojimo šta su sve Ijudi bili u stanju da progutaju da bi povratili ili pojačali seksualnu snagu. Lista je dugačka i, ponešto, bizarna.

  Orasi i krv pogubljenih kriminalaca

Evo te liste počev od oraha, paukova, mrava, pomešane krvi slepog miša i majmunskog mleka, menstrualne i krvi od pogubljenih kriminalaca, samlevenih krila pćela, jaja od kornjače, artičoke, meda sa kamiljim mlekom, zdrobljenih rogova bika ili rogova rinocerusa, jasmina, mesa od kamilje grbe, genitalije ježa, lišće vinove loze, parfimisanog mesa mrtvaca, polena palme i da ne nabrajamo dalje ovu neiscrpnu listu kojima će nekim osobama izazvati zazubice, a kod nekih usloviti nagon za povraćanjem. U današnje vreme banane i ostrige još uvek važe kao afrodizijaci prvog reda. Nikad ne kaži nikad! Pored činjenice da banana zaista liči na ukrućeni polni ud, korisna je za zdravlje. Ista stvar važi i za ostrige. U principu, sve što ne nanosi štetuje u neku ruku je korisno. Ako čovek ostane živ i zdrav posle upotrebe nekih od preporučenih sredstava, seks mu i nije potreban. Čitalac se, ipak, upozorava da afrodizijsko sredstvo proizvedeno od španske mušice ili ubod ove mušice izbegava zbog opasnosti da proizvede ozbiljne posledice na urinarni sistem, čak i sa smrtnim ishodom. Savremeni čovek je praktičan, čak i kada je seks u pitanju. Zašto bi se mučio sa krokodilima, bikovima, mravima i paukovima kada su mu pri ruci alkohol i droge, supstance za koje se veruje da povoljno utiču na seksualnu moć.

   Alkohol i droge
Alkohol ispoljava depresivni efekat na mozak. Taj efekat, naravno, ne treba mešati sa jutarnim depresivnim raspoloženjem posle pijanstva, uzrokovanim samim pijanstvom. Male doze alkohola pojačavaju seksualne želje i smanjuju strah od predloga partneru ili partnerki za upražavanjem "besmisienih pokreta", ali koče seksualnu moć. Alkoličari vremenom gube potenciju, što je dobro opravdanje da piju i dalje. Sličan efekat kao alkohol ima i marihuana i LSD. Tvrđenje ovih zavisnika, da im ove vrste droga pojačavaju seksualno uživanje, proizilazi iz njihovog izmenjenog stanja opažanja i doživijavanja zadovoljstva. Kokain i amfetamin pojačavaju seksualne žeije, ali seksualne želje nisu isto što i seksualna moć na koju ove droge nemaju baš nikakav uticaj. Kokain, s druge strane, ličnost čini apsolutno nezainteresovanom za seks. Treba imati u vidu da mit o afrodizijskim svojstvima o drogama, za razliku od ostalih mitova koji ne nanose štetu pa, u neku ruku, mogu biti psihološki korisni, može zaista naneti štetu potencijalnim i stvarnim zavisnicima. Kada je reč o seksualnosti kod ženskih zavisnika, afrodizijaci mogu uzrokovati suvoću i zapaljenje vagine, a kod zavisnika oba pola anksioznost i fizičko iscrpljenje koje, samo po sebi, utiče na slabljenje i seksualnih želja i seksualne moći. Da li, dakle, treba koristiti afrodizijake? Svaki savet u ovom smislu je beskoristan jer je želja za seksualnim zadovoljstvom i moći jača od svakog saveta. Lični izbor je ovde odlučujući. Ipak člankopisac ne može da se odupre da čitaocima preporuči dve stvari. Prva je da u cilju pojačanja seksualne želje i moći izbegnu da piju samlevene bodlje ježa. I druga je da u seksu, pre nego što pojedu pet kila banana, u dodiru sa partnerom ili partnerkom prvo isprobaju zdravlje i oštrinu svojih čula: dodira, mirisa, ukusa, vida i sluha.

