EK: ZNAČAJAN NAPREDAK SRBIJE KA TRŽIŠNOJ PRIVREDI

Srbija je ostvarila značajan napredak ka tome da postane efikasna tržišna privreda, navodi se u izveštaju Evropske komisije o reformama zapadnobalkanskih zemalja i Turske. U izveštaju, koji će u sredu objaviti evropski komesar Oli Ren, a koji je dat na uvid agenciji Beta, naglašava se da se napori za stabilizaciju i reforme moraju nastaviti da bi srpska privreda u pridruživanju EU bila u stanju da izdrži pritisak konkurencije i snaga unutrašnjeg tržišta Unije.

U Srbiji je nastavljen privredni rast i očuvan jedinstven stav o rukovođenju privrednom i reformama, iako inflacija, spoljnotrgovinski deficit i nezaposlenost ostaju visoki, navodi se u izveštaju.

Istaknuto je i da je 'platni deficit zemlje smanjen, zahvaljući porastu izvoza', da su devizne rezerve povećane, a strane direktne investicije nastavile da rastu, pre svega kroz privatizaciju.

Monetarna politika je zaoštrena, budžetska konsolidacija nastavljena i u 2005. godini, na temelju kresanja troškova i povećanja poreskih prihoda, smanjen je javni dug.

Međutim, upozorila je Evropska komisija, 'inflacija i spoljnotrgovinski deficit ostaju relativno visoki, konsolidacija budžeta je od početka 2006. zaustavljena', dok 'planirano ubrzanje javnih investicija preti da ugrozi učvršćenje budžeta i makroekonomsku stabilnost'.

U izveštaju se navodi da je 'spoljni dug povećan', ali i da je povećana štednja privatnog sektora. 'Nezaposlenost je porasla. 'Grinfild' investicije su zanemarljive. Sektor preduzeća je u celosti slab, takodje zbog pomanjkanja konkurentnosti na domaćem tržištu i sporog napretka u restrukturisanju kompanija, privatizaciji i tržišnom nastupu', navodi se u izveštaju.

Komisija u Briselu smatra i da se u Srbiji 'novi zakon o stečaju često još ne sprovodi', dok je 'tržište kapitala u povoju, a državno uplitanje u ekonomiju i dalje preovladjujuće'.

EU ĆE I DALJE POMAGATI EKONOMSKI RAZVOJ SRBIJE

Evropska unija namerava da i dalje pomaže ekonomski razvoj Srbije, izjavio je šef beogradske kancelarije Evropske agencije za rekonstrukciju Danijel Đuglaris.

'Zastoj u pregovorima o pridruživanju Srbije Evropskoj Uniji ni na koji način neće omesti sprovođenje odobrenih programa pomoći', rekao je Đuglaris na Nacionalnoj konferenciji Programa regionalnog društveno-ekonomskog razvoja. On je naglasio da Srbija mora da reši politički problem u saradnji sa EU, zatim da nastavi sa utvrđenim reformama u svim oblastima i da na najbolji način iskoristi finansijsku i tehničku pomoć koju joj pruža Unija.

Program regionalnog društveno-ekonomskog razvoja, koji finansira EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju, počeo je da se sprovodi pre tri godine i u njega je do sada uloženo oko 5,2 miliona evra. Novac je iskorišćen za 58 projekata iz oblasti poljoprivrede, turizma, lokalne infrastrukture, kao i za razvoj malih i srednjih preduzeća i obuku radnika.

Na taj način otvorena su 104 stalna radna mesta i 294 privremena, osnovane su 373 firme i pomognut razvoj 1.072 preduzeća, a obuku je prošlo 6.167 zaposlenih i oko 4.000 nezaposlenih.

Pomoćnik ministra za ekonomske odnose za inostranstvom Gordana Lazarević je istakla da je smanjenje nezaposlenosti jedan od najvažnijih ciljeva Programa regionalnog društveno-ekonomskog razvoja, navodeći da je među onima koji traže posao 46 odsto mladih.

