Da,lepo,mada malo nerazumljivo nama koji nsmo vični engeskom.Mada mislim da sam shvatio poentu.Ispravi me ako grešim.
čemu se nadati i čemu se žrtvovti i živeti za Carstvo Nebesko i nadati se da će tvoju žrtvu i trud prihvatiti Bog i nagraditi te.Ne mislim na bilo kojeg boga ili Boga, nego upravo onog iz bestsellera zvanog Biblija.Što biva najvećim grtešnicima i izdajnicima njegove reči biva još gore onima koji se celim bićem i svim svojim postupcima trude i žrtvuju za jedinu ispravnu ideju.Kazna božija nad Judom Iskariotskim zbog izdaje isusa za 30srebrenjaka je krucialni dokaz da je Bog kaznio izdajnika na primeren način "stigla ga zaslužena kazna" ili možda nagrada za vernost jer je očito to što je uradio uradio uz saglasnost, odobrenje i možda nagovor samog Sina Božijeg, koji mu je posle izdejstvovao kod Oca "primerenu" nagradu kao i ostalim apostolima.
nijednog tumača Biblije nisam čuo da muke i kzna za Judu i ostale mučeničke sudbine idu u istu kategoriju.Mučna i ogavna smrt i kazna  Jude Isariotskog je pravedna kazna za nedela njegova,a mučna i užasna smrt Apostola pravednih i svetih u Hristu je dokaz milosti Njegove da ih kroz Mučeništvo u ime Sina Božijeg odene u haljine Višnjeg Života i Carstva Nebeskog.
Možda taj isti Juda iskariotski ima najsjajnije haljine u Carstvu Nebeskom jer je i svoje ime a ne samo telo prineo na oltar Ocu kroz Sina.Njegovo ime niko nepominje kao sveto i njegov čin je u carstvu zemaljskom jedno od najomraženijih.Ostali Apostoli su prineli svoje telo ali se oni svetim zovu i njihovi postupci kao nauk preporučuju svim ljudima željnih Višnjeg života i Carstva Nebeskog.
Verovatno grešim ali bog iz Biblije je naj gora moguća adresa za miolitvu za spas i život večni ili bilo šta drugo.
Jedino od koga se nešto može izmoliti i dobiti je Gospodar ovoga sveta.jedino je to opipljivo a sve ostalo je pena i ništa više.
Čemu trud i vera i uzdanje u pravednost boga sirotom pravednom Jovu?Čemu njegovo iskušavanje?Polemika Gospoda sa Sotonom?
Zar zbog njegove rasprave ni kriv ni dužan da strada.Zar Svemogući i Sveznajući nije kadar da zna krajni rezultat "iskušavanja" Jova.On koji je iznad i izvand vremena i u vekaove vekova ,amin.Željan da vidi i nesiguran u ishod "kušanja".Po ovom ispada , da je Njemu jedino stalo do toga da uveri Sotonu u svoje moći i pravednu vlast  a sve na račun i kroz nas, smrtnike.Ispada da smo mi poligon na kojem Bog demonstrira svoju dogmu pred sumnjičavim Sotonom.Šahovska tabla na kojoj Bog vuče bele figure i na čije "poteze" Sotona pokušava da nađe "šupljine" i da ih "ospori" a već je od početka partije bilo izvesno da pored sve svoje "šahovske" veštine crni sigurno gubi, ali ipak igraju.Što bi rekl išahisti, "lepa partija" ili još zanimljivije "teška partija".Nije važno ko je pobedio, važno je da je bilo zanimljivo.
Jovu sigurno nije bilo zanimljivo.Ko bi normalan poželeo da bud toliko pravedan i privržen Bogu da dospe njegov "slučaj" na "tablu" "vaseljenskih šahista".Ko bi sebi poželeo tu čast.Za sva dobra dela i svu svoju predanost Gospodu Bogu kojoj nije bilo premca do tad da popije nagradu toliko gorku da je ni nagrada za "položen ispit" ne možeiz ugla smrtnika svariti.Ubije mu troje dece i onda na kraju ispita mu da drugih troje.Nije mu vratio onih prvih troje nego novo troje.ja mislim da je kod većine na smrtnika u emocijama to besmislena kompezacija i da je ogavna.Nije dete u tvom srcu zamenjivo sa drugim detetom.Nemože jedno dete u tvom srcu da kompezuje ljubav prema onom drugom.Deca kod čoveka ne dela njevovu ljubav i njegovo srce, već svako dete kod rodirelja poseduje i ispunjava celo njegovo srce , koliko god to apsurdno zvučalo.Imaš tri krave i izgubiš ih i onda dobiješ tri druge krave i miran si.
Iz mnogo primera a i nekih iz mog okruženja znam da to nevaži u slučaju dece.Moj pokojni deda po majci, živeo je 93 godine, nek mu je laka zemlja, izgubio je nesrećnim slučajem svog prvenca sina od 8 godina.Izrodio je posle njega još dva sina i 5 kćeri.Ukupno 9 jer je mu je umrla jedna ćerka sa nepunih mesec dana.sedmoro preteklo ali njegova žalost za sinom , čije ime se u porodici u njegovom prisustvu izbegavalo pominjati, nije presušila do zadnjih njegovih dna.
Iz radoznalosti sam ga kad je imao blizu 90 godina pitao o njemu, a on je počeo da plače i tuži(kuka) toliko da nemogu oprostiti sebi što sam mu pozledio ranu.Najmanje 65 godina je prošlo od tad, ali ta rana je u njegovom srcu uvek bila friška."Novi" sina i "nove" kćeri  su bili i ostali zasebna priča u njegovom srcu i svako od njih je uzimalo njegovo srce skroz bez ostka.Tako je mislim kod svih ili većine ljudi.Zašto bi Jov to doživeo drugačije.Zar je kompenzacija brojem adekvatna.Možda u pitalju broja  goveda i ovaca ali u pitanju dece je mnogo drugačije.Barem ja mislim , mnoooooooogo drugačije.
Za života Jov je svakako bio kažnjen, debelo i bez nekog valjanog razloga, barem iz moje tačke gledišta.A svojim savremenicima je bio etalon pobožnosti i bogobojažljivosti.
Lepa pouka, ne budi suviše veran i pobožan zašto bi sebe upropastio.

