...neki, jer ne citaju svi 
na temi Zasto ne citaju pokusali smo da odgonetnemo zasto se ne cita vise od onoga koliko se cita... malko smo istrazivali i sta se cita... a na ovoj temi bi mogli tu tematiku i da produbimo 

ko sve cita? curice, decaci, studenti, djaci, fizikalci... knjige su dostupne svima u manjoj ili vecoj meri, stvar je volje, afiniteta ... vi cete reci cega sve, da bi neko postao, bio i ostao aktivan citalac.

navescu i svetli primer svog komsije:
cova spada u fizikalce, moler je, nema ni srednju skolu kompletiranu, a voli knjige i voli da cita, ima i jako lepu biblioteku...  koja se sastoji od romana, zbirki pesama, monografija, istorijskih knjiga, raznoraznih prirucnika... itd.itd. a tezi vise stotina kg odnosno prostire se na vise m2 
 

Neke knjige sam citao zato sto sam morao....(cuvena lektira)

Neke knjige sam citao zato sto me je interesovao njihov sadrzaj....(preporuka)

Neke knjige sam citao (i citacu) zato sto se sticajem okolnosti u mojoj kuci nasla biblioteka...(miraz)

Mnoge nikada necu procitati jer imam pametnija posla.

Ја читам готово све, од упутстава за употребу, преко романа до монографија.
Волим да читам, то ме опушта, волим и стрипове, лагану литратуру, часописе, дневну штампу, жуту штампу, баш све...а волим и белетристику, великане књижевности...Алан Форда.  
Баш волим да читам, тако сазнајем много о неким, мени недоступним пределима и људима које никада нећу упознати, оштрим свој дар запажања, употпуњујем и проширујем речник и лепоту изражавања.
То је отприлике то.

Mačak, preduhitrila si me, planirano je da se otvori tema O čitanju...
Pisanje samo o tome zašto ljudi čitaju bi bila kontra onoj temi zašto ljudi ne čitaju i ne bi stigli nikuda.
Uskoro ćemo okačiti smernice kuda vodi ova temica...
Promenila sam naslov teme.

vazi, vazi...   

citanje je kompleksna tema: kad, zasto, sta, ko, koliko, koji uzrast (ponovo zasto, sta, koliko...)

tako da Zasto ovo i ono, sasvim lepo moze da se preimenuje u O ovome i onome 

da se ponovo ne bi upleli u jedno zasto i na hiljade zato 

ne da imam protiv, nego naprotiv   slazem se da je adekvatniji naslov, ispravka je na mestu

Dakle, udrite razgovor o čitanju - tema je neiscrpna... a ja ću se uvek truditi da iskopam neke zanimljive članke na ovu temu ... ukoliko naidjete na neke zanimljive tekstove u vezi čitanja u književnim delima slobodno kopirajte...dakle sve je dozvoljeno  (pa i razgovor na našu popularnu temu žašto ne čitate )

Mačak hvala 

[b]Na temeljima zivotne stvarnosti i razuma podizite zgradu svoga zivota, ali ostavite uvek jedan prozor u predele umetnosti.

Ona ce svim vasim zivotnim naporima biti podrska i davati im trajnost i dublji smisao.

Neka u vasem zivotu umetnost uvek ima svoje ma i skromno mesto: malo muzike, ili vece u pozoristu, ili slika na zidu, ili nevelika polica knjiga koje volite.
Tek da je ziva vasa i trajna veza izmedju vaseg licnog zivota i umetnosti.
b]

Ivo Andric  Ostavite uvek jedan prozor u predele umetnosti

Rece Maki da postavim neki tekst. 

