TROSKOT [polygonum aviculare]   

narodni naziv:
dvomik, dusomaca, kokošica, krupnik, ptičja trava, uglasti solomonov pečat, oputina

engleski naziv: Knot grass

Opis biljke:
Oputina je jednogodisnja biljka. To je niska biljka visine os 30 do 60 cm i veoma često se pojavljuje kao korov. Ima dva reda malih, najviše modro zelenih listića koji imaju crvene pruge, i male bele palistice (koprica, ochrea). U pazuhu listova nalaze se cvetovi bele ili belo roze boje.

Stanište:
Raste kao korov u vrtovima, u dvoristima, na putevima, ledinama, oranicama i, na zapuštenim mestima.

Lekoviti deo biljke:
U proleće i leto skupljaju se listovi i mladi pupoljci stabljike.

Lekovito delovanje:
Oputina se uspesno koristi u lečenju plućnih bolesti, karnena, teskoća u radu bubrega, gihta (uloga), reumatizma, proliva, krvarenja creva, zutice i rana. Poboljšava krvnu sliku. Isto tako, preporučuje se u lečenju čireva na zelucu. Pomesana sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

UVA [arctostaphylos uva ursi]   

narodni naziv:
divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, gornik, mlivnjak,medvedje grozdje

engleski naziv: Bearberry

Opis biljke:
Medvedje groždje je uglavnom polegnuti grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 cm. List je krut, kožast, lomljiv i vrlo debeo. Cvetovi su sitni,zvonasti, bele ili svetlo roze boje obešeni u grozdovima. Plod je bobica, crvene boje.

Stanište:
Raste po suvim, retkim, peščanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoričnim šumama, izmedju grmlja po sunčanim obroncima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, naročito u zapadnim delovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru listovi od maja do jula . List se bere u proleće kad biljka cveta jer je tada najviše lekovit (tada ima najviše arbtozida). Kad se baci na gomilu, zvoni, što je znak da je dobro osušen. Listovi su neprijatnog, oporog i gorkog ukusa, ali bez mirisa.

Lekovito delovanje:
Čaj od listova uve leci povećanu prostatu, organe za mokrenje, proliv i šećernu bolest. Listovi pomešani sa drugim lekovitim biljem služe kao dezinfekcijsko sredstvo mokraćnih kanala, naročito kod hronicne upale mokraćnog mehura i drugih bolesti.List se upotrebljava u obliku čaja za lečenje organa za mokrenje. Kod nas lekari često daju mešan čaj u jednakim količinama od uve i sitnice. Pri pravljenju čaja potrebno je list zdrobiti i duže kuvati, jer kožasta i cvrsta konzistencija lista otežava i onemogućava ekstrakciju arbutina i tanina. Inače, se list u apoteci čuva ceo, jer se tako mnogo duže i bolje održi. Od uve se takodje priprema još i čaj protiv peska ili kamena u bubregu.    
izvor: www.herbateka.com

VALERIANA - ODOLJEN [valeriana officinalis]   

narodni naziv:
baldrijan, kozlic,majčina trava, mačja trava, valerijana

engleski naziv: VALERIAN

Opis biljke:
Odoljen ima trajni koren, šuplju,golu, samo prizemno dlačicama pokrivenu stabljiku. Razgrnata je i dostiže visinu od 20 do 120 cm. Listovi su raznovrsni, donji su nasuprotni, neparno perasti i rascepljeni, na dugackim peteljkama. Što su bliži vrhu, gornji listovi imaju kraće peteljke i sa manje lisaka, dok su listovi na samom vrhu nalik bodljika sa malo dlačica na naličju. Cvetovi su bele ili roze boje i nalaze se u grupi na vrhu grane. Miris koji proizvodi koren, posebno uzbudjuje mačke.

Stanište:
Raste po močvamim livadama, vlažnim šumama, uzduž jaraka, uz vode i na obroncima. Miris stabljike, posebino korena, vrlo je neugodan.

Lekoviti deo biljke:
U proleće, pre cvetanja, skuplja se korenje (od manjih stabljika). Korenje se vadi u jesen. Mora se voditi računa da se biljka ne zameni sa otrovnom kukutom.

Lekovito delovanje:
Čaj od korena odoljena uspešno se koristi kod svih nervnih bolesti. Postižu se izvanredni rezultati kod padavice, depresije, hipohondrije, grčeva oko srca, nervoznih grčeva u dušniku, u grudima kod astme, želucu i crevima. Preporučuje se u lečenju nervne glavobolje koju uzrokuju grčevi zbog nadimanja, vrtoglavice i povraćanja. Upotrebljava se na tri načina : pri opštoj uznemirenosti i nervozi koja se može još povećati usled razdraženosti, pri nesanici koja je posledica nervoze, pri srčanim tegobama popraćenim lupanjem srca i osećajem straha u predelu srca. Caj i Kapi od odoljena ne smeju se upotrebljavati duže od tri nedelje i potrebno je napraviti pauzu od pet nedelja. Valeriana snižava pritisak i uspavljuje .Kod niskog pritiska bolje je koristiti Glog.    
izvor: www.herbateka.com

VIDAC [euphrasia officinalis]   

narodni naziv:
dragočka, dragonka, radoka, vidica, vidova trava,očanica

engleski naziv: EYEBRIGHT

Opis biljke:
Vidac je jednogodišnja biljka visine 10 do 15 cm. U gornjem delu je razgranata i pokrivena mekanim dlačicama. Listovi su nasuprotni, jajastog oblika i na vrhu oštro nazubljeni. Cvetovi se pojavljuju u pazušcima gornjih listova, a boja im je bela ili bledo ljubičasta. Po cevastim cvetovima nalaze se male žute mrlje.