Безбожници и хоће да наметну Момону,да је једини бог кога они признају - новац.
То је кардинална грешка,али је све слобода избора.
Ако се посматра фигуративно,живот на земљи и јесте пакао и чистилиште.Тражење правог пута да се дође до Бога.

jel ti to nešto na moj raču veliš?Ili samo naglas razmišljaš?

Poruke 62

Svidja mi se tvoj tekst iznad i slazem se sa stvarima pomenutim
jedina je ispravka da nisu igrali tako plemenitu i strategijsku igru poput saha vec su bacali kockice ,
Sto je jos mnogo gore,
Intresantno da kockanje nije zabranjeno bozijim zakonom vec je samo zabranjeno akumuliranje bogatstva kroz igre na srecu. Slazem se Job-ovo ili Jovovo iskusenje i provera njegove vere bas ide u krajnost ,
Samo da bi dokazala istrajnost i ne odustajanje bez obzira na ishod ,
Uh takvi su danas jos samo ortodoksni Amishi,
Mogu da mu ubiju dete ispred ociju i siluju zenu oni nece ni okom trepnuti ili pokazati emociju ili reagovati vec ce sve prihvatiti kao volju boziju,Pre par godina jedna budala je upala u njihovu komunu/zadrugu gde zive i rade i ubi nekoliko dece i zenu sa dvocevkom ,policija je dosla, a oni ladni kao led ni jedne jedine suze.

Рекао сам да свако има свој запис из предходних живота и да сам човек својим делима одређује свој живот,а не неко други.
Зато и кажемо [b]за све у животу што нам се дешава сами смо одговорни[/b].
Људи имају обичај да упиру прстом у друге,да друге окривљују за оно што им се дешава у животу,а не себе.
Бог нам је дао слободу избора,за све сами сносимо одговорност,а не Господ Бог!

Kažeš da smo odgovorni za sve što nam se dešava u životu, a verovatno si hteo reći u životima, jer očito po tebi ih ima više.Ili je to ipak samo jedan život sa nekim pauzama i , jedino je "mali problem" što se nakon tih pauza nesećamo šta je bilo pre toga.I ta koncepcija govori o Bogu kao jednom šaljivdiji, mislim da je jako duhovit, ali opet na naš račun, na račun nas smrtnika.

Ima Boga. I jos mnogo vise pogresnih predstava o njemu.

Значи у животу који живимо,а опроштаје тражимо и кајемо се и за све што смо урадили и у предходним животима.
То сам рекао због оних који не верују у реинкарнацију.
Ако смо поново овде,значи да нисмо искристалисали душу.
Господ Бог није шаљивџија,већ је све поставио да функционише на савршеним принципима.

A kakve to onda ima veze sa razumom i svesnom voljom?Kakvu ulogu u "kristalizaciji duše" ima svest i razum?Zar to nije bezumno?Duša će se "kristalizovati" jer to nekome treba, hteli mi to ili ne.
Tražiti od nas(od naše svesnosti) to je isto kao kad bi ti neko dao obavezu da napišeš roman ali tako da čim napišeš jednu stranu i okreneš drug, zaboraviš ne samo na predhodnu stranu sve ostale strane već i sam naslov romana i temu, ali na kraju roman mora biti kompletan kao da je pisan u jednom dahu i savršenog stila i smisla.
zar to nije primer neslane šala od strane bogova?

Лична карма појединца је идентична породичној. А у Библији се баш доста говори о породичној карми. Разум којим ти објашњаваш духовне истине уопште није важан. Хваташ се за толико бесмислица, непотребних и сувишних али само опипљивих теорија да није чудо што ниси у стању да се суочиш са светим истинама. Живот није ту да би ми у првом плану развијали разумско поимање свијета, већ да би кроз максималан контакт са Богом развијали суштину - а то је храна за коријен нашег стварног живота. Свијесни живот није никакав роман. Свака страница романа бива поцјепана и бачена. Она је изгубљена и више није  битна. Битно је да смо ми научили да пишемо и да је стварни роман који нешто вриједи сазријевао у нама.