Свето јеванђелије по Матеју


Глава 1

1. Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамова сина.

2. Аврам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.

3. А Јуда роди Фармса и Зару с Тамаром. А Фармс роди Есрома. А Есром роди Арама.

4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.

5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.

6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријницом.

7. А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.

8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.

9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију.

10. А Езекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.

11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби Вавилонској.

12. А по сеоби Вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавела.

13. А Зоровавел роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима, А Елиаким роди Азора.

14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.

15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.

16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марију, која роди Исуса, прозванога Христа.

17. Свега дакле кољена од Аврама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе Вавилонске, кољена четрнаест, а од сеобе Вавилонске до Христа, кољена четрнаест.

18. А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нијесу били састали, нађе се да је она трудна од Духа светога.

19. А Јосиф муж њезин, будући побожан, и не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.

20. Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи, говорећи: Јосифе, сине Давидов! не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој заметнуло од Духа је светога.

21. Па ће родити сина, и нађени му име Исус; јер ће он избавити свој народ од гријеха њиховијех.

22. А ово је све било да се изврши што је Господ казао преко пророка који говори:

23. Ето, дјевојка ће затрудњети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануило, које ће рећи: с нама Бог,

24. Кад се Јосиф пробуди од сна, учини као што му је заповједио анђео Господњи, и узме жену своју.

25. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надједе му име Исус.

Глава 2

1. А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци од истока у Јерусалим, и кажу:

2. Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку, и дошли смо да му се поклонимо.

3. Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

4. И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Гдје ће се родити Христос?

5. А они му рекоше: у Витлејему Јудејскоме; јер је тако пророк написао:

6. И ти Витлејеме, земљо Јудина! ни по чем нијеси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће спасти народ мој Израиља.

7. Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда.

8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

9. И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде од озго гдје бјеше дијете.

10. А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости.

11. И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше, и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном.

12. И примивши у сну заповијест да се не враћају к Ироду, другијем путем отидоше у своју земљу.

13. А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.

14. И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир.

15. И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах сина својега.

16. Тада Ирод кад видје да су га мудраци преварили, разгњеви се врло, и посла те побише сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је добро дознао од мудараца.

17. Тада се зби што је казао пророк Јеремија говорећи:

18. Глас у Тами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом дјецом, и Неће да се утјеши, јер их нема.

19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.

20. И рече: устани, и узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу дјетињу.

21. И он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.

22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји мјесто Ирода оца својега, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповијест, отиде у крајеве Галилејске.

23. И дошавши онамо, намјести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.

Глава 3

1. У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи Јудејској.

2. И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско.

3. Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија гдје каже: Глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господу, и поравните стазе његове.

4. А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова бијаше скакавци и мед дивљи.

5. Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина Јорданска,

6. И он их кршћаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје.

7. А кад видје (Јован) многе фарисеје и садукеје гдје иду да их крсти, рече им: Пород аспидини! ко каза вама да бјежите од гњева који иде?

8. Родите дакле род достојан покајања.

9. И не мислите и не говорите у себи: имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Авраму.

10. Већ и сјекира код коријена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ се баца.

11. Ја дакле кршћавам вас водом за покајање; а онај што иде за мном, јачи је од мене: ја нијесам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом светијем и огњем.

12. Њему је лопата у руци његовој, па ће отријебити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем.

13. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.

14. А Јован брањаше му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени?

15. А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави га.

16. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и дође на њега.

17. И гле, глас с неба који говори: Ово је син мој љубазни који је по мојој вољи.

Глава 4

1. Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га Ђаво куша.

2. И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, на пошљетку огладње.

3. И приступи к њему кушач и рече: Ако си син Божиј, реци да камење ово хљебови постану.

4. А он одговори и рече: Писано је: не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.

5. Тада одведе га ђаво у свети град и постави га наврх цркве;

6. Па му рече: Ако си син Божиј, скочи доље; јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе, и узеће те на руке, да гдје не запнеш за камен ногом својом.

7. А Исус рече њему: Али и то стоји написано: немој кушати Господа Бога својега.

8. Опет узе га ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову;

9. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.

10. Тада рече њему Исус: Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи.

11. Тада остави га ђаво, и гле, анђели приступише и служаху му.

12. А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.

13. И оставивши Назарет, дође и намјести се у Капернауму приморскоме на међи Завулоновој и Нефталимовој.

14. Да се збуде што је рекао Исаија пророк говорећи:

15. Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка.

