Joooj, Lolana, opet, opet nisi pročitala šta sam napisala. 

Pa kad kazes da je ceo ljudski rod sebican i da altruizam nije nama svojstven naravno da u startu odsecas sebe od mogucnosti da i ti sam ne budes takav, barem u vecini situacija...

to je u stvari prirodni nachin da se smanji populacija takvih ljudi kao ti  . jednostavno ,tvoji geni se nece preneti na potomstvo ,poshto si slepa grana u evoluciji 

Ti ih imaj desetero. Prenosi gene

Kao da to ima neke veze sa genima.

Sebicno je radjati sebi djete - sebicno, ali u mnogo cemu prakticno.

Imas slucaj zena dodje u neke godine, vidi da "pravog" nema nigdje na vidiku, ali zeli djete. Ona moze da se uda za prvog koji joj ga napravi i da zivi u takvom braku samo zbog djeteta - ovo rijetko kad moze da izadje na dobro, mnogo cesce se zavrsi kao box mec sa puno niskih udaraca tipa - ti si mene na djete i život si mi upropastio, a mogla sam...

Da rodi dijete vambracno, s tim da mu se zna ko je otac - pitanja tipa, a sto mi ne zivimo sa tatom, zasto me tata nije vidio zadnjih 3 mjeseca, zasto tata ne dolazi na rodjendane, zasto ne zeli da me upozna sa svojom drugom djecom, zasto takva osoba ima mogucnost da mi ne da saglasnost da idem u inostranstvo sa folklorom kad niti me vidio,niti placa folklor,  niti placa alimentaciju, niti ga briga - jednostavno mrzi ga da ode do opstine i da saglasnost, ne zeli da ga cimam...

Da rodi sebi djete - da rodi djete koje ce imati jednu praznu rubriku u krstenici, koje ce se uvijek pitati ko mu je tata i kakav je covjek, koje ce imati samo mamu da se brine o svemu, koje ce u slucaju da se mami nesto desi da bude u debelim gov.
Ali nekako, sto sam starija, ova opcija mi je sve bliza. Jednostavno ako moras da biras, bolje imati jednog roditelja koji stvarno zeli, zna i moze da bude dobar roditelj i jednog roditelja koga nema, nego da imas dva roditelja od kojih ti jedan svakog trenutka pokazuje da mu nisi bitan, vazan, zeljen, voljen ... U tom slucaju bolje da ga nema.

Naravno najidealnije je da imas dva roditelja koji se vole i zele i gaje djecu.

Sto se ulaska u brak tice, ja da sam sa 18 procitala ovo sto sad napisah, popljuvala bi autora samo tako. Jer sa 18 ja sam zivjela u zabludi da svi roditelji moraju da vole svoju djecu, onako kako moji mene vole i da je gore za djete da bude bez oca, neg da mu ruku odsjeces i da si mator sa 28 i da djecu treba radjati do 30-te i sl.

Al onda prozivis malo i vidis kakav si blenta bio...

A kako to da se uvek implicira da će taj jedan roditelj (majka) biti divan, nežan i požrtvovan?

Ako takva osoba želi da ima dete, a za to nije našla partnera (što već dovoljno govori o njoj i njenoj sposobnosti ka uspostavljanju međuljudskih odnosa), ko kaže da njoj to jednom neće dosaditi, puf, isto kao što joj je i ''došlo'' da ima to dete.

Ma jesam bre i ne ljutim se ja na tebe - to je samo tvoje misljenje i isto tako sam i ja govorila u tvojim godinama ,ma i do tridesete sam imala takav stav .
A onda sam ga promenila .
Jer se svasta nesto izdesavalo u medjuvremenu .

Slazem se sa Patkom u svemu - iskusan zivotan post  

Извини али  

Уствари ако порођај траје толико, да онда нађем себи 2 жене пошто ће ова једна цео живот да проведе рашајући двоје-троје деце

poenta je da nema pravila...a ako ih ima...ona su za svakog ponaosob drugacija.

vazno je,onoliko koliko je moguce,poznavati sebe...

koliko sebe i stvarnost oko sebe i zivotnih istina mozes znati sa 18 godina...jeste pitanje.
bez obzira sto odlicno znamo da godine nisu garancija bilo kakve zrelosti i mudrih odluka.

ali,cinjenica jeste...neki ljudi moraju proci kroz neke stvari i iskustva na tezi nacin...i to je potpuno okej.

bilo kakvo sugerisanje na ovako licnim i individualnim temama...nema osnova.

ono sto je dobro i pozeljno za jednu osobu,vrlo lako moze biti pakao za drugu.

jedino na koncu svega sto je vazno...jeste biti zadovoljan svojim izborom...znati ga zivjeti kvalitetno.
to je jedini parametar da jeste na dobrom putu.