@Costa

Nekoliko komentari na razgovor duhovnika i ateista.

"А како је човјек одговоран за сав свој живот,..."

Čovjek ne može biti nizašto odgovoran jer nema pameti.
Kad bi je imao, on bi je i koristio, a tada njegova djela ne bi bila
protkana krvlju, patnjom i grijehom.
Ili možda misliš da čovjek ima pameti?
Kojim bi to djelima dokazao?
Zar vječnim krvavim ratnim ritualima?
Opće prisutnom nezajažljivim grabežom?
I ne biranjem sredstava da se to ostvari?
Uključujući i genocid?
I tako od postanka svijeta.

"Првородни гријех је био слободни акт човјекове воље. Човјек је сам изабрао пут који се не подудара са вољом Божијом;"

Pitanje:
Tko mu je dao tu slobodnu volju?
Bog?
Ako mu je doista slobodnu volju dao Bog, a da se čovjeka nije ništa pitalo, gdje je tu sloboda?
Prije bi se moglo govoriti o nametanju slobodne volje otprilike ovako:
Dajem ti (čovječe) slobodnu volju koja treba da se podudara sa mojom (Božjom) voljom.
Za odudaranje od slobodne volje koju sam ti dao slijede sankcije (pakao).
A gdje je tu zapravo sloboda?


"Зато се у ријечи Божијој говори: "... стојте у слободи коју нам је даровао Христос,"

Pitanje:
Da li je to ona ista sloboda u kojoj nas može svaka protuha ubiti ili mučiti?

"Духовник. Не, та слобода је дата цијелом свијету као реалност, али човјек, онако како је слободно починио првородни гријех и тиме се одрекао од своје слободе, исто тако се он и данас одриче (или не одриче) од слободе која му је дарована Искупљењем."


Grozne li rečenice.
Tu se za činjenice možeš čvrsto uhvatiti kao za maglu.
Da tema nije ozbiljna, pomislio bi da izneseni dijalog u svojoj dramatskoj formi (puška na zidu u prvom činu, (jabuka) nagovještava da će u zadnjem činu opaliti, (počinjenje grijeha), ima namjeru zabaviti publiku.

Pitanje:
Zbog čega Bog nije rajski ambijent stvorio bez "jabuke razdora"?
Već u početku je bilo jasno da će znatiželjno i priglupo biće, prije ili kasnije ispitivati svoje okružje i sebe sama.
Kad su uspostavljene mogućnosti, (klopka) bilo je samo pitanje vremena kad će naši Adam i Eva konzumirati mogućnosti u okviru slobodne volje.
Sve mi to više djeluje na prljavi trik nego na Božje djelo.

"Апостол говори вјерним: "Гријех не смије над вама господарити" (Рим. 6:14)."
 
Konačno nešto pametno:
Nama treba vladati slobodna volja, kao prvi princip (ideja) a grijeh kao niži princip(djelo) ne može nadvladati ideju.

"... ко проникне у закон савршени, закон слободе, и остане у њему, не као слушалац заборавни, него као извршилац дјела, тај ће бити блажен у дјелу своме" (Јак. 1:25).
 
Pitanje:
Kako jedno nedvojbeno nesavršeno biće može proniknuti "zakon savršeni"?
Čime?
Zar onom pameću koje nema?
Ako je možda ipak ima, reci: koja su to djela pameću dostignuta?

"не брините се за своју душу, шта ћете јести, или шта ћете пити, ни за тијело своје, у шта ћете се обући" (Мт. 6:25)"

Da, netko će se uvijek brinuti za tebe.
I u Dahau i Auschwitzu brinuli su za svoje štićenike. Kiselom čorbicom krijepili su im tijelo, a plamenom krematorija grijali dušu.

"Ако се то питање пренесе у сферу формално-логичку, може се рећи да онолико колико човјек успијева да очува своју слободу и колико се не подаје јарму ропства - толико се његова воља подудара са захтјевима воље Божије."

Ovdje je neumjesno pozivati se na formalnu logiku, jer izaziva ista logički paradoks.
Naime, sloboda koju treba čuvati od prijetnje moguće transformacije u jaram ropstva, nije nikakva sloboda.
Sloboda, ako doista postoji mora biti oslobođena svake moguće neslobode, kao i prijetnje iz kojih nesloboda proizlazi.
Nije li oslobođena prijetnje, svakako je Vražije djelo, ako dotični postoji.

"Духовник. Ја сам рекао да такав одлазак није активни израз Божије воље, али то уопште не значи да се он чини без Његове воље."

Zar Svevišnji ima više radnih nivoa svoje slobodne volje? Aktivna, pasivna, još koja?
Od kuda je Duhovnik došao do toga ?
Isisao is prsta?
Ili je Božji glasonoša?
Ili se nedaj Bože raspametio?
Narod ovakve duboko misaone kompozite svodi u realne okvire zaključkom: ne može se u isto vrijeme i stisnuti i prdnuti (da prostite na izrazu).


