Lepo kazete da je Bog svuda oko nas, ali isto tako ne zaboravite da je tu oko nas i Djavo.
Pitas me kako zamisljam Pakao? Ne zamisljam ga. Isto kao sto ne zamisljam ni Raj. Verujem da postoje ali ne stvaram u glavi ni pojam ni predstavu tih "mesta". Ja se vise brinem za one hriscane koji veruju samo u Boga, jer veruju samo u ono dobro. A dobrog nema bez loseg. Odnosno zlo mora postojati da bi nam dobro pokazalo sta je zlo. Morate verovati i u postojanje samog Djavola jer najopasniji je neprijatelj onaj za koga sumnjas da postoji

@cy3i
Ok, ali da li verujes u vecnu kaznu bez mogucnosti iskupljenja?

Intelektualnom nepostenju se ne moze doskociti na takav nacin, a da mu se parira intelektualnim postenjem. Zato sto je intelektualno nepostenje svjesno intelektualnog postenja; zato sto intelektualno nepostenje nije uskraceno, a za nepoznavanje intelektualnog postenja;  zato sto intelektualno nepostenje poznaje mehanizme intelektualnog postenja itd.

Jedan od nacina da se doskoci intelektualnom nepostenju, biva, da ga se stavi - na rug!

 

Vecna kazna?  Pa to onda i nije kazna.

Vremenom covek na sve navikne, pa ce i na pakao verovatno. Mi u srbij smo prosli odredjene prpripreme. Mislim da ce nas u paklu postavljati za desetare ili razvodnike!

Ja za sada idem u pakao!!!

Nemoguce je da imas pojam pakla u glavi ali da nisi stvorila sliku kako otprilike izgleda.A za suprotnosti si u pravu zato sto ako nema minusa onda je sve plus pa onda ni plusa nema...

Temeljna zabluda modernog doba: o svemu sam odlucujes, sve zavisi samo od tebe! (he,he)

Ideja da ce neko drugi odlucivati o tvojoj dusi je za modernog coveka neprihvatljiva!!!

Cvrsto zgrabi volan svoje duse i pravac u raj!!! 200na sat, obozavam tu brzinu!!! JEAH!!!

Voleo bih da mogu da ne mislim o paklu, ali sobzirom da je jedan svetitelj rekao: "Drži svoje misli u paklu i ne očajavaj", preostaje mi poslušnost (Bogu i Njegovim svetiteljima).

Pakao je plač i škrgut zuba.

Sobzirom da mislim da mi verujemo samo ono što radimo i kroz moja dela se vidi šta ja u stvari verujem - pitanje je kako ja to praktično radim (držim svoje misli u paklu i ne očajavam)?
JEdan segment jeste kada se molim Bogu ujutro, da Mu se i ispovedam, da Njemu govorim moje misli i dela, za koja mislim/verujem da nisu po Gospodnjoj volji.
Drugi segment bi bio ispovedanje u crkvi. (Bez obzira da li ću se pričestiti Telom i Krvlju Hristovom posle toga.)
Treći segment bi bio da se izvinjavam ljudima kada pogrešim.

Kako ti razmišljaš i šta radiš u vezi ovoga?

Pa meni je tesko da poverujem u vecnu kaznu. To nema smisla.
Ja nisam neki vernik, ali nastojim da budem ispravan covek. Mislim da je to jedino bitno. Biti dobar i ne ciniti zlo nikome, videti sebe u drugima, a u sta ces verovati, stvarno je manje bitno.

A što bi ti i razmišljao o tome?
Kako ja vidim, nije to poenta hrišćanstva.

Možda bi za tebe bilo dobro da o tome razmišljaš kao što ja razmišljam o ... beskonačnosti svemira:
nisam proverio  a i ne mogu da zamislim.

Hrišćanstvo je nešto drugo, nešto lepše i bolje od toga.

Da, ali, pomozi mi, nisam bas upucen. U hriscanskoj veri postoji pojam vecne kazne? (inace mene su krastili kada sam imao 4 godine)
Fraza "ne treba razmisljati o tome" je najlaksi izgovor. Mada, istina, ja nikada nista ne odbacujem, ali moramo se zapitati, ako bi pakao postojao sta bi to bilo?