Ren: Pohvale Srbiji, ali Hrvatska prva u EU
Utorak, 19. decembar 2006. 14:10

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u utorak da je Srbija u stanju da brzo nadoknadi izgubljeno vreme i da uspešno nastavi pregovore o zaključenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, ali da će u tu organizaciju ipak prva biti primljena Hrvatska!

"Srbija ima značajne institucionalne kapacitete, što će joj omogućiti da brzo i vrlo delotvorno nadoknadi izgubljeno vreme", objasnio je Ren, koji prisustvuje sasatnku CEFTA u Bukureštu, u intervjuu radiju BBC.

On je, medjutim, naglasio da Srbija mora da prethodno ispuni uslove koji Evropska unija od nje zahteva, posebno onaj koji se odnosi na dovršenje pune saradnje s Haškim tribunalom.

"Neposredno po ispunjenju tog uslova, Srbija može da pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju brzo dovede do kraja, a potom i da uspešno obavi i naredne korake na putu ka Evropskoj uniji", izjavio je Ren.

Odgovarajući na pitanje koliko je realno da EU očekuje stabilizaciju zrelih demokratskih država na zapadnom Balkanu ako ih istovremeno predugo drži na "listi čekanja", Ren je rekao da se čekanje ne može izbeći zato što EU mora da najpre reši pitanje sopstvene funkcionalnosti u proširenom sastavu.

"Prvo moramo da uredimo svoju kuću, ali to je samo pitanje vremena. Evropska unija će tokom naredne dve godine intenzivno raditi na novim institucionalnim rešenjima", objasnio je evropski komesar za proširenje.

Ren je najavio da će sledeća nova članica EU verovatno biti Hrvatska, koja će "najverovatnije biti u stanju da preuzme odgovornosti članstva u EU krajem ove decenije, ako uspe u reformama koje sprovodi".

Izvor: MTS-Mondo

Žozep Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije

Jači odnosi Srbije i EU posle izbora

Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras izjavio je FoNetu da očekuje da će se pregovori EU i Srbije nastaviti što je pre moguće, ali da to zavisi od saradnje Beograda sa Hagom.

Uz ocenu da su odnosi Beograda i Evropske unije „vrlo jaki i sveobuhvatni“, on je naglasio:

„Sarađujemo na svim nivoima, pa se nadam da će se posle izbora ti odnosi ne samo učvrstiti već i ojačati.“

Upitan da li bi eventualna izborna pobeda SRS mogla uticati na odnose Beograda i EU, Ljoveras je odgovorio da se „isto pitanje može odnositi na moguću pobedu bilo koje partije“.

„To je jedno od pitanja o kojem birači treba pažljivo da razmisle ukoliko im je cilj približavanje Srbije EU u najkraćem mogućem roku“, istakao je Ljoveras.

Izvor: Blic

Evropa se bliži Srbiji
Željko PANTELIĆ, 24. decembar 2006

Od stalnog dopisnika Brisel
- ODLUKA o nastavku pregovora sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) biće doneta 12. februara na Savetu ministara spoljnih poslova u Vriselu. Istog dana šefovi diplomatija 27 članica EU (tada će i Bugarska i Rumunija biti članice) raspravljaće o predlogu Martija Ahtisarija za konačni status Kosova i pokušaće da zauzmu zajednički stav. Nova rezolucija o Kosovu će biti doneta do kraja marta, implementacija statusa kreće početkom leta, a tada bi sa Srbijom trebalo da potpišemo SSP - skicirao je za “Novosti” redoslede događaja u 2007. godini visoki zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman.
Takođe, drugi izvor “Novosti” u Evropskoj komisiji (EK), kaže da je komesar za proširenje EU Oli Ren već stavio u jedan isti politički okvir rešavanje statusa Kosova i približavanje Srbije EU.
- Zato će sledeći potezi komesara Rena biti sveobuhvatniji i vodiće računa o ukupnoj regionalnoj stabilnosti i evropskim perspektivama celog regiona - dodao je naš izvor u EK. U tom svetlu, Savet ministara u februaru postaje ključan i za nastavak pregovora sa Srbijom i za pozicioniranje EU prema predlogu Ahtisarija za Kosovo.
Velika Britanija i Francuska, članice Kontakt-grupe i predvodnice tvrdog uslovljavanja Haškim tribunalom, primile su poruku od svojih partnera u EU da moraju da pokažu veću otvorenost prema Beogradu, ako žele da ideja o uslovnoj nezavisnosti Kosova prođe, uz jedinstvenu podršku država EU.
Računica je vrlo jasna: Italija, Austrija, Grčka, Slovenija, Mađarska i pored toga što nemaju ništa protiv uslovne nezavisnosti Kosova, žele što čvršće da vežu Srbiju za EU. Njihovi motivi su vrlo pragmatični. Italija se sa približavanjem Srbije i celog Balkana Uniji, vraća u društvo velikih EU. U aktuelnoj, takozvanoj atlantsko-baltičkoj EU, Italija je samo slepo crevo, sa ulaskom zapadnobalkanskih država, pre svega, Hrvatske i Srbije, Rim se vraća na velika vrata.
Austrija beleži privredni procvat od kako je Balkan dobio evropske perspektive. Broj stanovnika u Beču, prvi put posle pada Habsburške monarhije, raste. U poslednjih godinu dana, u austrijskoj prestonici je gotovo hiljadu velikih i srednjih multinacionalnih firmi otvorilo svoje kancelarije jer žele da posluju sa balkanskim državama, pre svega, sa Srbijom. O strateškim ekonomskim interesima Grčke, Slovenije, Mađarske ne treba trošiti reči, a pomenutim zemljama teba dodati i Slovačku, Kipar, Španiju, Češku.
London, Pariz i Berlin, a, pre svega, Vašington, znaju da bi svako nejedinstvo unutar EU oko podrške predlogu Ahtisarija za status Kosova, išlo naruku Rusiji i dovelo u pitanje već predviđeno izglasavanje nove rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti UN, u martu sledeće godine. Članovi neformalne koalcije prijatelja Srbije unutar EU to znaju i neki su već najavili da bez ozbiljnije pomoći Srbiji, njihova podrška Ahtisarijevom planu bi mogla da bude pod znakom pitanja.