Prof.dr Jezdimir Zdravković

 
« Poslednja izmena: 26. Jul 2007, 09:11:37 od Livingston »
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
Prevedite svoja osecanja u reci
[ 08 07 2007 ]

 - Izražavanje osecanja recima može da umanji tugu i bes, ustanovili su strucnjaci Univerziteta Kalifornije, koji su pokušali da objasne zašto se covek cesto oseca bolje nakon razgovora s psihoterapeutom ili, pak, sa saosecajnim barmenom. Tim naucnika na celu sa Metjuom Libermanom skenirao je mozak trideset osoba, 18 muškaraca i 12 žena, dok su gledali fotografije lica koja izražavaju jake emocije. Od ispitanika je traženo da opišu izraze tih lica pridevima kao što su ?tužan?, ?besan? ili da im nadenu imena (Sali, Hari...) za koja im se cini da im odgovaraju, preneo je Rojters. Naucnici su ustanovili da prilikom odredivanja prideva dolazi do smanjenja reakcije u delu mozga koji se naziva amigdala i koji rukovodi osecajem straha, panike i drugim jakim emocijama, dok se istovremeno povecala aktivnost desnog ventrolateralno-prefrontalnog korteksa, koji se aktivira prilikom pricanja o negativnim emocijama. Naime, to je bio jedini deo mozga koji je postajao aktivniji pri upotrebi opisnog prideva. Dosad se mislilo da je dobro izražavati emocije jer ih covek tako bolje razume, pa da se zbog toga i oseca bolje. Ovo istraživanje pokazalo je, medutim, da je u pitanju mnogo brža i trivijalnija reakcija od dubokog razmišljanja. ?Prosto smo tako napravljeni?, objasnio je Metju Liberman.

 Herbateka 
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
Protiv alkoholizma novim sredstvom - lekom Vareneklin za odvikavanje od pušenja
[ 16 07 2007 ]

 Alkoholizam je rastući problem u svetu: Svetska zdravstvena organizacija izveštava da je uzrok skoro 2 miliona smrtnih slučajeva godišnje i da skraćuje životni vek i izaziva sijaset zdravstvenih problema kod još 58 miliona ljudi. Novi lek, koji se već koristi za odvikavanje od pušenja, obećava da postane i sredstvo za lečenje od alkoholizma.

Vareneklin je već na američkom i kanadskom tržištu kao sredstvo za odvikavanje od pušenja i prodaje se pod imenom Čentiks (chantix), dok se u Evropi prodaje pod imenom Čampiks (champix). Mada nije testiran na ljudima, kod pacova smanjuje potrebu za alkoholom za 50%, a njegovo dejstvo se nastavlja čak i kad prestane da se uzima. Smanjena želja za alkoholom bi mogla da bude ključni elelment u budućim testovima na ljudima jer alkoholičari često potegnu za čašom kad prestanu da uzimaju lekoveč, ukazuje autor studije dr. Selena Bartlet sa Kalifornijskog univerziteta.

Ima vrlo malo lekova koji efikasno leče alkoholizam, stoga polažemo velike nade u ovo sredstvo.

Vareneklin se već četiri godine koristi za suzbijanje zavisnosti od nikotina i dr. Barlet veruje da će pomoći i alkoholičarima.

Postoji duboka veza izmedju pušenja i konzumacije alkohola, kaže dr Selena Bartlet.

Veruje se da su 85% alkoholičara takodje i pušači te bi vareneklin mogao da se pokaže lek za obe boljke. Svetksa zdravstvena organizacija ukazuje da stopa alkoholizma posebno raste u zemljama u razvoju u kojima to ranije nije bio uvrežen problem. Stoga nema ni dgovorajućih programa koji se bave lečenjem.

Bartlet veruje da je uspeh vareneklina u tome što deluje na centar u mozgu koji proizvodi dopamin, neurotransmiter koji -- pod uticajem droga, cigareta i alkohola -- privremeno izaziva pojačano osećanje lagodnosti. Pošto sredstvo blokira oslobadjanje dopamina, samim tim se smanjuje i potreba za pićem i pušenjem. Mada vareneklin pokazuje obećavajuće rezultate, istraživači upozoravaju da će proći dosta vremene pre nego što bude plasirano na farmaceutskom tržištu i dodaju da je za lečenje alkoholičara potrebno više od pukog gutanja lekova.

