VRKUTA [Alchemilla vulgaris]   

narodni naziv:
gospin plašt, virak

engleski naziv: Lady's Mantle

Opis biljke:
Sam narodni naziv govori da je velika pomoć ženama - skoro da se ne može nabrojati za šta je sve lekovita. Ipak treba istaži najvažnije: vrkuta leči pojačani sekret, bolne menstruacije koje i reguliše, a pospešuje i olakšava porodjaj.

Stanište:
Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se pre cvetanja skupljaju listovi i mlade grančice.

Lekovito delovanje:
Ona skuplja i zateže tkivo, potpomaže izbacivanje vode iz organizma, jača srcani mišić, leči upale, čireve, čak i ako su zapušteni. Kod slabašne dece i odraslih deluje protiv mišićne slabosti i slabosti udova. Vrkuta jača i na taj način što deluje protiv malokrvnosti. Kod žena koje se teško poradjaju leči slabost materice, a zaštita je i od pobačaja.    
izvor: www.herbateka.com

ZDRAVAC [Geranium macrorrhizum]   

narodni naziv:
ždralica, priboj

engleski naziv: CRANESBILL

Opis biljke:
Ždralac je mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugačke, kao prst debele rizome koji puze skoro po površini zemlje. Cvet je crveno ljubičast, oblikom podseća na rodin ili ždralov kljun. Cveta od aprila do juna. Ždravac je niska, neupadljiva biljka skromnog cveta i jakog mirisa.

Stanište:
Ove biljke nisu otrovne, i rastu svuda.

Lekoviti deo biljke:
Bere se cela biljka a vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Tipična taninska droga, naročito rizom, koji ima najviše oporih jedinjenja. Ždravac sadrži: etarsko ulje, tanin, flavonski heterozid i holin. Koristi se kao lek za lečenje upala sluznice organa za varenje.    
izvor: www.herbateka.com

ZEČJI TRN [ononis spinosa]   

narodni naziv:
gladis,gladež, gladišnik, gladiška, gladuška

engleski naziv: HARROW

Opis biljke:
Zecji trn je trajna biljka koja raste kao korov sa veoma dugačkim, jakim i žilavim korenjem. Stabljika je grmolika, čvrsta i razgranata, sa trnovitim izdancima, a visoka je do 50 cm. Listovi u gornjem delu stabljike su jednodelni, dok su donji listovi trodelni, tj. sastavljeni od tri listića. Cvetovi se nalaze na trnovitim izdancima u pazuhu listova, leptirastog su oblika, i crvene boje.

Stanište:
Raste uz rubove šuma, na suvim i mršavim zemljištima livada, oranica i pašnjaka.

Lekoviti deo biljke:
U proleće ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Koren zečjeg trna je veoma dobro sredstvo za izlučivanje mokraće, čime se sprečava stvaranje peska i kamena. Koristi u lečenju vodene bolesti, posebno kod uklanjanja vode iz trbušne šupljine. Preporučuje se u lečenju upale bubrega, kamena i peska u bubrezima, upale mokraćnog mehura i kamena u mehuru, kod gihta, reumatizma i hroničnog reumatizma zglobova. Za iste namene koristi se i čaj od nadzemnog dela biljke. Za spoljnu upotrebu zečji trn se koristi za pripremu obkoga u lečenju rana.    
izvor: www.herbateka.com

ZELENI ČAJ [Camellia sinensis]   

narodni naziv:
kineski, ruski,indijski

engleski naziv: GREEN TEA

Opis biljke:
Zeleni čaj je osušeno lišće čajne biljke Camellia smensis. To je biljka sitnih listića i visine kao žbun. Lišće mu je naizmenično, eliptično, na rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli i mirišu.

Stanište:
Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza. Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro sunčanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm seče do visine jednog metra radi većeg broja izdanaka i lakšeg branja lišća. Najbolje vrste beru se u martu(pre prolećnih kiša), kada su listovi još sasvim mali. Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kad je čaj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je važno da bi se iz listova uklonola voda. Važnije od vrste posude (najveći čajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i način pripreme. Od načina prerade zavisi da li će se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni caj. Crni čaj se specijalnim postupkom obradjuje i pri tom fermentira pri čemu i dobija crnu boju. Zeleni čaj se obradjuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utiče na kvalitet čaja. Medjutim, veština prerade, način pakovanja i čuvanja presudni su za kvalitet. Čaj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo istovremeno sa razvojem industrijske proizvodnje šećera.

Lekoviti deo biljke:
Listovi i cvet.

Lekovito delovanje:
Ispitivanja su pokazala da se korišćenjem zelenog čaja mogu sprečiti maligna oboljenja prostate. Zeleni čaj snižava holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska i blagotvorno deluje na srce i krvne sudove. Miris tog napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstiče pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opušta i pročišćava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobijenih iz listova biljke zelenog čaja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj duplji. Čaj sadrži i minerale važne za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvoždja i mangana. Sadrži malo teofilina i teobromina. Poznat je kao diuretik, pomaže protiv celulita jer ograničava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina i za lečenje akni. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni čaj nema smrtnosti od raka želuca i pluća.    
izvor: www.herbateka.com

ZLATICA SA KAMENA [ceterach officinarum]   

narodni naziv:
tlatinjak

engleski naziv: STONE FEM

Opis biljke:
Zlatica sa kamena je trajna biljka koja rate na kamenu, odakle je dobila ime. Prilegla stabljika dostiže dužinu do 15 cm. Listovi su odozgo zeleni, a odozdo belo sivi ili smedji. Listovi su duguljasti i na krajevima zaobljeni. Stabljike su, u stvari izdanci, sa listovima koji izbijaju iz korena.