Stanište:
Raste na suvim livadama, šumskim čistinama i neplodnim zemljištima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek sakuplja se citava biljka, bez korena .

Lekovito delovanje:
Ova biljka se najviše koristi se u lečenju očiju, i to kod upale očne spojnice, slabosti očiju zbog premorenosti od čitanja ili pisanja, upale rubova kapaka, upale šarenice, glaukoma, čira na rožniači, upale suzne žlezde i sl. Vidac se preporučuje i kod bolesti disajnih organa, kao što su kijavica, grip, bronhitis, probavne smetnje, i kod želucanih i crevnih bolova.    
izvor: www.herbateka.com

VILINO SITO [carlina acaulis]   

narodni naziv:
bodic, kravinac, kravijac, krmski koren, protak, pupavac, šikavac, veliko sito,kravljak

engleski naziv: CARLINE THISTLE

Opis biljke:
Kravljak je trajna biljka, niska sa vrlo kratkom stabljikom i sa jako rascepljenim i bodljikavim listovima. Cvetne glavice su velike, zvezdaste, sjajno bele boje, a razvijaju se pojedinačno. Koren je dubok i stupast, spolja smedje, a iznutra svetlo smedje boje. Miris mu je sladak, a ukus oštar i aromatičan.

Lekoviti deo biljke:
U rano proleće ili jesen za lek se skuplja koren. Potrebno ga je naglo sušiti i čuvati na suvom mestu jer je sklon plesni.

Lekovito delovanje:
Biljka se koristi kao sredstvo za izlučivanje vode, čišćenje creva i za izlučivanje mokraće. Čaj od korena se koristi za ispiranje usta, za lečenje rana I čireva koji teško zarastaju.    
izvor: www.herbateka.com

VINOVA LOZA [vitis vinifera]   

narodni naziv:
čokot, loza, trs, vinoloza, vinska loza, vinski trs

engleski naziv: GRAPE VINE

Opis biljke:
Vinova loza je trajan grm, odnosno penjacica koja dosti`e visinu od 5 do 15 metara. Kod vinove loze razlikuju se duga~ki izdanci koji se razvijaju iz osnovnih mladica, i kratki izdanci koji se razvijaju iz pazuha listova. Plod je veoma so~an, sladak i kiselkast oblika bobice sa nekoliko semenki.

Stani{te:
Pretpostavlja se da je pradomovina vinove loze podru~je izmedju Cmog mora i Kaspijskog jezera.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljava u prvom redu gro`dje pa cvetovi, listovi i vitice.

Lekovito delovanje:
^aj od listova vinove loze koristi se kao lek za le~enje reumatizma, gihta, povra}anja i krvavog ispljuvka. Sok od sve`e obrezane loze smanjuje krvarenja, ste`e, a razredjen sa vodom koristi se i za obloge za ja~anje o~iju. ^aj od cvetova vinove loze koristi se za le~enje oslabljene funkcije mozga i ki~mene mo`dine. Gro`dje se uzima kao lek za ~i{cenje krvi, regulisanje probave, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za le~enje upalnih procesa probavnih organa, za uklanjanje reumati~nih pote{ko}a i ko`nih osipa. Sve` sok od gro`dja sadr`i vitamin A, B i C, a koristi se , za ja~anje probavnih organa, izlu~ivanje otrovnih materija iz tela, za le~enje proliva i katara creva, uklanjanje zatvora i sl. Kada se uzima u manjim koli~inama, vino deluje lekovito jer o`ivljuje i podsti~e na aktivniji rad mnoge organe. Vino se koristi u pripremi napitaka od raznog lekovitog bilja. Vinski ocat hladi i ste`e, smiruje prolive i krvarenje. Od vinskog octa pripremaju se obloge za razne bolesti. Povremeno pranje celog tela me{avinom vinskoga octa i vode ~isti ko`u i otvara pore, pospe{uje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i {tetne spoljne uticaje.    
izvor: www.herbateka.com

VOLUJSKO UVO [borago officinalis]   

narodni naziv:
boraka, borac, boraša, boražina kozmelj, krastavac, lisicina, porec, volovski jezik

engleski naziv: BORAGE

Opis biljke:
Volujsko uvo je jednogodišnja zeljasta biljka sa okruglom i sočnom stabljikom visine od 30 do 50 cm. Listovi su široki i eliptični. Stabljika i listovi su obrasli grubim dlakama. Cvetovi rastu pojedinačno I plave su boje.