BEZ HOLANDIJE
- BUDUĆE nemačko predsedništvo EU je već spremno za akciju. Znakovi “otopljavanja” prema Srbiji su stigli sa svih strana, osim iz Holandije, koja će insistirati do kraja na “haškom uslovljavanju”. To znači da se mora ići na izolaciju Holandije unutar EU. Da bi se u tome uspelo, neophodno je da na izborima pobede proevropske snage i da nova vlast u Beogradu pokaže neki konkretan gest saradnje sa Haškim tribunalom i, na kraju, srpska politička elita mora da shvati da zemlje članice EU i pojedini visoki funkcioneri EU se zalažu za Srbiju u smislu njenih evropskih perspektiva, a ne zato što stoje iza pozicije Beograda prema rešavanju pitanja statusa Kosova - kaže naš sagovornik.

Izvor: Novosti

pratimo dogadjaje vezane za nasu buducnost kao nekakvu utakmicu u kojoj cekamo da vidimo sta ce da se desi. da li ce hrvati da daju go, da li ce rumunima i bugarima da se osmehne sreca, da li ce sudija holandjanin da nam izbaci igraca, da li cemo na kraju sezone da udjemo u prvu ligu. sedimo, gledamo i cekamo. e pa, ostacemo u seoskoj ligi sve dok svi ne budemo obukli kopacke i potrcali na teren. ovo pracenje vesti iz brisela i slicnih dalekih mesta mozemo slobodno da gurnemo u guzitzu.

e da, ivane, pozdrav iz nisa od saleta nakica (radili smo neke sajtove pre par godina). dobra ti je ova burekdzijada. svaka cast. 

Srbija u EU 2018 godine.

Najpribližniji datum. Sloveniji je trebalo 14 godina a bila je kud i kamo razvijenija od Srbije

Ahtisari o Kosovu sa zvaničnicima EU
Cetvrtak, 11. januar 2007. 08:41

Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari razgovaraće u četvrtak i petak u nemačkog gradu Drezdenu sa političkim direktorima ministarstava spoljnih poslova zemalja-članica Evropske unije (EU).

Prema izjavi Ahtisarijevog predstavnika Remija Durloa, to je redovan sastanak političkih direktora na kojem će Kosovo biti jedna od tema.

"Kao što znate, Nemačka je prilikom preuzimanja predsedavanja EU kao jedan od prioriteta istakla i rešenje statusa Kosova. Ahtisari će prisustvovati tom sastanku u Drezdenu, ali Kosovo neće biti glavna tema", kazao je u utorak Durlo agenciji Beta.

Prema nezvaničnim informacijama iz izvora bliskih zvaničnicima NATO i EU, Ahtisari bi trebalo da 26. januara u Beču predstavi članicama Kontakt-grupe svoj predlog rešenja statusa Kosova.

Potom bi, prema izvorima agencije Beta u EU, uz moguće dopune i primedbe Kontakt-grupe, taj predlog bio upućen Savetu bezbednosti UN i zatim dat na razmatranje Beogradu i Prištini.
(Beta)

Ako se usvoji princip referenduma o svakom novom proširenju EU, koji je već najavio Žak Širak u Francuskoj, teško da će Srbija ikad ući u EU. Ne mogu da zamislim da će Srbija proći na 27 referenduma (u isto toliko zemalja) sa nadpolovičnom većinom ZA. Trenutno, kao
mogući kandidat za članstvo u EU, Srbija ima nadpolovične simpatije u 3 (i slovima tri)
zemlje od 27, prema istraživanju javnosti u celoj EU. Mislim da je naš voz definitivno otišao iz stanice, a mi nismo uspeli da se ukrcamo ni u poslednji vagon.

Ahtisari sa liderima EU o Kosovu

Marti Ahtisari informisao iza zatvorenih vrata direktore ministarstava spoljnih poslova EU o pripremanju predloga za Kosovo.


