Saw Palmetto [Saw Palmetto]   

narodni naziv:
Serenoa Repens

engleski naziv: Saw Palmetto

Opis biljke:
To je malo palmino stablo koje potiče iz jugoistočnog dela Amerike. Zrna Saw Palmetta sadrze masne kiseline i sterole koji kada udju u organizam, prirodnim putem "otputuju" u prostatu. Mnogobrojna proučavanja su potvrdila da oni mogu sprečiti pretvaranje testosterona u dihidrotestosterone, vazne muske hormone koji sudeluju u hiperprodukciji ćelija prostate, naročito kod starijih muskaraca. 50 do 60% muskaraca pati od hiperplazije, tj oticanja prostate.

Stanište:
Brazil.

Lekoviti deo biljke:
Plodovi i seme.

Lekovito delovanje:
Zlezda prostata okruzuje mokraćni kanal - zamislite prostatu kao gumeni obruč i mokraćni kanal kao slamku koja prolazi kroz njega. Kako prostata otiče i gnječi mokraćni kanal, tako se javljaju problemi u vidu različitih neugodnih i neželjenih simptoma: bolno uriniranje, nemogućnost uriniranja, poteškoće kod početka ili kraja uriniranja, noćno uriniranje, odnosno mokrenje, itd... Novija istrazivanja pokazuju da Saw palmetto može da zaustavi delovanje inflamatornih supstanci koje mogu prouzrokovati razvoj benigne hiperplazije prostate . Suprotno nekim drugim opcijama, saw palmetto nema estrogensko (zenski hormon) dejstvo na telo muskarca.

Većim brojem istrazivanja potvrdjeno je da testerasta palma pojačava pražnjenje mokraće i da smanjuje učestalost noćnog mokrenja. Ona je prihvaćeno sredstvo za terapiju benignog uvećanja prostate. Prema istraživanjima, materije koje se nalaze u plodu testeraste palme sprečavaju da se testosteron pretvara u hidrotestosteron i takodje, sprečavaju njegovo vezivanje za receptore ćelija prostate a samim tim sprečavaju njihovo uvećanje odnosno oticanje.    
izvor: www.herbateka.com

SELEN [Levisticum officinale]   

narodni naziv:
selim, ljupčac, belestika, veleždin, velestika, lesandrina, lubcac, Ijubačac, milobud, miloduv, trojevac

engleski naziv: LOVAGE

Opis biljke:
Selen je mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamno zeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udruženi u štitaste cvasti svetlo žute boje. Plodovi su pljosnati, sa oštrim rebrima.

Stanište:
Gaji se u vrtovima i često podivlja, posebno u planinama.

Lekoviti deo biljke:
Lekoviti su koren i plod. U korenu i plodu ima do 1% etarskog ulja, u kome je glavni sastojak terpineol. Ima i smole, gume, tanina, šećera, skroba i raznih kiselina. U lišću ima do 100 mg vitamina C.

Lekovito delovanje:
Prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ. Često se daje zajedno sa drugim žitaricama za lečenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grčeve u crevima.    
izvor: www.herbateka.com

SENA [Cassia angustifolia]   

narodni naziv:
Sena

engleski naziv: SENNA

Opis biljke:
Sena je žbunasta biljka sa parno perastim lišćem. Lišće je žuto zelene boje i nalazi se na kratkoj peteljci.

Stanište:
Sena je biljka koja ne raste na našim područjima, nego se nalazi na područjima Afrike i Azije.

Lekoviti deo biljke:
Lišće

Lekovito delovanje:
Zrelo, osušeno i iseckano lišće od sene upotrebljava se kao jako i oprobano sredstvo za čišćenje, kao blag laksans . Sadrži glikozide, senozide A i B, flavonoid, sluz, tenin, smole i antrahinonske derivate. Upotreba: aktivni sastojci lista sene deluju na Aurbachov kompleks, nervne završetke u zidu debelog creva, pojačavaju peristaltiku i deluju laksantno. Čaj od sene pomaže prirodnom varenju, sprečava lenjost creva i zatvor. Senino lišće se ne sme upotrebljavati za vreme trudnoće, zapaljenja mokraćne bešike ili za paljenja materice. Inače je upotreba seninog lišća vrlo česta. Sličnog, ali blažeg dejstva su mahune od istih vrsta.    
izvor: www.herbateka.com

SIMŠIR DIVLJI ili ŽUTIKA [berberis vulgaris]   

narodni naziv:
babkovina, brebenika, cesmigam, šimširika, šimširovo drvo, žutica, žutika trpka

engleski naziv: BARBERRY

Opis biljke:
Dok je drvo mlado, grane divljeg šimšira su nalik na šiblje. Posle odrvene i dobiju prljavo sivu boju. Listovi se pretvaraju u trodelno trnje. Kratki izdanci razvijaju listove koji se nalaze u čupercima, jajasti su i na rubu nazubljeni. Cvetovi su žuti i vise u grozdovima. Plodovi su svetlo crvene boje i valjkastog oblika.