'Dosta je učinjeno na modernizaciji lokalne samouprave, a to će i ubuduće biti nastavljeno, kako bi se što bolje odgovorilo potrebama građana', rekla je Lazarević. Predstavnica Evropske komisije u Beogradu Vera Morandini je ocenila da Srbija treba da bude što bolje pripremljena za nove izazove koji je očekuju u procesu priključenja EU i da je u ovom trenutku za nju ključni dokument Evropsko partnerstvo.


Izvor: RTS

 STANKOVIĆ OČEKUJE DA SRBIJA KRAJEM NOVEMBRA BUDE PRIMLJENA U 'PARTNERSTVO ZA MIR'

Ministar odbrane Zoran Stanković je, na sedmom sastanku grupe Srbija - NATO za reformu odbrane, izrazio očekivanje da će Srbija biti primljena u program 'Partnerstvo za mir' do kraja ovog meseca na samitu NATO u glavnom gradu Letonije Rigi.

Stanković je rekao da je Srbija jedna od tri države u regionu koja nije članica tog programa i podsetio da je opredeljenje države, a samim tim i Ministarstva odbrane, priključivanje evroatlantskim integracionim procesima, na čemu je mnogo toga urađeno. On je ukazao da moramo da poštujemo svoje preuzete međunarodne obaveze i norme, istakavši da je učešće u mirovnim operacijama jedna od osnovnih obaveza Srbije kao članice UN.

Ministar odbrane je izrazio očekivanje da će parlament po hitnom postupku podržati odluku Vlade Srbije o slanju profesionalnih pripadnika Vojske Srbije u mirovne operacije u Avganistan i Liban.

Boland: Potrebno je ispunjenje saradnje sa Haškim tribunalom

Direktor Direkcije za planiranje snaga NATO Frank Boland rekao je novinarima da alijansa još nije odlučila da li će na samitu u Rigi pozvati Srbiju u 'Partnerstvo za mir'. Boland je izjavio da ostaje na snazi stav o potrebi ispunjenja svih uslova, uključujući punu saradnju sa Haškim sudom, na kojoj, kako je rekao, Srbija u ovom trenutku ne radi dovoljno.


Izvor: RTS

Privreda pobedila politiku

U SRBIJI je bilo nekoliko ohrabrujućih pomaka: razdvajanje sa Crnom Gorom je proteklo glatko, makroekonomska situacija se poboljšala, a vidljivi su i zavidni institucionalni kapaciteti. Srbija zaista ima potencijal da uhvati voz za EU, kada ispuni svoje obaveze prema Haškom tribunalu - izjavio je komesar za proširenje EU Oli Ren na predstavljanju godišnjih izveštaja o napretku zemalja zapadnog Balkana i Turske u Briselu.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2006. godini pokazao je da naša zemlja mnogo više napreduje u ekonomskom, nego u političkom pogledu.
Zabrinjava što je naša zemlja dobila negativne ocene za sve ključne prioritete u evropskom partnerstvu: saradnja sa Haškim tribunalom, reforma dr‘avne uprave, reforma pravosuđa, demokratska kontrola vojske i dijalog sa Prištinom. Jedini pozitivni pomaci su registrovani u procesu reformi dr‘avne uprave.
Kada su u pitanju politički kriterijumi, pozdravljeno je donošenje Ustava, ali su ozbiljne primedbe upućene na rešenja koja se odnose na pravosudni sistem. Pohvaljena je aktivnost Skupštine Srbije u donošenju zakona, ali je negativno ocenjeno oduzimanje mandata pojedinim poslanicima. Rad Vlade je postao transparentniji, ocenjuju u Briselu, ali nedostatak koordinacije u radu Vlade i dalje je prisutan.
Za borbu protiv korupcije Beograd je dobio prelazne ocene u pojedinim sektorima, ali taj problem u Briselu i dalje svrstavaju među najveće u Srbiji. Slična ocena je data i za borbu protiv ilegalne emigracije i pranja novca.
Eksperti EK su posebno podvukli neadekvatnu borbu Srbije protiv organizovanog kriminala. Konstatovali su da je neophodno ojačati pojedine slu‘be unutar policije, posebno one koje se bave finansijskim kriminalom.
Bolje ocene za Srbiju sti‘u u oblasti ljudskih prava. U Vojvodini su se međuetnički odnosi značajno popravili.
Sudeći prema EK, Srbija mnogo bolje ispunjava ekonomske kriterijume. Ali, EK upozorava vlasti u Beogradu da su inflacija i spoljni deficit i dalje relativno visoki, kao i nezaposlenost, a da najavljeno finansiranje javnih radova mo‘e da ugrozi fiskalnu i makroekonomsku stabilnost.
Naša zemlja je dobila pluseve i za sektorske politike: u obrazovanju, za socijalnu politiku i politiku zapošljavanja, u razvoju malih i srednjih preduzeća, poljoprivredi, energetici, avijaciji i transportnoj infrastrukturi.
Razliku u dostignutim rezultatima Srbije po pitanju političkih i ekonomskih kriterijuma, Oli Ren je prokomentarisao na sledeći način.
- Neke oblasti su te‘e a neke lakše. Ne bih davao ocenu rada pojedinih delova Vlade Srbije, ali je tačno da ta razlika postoji, to se posebno odnosi na ekonomske reforme u kojima je Srbija napravila veliki napredak. Kada Srbija bude dostigla punu saradnju sa Haškim tribunalom moći će da oslobodi svoj ogromni ekonomski, politički, intelektualni potencijal. Verujem da će se to dogoditi brzo - kazao je Ren.

