Kako da dusu sputam da se tvoje takne? Kako, mimo tebe, da njom da grlim druge stvari i daljine? Ali, rado bih je sklonio na neko zaboravljeno mesto usred tmine u neki izgubljen kut, u kom nece je tvoje njihati daljine.
ali, ipak, sve sto dodirne nas dvoje ko gudalo nas nekako spaja koje iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka? I koji ovo svirac drzi nas? O, pesmo slatka.
Tesko bih mogla odvojiti omiljenu pesmu,ima ih mnoooogo,ali sad sam naisla preturajuci po netu na jednu jako jako lepu,nadam se da ce se i vama dopasti.
pretvarajmo se... da se nismo sreli nikad da nam oči ne govore jezikom magije zamisli da ne znaš kako miriše mi koža na potiljku da me nikad nisi gledao dok spavam mrsio mi kosu kao, neprimjetno zamisli da ne pamtim tvoje dodire i ritam tvog srca umjesto jastuka da tvoj miris ne nosim u kosi
pretvarajmo se... da nas ne vežu plave noći bez sna i jutra blijeda od kiše blistave ulice i tramvaj broj 12
It's better to be hated for something you are,then to be loved for something you are not. Edit by kokota: Maksimalna dozvoljena velicina slika u potpisu je visina: 60pix, sirina: 468pix i velicina 20KB
Svako jutro u isto vrijeme, pred vratima naše sobe Ti zastaneš . Tu gdje leptir oblači krila, zadnjom riječju, dotakneš moj nemir.
Dok se tako nijemi promatramo, Ti se svučeš i okreneš prema suncu. Gdje je pao snijeg tu izgoriš, a Tvoj pogled, poput ptice, u letu nestane.
Zagrljajem započneš svoj ples i usred postelje, nas povedeš. Uzdasima tijela pažljivo prekriješ da ne bismo, između neba i zemlje, zaspali.
Pokraj Tvog mirisa bosonogog me vodiš, i na kapi požude, toplim poljupcima smiruješ. Takvog, kada samo Tebi pripadam, odvodiš i za sva vremena otkrivaš
When I die, I want to die like my grandfather--who died peacefully in his sleep. Not screaming like all the passengers in his car.' Hate is easy, Love takes courage
Pitaju me svu noć njegove zenice žedne: “ Jesi li ti rosa što na pustinjakove ruke pada nežno?
Uteha što u svete noći pohađa bedne Jeli bilo negde suđeno I neizbežno Tebe da volim?
Jesi li ti suza srebrna Pod grubošću I zlom? Osmesi tvoji jesu li sa tobom isti? Čime si vezana ti sa ovim sitnim tlom? Jesi li ti plamen na kome se duša čisti umrljana životom?
Hoće li ljubav tvoja kao uplađena krila Pobeći ako te sa usana mojih taken plam? Hoću li ako I ti sa mnom budeš bila; Ostati zazidan u sebe, I sam Do kraja života?”
A ja spustih glavu na uzdrhtale dlane, Gledajući u sebe bolno I neumitno I bi mi kao da će cello biće u suzu da mi kane; I učini mi se srce odveć sitno Njega da voli.
I boje se, jer si mnogo drukčiji od svih, jer si stalna opasnost za njih, nešto si novo a ne znaju šta. Drukčije hodaš, drukčije misliš i nisi ko svi, njihova slabost samo si ti, u tvojim očima vidi se pad.
Moje pesme su kao bez duse u njima se neprestano kule ruse. Kule ljubavi,kule zivota i vidim da ni ziveti vise nije divota. U svakoj novoj pesmi ponovu umrem kao da uvek istim putem idem. Al jedna senka me neprestano prati...vreba i pitam se sta li nekom jos od mene moze da treba!? Nije to obicna senka sada znam, ona ceka,strpljivo ceka pesme da joj dam. Ona se hrani ljudskom boli, ona pije suze pune soli. Veceras ce dobiti jos jedan stih, jos jedan krik,sasvim tih: "U svoje sam pesme ugradila sebe ocaja su pune ali nisu za tebe. Svaka pesma je deo mene, olovku uzmem cim mi suza krene. Uzimas mi sve i nista ne ostavljas... ruzno pamtis,lepo zaboravljas... Ostavi me na miru, vrati mi snove, zelim da budem sama, trazi suze nove..."
Cekajuci sunce
Koliko suza je otislo daleko,u dubok mrak, dok je moja dusa sanjala da je zivot lak?
Koliko ptica je odletelo prema nebu u divnu mladost, otislo u slobodu, mir i cistu radost?
Koliko zelja je bilo ispunjenih dok sam ja jako k'o najveci zar cekala samo jednu malu, malenu stvar?
Koliko puta je sunce obislo sve ljude i raj, a ja sam sama,bez nade, cekala njegov sjaj?
Ne mogu ni da nabrojim sve sto srce trazi, ali mozda su ljubav i sreca samo dve velike lazi.
Mozda...
Mozda kad se na zemlju spustis i kad pogledas svet oko sebe, mozda kad koju suzu pustis i kad prestanes da volis samo sebe...
Mozda kad pogled tvoj dobije neki smisao i izgubi tu mracnu prazninu, mozda kad prestanes da zivis samo da bi disao, vec da bi upoznao ljubav,toplotu i blizinu...
Mozda ako mi posvetis paznje bar malo jer covek misljenje menja, mozda ako mi pokazes da ti je stalo i ucinis da zaboravim na sva razocarenja...
Mozda ces i ti jednom voleti ovako jako, tek tada ce ti biti jasno, mozda ces jednog dana shvatiti da voleti i nije lako, jer i ako se zaljubis u mene bice kasno...
Mozda ces tek tada upoznati bol i shvatis da i ti voleti umes i mozda cu ti tad priznati... ...Ma ti to jos uvek ne razumes!
Prazne su bile case i polupane flase Postelja razmestena i vrata zamandaljena I sve zvezde staklene zvezde srece lepote sjale su u prasini sobe nepometene Bio sam mrtav pijan ko vatromet razdragan a ti ziva pijana u mom narucju naga.
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