Stanište:
Žutika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U našim krajevima je ima u priličnim količinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i dr.

Lekoviti deo biljke:
Bere se plod i kora, a koren u kasnu jesen. Plod se bere u kasnu jesen bez peteljke, nakon njihovog sušenja, moraju zadržati svoju prirodnu crvenu boju.

Lekovito delovanje:
Žutika pospešuje izlučivanje žuči, proširuje krvne vene i time pospešuje cirkulaciju krvi uz istovremeno sniženje pritiska. Isto tako, korisna je u lečenju bolesti žuči, jetre i proliva. Pomešana sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju mnoštva drugih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

SITNICA [Herniaria glabra]   

narodni naziv:
sipanica, kilavica, janjeće zelje, jarica, jezero-zrnatka, priputnica, trava od kile, turska žitnica, turska trava

engleski naziv: RUPTUREWORT

Opis biljke:
Sitnica je mala, neugledna, kosmopolitska biljka. Stabljika se vuče po zemlji i dugačka je do 20 cm, veoma razgranata, ima vrlo sitne, jajasto duguljaste listiće bez drške. Sićušni, jedva primetni, zeleno žuti cvetići skupljeni su po desetak zajedno u pazuhu lista. Sveža biljka nema miris, a suva miriše slabo na kumarin. Ukus joj je gorak i nešto malo ljut i sladak.

Stanište:
Kod nas je ima po suvim i peščanim mestima. Nekad raste po kamenu kao mahovina, jer nema uspravnih stabljika.

Lekoviti deo biljke:
Bere se cela biljka.

Lekovito delovanje:
Upotrebljava se kao čaj (obično pomešan sa lišćem medvedjeg grožda) za lečenje urogenitalnih organa, kao diuretik pri oboljenju bešike i stvaranju kamenčiča. Redje se daje u obliku ekstrakta ili sirupa.    
izvor: www.herbateka.com

SLADIĆ [Glycyrrhiza glabra]   

narodni naziv:
slatki koren, slatko drvce, slatko bilje, gospino bilje, glicirica

engleski naziv: LIQUORICE

Opis biljke:
Sladić je trajna, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvanredno snažnim, razvijenim i žilavim, drvenastim korenom. Iz rizoma, koji je ispod same površine zemlje, svakog proleća izbija po nekoliko stabljika visine 1 -2 m. Divlja, a posebno gajena biljka, u gustom sklopu obrazuje zbijen i teško prohodan čestar, koji na prvi pogled liči na mladu bagremovu šumicu. Lišće je slično bagremovom, ali je sitnije. Lišće je pod prstima grubo i vrlo lepljivo. Cvetovi su sitni, ljubičaste boje. Plod je mala mahuna mrke boje, pljosnata, vrlo čvrsta i gruba pod prstima. Cveta u julu i avgustu.

Stanište:
Sladić raste na peskovitim obalama Dunava i Tise, a gaji se kao medicinska biljka u mnogim zemljama Evrope i sveta.

Lekoviti deo biljke:
Koren.

Lekovito delovanje:
Slatki koren ulazi u sastav plućnih čajeva. Upotrebljava se kao blago sredstvo za iskašljavanje i protiv nadimanja u stomaku. Ulazi u sastav raznih lekova za organe za varenje i disanje. Slatkim korenom se sladi pivo, razne penušave limunade i druga pića. Utvrdjeno je, da topla žuta boja slatkog korena nije samo boja, nego i lek, i da potiće od tzv. flavonskih jedinjenja koja deluju protiv upala sluzokože i doprinose lečenju čira u želucu. Sladić se koristi za razne mešane čajeve od kvalitetnih lekovitih biljaka za lečenje raznih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com   
    
    
    
         

SLEZ BELI [althaea officinalis]   

narodni naziv:
bili sliz, dobri slez, pitomi šljez, šljez, šljezovina, veliki sliz

engleski naziv: marshmallow

Opis biljke:
Beli slez je trajna biljka sa mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okrugli listovi, a zatim nekoliko stabljika koje dostižu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici su prilično veliki, naborani i debeli i sa obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrno sive ili sivo zelene boje.Cveta od juna do kraja avgusta.