KOSOVO NIJE PROŠLO
IZVEŠTAJ EK o napretku KiM pretežno je negativan, sa velikim brojem kriterijuma koji nisu dobili prelaznu ocenu. Za takav stav, EK nalazi opravdanje u nerešenom konačnom statusu KiM:
- Očekujemo da Srbija konstruktivno priđe pregovorima o budućem statusu Kosova i verujem da će srpski građani, kao i politički lideri u Srbiji, biti manje fokusirani na nacionalističku prošlost, a više posvećeni evropskoj budućnosti. To je najbolje za Srbiju, za zapadni Balkan i za EU - rekao je Ren.

Izvor: Vecernje novosti

Drašković: Srbija hitno u EU

Imamo potencijal da budemo lider na zapadnom Balkanu, nećemo još dugo biti iza Rumunije i Bugarske

BEOGRAD - Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je juče da veruje u pobedu proevropskih snaga koje će Srbiji doneti političku stabilnost.
Drašković je prilikom boravka u Pančevu najavio da će SPO nastaviti da sve svoje snage ulaže u projekat evropske Srbije, jer je to nacionalni i državni prioritet.
- Samo ekonomski jaka Srbija, članica EU, može da zaštiti naše državne interese i omogući da građani Srbije žive kao sav normalan svet. Srbi su umorni od kriza, afera i manipulacija i od političara traže normalnu Srbiju, poštovanu u svetu, u kojoj će imati bolji i kvalitetniji život. SPO veruje da u političkoj eliti konačno sazreva svest da nijedan pojedinac i nijedna hipoteka iz prošlosti ne smeju da budu prepreka na putu Srbije - rekao je Drašković.
On je ocenio da Srbija ima potencijal da bude lider na zapadnom Balkanu i da neće još dugo biti na "repu Evrope", iza Rumunije i Bugarske, koje će 1. januara 2007. godine postati punopravne članice EU.
(AG.)


Izvor: Press

po meni Srbija mora da udje u UN iz vise razloga

1.boljeg zivotog standarda

2. mi smo jedna od najstrijih drzava na tlu Evrope i mesto nam je u UN 

Ren:Bez saradnje sa Hagom, ništa od pregovora
Petak, 1. decembar 2006. 09:21

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da Evropska unija ne odustaje od uslova Srbiji za nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

"Naša politika ostaje nepromenjena. Kada Srbija bude u potpunosti ispunila saradnju s Haškim tribunalom, s ciljem da uhapsi i isporuči Ratka Mladića, EU će biti spremna da odmah nastavi pregovore", kazao je Ren za "Večernje novosti".

