Dum dum sa pesmama: Dum dum, Siguran, Odgovor, Karavan, Idemo, Zabranjujem, Bledo, Hladan Dolce Vita, izašao je 1991.
 
KARAVAN

Ti budan spavaš,
Listaš snove
Kao stranice knjige.
Tvoja je glava
Teška kao nakovanj
I puna briga.
Neću te moliti
Ustaj, budi se,
Ustaj, budi se.
Neću te čekati,
Neću tvoje teške ruke
Oko moga vrata.
Noćas je mesec
Opet crven, mlad i ljut.
Mi smo na putu,
Mi pravimo put.
Nemamo vremena,
Nemamo razloga
Da stanemo ovde
I sačekamo dan.
Pseće oči u tami,
Ove šare
Ove šape su ruke.
Prekidaj lanac,
Zaurlaj na oblak
Koji sakriva mesec.
Neću te buditi,
Oslobodi se,
Oslobodi se.
Neću te čekati,
Neću tvoje teške šape
Oko moga vrata.
Noćas je mesec
Opet crven, mlad i ljut.
Mi smo na putu,
Ne, mi pravimo put.
Nemamo vremena,
Nemamo razloga
Da stanemo ovde
I sačekamo kraj.

I tako dodjosmo do Neko nas posmatra na kome se nalaze sledeće pesme: Neko nas posmatra, Istina mašina, Ne, Zajedno, Anestezija, Just Let Me Play Some Modern R'n'R Music, Hej mama, Bežimo u mrak, Jadransko more, Ponos. Izdat je 1993. Ovde nedostaju sledeće od navedenih pesama:

NEKO NAS POSMATRA

Uno, duo, tre, quatro
Nisam sve izgubio,
Nešto sam i dobio.
Nisam sve prokockao,
Nešto je i ostalo.
Neko nas posmatra,
Neko nas stalno gleda.
Neko nas posmatra,
Neko nas stalno gleda.
Neko nas posmatra.
Neko nas posmatra.
Nije sve izgorelo,
Nešto sam ugasio.
Nisam sve izgubio,
Ipak sam se snašao.
Neko nas posmatra,
Neko nas stalno gleda.
Neko nas posmatra,
Neko nas stalno gleda.
Neko nas posmatra.
Neko nas posmatra.
Neko nas posmatra,
Neko nas stalno gleda.
Neko nas posmatra,
Neko nas stalno gleda,
Ko nas stalno gleda...

Kad krenem ka

Kad krenem ka...
Da idem na...
Ja pitam za...
Da se vidim sa...
Pa čekam da u...
I mislim da je...
Kažu da
Ne prepoznaju me.
Kad krenem ka...
Da idem na...
Ja pitam za...
Da se vidim sa...
Pa čekam da u...
I mislim da je...
Kažu da
Ne prepoznaju me.

Ja Znam

Ja imam dobre uslove za život,
Toplu sobu, supu i toplu odeću za zimu.
Ja imam sve pogodnosti za procvat,
U renesansu mog duha su bačena prevelika sredstva.
Ja znam,
Ima malo ljudi koje
Ja znam,
Ima malo ljudi koje...
Ja imam vrlo zdrave prednje zube.
Svaki dan sam pozvan da snimam za poneku reklamu.
Ja znam sve što boli druge ljude,
Ja razumem svaki trepet ljudskog napaćenog bića.
Ja znam,
Ima malo ljudi koje
Ja znam,
Ima malo ljudi koje...
Ja imam dobre uslove za život,
Toplu sobu, supu i toplu odeću za zimu.
Ja imam sve pogodnosti za procvat,
U renesansu mog duha su bačena prevelika sredstva.
Ja znam,
Ima malo ljudi koje
Ja znam,
Ima malo ljudi koje...

Treba da se čisti

Treba da se radi
Fabrikama,
Treba da se hoda
Ulicama,
Treba da se trči
Parkovima,
Treba da se spava
Krevetima.
Treba da se čisti,
Treba da se čisti,
Treba da se čisti...
Treba da se radi
Fabrikama,
Treba da se hoda
Ulicama,
Treba da se trči
Parkovima,
Treba da se spava
Krevetima.
Treba da se čisti,
Treba da se čisti,
Treba da se čisti...