Citam, jer mi je usadjeno. U pocetku bese svetlost lampe i prva slova koja sam sricala dok sa citala Mikija I Silju... u stvari, prvo su mi citali, pa sam se odvazila, zainteresovali su me toliko da mi je postalo svakodnevica...
E sad, tempo zivota, preveliki broj obaveza, stres i sve ostalo ne dozvoljama mi da citam kao ranije. I ponekad mi strasno nedostaje. U poslednjih par godina citam sta mi preporuce osobe iz okruzenja koje su aktivni citaci i imamo slican ukus ... desava se da jednu knjigu citam i po dva meseca, a desava se da procitam tri preko vikenda ... sve zavisi koliko vremena imam i koliko sam u mogucnosti da se odreknem drugih stvari i sna.
Moja ljubav je SF, uvek bila i uvek ce biti. Svet koji mi ovaj zanr otkriva je zaista drugi svet. Pored majke astro-fizicara nekako nije ni moglo drugacije. Citam i dosta naucno potkovanih dela, u domenu astronomije i astro-fizike. Jednostavno to mi je ljubav. Naravno citam i druge stvari, sto kaze liv citam sve i svasta, stripove, beletristiku, ozbiljnu knjizevnost, volim poeziju i filozofiju. Jedino od cega sam uvek bezala je istorija. Medjutim i ona mi je bila nametnuta. Pater familias je uvek bio ljubitelj iste, pa tako smo stigli i do toga da mi je on jedno vreme odabirao sta da citam, hmm pa recimo da sam se i na to navikla, ali sam prestala jer me na neki nacin opterecuje.

Nasla sam nesto zanimljivo o bebama i citanju

Čitanje i bebe


Sjesti u udobnu fotelju, staviti dijete u krilo i čitati bajku stvara posebnu harmoniju, a istovremeno je velika pomoć za daljnji razvoj dječjeg govora. Svako dijete razvija svoj govor kopirajući osobe iz svoje blizine. Govoriti djetetu, šaputati, pričati priču ili pjevušiti neku slatku pjesmicu najbolji je stimulans za razvoj govora vase bebe. Mogućnost i priliku za razgovor imate svaki put kad ste u blizini djeteta, bilo da se nalazite u domu, u šetnji, na kupanju i slično. Što se više obraćate djetetu, ono će čuti više riječi i imati veću mogućnost da, kada progovori, zna objasniti što želi i koristiti riječi za opis svojih osjećaja i događaja.

Kada započeti s čitanjem bebi?

Dijete ima sluh što znači da možete početi čitati od onog trena kad se rodi. Nema neke određene granice i nikada nije prerano ili prekasno za čitanje. Bebe stare pet mjeseci pozitivno će reagirati na sve pjesmice koje sadrže rimu.

Period oko prve godine

Par mjeseci prije svog prvog rođendana, dijete je shvatilo i naučilo da se komunikacija između njega i ostalih odvija pomoću riječi i sigurno će u tom periodu, izgovarajući razne slogove pričati s vama. U ovom periodu najbolje je djetetu čitati jednostavne i kratke priče te koristiti slikovnice gdje ćete vi pričati i opisivati što je na slici, a ono će prstićem pokazivati na slici sve što ga zanima. Najpraktičnije su tada dječje slikovnice koje slikovito pokazuju neku svakodnevnu radnju poput kupanja, oblačenja, samostalnog hranjenja i slično.

Dvogodišnjaci, trogodišnjaci

Čim dijete počne izgovarati riječ tako da točno zna što ona znači, napredak u govoru će krenuti munjevitom brzinom i vaše će dijete biti poput malog papagaja. Čitanje bajki i priča u ovom periodu je jako važno i sa sve većim i bogatijim znanjem riječi bolje i brže ćete moći komunicirati s djetetom, a i ono s vama. Čitanjem priča razvijat ćete djetetovu maštu, razgovarati ćete i prepričavati o onom što je na slici i u tekstu kojeg ste pročitali.

Kad djeca čitaju

Samim time što dijete koristi veći broj riječi i mogućnost izražavanja, ono će početi prepričavati ono što vidi na slici što bi se u stvari moglo nazvati prvim «čitanjem». Bez obzira što je dijete naučilo čitati, nemojte prestati s glasnim čitanjem. Pustite dijete da samo izabere priču koju želi da pročitate, a nakon čitanja možda će željeti popričati o tome, dati svoj komentar ili zatražiti objašnjenje. Čitajte priče koje potječu iz cijeloga svijeta, upoznajte vaše dijete sa različitim kulturama, običajima i dječjim dogodovštinama.

Pozitivne strane čitanja

Postoji jako puno razloga zašto je dobro čitati djeci. Uz to što se obogaćuje njihov rječnik, stimulira fantazija, povećava koncentracija, pokreće razmišljanje i trenira pamćenje, čitanje i smiruje, uči i stvara zajedništvo. Stvara harmoniju, povjerenje, uči dijete kako slušati, ali i raspravljati, budi inspiraciju i pruža obostrano zadovoljstvo onome tko čita i onome tko sluša.