On je kazao da je "korektno" reći da će Srbija postati članica EU onda kada ispuni sve uslove koji su neophodni za članstvo u EU.

"Brzina puta Srbije u EU je u njenim rukama. Drugim rečima, Srbija može odlučnim sprovodjenjem reformi da sama sebe izvede na 'brzu prugu' za EU. Na kratak rok najvažniji uslov je puna saradnja sa Haškim tribunalom, a na dugi rok, to su reforme pravosudja, policije, državne uprave", rekao je Ren.

On je dodao da se slaže sa ocenom nekih zvaničnika da bi konsenzus demokratskih snaga o načinu puta u EU značajno ubrzao evropske integracije Srbije i ocenio da su demokratske snage već uradile značajna posao, posebno u ekonomskoj sferi.

Povodom odluka o budućem statusu Kosova, Ren je kazao da ne sme da se produžava "agonija Kosova" i da to pitanje mora brzo da se reši.


Izvor: MTS-Mondo

Srbija i EU danas o readmisiji
Ponedeljak, 4. decembar 2006. 09:16

Pregovarački tim Srbije, koji predvodi šef kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević, razgovaraće u ponedeljak s predstavnicima Evropske komisije u Briselu o sporazumu o readmisiji, u okviru prve runde tehničkih pregovora o viznim olakšicama koja je počela 1. decembra.

Miščević je izjavila da je sporazum o readmisiji uslov za potpisivanje sporazuma o viznim olakšicama.
"Taj sporazum je veoma važan za EU i za nas, jer nema viznog režima bez sporazuma o readmisiji", kaže Miščevićeva.

"Istog dana kada stupi na snagu sporazum o viznim olakšicama, stupiće na snagu i sporazum o readmisiji, jer su oni uslovljeni jedan drugim", podvukao je šef pregovaračkog tima Srbije.

Sporazum o readmisiji stvoriće uslove da srpski državljani koji ilegalno borave u EU budu vraćeni u Srbiju.

Posle stupanja na snagu sporazuma, vizne olakšice odnosiće se na studente, eksperte, državne službenike i privrednike registrovane u Privrednoj komori Srbije.

Pregovarački tim Srbije pokušaće da izdejstvuje da se vizne olakšice EU prošire na novinare, nevladin sektor, porodice legalno zaposlenih radnika na teritoriji EU, sportske i kulturne radnike i ljude kojima je neophodno lečenje u zemljama članicama Unije.

Izvor: MTS-Mondo

Zve­zdi­ce uz tro­boj­ku
Ž. PAN­TE­LIĆ, 3. decembar 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka BRI­SEL
SU­ŠTIN­SKE po­ru­ke EU ko­je će bi­ti upu­će­ne na de­cem­bar­skom Sa­ve­tu mi­ni­sta­ra Sr­bi­ji su uta­na­če­ne i ba­zi­ra­ju se na sla­nju ohra­bru­ju­ćih sig­na­la Be­o­gra­du, bez kon­kret­nih po­te­za ili od­lu­ka. Isto­vre­me­no su po­sta­vlje­ni te­me­lji in­for­ma­tiv­nih ak­tiv­no­sti EU, to­kom iz­bor­ne kam­pa­nje u Sr­bi­ji, či­ja je glav­na po­ru­ka da EU mo­ra da iz­beg­ne stva­ra­nje uti­ska u srp­skom jav­nom mnje­nju da Bri­sel vi­še že­li Sr­bi­ju u EU ne­go što sa­ma Sr­bi­ja že­li da po­sta­ne član EU.
U tek­stu po­ru­ka, ko­je su "No­vo­sti" ima­le na uvid, sta­vlja se ak­ce­nat na to da je bu­duć­nost Sr­bi­je u EU i da će srp­ski gra­đa­ni od­lu­či­ti ko­li­ko br­zo će Sr­bi­ja na­pre­do­va­ti ka­EU. Ta­ko­đe se pod­vla­či da je ne­do­sta­tak pu­ne sa­rad­nje sa Ha­škim tri­bu­na­lom je­di­na pre­pre­ka za na­sta­vak pre­go­vo­ra o Spo­ra­zu­mu o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju (SSP).
Do­sti­za­nje pu­ne sa­rad­nje sa Ha­škim tri­bu­na­lom bi do­ne­lo ko­rist svim gra­đa­ni­ma u Sr­bi­ji. Ono bi uklo­ni­lo ključ­no bre­me na evrop­skom pu­tu Sr­bi­je i usta­no­vi­lo bi in­di­vi­du­al­nu od­go­vor­nost za rat­ne zlo­či­ne, do­pri­no­se­ći fi­nal­nom po­mi­re­nju u re­gi­o­nu - sto­ji u su­štin­skim po­ru­ka­ma EU.