I've always loved you

Ti spavaš na leđima mazge,
Redenik bleska u moru peska
Kamen kvrca pod kopitom,
Grlo je suvo i sunce svrdla,
Ti visiš u mraku
I vetar ti mrsi krvlju ulepljenu kosu,
Prometej čuči na ramenu
I kljuje plave beonjače.
Sediš u sobi i slušaš zvuke iz kupatila
Gde tvoj otac pere kvrgave, ogromne ruke
I frkće na vodu
Što mu pljuska u lice.
Gledaš u oči žene
Što vrišti pod tobom,
U šumi, u oblaku pare
Koja šišti iz vašeg daha.
Stenješ od uboda stotine malih igala
Koje štipaju napuklu kičmu
Pod teretom vreće i mirisom kafe i soli
Trgaš zubima vruće meso,
Vrištiš u pijanom strahu
Od smrti,
Od noža,
Od svetla,
Od mraka,
Od sreće,
Od bola,
Od sebe,
Kraj sebe.
I'll always love you...

Modro i zeleno

Kako te zamišljam, kako te zamišljam:
Beli hodnik i beli sto,
Pleteš ruke od morskih trava.
Modro i zeleno, modro i zeleno.
Teško primam promenu lica,
U hodniku vremena,
U naručju vremena, u naručju vremena...
Kako da ostanem isti?
Kako da sačuvam sebe od promene?
Samo putem promene.
Mirno spavaš, pramen na licu ti izmami osmeh,
Opet i opet želim da vidim.
Unatrag, unatrag, unatrag,
Vrati unatrag.
Modro i zeleno, modro i zeleno.
U naručju vremena, u naručju vremena...
Bolje da pričam o sebi,
Bolje da idem u nove promene,
Samo putem promene...
Kako te zamišljam, kako te zamišljam,
Kako te zamišljam, kako te zamišljam,
Hodaj, hodaj, hodaj,
Hodaj, hodaj, hodaj...
Unatrag, unatrag, unatrag,
Vrati unatrag,
Modro i zeleno.

Soba

U praznoj sobi nema vrata,
Tragovi zuba na prstima,
I lampa svetli žute parole,
Reči dosade, i reči porozne.
Hrana je dobro u meni i tebi,
Mleko u čaši i kolač na usni.
Probudi me, probudi me.
U praznoj sobi nečije stvari,
Prljava ljubav u mrljama.
Popodne zrači topao miris,
Miris dosade, i reči dosade.
Hrana je dobro u meni i tebi,
Mleko u čaši i kolač na usni.
Probudi me, probudi me.
Poljubi me, poljubi me...

Sarajevo

Sarajevo, kristalna sećanja,
Sarajevo od blata i snega,
Otari mi inje sa očiju i čela,
Izađi iz mene, izađi iz mene.
Pusti oči da vide još ovaj put,
Pusti uši da čuju još ovaj put,
Sarajevo.
Sarajevo, kristal u sećanja,
Sarajevo od blata i snega,
Otari mi inje sa očiju i čela,
Izađi iz mene...
Pusti oči da vide još ovaj put,
Pusti uši da čuju još ovaj put,
Sarajevo, Sarajevo,
Sarajevo, Sarajevo.
Sarajevo...

Zid

Poljubi prvo one nesrećne,
Pa onda smiri one nemirne.
Lutkama sašij male haljine,
I lovcima zategni lukove.
Pronađi me,
Pronađi me
U sobi gde umire dan.
U mojim hladnim, kišnim sobama,
Na zidu crtež crnog crva.
Pogledaj zid, pogledaj zid
Iz crnog, mrtvog, praznog mrtvila.
Pronađi me,
Pronađi me
U sobi gde umire dan.
Mi smo slobodni,
Mi smo slobodni,
Ja sam rođen sasvim sam,
Rođen sasvim sam.
Pomiri pse i mačke rečima,
Nahrani gladne svojim očima.
Dodirni dlanom nedodirljive,
I spasi nas neuhvatljive.
Pronađi me,
Pronađi me
U sobi gde umire dan.
Zajaši vetar prema brdima,
U brdu kamen, so u nedrima.
Pogledaj zid, pogledaj zid,
Na zidu senke naših godina.
Pronađi me,
Pronađi me
U sobi gde umire dan.
Mi smo slobodni,
Mi smo slobodni,
Ja sam rođen sasvim sam,
Rođen sasvim sam.