Napravite svoj obiteljski ritual

 Ono što nas čini drukčijima je običaj koji imamo u svom domu zajedno sa našom malom obitelji, a kojeg ćemo se svi godinama sjećati.
Napravite mali ritual čitanja u vašoj obitelji . Predložite baki i djedu da jednom tjednu dođu kod vas i čitaju djetetu. Ili vikendom ujutro, uz doručak, dan započnite pričom. Nemojte čitanje priča ostaviti samo za večer i uspavljivanje. Čitati možete i na izletu ili za vrijeme posjete djetetovih prijatelja. Osmislite svoje priče gdje čete vi, vaše dijete i djetetovi prijatelji biti glavni junaci. Slikajte digitalnom kamerom radnje, isprintajte i dodajte tekst. Leminatorom plastificirajte stranice koje ćete staviti u fascikl i vaša posebna priča je tu!

Čestitam, uspjeli ste!

 Ako vaše dijete samo uzme slikovnicu ili priču, sjedne i gleda ili zajedno s braćom, sestrama ili prijateljima čita, uspjeli ste! Učinili ste veliku stvar za svoje dijete i ja vam čestitam! Zainteresirali ste ga za magični svijet bajki i pružili avanturu i bogatstvo doživljaja.
Pružili ste svom djetetu ono najbolje, ljubav prema znanju i lijepoj riječi.

Izvor:mama-mami



*Upravo ovako je izgledao moj prvi "dodir" s knjigom. Mama ili tata bi mi citali bajke prije spavanja i tako je valjda pocela moja ljubav prema knjizi. No, jos veci utjecaj od mojih roditelja je na mene imala moja starija sestra. Kada sam ja imala dvije, skoro 3 godine, ona je krenula u skolu, a ja sam tad radila sve da budem ista kao ona . Mama i tata bi meni kupovali iste biljeznice, olovke, blocice, kao i njoj i ja bih onda gledala sta ona radi i oponasala ju. Tako sam naucila pisati, a i citati. Naime, ona me htjela naucit citati, a ja sam rekla da cu sama (tako se prica ). Tako sam jedan dan uzela knjizicu s nekom bajkom i pocela citati. Tata je mislio da sam naucila napamet bajku jer su mi je tako cesto procitali, pa me isao "ispitati" i na kraju ispalo da sam stvarno sama naucila citati. A naucila sam, pretpostavljam upravo zato sto su mi oni citali, zato jer sam imala starijeg uora i jer sam bila (i ostala) malko tvrdoglava pa sam htjela sve sama

No, ono sto htjedoh ovom pricicom reci je da mislim kako je za razvoj djeteta vazno da ga se rano dovede u dodir s knjigom. Ne zato da bi ono kasnije postalo knjiski moljac, nego zato da se pocne razvijati, da pocne koristiti svoje mogucnosti, da ga se vec od ranog djetinjstava uopce nauci  kako moze koristiti svoje mogucnosti ( jos pozitivnih strana citanja je navedeno gore u clanku ) jer se na citanje nadovezuje jos mnogo kreativnih aktivnosti.

Volim da citam ,mogu sebe slobodno nazvati knjiskim moljcem.Ceo moj svet gradim citajuci,sa knjigama sanjam,sa njima pricam,sa njima drugujem.Ponekad,kad sam tuzna  vratim se  nekim knjigama u kojima sam nasla smisao nekog svog osecaja nekog dozivljenog trenutka,i dogodi se da ih tada sasvim drugacije razumem i dozivim.Knjige su za mene poseban nacin upoznavanja zivota.Pa kada se u stvarnosti susretnem sa necim sto me moze povrediti,uvek uspem da prepoznam dogadjaj i osecanje...znate tada cak i mirisom i osecanjem pomislim da je sve to vec negde u meni postojalo,jer kad citam citam svim culiima.Mislim da sam zato srecna u zivotu sto umem da zivim sa knjigama u stvarnosti koju su mi one obelezile i koje ce me uvek svojim tumacenjem situacija voditi onome sto je najvaznije sazrevanju da umes da se savladas i da ostanes dosledan sebi ,cak i onda,kada ti je najteze u zivotu.Jer svaka knjiga nosi svoju poruku i obelezje je zivota onoga ko je napisao,i tu je da nas nauci onome cemu trebamo svi teziti da zivot iznesemo sa osmehom na usnama,jer samo tako necemo nicim biti povredjeni,i niko nas nece moci da povrediti