ČE­KA SE VLA­DA
MI­NI­STRI spolj­nih po­slo­va EU će, ta­ko­đe, po­ru­či­ti da je za­klju­či­va­nje i im­ple­men­ta­ci­ja SSP uga­o­ni ka­men za evrop­ske in­te­gra­ci­je Sr­bi­je. S dru­ge stra­ne, Sa­vet mi­ni­sta­ra će po­tvr­di­ti opre­de­lje­nost EU da što pre za­klju­či pre­go­vo­re o vi­znim olak­ši­ca­ma i da one br­zo stu­pe na sna­gu. Bi­će pod­vu­čen i zna­čan stva­ra­nja Slo­bod­nog tr­go­vin­skog pro­sto­ra (CEF­TA)
Ula­zak u CEF­TU će bi­ti zna­ča­jan po­mak u eko­nom­skom i po­li­tič­kom smi­slu za Sr­bi­ju. Član­stvo u CEF­TI će Sr­bi­ju uči­ni­ti mno­go pri­vlač­ni­jom ze­mljom za stra­ne in­ve­sti­to­re - na­vo­di se u po­ru­ka­ma EU.
Iz­vo­ri "No­vo­sti" u Bri­se­lu da­ju vr­lo ma­le, go­to­vo ni­ka­kve, šan­se da bi na de­cem­bar­skom Sa­ve­tu mi­ni­sta­ra mo­gla da se vi­di re­pri­za Ri­ge a de­man­tu­ju i mo­guć­nost su­ko­ba iz­me­đu ko­me­sa­ra za pro­ši­re­nje EU Oli­ja Re­na, ko­ji sto­ji na čvr­stom sta­vu da ne­ma na­stav­ka pre­go­vo­ra bez pu­ne sa­rad­nje sa Ha­gom, i vi­so­kog pred­stav­ni­ka EU Ha­vi­je­ra So­la­ne, ko­ji ima bla­ži stav.
- Is­klju­čio bih da će EU, osim ver­bal­nih po­ru­ka ohra­bre­nja srp­skim gra­đa­ni­ma, pred­u­ze­ti ne­ke kon­kret­ne ko­ra­ke, ti­pa na­stav­ka pre­go­vo­ra o SSP. Vi­so­ki pred­stav­nik EU So­la­na je već du­že vre­me za na­sta­vak pre­go­vo­ra sa Sr­bi­jom, ali i on sa­da sma­tra da bi tre­ba­lo sa­če­ka­ti iz­bo­re, vi­de­ti ka­kva će bi­ti iz­bor­na kam­pa­nja, ka­kvić će bi­ti re­zul­ta­ti iz­bo­ra i ka­ko će vla­da bi­ti sa­sta­vlje­na. Ako po­be­de de­mo­krat­ske pro­e­vrop­ske sna­ge, on­da bi ita­li­jan­ska ini­ci­ja­ti­va, uz po­dr­šku So­la­ne, o uslov­nom na­stav­ku pre­go­vo­ra mo­gla da do­bi­je zna­čaj­no na sna­zi - ka­že za "No­vo­sti" vi­so­ki di­plo­ma­ta EU ko­ji je že­leo da osta­ne ano­ni­man.


