Od stotina pravoslavnih hramova i hiljada freski u njima, mislim da ima samo jedna na kojoj je prikazano ovo o čemu pričamo.
Ali na hiljadama imaš Gospoda i Njegove hrišćane.

Elem, meni je dovoljno užasan pojam: "plač i škrgut zuba".

Tako da šta god bilo da bilo, koliko god trajalo i gde god to bilo - ne miriše mi na radost.

A ono što jeste namenjeno ljudima jeste da uđu u radost svoga Gospodara.
Jer pakao je namenjen palim anđelima, samo što ljudi izgleda žele da probaju.... 'kakvog li je ukusa plod sa onog drveta'?

Ti, koji si kršten i pismen - idi u crkvu na Liturgiju (i ne samo tad) i čitaj o Bogu.
Molitva će od Boga tebi sama doći, videćeš.

"plač i škrgut zuba"
To su samo reci.Ja te pitam kad zazmuris i zamislis sta vidis?Opisi ljudski...
A oko izvinjenja si u pravu.
A i PedjanBg je u pravu da je bitno ne ciniti zlo.Samo postoje razni faktori koji nas sprecavaju.Unutrasnji i spoljasnji.Unutrasnji su savest i svest, a spoljasnji milicija i zakoni ( i koliko god to bolelo religija).A postoji i teorija da su svi spoljasnji i da su unutrasnji u stvari stid od nas samih...

Nemam pojma

Dobro ti znas gdje se odvija "plac i skrgut" zuba.

Ne bi ti predlozio da odes medu one koji placu i skrgucu zubima, pa da im govoris o dobrom bogu.

To su reči koje opisuju doživljaj.
Taj doživljaj je bol i bes.
Količina bola i gneva proizvodi (u ovom slučaju) plač i prozvodi škrgut zuba.

Poslednje što pročitah na tu temu jeste da su naši gresi - smrad pred Bogom.

(Znam za jeromonaha koji se zamalo ispovraćao zbog smrada greha jednog čoveka. (Hajde da ne idemo na tu stranu; ovo je samo primer smrada.))

Tako da sada verujem da tamo (gde god, šta god, kako god, koliko god trajalo) je smrad.
NAsuprot tome imamo (već sada i ovde) mirotočenje (isticanje predivnog mirisa) pojedinih Bogougodnika, kao divan akt Božije milosti prema nama.
E, o tome već vredi razmišljati! Jer mi jesmo sada i ovde, a i Bog je!

Da ali taj tvoj opis pakla u stvari opisuje sve i svasta.Daj malo precizniji opis.

"Never been a sinner I never sinned
I got a friend in Jesus
So you know that when I die
He's gonna set me up with
The spirit in the sky
Oh set me up with the spirit in the sky
That's where I'm gonna go when I die
When I die and they lay me to rest
I'm gonna go to the place that's the best
Go to the place that's the best!"

pakao ne postoji..

Pakao je odsustvo Božijeg prisustva.
Pošto je Bog - Svetlost, u paklu će biti tama.
Pošto je Bog - Ljubav, u paklu će biti strah i mržnja.
Pošto je Bog - Radost, u paklu će biti tuga.
Pošto je Bog - Zajednica Oca, Sina i Svetoga Duha, u paklu će biti samoća.
Pošto je Bog - Slave i Hvale vredan (to Mu sada daju verni i anđeli) - u paklu će biti 'gluva' tišina.
Pošto je Božije prisustvo - izvor prijatne toplote (prvi ljudi behu goli dok ne pogrešiše), u paklu će biti ili previše hladno ili previše vruće.

Kad podvučeš i sabereš, ispada da je tamo mrak, samoća, tuga/mržnja/strah, tišina i pre-hladno (pre-vruće).

A u raju!?
Kako li je tamo?
To je već lepše za razmišljanje! 

Nemam pojma

E, ovakve definicije, ovakva definisanja, to znaci bacati dimne bombe i leprsati. Velicanstveno leprsati!

Leprsanje je to kojega se stide i oni prozracni proljetni leptirici. Sareni. Ljuveni. Medeni. Drazeni. Njima je to, na stid.

Straobalno!

E stvarno je post sramotan.
"Pošto je Bog - Svetlost, u paklu će biti tama."
Bog je svetlost?
Pošto je Božije prisustvo - izvor prijatne toplote (prvi ljudi behu goli dok ne pogrešiše), u paklu će biti ili previše hladno ili previše vruće.
Jel se zezas?Bog =izvor toplote...Tragicno.