Jbg, odnos prema zivotu/smrti. Svaki put kad udjem u avion kazem "ako se sroka, bice brzo i bezbolno", ako pomislim na to. Nije sala... nemam tu frku, prosto to je statistika, jedan u odredjenom broju padne i ako se desi da je bas taj, nema tu pomoci. Onda uzmem knjigu u ruke i radim svoje.

Ljudi koji ne veruju u Boga obicno imaju nekog koga izuzetno vole, t.j. vise veruju toj osobi nego Bogu. Ili se bar nadaju jednoj takvoj osobi. Ne?

Strah je emocija koja je kao i svaka druga bazirana na verovanju. Kada bi znao da ti nemas kontrolu nad svojim
zivotom/smrcu ne bi imao strah. Ako ti nemas tu frku, onda nemas strah.
A to je upravo ono sto Bog objasnjava. Skontati Boga znaci i skontati da nemas kontrolu nad svojim zivotom, a
za to nije potrebno citati Bibliju.
Ako to "ako se sroka ?" preneses na sve u zivotu neces imati strah od nicega.
Pokazalo se da je prilicno tesko doci do tog shvatanja.

Pazi, kod mene je suprotno. Ja uopste nemam tu frku. Ponekad razmisljam o tome (retko) ali tu je kraj.

Ono sto mene moze da uplasi to je jedino strah od bola, ali to vise nema veze sa verovanje i pojmom konacnosti vec sa realnim osecajem koji moze biti bez ikakave (smrtne) posledice ali je svakako veoma neprijatan 

I naravno, ne pricam o bolu kod zubara, nekoj tuci i slicni stvarima vec pre nesto tipa napada copora pit-bulova ili da se zadesim pod tockovima nekog dvotonca (ovo poslednje moze imati i smrtne posledice, ali ako prezivis mislim da zesce boli).

Divan post. Strah od smrti kao i znanje o rodjenju su nam nametnute. Ono sto mi jedino znamo o sebi je ono dokle doseze nasa svest. Pomiriti se i imati svesnost o smrcu je najvaznija stvar za svakog coveka. Samo tada covek moze ziveti maksimalno ispunjeno sada i ovde. Uvek dati sve najbolje od sebe - vezati kamilu, a biti spreman i da kamila odleti.

Pa to sam i rekao, ako nemas frku, nemas strah, a ti si rekao da nemas frku od leta avionom.
Bol nema veze sa verovanjem, ali ako imas strah od moguceg bola imas verovanje.
Ako nemas strah od bolova koji zubari nanose, i znas da nad tim bolovima nemas kontrolu, zasto bi imao
strah od bilo kojeg bola nad kojim nemas kontrolu ?
Radi se jednostavno o tome da maksimalno iskoristis svoje mogucnosti, a sta ce da ti se desi nemozes kontrolisati. A desice ti se samo ono sto ti je sudjeno, ako je to copor pitova ili tockovi kamiona, sigurno ih neces eskivirati.
Radi se o shvatanju, da nemozes okrivljivati sebe ni zasta sto ti se desi, to shvatanje te oslobadja od bilo kakvog negativnog osecaja toga sto ti se desava. Pa makar to bio i bol.
Hvala. Tako je, sve nam je 'nametnuto', rodjenje, smrt, i sve izmedju. A kada shvatis da ti je sve nametnuto, shvatices da nema 'tebe', da ego ne postoji. Sve sto ti (svi mi) jesi je osecaj prisutnosti, tom osecaju prisutnosti
neko je nametnuo ime 'Mighty Luke'.
A kada to sve shvatis, shvatices da neces umreti, posto nemas sta da umre, i shvatices da ti je vecnost osecaja prisutnosti nametnuta. 
Covek moze da zivi maksimalno, samo ako ne umre, osecaj 'ispunjenosti' koji ce neko da odnese u grob
nema nikakav znacaj, posto grob koji je neminovan anulira sve vrednosti koje covek sada i ovde oseca.
To je cela caka "Boga" koja je objasnjena u Bibliji.
Postoji knjiga koja se zove Ecclesiastes ('Propovednik') u Starom Zavetu, koju je napisao Kralj Solomon, sin
Kralja Davida, koji veoma lepo objasnjava kako je svaki zivot koji ce da se zavrsi, i sve u njemu apsolutno besmislen.

Mozda sam se pogresno izrazio... nije strah/verovanje kako si pomenuo da jeste, posto to nije neki moj strah o kojem razmisljam... to je pre situacija u kojoj naletim na copor pitova, znam ja da ako je "sudjeno" oni ce krenuti, ali pomisao na zube koji se zarivaju i cujes kako meso puca i kosti skripe ipak nije nesto sto mozes ignorisati... vec lagano promenis pravac, ako ima vremena 

Pa to ti i govorim, ti ne znas da li ce oni krenuti ili nece, verovanje da hoce donosi strah.
Posto, kada bi znao da te oni nece napasti, strah ne bi mogao da postoji.
Fizicki bol je racionalan osecaj, a ne emotivan, ako si ti vec imao taj osecaj, onda mozes imati pomisao na to,
ali ako nisi, onda mozes samo imati strah od bola za koji ne znas da li ce se desiti.
U Americi sam igrao basket sa crncima i iscesio koleno, kad god vidim neku takvu povredu na TV-u, meni kroz glavu proleti osecaj boli koji sam ja imao pri takvoj povredi, sve sto je istina je racionalno, a bol je jedini negativan
osecaj koji je racionalan.

   Bruka... Vi ne da trivijalizujete veru,vec i neverovanje u Boga,bar iz nekih postova se primeti,vama predstavlja banalnost do krajnjih granica.


   To sto ti mislis da se svaka vera zasniva na tome,da ga zovemo samo kad smo zahvalni ili uplaseni,da mu se obracamo samo kada imamo sta da kazemo,strasna je greska. Ja iz nevezuse,bio u kaficu,u sobi za kompom ili negde skroz trece,pomolim se,izgovaram Isusovu "molitvu",i takav je sigurno deo vernika. Ti sto se obracaju iz potrebe: licemeri.
   Za pravi aplauz je dekijeva poruka,a ne za smajli koji aplaudira (*jarooko aplaudira sto jace moze,soba odjekuje; *nakon 5 minuta se smiruje zbog bola u rukama).



   Da li to govori nesto o veri ili o tebi?


   Ne. Mislim,moguce da imaju,ali nista vise moguce od ljudi koji veruju. Ne razumem ovakvu vrstu konstatacije? Ne zelim da nagadjam tvoj tok razmisljanja prilikom ove konstatacije,tako da bih te molio da mi pojasnis...

1. Nisam rekao da je to vera, nego da su stvari takve. Ili se bar meni cini, jer ja sam to radio. Medjutim ovih zadnjih dana zivot mi se promenio totalno. Vise mu ne dosadjujem banalnostima ko nekad. Ako ga zovem, pozvacu ga sam od sebe, podsvesno.

2. Aj pomogni mi malo.

3. To nisam generalizovao, polutvrdnja polupitanje mada znam odgovor koji je kao tvoj.