U pocetku sam bio odusevljen knjigama, potpuno drugaciji nacin pisanja, super tema, radnja, sve je super osmisljeno, ali onda dodje martinova ljubav za kasapljenjem likova! Procitao sam sve delove, ali sam par puta stao i nisam hteo da citam dalje jer je martin gori ubica od zodijaka, dzeka trboseka, i ostalih! Ne mogu da verujem da moze toliko likova da ubije, i sta ce kasnije? ako bude 6 og nastavka? ko ce se tamo pojavljivati? samo lanisteri boltoni i frejevi??? Da li neko zna da li radi na sledecem nastavku?

Ради на следећем наставку, зове се Ветрови зиме.

Последњих месец дана сам провео читајући књиге из овог серијала. И стигао да прочитам само прве три, Игра престола, Судар краљева и Челик и снег. Не може се рећи да књиге нису добре. Мартин је мајстор свог заната...али некако константно се осећам као да губим време. Једноставно, све је то могло да се напише на најмање три пута мање страна. И то је велика мана серијала. Судар краљева који има 750 страна, руку на срце и мирне душе, могао је да стане на 250 страна без икаквих проблема.

Па човјече у томе и јесте поента и чар ових књига. Све је опширно и добро описано. Ја бих волио да има више а не мање страна, да су још неки ликови још боље описани.
Мислим да ако ти је већ сада досадно онда батали читање да се не смараш.

А то што си прочитао, прочитао си само пола трећег дијела, трећи дио су двије књиге, Олуја Мачева (Челик и снег) и Олуја Мачева (Крв и злато) овај други дио је можда и најбољи дио свих књига.

Најбоље дело овог жанра, Господар прстенова, стало је на 1250 страна, што само говори о томе да велика епска прича може бити испричана на релативно малом броју страна. Опет, и то је дискутабилно, јер су задњих пар делова Хари Потера, које сам умео да прочитам за један дан и ноћ, имали по 600-700 страна, али су књиге биле невероватно занимљиве, константно набијене акцијом и развојем приче, док се у Песми леда и ватре чека по 150 страна да би се нешто битно десило. Конкретно, у Судару краљева се није десило ништа. Потпуна стагнације радње. Која је имала невероватних 750 страна. Целу књигу сам читао очекујући да ме изненади нешто велико, битка Тивина и Роба, рецимо... ама баш ништа се није десило што би имало било какав утицај на главну причу. Коју изгледа ни Мартин не зна.

Што се тиче књига, наравно да знам која је који део чега, након што ми се допала Игра престола, имам све књиге осим Плеса са змајевима. Када би се избацили сви непотребни делови, књиге би биле маестралне.

Разумио сам шта хоћеш да кажеш. Господар прстенова и ово се не треба поредити, а поготово Хари Потер, није ни слично. Толкин је за Господара рекао да му је једина мана што је прекратак, слажем се са тиме. Ја не поредим то двоје никако а љубитељ сам обадвије приче. Песма леда и ватре је, како Мартин каже, највише фокусирана да дочара и опише тај цијели свијет у коме се радња дешава. Невјероватно добро је описано све, а да не причам о ликовима како су описани и колико су занимљиви. У овим књигама не треба очекивати акцију.
Ја тренутно читам Патрика Ротфуса. Име ветра сам прочитао, сада читам први том Страх мудрога, допала ми се прича, веома лијепо пише, слично Мартину, али ни то ја не бих поредио са Мартиновим књигама..

Не треба очекивати акцију, али је реално да треба очекивати развој приче. Превише описа гуше књигу. Више волим да пустим машти на вољу.

Ја не поредим жанровски различита дела, само кажем да је могуће написати књигу у којој ће свих 700 страна бити подједнако занимљиве. Али у томе Мартин не успева, јер се може рећи да на сваких 10 страна у којима се дешавају битни догађаји који развијају причу, долази 20 непотребних страна које комотно могу да буду непрочитане и ништа се од радње неће изгубити.

Основни пример је Денерис, којој верујем да је спремљена велика улога у каснијим деловима серијала, али која је за преко 400 уступљених страна одмакла само толико да су јој се излегли змајеви, умро Дрого и убијен Висерис. Остало се своди на разводњавање како она иде од једног до другог града, среће неке људе и сличне небитне ствари.

Или Арја, која је у почетку била веома интересантна, али је касније потпуно досадила вечним и непрегледним лутањем по Вестеросу са никаквим светлом на крају тунела да ће се то њено, искрено речено досадно, путовање завршити. Ако је пут од Краљеве луке до Харендвора дугачак, то не значи да пређени метри морају бити пропорционални странама којима се описује како они ходају и ходају и ходају... Када је убила оног стражара и побегла из Харендвора, искрено сам се радовао што се коначно десило нешто.

Све у свему, ја ћу сигурно прочитати све књиге јер ме невероватно много интересује шта ће се десити и како ће се цела прича завршити, само сматрам да је превише обимна за тако мало, иначе невероватно заразне и узбудљиве, радње.

Што се Рутфуса тиче, њега сам још одавно одабрао као следећег којег читам након што завршим овај серијал, критике су одличне.

Па добро. Имамо другачији укус што се тиче приче.
Мени је Арја занимљива стално, поготово у трећој књизи.
За Денерис признајем да је мало досадна, али то је тако, такав је лик.
Сваки лик и свака радња је толико добро описана да можеш да осјетиш као да си ти био на њиховом мјесту.
Када описује храну, вода ти иде на уста, колико добро је описано, као да је видиш пред собом и осјетиш мирис.
И поред толико опширног описивања свега, има још много и много простора за маштање и разматрање многобројних теорија.
Знам пар људи који су читав серијал прочитали 5 пута, да пофатају сваку ситницу и да повежу све.
Ја сам почетком године кренуо са читањем и прочитао сам све и планирам опет све да прочитам, чим уфатим времена и док завршим друге књиге које сам припремио за читање.

Mislim da je bez veze da kazes "najbolje delo ovog zanra"... Najbolje po kome? Po tebi? To nije merodavno ni najmanje, jer su ukusi razliciti do neslucenih granica...