"PO­BU­DA" LI­DE­RA
INA­ČE, u kan­ce­la­ri­ja­ma EU i mi­si­ja­ma ze­ma­lja čla­ni­ca u Bri­se­lu su opre­zni u po­gle­du re­zul­ta­ta iz­bo­ra u Sr­bi­ji. Upra­vo zbog to­ga su di­plo­ma­te EU na te­re­nu, u Sr­bi­ji, na­pra­vi­le uvid - ka­kav tip in­for­ma­tiv­ne pri­sut­no­sti EU bi bio ko­ri­stan za pro­e­vrop­ske sna­ge a ne kon­tra­pr­o­duk­tiv­ne. Za­klju­če­no je da je je­dan od ele­me­na­ta ko­ji ne­do­sta­je u jav­noj de­ba­ti - ras­pra­va o pred­no­sti­ma i raz­lo­zi­ma pri­bli­ža­va­nja EU od stra­ne Sr­bi­je. EU di­plo­ma­te sma­tra­ju da ključ­ne po­ru­ke EU tre­ba da pre­no­se srp­ski a ne EU po­li­ti­ča­ri, što je srp­skim li­de­ri­ma ne­ko­li­ko pu­ta, u bi­la­te­ral­nim raz­go­vo­ri­ma, i na­gla­še­no.
- Vr­lo je va­žno da po­ru­ke EU stig­nu u sva­ki deo Sr­bi­je, ne sa­mo u Be­o­grad i da ob­u­hva­te i evro­skep­ti­ke i evro­en­tu­zi­ja­ste i da bu­du pre­no­še­nje od stra­ne srp­skih po­li­tič­kih pr­va­ka - sma­tra­ju "te­ren­ske" EU di­plo­ma­te.
Pla­ni­ra se da am­ba­sa­do­ri ze­ma­lja EU u Be­o­gra­du, u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji, go­stu­ju na svim vo­de­ćim uni­ver­zi­te­ti­ma u Sr­bi­ji i da ima­ju se­ri­ju su­sre­ta sa stu­den­ti­ma, gra­đa­ni­ma i pred­stav­ni­ci­ma NVO. U pla­nu je da oni po­se­te što je vi­še mo­gu­će op­šti­na po Sr­bi­ji. Ta­ko­đe se sa­ve­tu­je da u sa­rad­nji sa NVO, svu­da u Sr­bi­ji, gde je to mo­gu­će, bu­de is­tak­nu­ta uz srp­sku za­sta­vu i za­sta­va EU.

 
Izvor : http://www.novosti.co.yu/code/

Prodi za sporazum o pridruživanju sa Srbijom
Utorak, 5. decembar 2006. 21:06

Italijanski premijer Romano Prodi pozvao je Evropsku uniju da omogući Srbiji zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uz uslovljavanje njegovog stupanja na snagu punom saradnjom sa Haškim tribunalom i doprinosom "jasnom i održivom rešenju statusa Kosova".

U pismu liderima EU uoči samita u Briselu krajem iduće nedelje, Prodi je predložio niz mera podstreka za pridruživanje zemalja zapadnog Balkana EU.

"Italija predlaže konkretne mere koje bi dvedesetpetorica mogla da razmotre", naveo je Prodi u pismu koje je uputio finskom premijeru Matiju Vanhanenu, predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu i drugim liderima EU.

Italija predlaže da se "potvrdi politički sporazum o integraciji Hrvatske čim Zagreb ispuni svoje obaveze", kao i da se izabere datum za početak pregovora o članstvu sa Makedonijom.

Prodi je pozvao lidere Evropske unije da na samitu u Briselu, 14. i 15. decembra, potvrde evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana.

Italija smatra da je "puno ostvarivanje evropske perspektive regiona u celini ključno za njegovu konačnu normalizaciju i socio-ekonomski razvoj".

"Cilj ove inicijative jeste da se potvrdi zemljama Balkana da Evropa želi da one budu deo Unije i da je zbog toga neophodno da poštuju evropske kriterijume", navodi se u saopštenju.