Stanište:
Raste na nasipima, uz reke, na vlažnim livadama i na poplavljenim područjima. Uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Koren se kopa u proleće ili u jesen, nakon cvetanja. Cvetovi se beru za vreme cvetanja, a listovi u jesen ( ne u proleće!), nakon cvetanja. Koren se opere, zatim oguli spoljni sloj, uzdužno preseče, i brzo osuši. Kada je skoro sasvim suv, iseče se na sitne kockice i mora biti sasvim beo. Ako se stavi u vodu i iz njega isplivaju belkasti crvići , onda sve treba baciti. Od cele biljke koren je najlekovitiji.

Lekovito delovanje:
Čaj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plućnog katara. Preporučuje se kao lek kod bronhalne astme i početne tuberkuloze pluća, kod katara u mokraćnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja mokraće. Koristan je, takodje, u lečenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno kod upale debelog creva (colitisa), proliva, srdobolje, povraćanja sa prolivom kod dojencadi i dr. Pomešan sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju drugih bolesti. Danas se retko upotrebljava čaj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak čajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povećava sluz koja čini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristično da deluje smirujuće pri akutnim upalama želudačne sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hroničnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje često kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hroničnog katara kod pušača. Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkiša najčešće za izradu tkz. salon bombona koji se koriste za kićenje božićnjih jelki.    
izvor: www.herbateka.com

SLEZ CRNI [malva silvestris]   

narodni naziv:
crni sljez, divlji papel, divlji slezenovac, divlji šljez, planinska sliz, slizovaca

engleski naziv: MALOW

Opis biljke:
Crni slez je jednogodišnja ili višegodišnja biljka iz čijeg podanka izbijaju, uglavnom, polegnute, razgranate stabljike visine do 80 cm. Listovi su okruglog, srcastog ili bubrežastog oblika, na krajevima nazubljeni. Cvetovi izbijaju iz lisnih pazušica, imaju dvostruku čašku, a cvetni listovi imaju 3 do 5 duguljastih pruga. Boja cvetova zavisi od vrste, a kreće se od plave do ružičasto crvene. Čitava biljka je bez mirisa i nije ukusna.

Stanište:
Raste na nasipima, uz reke, na vlažnim livadama i na poplavljenim područjima. Uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru, pre svega, listovi, a cvetovi za vreme cvetanja. Ponekad se beru koren i seme. Cvetovi se smeju brati samo po suvom vremenu, kada su potpuno otvoreni, suše se u hladu u veoma tankom sloju, a još boIje na toplom mestu. Listovi se beru sa što kraćom peteljkom i suše u tankom sloju na promajnom mestu. Oboleli i oštećeni listovi ne smeju se brati i upotrebljavati za lek.

Lekovito delovanje:
Crni slez se odavno koristi za otklanjanje probavnih smetnji i rastvaranje sluzi. Čaj pripremljen na propisan način upotrebljava se za lečenje kašlja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluća (emfizem) i kod katara pluća. Preporučuje se za lečenje grčeva u želucu i crevima, kod bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokraće.    
izvor: www.herbateka.com

SMILJE [Helichrysum arenarium]   

narodni naziv:
žuto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek

engleski naziv: IMMORTELLE

Opis biljke:
Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je uspravna i visoka 10 do 40 cm, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko žulih glavičastih cvati. Cveta leti.

Stanište:
Raste na pesku.

Lekoviti deo biljke:
Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi počnu otvarati.

Lekovito delovanje:
Omiljeno narodno cveće i lek za lečenje žuči (za izbacivanje žučnog kamena) i organa za mokrenje.    
izvor: www.herbateka.com

SMOKVA [ficus carica]   

narodni naziv:
smokvinica, smokvenica, figovnik

engleski naziv: FIG

Opis biljke:
Smokva je relativno nisko drvo as jako razgranatom krošnjom. Starije grane sive su boje, a mlade tamno zelene. Listovi su naizmenični, veliki i nepravilno usečeni. Na mladim granama pri dnu se nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod sa mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotača.

Stanište:
Uzgaja se u području Sredozemnog mora.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi svež ili osušen plod.

Lekovito delovanje:
Plod smokve reguliše probavu. Kao čaj koristi se kod jakih prehlada.    
izvor: www.herbateka.com