Ahtisarijev portparol Remi Durlo potvrdio je agenciji Beta da se Ahtisari tokom prepodneva obratio političkim direktorima EU u Drezdenu, u delu sastanka koji je bio posvećen Kosovu, i dodao da je sastanak bio zatvoren za javnost.

Durlo je rekao da je to redovan sastanak političkih direktora i da je Kosovo samo jedna od mnogih tema.

"Želim da naglasim da to nije bio sastanak o Kosovu već susret političkih direktora Evropske unije koji su razmatrali sveopšte probleme sa kojim će se Nemačka susresti tokom predsedavanja unijom u narednih šest meseci. Gospodin Ahtisari je prisustvovao jednom delu sastanka i kratko izvestio o svom radu ne pominjući ni jednog trenutka delove predloga statusa Kosova", rekao je Durlo.

Durlo je potvrdio da će uskoro doći do sastanka Martija Ahtisarija sa članovima Kontakt grupe, ali nije mogao da precizira tačan datum tog sastanka.

"Moramo da dobijemo potvrdu od svih članica Kontakt grupe kako bi usaglasili tačan datum sastanka", dodao je Durlo.

Prema nezvaničnim informacijama iz NATO-a i EU, Ahtisari bi trebalo da 26. januara u Beču predstavi članicama Kontakt-grupe svoj predlog rešenja statusa Kosova.

O budućem statusu Kosova danas su u Beogradu razgovarali ministri spoljnih poslova Slovenije i Srbije, Dimitrij Rupel i Vuk Drašković.

Pregovori i posle izbora?


"SAD će predložiti dodatne dve sedmice pregovora pošto izaslanik UN Marti Ahtisari iznese svoje preporuke za status Kosova", izjavio je juče za B92 predstavnik organizacije Međunarodna krizna grupa na Kosovu Aleksander Anderson.

On smatra da je motiv Amerike, ali i većine zemalja Kontakt grupe, da se udovolji ruskim primedbama da dosadašnji pregovori nisu bili dovoljno temeljni.

"Ideja je da se organizuju klasični pregovori, ali mislim da u zapadnim zemljama pretpostavljaju da će ti pregovori biti samo puka formalnost", smatra on.

"Mislim da od tih pregovora niko ne očekuje previše, ni da će oni dovesti do bilo kakvih prelomnih odluka ili promena pozicija obe strane. U stvari, fer je reći da će se obe strane verovatno držati ranijih stavova", kaže on.

"Poznato mi je da su se i pre ovakvog predloga u Prištini protivili bilo kakvoj ideji dodatnih pregovora nakon što Ahtisari predstavi svoj predlog“, kaže Anderson. 

Inače, SAD nisu zvanično potvrdile da žele dodatne pregovore, ali je funkcioner Stejt departmenta Nikolas Berns rekao da se Vašington nada da bi rešenje za Kosovo moglo da se nađe mesec do dva posle izbora u Srbiji.

Čeku: Mislim da je reč o konsultacijama


Agim Čeku (FoNet)


Premijer Kosova Agim Čeku nije želeo da komentariše najavu novih, dvonedeljnih pregovora o Ahtisarijevom paketu, koje su saopštene juče iz Brisela.

Navodeći da ne želi da  žuri pre nego što pregovarački tim zauzme stav o najnovijim najavama za nastavljanje pregovora između Prištine i Beograda po modelu koji je bio primenjen u Rambujeu, kosovski premijer Agim Čeku rekao je da će o ovome pregovarački tim zauzeti stav naredne nedelje.

"Nema dileme da ćemo mi sa gospodinom Ahtisarijem diskutovati o njegovom paketu, i ja ću preneti svaki stav koji bude zauzeo pregovarački tim", rekao je Čeku na konferenciji za novinare u Prištini.

Komentarišući izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara Nikolasa Bernsa o mogućnosti nastavka pregovora o Ahtisarijevom paketu, Čeku je rekao da on misli da je Berns upotrebio reč konsultacije, a ne pregovori.

"Rusija i Srbija posle izbora"

"U najnovijoj američkoj vremenskoj kombinatorici oko Kosova bitne su dve stvari - Rusija i Srbija posle izbora", rekao je za BBC šef katedre za istoriju Balkana na američkom univerzitetu Indijana Bernd Fišer.

"Anderson nije zvaničnik američke vlade, ali pretpostavljam da ima izuzetno dobre kontakte. Ne bi me iznenadilo da Sjedinjene Države zaista žele da za još nekoliko nedelja produže pregovore, i to iz više razloga. Među njima je svakako i namera ili nada da će posle januarskih izbora biti formirana donekle stabilna vlada Srbije", kazao je Fišer.

"Drugi razlog je, po svemu sudeći, i želja da se dodatno vreme utroši na bavljenje 'ruskim faktorom'. Rusija je trenutno zauzela tvrd stav po pitanju Kosova i Vašington pretpostavlja - ili se bar nada - da bi dve dodatne nedelje mogle da dovedu do nekakvog kompromisa sa Rusima", kazao je Fišer.

   izvor:b92