Izvor: MTS-Mondo

Unija bi mogla da zatraži povratak oko 100.000 državljana Srbije
Srbija / Crna Gora - 08 Dec 2006 18:00:00

O tome ko će, kada i kako biti vraćen odlučuje zemlja koja

podnosi zahtjev za vraćanje stranih državljana u zemlju porijekla, rekla Zorica Đokić


BEOGRAD - Zemlje Evropske unije mogle bi da zatraže povratak oko 100.000 državljana Srbije, ali se ne očekuje da će oni biti vraćeni u Srbiju naglo i masovno, rečeno je u petak na konferenciji za novinare u Beogradu.

Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije Tanja Miščević rekla je da bi delegacije Srbije i EU trebalo da 20. decembra u Briselu nastave tehničke pregovore o sporazumima o olakšavanju viznog režima i readmisiji.

Na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati razgovora o tim pitanjima, početkom mjeseca u Briselu, Miščević je rekla da tim Srbije treba da sastavi tekst sporazuma kako bi se 20. decembra u Briselu razmotrio prije svega sporazum o readmisiji.

Namjera je da se sporazumi zaključe i stupe na snagu do kraja sljedeće godine, rekao je novinarima šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, član pregovaračkog tima Dražen Maravić.

- Poslije decembarske runde, sljedeća bi bila polovinom januara u Beogradu, a zatim bi, početkom marta, bila posljednja runda pregovora o olakšavanju viznog režima i readmisiji. Ostali dio procesa zavisi od procedure u EU - rekao je Maravić.

On je dodao da se prije stupanja sporazuma na snagu ne može

očekivati olakšavanje viznog režima u cijeloj EU, ali postoji mogućnost da pojedine članice EU odluče da to učine ranije.

Članovi pregovaračkog tima Srbije naglasili su da sporazum o

readmisiji podrazumijeva obaveze i koristi za obje strane, i da je dužnost Srbije da omogući svojim državljanima koji nemaju regulisan status u zemljama EU, da se vrate i ponovo integrišu.

Bez integracije povratnika proces ne može biti zaokružen, a EU je izrazila spremnost da finansijski pomogne taj proces i da to formuliše u preambuli sporazuma o readmisiji. Po zaključivanju sporazuma, otvoriće se mogućnost pristupa veoma velikom fondu EU namijenjenom integraciji vraćenih građana.

Cilj sklapanja sporazuma o readmisiji je uvođenje jednoobraznog postupka između članica EU i Srbije, pošto je Srbija već sklopila više bilateralnih sporazuma o readmisiji sa članicama EU.

Šef Odsjeka za readmisiju MUP-a Srbije Zorica Đokić rekla je da je Srbija od 1996. godine zaključila 13 bilateralnih sporazuma o readmisiji sa 15 zemalja, od kojih su 11 članice EU.

Đokić je navela da je od 2003. godine, kada je Ministarstvo

unutrašnjih poslova Srbije preuzelo nadležnost za readmisiju građana, do novembra ove godine Srbija dobila ukupno 21.962 zahtjeva za vraćanje njenih građana, a da su nakon provjere državljanstva i identiteta odobrena 16.832 zahtjeva.

Na pitanje kako će u tom procesu biti tretirani kosmetski Albanci, ona je rekla da će biti moguć povratak svih za koje se utvrdi da su državljani Srbije i čiji se identitet potvrdi.

- Odluku o tome ko će, kada i kako biti vraćen je na zemlji koja

podnosi zahtjev za vraćanje stranih državljana u zemlju porijekla - dodala je Zorica Đokić. 

 

BROJKE

Direktor Direkcije za konzularne poslove Ministarstva spoljnih poslova Srbije Branko Radošević rekao je da nema tačnih podataka o strukturi mogućih povratnika u Srbiju. On je dodao da prema ranijim podacima Savjeta Evrope i evropskih institucija broj državljana Srbije za koje bi mogla biti zatražena readmisija iznosi oko 100.000.

Radošević je rekao da se ne očekuje nagli i masovni povratak

građana u Srbiju

Izvor: http://www.glassrpske.com/