Voanews
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 
Koliko su antidepresanati bezbedni?

[ 27 04 2007 ]
 - Pojedini antidepresanti stižu sa upozorenjem da bi mogli da povećaju rizik od samoubistava medju tinejdžerima. Medjutim istraživači koji su sproveli studiju na oko 5 hiljada dece i tinejdžera kažu da su antidepresanti bezbedni i da deluju.

Pre tri godine, kada je Rajan Jork imao 14 godina, lekari su mu prepisali antidepresant pod nazivom Paksil. Medjutim, umesto da mu bude bolje, Rajanu je bili lošije i pokušao je da izvrši samoubistvo.

?Nije me bilo briga za školu, porodicu, prijatelje. Nije me zanimalo šta će biti sa mnom?.

Meri Elen Vajter rekla je stručnjacima Agencije za hranu i lekove da je lekar prepisao njenoj ćerki Bet antidepresant protiv nesanice.

?Bilo joj je rečeno da će se osećati bolje za dve nedelje. Bet nikada nije dočekala to. Sedmog dana, nakon što je uzela Paksil, stigla sam kući sa posla i krenula uza stepenice. Videla sam svoju lepu ćerku kako se obesila iznad njih?.

Agencija za hranu i lekove sada zahteva da ti lekovi budu obeleženi crnom etiketom na kojoj će se nalaziti upozorenje o riziku od suicidalnog ponašanja i razmišljanja kod dece. A, američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje finansirao je studije radi dalje istrage, koje su još u toku. Medjutim, u novoj studiji objavljenoj u časopisu Američkog medicinskog udruženja zaključeno je da su antidepresanti bezbedni i delotvorni za decu i tinejdžere.

?Na osnovu naše studije, mislim da bi trebalo preispitati uvodjenje crne etikete?.

Doktor Dejvid Brent je psihijatar na medicinskom fakultetu univerziteta u Pitsburgu. On i njegove kolege posmatrale su 5 hiljada dece i tinejdžera koji su uzimali antidepresante.

?Manje od jedan odsto dece iskusilo je povećani rizik u odnosu na suicidalnu ideju i ponašanje. Bilo je samo nekoliko pokušaja samoubistva od kojih nijedan nije realizovan?.

Antidepresanti se prepisuju za anksioznost i druge poremećaje kao i za depresiju. Doktor Brent i njegove kolege ustanovile su da antidepresanti najviše pomažu tinejdžerima i deci koja pate od anksioznosti. Doktor Pamela Mari se slaže. Ona je pedijatar, specijalista za adolescentsku medicinu.

?Moje kliničko iskustvo je da su pacijenti koji su uzimali antidepresante zbog anksioznosti, redovno prijavljivali ne samo da se osećaju bolje, već da su njihovi simptomi počeli da popuštaju ubrzo nakon što su počeli sa lekovima?.

Studija doktora Brenta ustanovila je da su deca koja pate od ozbiljne depresije imala manje pozitivne efekte od lekova, ali on smatra da je taj tretman bolji od lečenja bez lekova. Studija objavljena prošlog novembra pokazala je da je, od kako je zatraženo obeležavanje crnom etiketom, manje dece dobilo recepte za antidepresante. Postoji zabrinutost da će se, bez podrške delotvornih lekova, broj slučajeva samoubistava povećati, ne samo u Sjedinjenim Državama već i drugde u svetu. Studije koje je finansirao Nacionalni institut za mentalno zdravlje možda će pomoći da se ustanovi, zašto i kako antidepresanti mogu da izazovu razmišljanja o samoubistvu i mogli bi da pomognu lekarima da pronadju pacijente koji su najranjiviji.

Voanews
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 3 4 ... 49
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 03. Apr 2020, 13:04:41
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.067 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.