Stanište:
Raste kao polu divlja na našem obalnom području, a uzgaja se u povrtnjacima i vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koriste listovi, cvetovi i čitava biljka, koja se bere za vreme cvetanja, suši se u hladu na vetrovitom mestu.

Lekovito delovanje:
Koristi se kao lek za bolesti srca, a posebno kod nervoznih teškoća i lupanja srca. Pospešuje izlučivanje otrovnih materija iz organizma. Deluje antifibrozno, osvežavajuće i oživljavajuće.    
izvor: www.herbateka.com

VRANILOVKA - ORIGANO [Origanum vulgare]   

narodni naziv:
mravinac, mirišijavac, crnovr, crnovrška, džodžan, dušica, babina dubcica, bolmet, bolja dušica, vrigan, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksaberta, mažuran, majoran, mravinjac, mravic, mravlinjak, origanj, rigan, rohogan, sovr, sovro, sušica, tosta, crljena meta, crljena metvica, crnovrh

engleski naziv: MARJORAM

Opis biljke:
Vranilovka je dugovečna zeljasta biljka suncanih i suvih krajeva. Ima uspravne čvrste drške, visoke oko pola metra, crvene boje i obrasle krupnim listovima. Cveta od jula do oktobra. Cvetovi su na vrhu stabljika udruženi u kompaktne okruglaste cvasti, prijatnog mirisa i lepog izgleda. Ukus je opor i gorak. Spada u grupu aromatičnih oporih, gorkih neotrovnih droga koje se kod nas mnogo cene. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejstvo vranilovke je vrlo blisko i slično majčinoj dušici pa se na isti način može upotrebiti. Isto tako se bere, suši, čuva i pakuje.

Stanište:
Svuda.

Lekoviti deo biljke:
Seku se vrhovi grančica dužine oko 20 cm za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Omiljena je u narodu kao čaj i lek za jačanje, za lecenje bolesti organa za varenje (naročito proliva) i disanje, a spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja kože i sluznica. Etarsko ulje od vranilovke sadrži oko 50% timola, zbog čega ima veoma izražena antibakterijska svojstva. Na taj način se može i objasniti vekovna upotreba i ogromno poverenje u lekovitu moć ove biljke u nekim našim krajevima.    
izvor: www.herbateka.com

VRBA IVA [salix caprea]   

narodni naziv:
iva, iva vrba, maca, planinska iva, prava iva, vrbica

engleski naziv: GOAT WILLOW

Opis biljke:
Vrbe su dvodomne biljke koje rastu u obliku grma ili drveta. Svaki grm ili drvo nosi cvetove samo jednog pola. Muški cvetovi su jajastog oblika sa prašnicima žute boje, dok su ženski cvetovi vitki i valjkasti, sivo zelene boje. Cvetovi nazvani »mace«pojavljuju se pre listanja. Listovi bele vrbe nalaze se na kratkoj peteljci, dugački su, šiljasti, sitno nazubljeni i sa obe strane obrasli srebrno sivim dlakama. Krhka vrba ima gole listove bez dlaka. Najviše listova ima vrba iva.

Stanište:
Raste oko bara i jezera, oko ribnjaka, uzduž reka i potoka, uz rubove šuma, a ljudi je sade na medjama livada i pašnjaka.

Lekoviti deo biljke:
U proleće se sa tanjih grana guli kora i seku mladice sa mladim listovima.

Lekovito delovanje:
Odavno je poznata kao lekovito sredstvo koje umiruje groznicu, bolove i pospešuje izlučivanje znoja i mokraće, a samim tim i izlučivanje otrovnih materija iz tela. Čaj od vrbine kore posebno se preporučuje kod reumatizma, posebno reumatizma zglobova i gihta. Vrbina kora umiruje bolove i uništava klice pa zbog toga postiže dobre rezultate kod svih katarnih upala želuca i creva. Za spoljnu upotrebu se koristi čaj od vrbine kore za ispiranje kod upale krajnika i desni,od čaja se takodje prave obloge za rane, čireve i kožne osipe.    
izvor: www.herbateka.com

VRESAK KRŠKI [satureja montana]   

narodni naziv:
brezina, gorska metvica, kameni vrijesac, konjski vrisak, mali vrisak, modra kresina, primorski vrisak

engleski naziv: WINTER SAVORY

Opis biljke:
Vresak je polugrm visine od 20 do 40 cm. Ima snažan koren iz koga izbija mnogo uspravnih i razgranatihogranaka. Listovi su mali i uski. Cvetovi su plave ili bele boje pa se prema tome razlikuju vresak belog cveta i vresak plavog cveta. Cvetovi su sakupljeni u pazuhu listova. Čitava biljka je pokrivena veoma kratkim dlakama i žlezdama sa eteričnim uljem, koje ga čini jako aromatičnim.

Stanište:
Raste po suvom, kamenitom i toplom zemljištu kraškog područja, posebno na primorju.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi čitava biljka koja se bere za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Vresak se uspešno koristi kao sredstvo protiv crevnih parazita, za lečenje bolesti jetre i žuči, nadutosti i grčeva.    
izvor: www.herbateka.com