Stanište:
Raste po zidovima i izmedju pločastog kamenja.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke.U proleće ilil jesen se skuplja koren, a cela biljka za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Zlatinjak pospešuje izlučivanje mokraće i znojenje, čisti krv i pomaže u lečenju nervnih bolesti. Za spoljnu upotrebu koristi se za pripremanje obloga i melema za razne bolesti. Za lečenje reumatckih bolesti preporučuje se pripremanje kupke od zlatice sa kamena.    
izvor: www.herbateka.com

ZOB [avena sativa]   

narodni naziv:
ovas, oves, silj, siljevina, usjevna zob

engleski naziv: OATS

Opis biljke:
Zob je biljka koja se ubraja u porodicu trava. Klasični zob sadrži 2 do 6 cvetića. Cvetici se nalaze na raširenoj metlici na vrhu stabljike. Zrna su obavijena plevom koja nije srasla sa zrnom po čemu se zob razlikuje od drugih žitarica (pšenice, ječma i raži). Sadrži: jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamine. Ovo, u prevodu na jezik svakodnevnog života, znači: zob je dobro koristiti u ishrani jer potpomaže stvaranju krvi, jača zube i kosti, podstiče rad mozga, rast kod dece i jačanje mišićne mase kod odraslih. Zbog lakoće sa kojom se vari, zob se preporučuje kod bolesti želuca, a isto tako i osobama sa bronhijalnim smetnjama.

U slucajevima dijabetesa (šecerne bolesti), zob se pokazao veoma uspešno. Redovnim uzimanjem zoba u ishrani, zapravo zobenom kurom koja treba da se sprovodi duže vreme, dolazi do opadanja šećera u krvi. Važna napomena: nikada ne prolivajte vodu u kojoj ste kuvali zob, u njoj se nalaze mnoge za život važne materije!

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi seme(zmo) i slama za vreme žetve.

Lekovito delovanje:
Zob je izuzetno važna u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važne vitamine i minerale. Koristi se za lečenje malokrvnosti, raznih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kaša pripremljena od zobne slame veoma je korisna kod bolesti bubrega, bubrežnih kamena, gihta, zatim kod svih reumatickih poteškoća, kod krstobolje i kod bolesne jetre Zob u novije vreme zovu i alternativna Viagra jer deluje kao afrodizijak odnosno pojačava rad testosterona u organizmu a samim tim je preporučuju za one koji imaju povećanu prostatu.    
izvor: www.herbateka.com

ZOVA [sambucus nigra]   

narodni naziv:
bagza, baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika

engleski naziv: elder

Opis biljke:
Zova raste kao grm ili drvo čija visina dostiže od 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo smedja, a u gornjem delu sivo bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Već u blizini zemlje izbijaju krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Listovi su tamno zeleni koji su na rubovima testerasto nazubljeni. Cvetovi su bele ili žuto bele boje iz kojih se razvijaju bobice koje su na početku zelene, zatim crveno smedje i na kraju sazrevanja sjajno crne boje. Bobice su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma prijatnog mirisa, koji je blaži kad su cvetovi suvi. Ukus cvetova je gorak i aromatičan. Sirove bobice (plodovi) imaju neprijatan ukus, ali pripremljene u kompotu su jako ukusne.

Stanište:
Raste na rubovima šuma, na zapuštenim mestima i u blizini naselja.

Lekoviti deo biljke:
Mlade grane i mladi listovi beru se u proleće, cvetovi za vreme cvetanja, plodovi nakon sazrevanja, a kora od od februara do novembra.

Lekovito delovanje:
Čaj od listova i mladica zove se koristi za lakše izlučivanja mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećeme bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi. Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatckih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se otklanjaju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči vodenu bolest, razne edeme i tvrdu stolicu. Čaj od zovinih cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što će znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su dovele do bolesti. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. Zreli plodovi zove su takodje vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije trigerninusa (neurlagija nerva lica), za jačanje, za blago regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva, za poboljšane apetita I cirkulacije.    
izvor: www.herbateka.com

ŽALFIJA [salvia officinalis]   

narodni naziv:
kuš, lekovita slavulja, krstašica, žalfija, kadulja

engleski naziv: Sage

Opis biljke:
Žalfija je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i četvorouglasta. Listovi su uski, eliptični, sitno naborani sa dugačkom peteljkom. Veliki tamno ljubičasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasa koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i venčić imaju žlezdaste dlake.

Stanište:
Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se pre cvetanja skupljaju listovi i mlade grančice.

Lekovito delovanje:
Žalfija leči promuklost, čisti krv i jača nerve, greje želudac, otklanja gasove, pomaže kod svake vrste prehlade, katara i influence. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporučuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.Žalfija je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru(kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluća žalfija taj problem rešava za par dana). Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Takodje leči i obolele od reumatizma. Ako uberete sveže listove žalfije i protrljate njima predeo oko zuba, desni, učinićete ih zdravijim i čvršcim.    
izvor: www.herbateka.com

ŽUTI NOĆURAK [Oenothera biennis]   

Opis biljke:
Žuti nocurak (Oenothera biennis) je stigao iz južne Amerike na sever, na istočnu obalu Kanade. Bio je popularan već medju Indijancima, izmedju ostalog, u lečenju kožnih bolesti i lečenju rana, a koristio se kod astme, prehlada i gripa. U 17. veku dospeo je u Englesku. U ulju žutog noćurka nalaze se dve važne nezasićene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, koju organizam ne proizvodi, već ju je potrebno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobijeno od žutog noćurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama linolenska kiselina, pa se ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa, neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprečava i njihov nastanak.

Primena ulja žutog noćurka u velikoj meri sprečava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog noćurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprečava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholičara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije.    
izvor: www.herbateka.com

interesuje me koje su biljke dobre za jacanje zivaca? hvala