16. Људи који сједе у тами, видјеше видјело велико, и онима што сједе на страни и у сјену смртноме, засвијетли видјело.

17. Од тада поче Исус учити и говорити: Покајте се, јер се приближи царство небеско.

18. И идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његова, гдје мећу мреже у море, јер бијаху рибари.

19. И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људскијем.

20. А они тај час оставише мреже и за њим отидоше.

21. И отишавши одатле, видје друга два брата, Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем оцем њиховијем гдје крпе мреже своје, и позва их.

22. А они тај час оставише лађу и оца својега и за њим отидоше.

23. И прохођаше по свој Галилеји Исус учећи по зборницама њиховијем, и проповиједајући јеванђелије о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

24. И отиде глас о њему по свој Сирији, и приведоше му све болесне од различнијех болести и с различнијем мукама, и бијесне, и мјесечњаке, и узете, и исцијели их.

25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из десет градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.

Глава 5

1. А кад он видје народ, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.

2. И отворивши уста своја, учаше их говорећи:

3. Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

4. Благо онима који плачу, јер ће се утјешити;

5. Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу;

6. Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

7. Благо милостивима, јер ће бити помиловани;

8. Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети;

9. Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати;

10. Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско;

11. Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради.

12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас.

13. Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе на поље и да је људи погазе.

14. Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

15. Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијетњак, те свијетли свима који су у кући.

16. Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на небесима.

17. Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.

18. Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.

19. Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести, и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.

20. Јер вам каже да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

21. Чули сте како је казано старима: не убиј; јер, ко убије, биће крив суду.

22. А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата својега ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату својему: рака! биће крив скупштини; а ко рече: будало! биће крив паклу огњеном.

23. За то дакле ако принесеш дар свој к олтару, и ондје се опоменеш да брат твој има нешто на те,

24. Остави ондје дар свој пред олтаром, и иди прије те се помири с братом својијем, па онда дођи и принеси дар свој

25. Мири се са супарником својијем брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не вргну.

26. Заиста ти кажем нећеш изићи оданде док не даш до пошљедњега динара.

27. Чули сте како је казано старима: не чини прељубе.

28. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.

29. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех него ли све тијело твоје да буде бачено у пакао

30. И ако те десна твоја рука саблажњава, одсијеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех него ли све тијело твоје да буде бачено у пакао.

31. Тако је казано: ако ко пусти жену своју да јој да књигу распусну.

32. А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме, прељубу чини.

33. Још сте чули како је казано старима: не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.

34. А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је пријестол Божиј;

35. Ни земљом, јер је подножје ногама његовијем; ни Јерусалимом, јер је град великога цара.

36. Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаке једне бијеле или црне учинити.

37. Дакле нека буде ваша ријеч: да, да; не, не; а што је више од овога, ода зла је.

38. Чули сте да је казано: око за око, и зуб за зуб.

39. А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десноме твом образу, обрни му и други

40. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.

41. И ако те потјера ко један сахат, ти с њиме два.

42. Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

43. Чули сте да је казано: љуби ближњега својега, и мрзи на непријатеља својега.

44. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне;

45. Да будете синови оца својега који је на небесима; јер он заповиједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

46. Јер ако љубите оне који вас љубе, какову плату имате? Не чине ли то и цариници?

47. И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

48. Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.

Глава 6

1. Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од оца својега који је на небесима.

2. Кад дакле дајеш милостињу, не труди пред собом, као што чине лицемјери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заисто вам кажем: примили су плату своју.

3. А ти кад дајеш милостињу, да не зна љевака твоја што чини десница твоја.

4. Тако да буде милостиња твоја тајна; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

5. И кад се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заисто вам каже да су примили плату своју.

6. А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности, и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

7. А кад се молите, не говорите много, као незнабошци; јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.

8. Ви дакле не будите као они; јер зна отац ваш шта вам треба прије молитве ваше.

9. Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;

10. Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

11. Хљеб наш потребни дај нам данас;

12. И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;

13. И не наведи нас у пропаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава ва вијек. Амин.

14. Јер ако опраштате људима гријехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески;

15. Ако ли не опраштате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш неће опростити вама гријеха вашијех.

16. А кад постите, не будите жалосни као лицемјери; јер они начине блиједа лица своја да их виде људи гдје посте. Заисто вам кажем да су примили плату своју.

17. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје у њ,

18. Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности! и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

19. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лупежи поткопавају и краду;

20. Него сабирајте себи благо на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лупежи не поткопавају и не краду.

21. Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше.

22. Свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.

23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је дакле видјело што је у теби тама, а камо ли тама?

24. Нико не може два господара служити: јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

25. За то вам каже: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тијело своје, у што ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тијело од одијела?

26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жњу, ни сабирају у житнице; па отац ваш небески храни их. Нијесте ли ви много претежнији од њих?

27. А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?

28. И за одијело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се, нити преду.

29. Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.

30. А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камо ли вас, маловјерни?

31. Не брините се дакле говорећи: шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се одјенути?

32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и отац ваш небески да вама треба све ово.

33. Него иштите најприје царства Божијега, и правде његове, и ово ће вам се све додати.

34. Не брините се дакле за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

Глава 7

1. Не судите да вам се не суди;

2. Јер каковијем судом судите, онаковијем ће вам судити; и каковом мјером мјерите, онаком ће вам се мјерити.

3. А за што видиш трун у оку брата својега, а брвна у оку својему не осјећаш?

4. Или, како можеш рећи брату својему: стани да ти извадим трун из ока твојега; а ето брвно у оку твојему?

5. Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

6. Не дајте светиње псима; нити мећите бисера својега пред свиње, да га не погазе ногама својима, и вративши се не растргну вас.

7. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

8. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.

9. Или који је међу вама човјек у кога ако заиште син његов хљеба камен да му да?

10. Или ако рибе заиште да му да змију?

11. Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више отац ваш небески дати добра онима који га моле?

12. Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.

13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.

14. Као што су уска врата, и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.

15. чувајте се од лажнијех пророка, који долазе к вама у одијелу овчијему, а унутра су вуци грабљиви.

16. По родовима њиховијем познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?

17. Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

18. Не може дрво добро родова злијех рађати, ни дрво зло родова добријех рађати.

19. Свако дакле дрво које не рађа рода добра, сијеку и у огањ бацају.

20. И тако дакле по родовима њиховијем познаће те их.

21. Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но који чини по вољи оца мојега који је на небесима.

22. Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили?

23. И тада ћу им ја казати: никад вас нијесам знао; идите од мене који чините безакоње.

24. Сваки дакле који слуша ове моје ријечи и извршује их, казаћу да је као мудар човјек који сазида кућу своју на камену:

25. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер бјеше утврђена на камену.

26. А сваки који слуша ове моје ријечи а не извршује их, он ће бити као човјек луд који сазида кућу своју на пијеску:

27. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

28. И кад сврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој.

29. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници.

Глава 8

1. А кад сиђе с горе, за њим иђаше народа много.

2. И гле, човјек губав дође и клањаше му се говорећи: Господе! ако хоћеш, можеш ме очистити.

3. И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.

4. И рече му Исус: Гледај, никому не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсије ради свједочанства њима.

5. А кад уђе у Капернаум, приступи к њему капетан молећи га

6. И говорећи: Господе! слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

7. А Исус рече му: Ја ћу доћи и исцијелићу га.

8. И капетан одговори и рече: Господе! нијесам достојан да под кров мој уђеш; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

9. Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па рече једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.

10. А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.

11. И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Аврамом и Исаком, и Јаковом у царству небескоме:

12. А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

13. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.

14. И дошавши Исус у дом Петров видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе.

15. И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше му.

16. А у вече доведоше к њему бијеснијех много, и изгна духове ријечју, и све болеснике исцијели:

17. Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе, и болести понесе.

18. А кад видје Исус много народа око себе, заповједи ученицима својијем да иду на ону страну.

19. И приступивши један књижевник рече му: Учитељу! ја идем за тобом кудгод ти пођеш.

20. Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда; а син човјечиј нема гдје главе заклонити.

21. А други од ученика његовијех рече му: Господе! допусти ми најприје да идем да укопам оца својега.

22. А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.

23. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.

24. И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; _ а он спаваше.

25. И прикупивши се ученици његови пробудише га говорећи: Господе! избави нас, изгибосмо.

26. И рече им: За што сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и постаде тишина велика.

27. А људи чудише се говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?

28. А кад дође на ону страну у земљу Гергесинску, сретоше га два бијесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем онијем.

29. И гле, повикаше: што је теби до нас, Исусе, сине Божиј? зар си дошао амо прије времена да мучиш нас?

30. А далеко од њих пасијаше велики крд свиња.

31. И ђаволи мољаху га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крд свиња.

32. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сав крд с бријега у море, и потопише се у води.

33. А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бијесне.

34. И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видјевши га молише да би отишао из њиховога краја.

Глава 9

1. И ушавши у лађу пријеђе и дође у свој град.

2. И гле, донесоше му зета који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову рече узетоме: Не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји.

3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хул на Бога.

4. И видећи Исус помисли њихове рече: За што зло мислите у срцима својијем?

5. Јер шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси; или рећи: устани и ходи?

6. Али да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе (тада рече узетоме): устани, узми свој одар и иди дома.

7. И уставши отиде дома.

8. А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такову људима.

9. И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.

10. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима његовијем.

11. И видјевши то фарисеји говораху ученицима његовијем: За што с цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?

12. А Исус чувши то рече им: Не требају здрави љекара него болесни.

13. Него идите и научите се шта значи: милости хоћу, а не прилога. Јер ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.

14. Тада приступише к њему ученици Јованови говорећи: За што ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

15. А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи вријеме кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

16. Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.

17. Нити се љева вино ново у мјехове старе; иначе мјехови продру се и вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се љева вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.

18. Док он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше му се говорећи: Кћи моја сад умрије; него дођи и метни на њу руку своју, и оживљеће.

19. И уставши Исус за њим пође и ученици његови.

20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати му се скута од хаљине његове.

21. Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине његове, оздравићу.

22. А Исус обазревши се и видјевши је рече: Не бој се, кћери; вјера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа.

23. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и људе забуњене

24. Рече им: Одступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И подсмијеваху му се.

25. А кад истјера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста дјевојка.

26. И отиде глас овај по свој земљи оној.

27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!

28. А кад дође у кућу, приступише к њему слијепци, и рече им Исус: Вјерујете ли да ја могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.

29. Тада дохвати се очију њиховијех говорећи: По вјери вашој нека вам буде.

30. И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.

31. А они изишавши разгласише га по свој земљи оној.

32. Кад они пак изиђу, гле, доведоше к њему човјека нијема и бијесна.

33. И пошто изгна ђавола, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: Нигда се тога није видјело у Израиљу.

34. А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

35. И прохођаше Исус по свијем градовима и селима учећи по зборницама њиховијем и проповиједајући јеванђелије о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

36. А гледајући људе сажали му се, јер бијаху сметени и расијани као овце без пастира.

37. Тада рече ученицима својијем: жетве је много, а посленика мало.

38. Молите се дакле господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

Глава 10

1. И дозвавши својијех дванаест ученика даде им власт над духовима нечистијем да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи.

2. А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Заведејев, и Јован брат његов;

3. Филип, и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левеј, прозвани Тадија;

4. Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који га и предаде.

5. Овијех дванаест посла Исус и заповједи им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град Самарјански не улазите;

6. Него идите к изгубљенијем овцама дома Израиљева.

7. А ходећи проповиједајте и казујте да се приближило царство небеско.

8. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните! за бадава сте добили, за бадава и дајите.

9. Не носите злата ни сребра ни мједи у појасима својијем,

10. Ни торбе на пут, ни двије хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свога дјела.

11. А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и ондје останите док не изиђете.

12. А улазећи у кућу назовите јој : мир кући овој.

13. И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

14. А ако вас ко не прими нити послуша ријечи вашијех, излазећи из куће или из града онога отресите прах с ногу својијех.

15. Заисто вам кажем: лакше ће бити земљи Содомској и Гоморској у дан страшнога суда него ли граду ономе

16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове; будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

17. А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својијем биће вас.

18. И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима.

19. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

20. Јер ви нећете говорити, него Дух оца вашега говориће из вас.

21. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их.

22. И сви ће мрзити на вас имена мојега ради; али који претрпи до краја благо њему.

23. А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевијех док дође син човјечиј.

24. Нема ученика над учитеља својега ни слуге над господара својега.

25. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?

26. Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

27. што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте с кровова.

28. И не бојте се онијех који убијају тијело а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.

29. Не продају ли се два врапца за један динар? па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашега.

30. А вама је и коса на глави сва избројена.

31. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

32. А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.

33. А ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.

34. Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесе мир него мач.

35. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине;

36. И непријатељи човјеку постаће домашњи његови.

37. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

38. И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.

39. Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

40. Који вас прима, мене прима; а који прима мене, прима онога који ме је послао.

41. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.

42. И ако ко напоји једнога од овијех малијех само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем неће му плата пропасти.