probacu da ti to objasnim plastichno   : zivotinja koja je slaba ,neuhranjena ,bolesna ili je jednostavno niskog ranga u coporu ima slab nagon za razmnozavanjem . jednostavno , ona instinktivno vidi sebe kao inferiornu i onda ne zeli da prenosi dalje svoje gene .


to shto kod tebe ne postoji zelja za ostavljanjem potomstva znachi da i ti podsvesno sebe dozivljavash kao inferiornu jedinku i da stoga smatrash da ti je jedno ili nijedno dete dovoljno  

Jedno i nijedno nije isto.
A koliko je to djece dovoljno, pa da se ne smatraš inferiornim? Znači, što više djece- veće samopouzdanje. Jest baš.

 A sta je onda sa nama koje sebe smatramo alfa zenkma - gde su ti alfa muzjaci ?

Tesko da mogu da razmatram mogucnost oca koji je rjesio sam sebi da rodi djete - ovo nije amerika, jos

To sto se uspostavljanja medjuljudskih odnosa tice - ako doticna osoba, koja zeli da bude majka nema nikakvo drustveno okruzenje onda si ti u pravu - nije podobna. Ali ako se radi o nekom ko radi i dobro se slaze sa kolegama, ko ima rodbinu i prijatelje koji ga znaju citav zivot i koji su spremni da pomognu, onda je to neka druga prica.

To sto neko nije nasao nikog za koga bi se udao / ozenio ne znaci automatski da je on socijalni gubavac kome mora da nesto fali.

Svakako da ne mora da znači da je socijalni gubavac, ali je na tom polju neostvaren, a obzirom da je to ikekako važno polje u životu svakog zdravog čoveka, ne misliš li da će ta osoba makar malo biti isfrustrirana zbog toga? Pokajati se možda zbog svog izvora, kad shvati da je samohrano roditeljstvo jedan ogroman i komplikovan posao?

Znaju se pokajati i oni što su u braku, pa se razvedu i dijete ostave u domu za napuštenu djecu, kod familije isl, jer ni jedno ni drugo ne žele da se brinu o njemu.

Taj primer uopšte nema veze sa ovime o čemu mi pričamo.

Mi govorimo o kompetnentosti osobe koja nije našla partnera, a koja želi da ime dete ''iz epruvete'' - o njenoj kompetentnosti da bude roditelj.

Razni ljudi rade razne stvari, tako da je tesko generalizovati, ali da probam:

1. Da postoje ljudi koji su nezadovoljni svojim zivotom i koji ce pokusati da ga odzive ponovo lijececi svoje frustracije na svojoj djeci i kroz i preko svoje djece - ovo nema veze sa brakom / ne brakom - desava se svuda

2. Postoje i zene i muskarci koji su samohrani roditelji, ali koji to koriste samo da bi pred publikom izigravali mucenike / mucenice ... - njihova djeca su glavni pacijenti u Drajzerovoj i drugim institucijama

3. Postoje ljudi koji zbog ovog ili onog razloga imaju problem da ostvare vezu sa partnerom, ali im to ne smeta u nekim drugim sferama - djevojcica koju je otac ostavio sa 10 godina i nikada se nije osvrnuo, imace prirodno problem da do kraja vjeruje suprotnom polu. Ali da li joj treba uskratiti i mogucnost da bude majka? Ona sigurno nece biti idealna, ali tesko da ce biti i najgora. Neki ljudi jednostavno ne vjeruju u trajnost ljubavi izmedju polova. Neko je mozda nekad volio, pa izgubio. Neko se mozda nije nikad zaljubio "do usiju", a nije htio da stupa u brak bez "prave ljubavi" ...

4. Tebi se sa stanovista nekog ko ima 20+ cini da ima strasno puno vremena da se sve stigne i sve uradi. Ali vrijeme proleti i ti se nadjes u nekim 30+ i shvatis da mozda nikad neces imati priliku da ostvaris porodicu kakvu zelis. Zapitas se tad da li treba sebi da uskracujes mogucnost da budes majka, samo zato sto si promasaj kao "supruga" Pogledas se dobro u ogledalo, vidis kakav si, sta mozes da pruzis, koliko dajes, koliko uzimas, odmjeris i presjeces. Mozes ostati da cekas i da se nadas da ces upoznati nekog na vrijeme da ga zavolis i da stignes da mu rodis djecu ili mozes da rodis sebi djete, da se ostvaris na tom polju, pa da se nadas da ces, ako vec naletis na "onog pravog" taj biti dovoljno pravi da zavoli i tvoje djete.

U situaciji smo da je sve vise zena 30+ i 35+ koje nisu udate. Nekako mi je tesko da zamislim da bi sve one odreda bile lose majke, isfrustrirane, bolesne, zlonamjerne. Teret samohranog roditeljstva je ogroman kamen koji niko olako ne kaci sebi oko vrata.

Sto ranije nadjem osobu sa kojom mislim da mogu da imam pristojan brak i koja moze da mi rodi pametnu i zdravu decicu to bolje Necu svojoj deci da budem deda koga bole krsta nego hocu da im budem otac koji ce da se vozi u luna parku sa njima kao sto je moj sa mnom

Vidi, Patko... koliko se ja sećam, ti radiš u centru za socijalni rad... i kao zaposlena tamo, verujem da si se nagledala svega i svačega.

Reci ti meni sada, koliko ljudi znaš (lično, a može i tvoja procena, jer vidim da vladaš tematikom) koji su u stanju da sebe realno sagledaju u svim ovim aspektima koje si pomenula?

Koliko njih je razumno dovoljno da donese takav sud?

Ako se tome i doda neminovna frustracija situacija se komplikuje. I ona devojčica koju je otac ostavio, iz tvoje priče će sasvim sigurno imati probleme sa suprotnim polom, kao što si i kazala. Ali ti se problemi rešavaju na druge načine, nikako majčinstvom kako bi sebi dokazala da je vredna nečije ljubavi i pažnje. Tužno, ali tako je.

Uostalom, većini usedelica koje ja znam ne bih dala ni nacrtanu ovcu da mi pričuvaju, kamoli dete o kome treba samostalno da se brinu.

Drugi je problem - kada to uraditi, kada dobiti to dete?
Šta ako žena bude premlada? Pa negde shvati da je pogrešila, upoznala je čoveka sa kojim želi zasnovati porodicu, i imati njihovu biološku decu... i šta onda sa njenim prvim detetom? Koliko ima ljudi koji bi znali valjano da se postave u toj situaciji?

Isto i ako je žena prestara.... pa ako je već umorna i od života, i od tog nekog čekanja da joj se nešto desi. Može li ona zaista, u praksi, ne u svojoj glavi, biti strpljiv roditelj? Da, neke od njih mogu. Ali koliki je njihov broj, u odnosu na ove druge?

To i ja upravo tvrdim, još ako se tome doda frustracija zbog nedostatka partnera (svi koji tvrde da je to njihov izbor - lažu, sebe pa druge, ili su - u boljem slučaju - jezivo sebični i samoživi ljudi, što implicira da su verovatno duboko i nesrećni), taj zadatak je na granici sa nemogućim, u kome je najčešća žrtva, nažalost, to nevino dete.