"У сваком, чак и најгорем људском поступку учествује воља Божија, с обзиром да не прави препреке његовом остварењу."

Ovom izjavom, poštovani Duhovnik direktno preuzima ulogu Božjeg odvjetnika (kao da je Njega potrebno od nekoga braniti ili objašnjavati pravce djelovanja Njegove slobodne volje).

"А гдје је онда оно "на све је воља Божија"? Одговор је и овдје исти: сви догађаји који зависе од слободне воље људи који нас окружују нису активни израз Божије воље. Али с обзиром да Господ може пресјећи свако дејство човјека, свако, без изузетка свако пројављивање слободне човјекове воље у односу на нас зависи од воље Божије. Господ га попушта, не пресијеца га Својом вишом вољом."


Pa čovjek bi ipak konačno želio doživjeti da se neki Božji akt podudari sa njegovim očekivanjima.
Iz boldanog teksta proizlazi, da se nikad, nikakvo Božje djelo ne ostvaruje u skladu s ljuskim očekivanjem i stremljanjem, bez obzira na činidbu (bilo dobru ili lošu).
Primjer:
Zlotvor na grozan način uz užasne patnje, prikrati život nevinom djetetu.
Iz gore iznesenog saznajemo:
da je Svevišnji znao za događaj
da ga nije spriječio iako je mogao
da je udovoljeno slobodnoj volji raspomamljenog krvožednika
da je žrtva posve nedužna duša (koja još nije imala vremana ni prilike postati griješnikom, pa na toj osnovi biti kažnjena).
I sve to nam se objašnjava pasivnom voljom Boga.
Pitanje:
kako to da se doslovce nikad nije desilo čudo, da neki zlotvor u zamahu svojeg zlodjela, bude zaustavljen Božjom intervencijom (što bi očito i te kao bilo moguće) slično biblijskim opisima čuda, npr. u Sodomi, kad je Isus u obrani svog fizičkog integriteta oslijepio nasilnike koji su ga htjeli "upoznati"?
Očito se dopušta finalno izvršenje, a onda slijedi odmazda.
Takav scenarij djeluje odviše ljudski da bi bio Božji.
Bog ne može tako nisko pasti kao čovjek.
 
"Господ не пресијеца све зле поступке човјекове, зато што би га то лишило његове слободне воље,"

Gospod, ne da ne presjeca sve zle postupke čovjekove, već ne presjeca nijedan.
Zlo koje je naumljeno, nezaustavljivo se izvršava.
Glavno je da se sačuva čovjekova pseudo-slobodna volja.

"Духовник. Ево, сад смо дошли до тог питања. У чему се изражава Божији Промисао када Бог попушта зла дјела? У томе, што Господ промислитељно садејствује да се она преживе на добро нашег спасења."

Zašto nas zaboga gurne u bunar, a onda nas spašava?
Zar nije bolje spriječiti nego liječiti?

"Али за тебе - не са тачке гледишта свијета, него са хришћанске тачке гледишта - то може да буде зло, а може и да не буде зло,"

Ovakvi "mudri" zaključci daju moralnu podršku političarima da provedu svoje sulude naume kad povedu narod u klaonicu.
Jer: to može da bude zlo, a može i da ne bude zlo.
Zlo nikako ne može biti ne-zlo.
Zlo može uočiti i malo dijete.
Teoretska pretpostavka da zlo može biti ne-zlo, pogodan je ključ za otvaranje vrata pakla.

"Да не би лишио човјека слободе, Господ не пресијеца вољу онога који чини зло, али онима над којима се зло чини Господ помаже да га преживе на своје благо."

Interesantno da se slobodna volja čovjeka ne može izraziti u pozitivnom smislu.
Uzalud vam slobodna volja kad je niste u stanju ostvariti.
Želite npr. kroz humanitarne djelatnosti iskorijeniti glad, boles i patnje, ali vam ne uspijeva (kao ni letjeti, iako vam nitko ne brani).
Pozitivno djelovanje nam je ograničeno isto kao i djelovanje u pravcu zla.
Ne možemo naime, napraviti ni toliko zla koliko bismo po slobodnoj volji zaželjeli.

Gdje je onda toliko spominjana slobodna volja?

Budjoni legenda si ! Pinot te izaziva na dvoboj na ovome forumu . Ti pucaš prvi . Ja kažem : Bog je savršen . Bog je dobar . Bog je istinit . Mi smo sranje . Bog nam nije kriv za to .

Паганство, за разлику од хришћанства најдубље поштује своју природну околину...

Да, баш тако. Али какво је хришћанство - такви су и хришћани... ништа чудно.