brak je sranje, to uopste nije merilo bilo cega bitnog u odnosu dvoje ljudi i zasnivanju porodice ali ajde .. u zajednicu bilo koje vrste treba stupiti onda kad se za to stvore uslovi, a to je :reseno stambeno pitanje, dovoljno novca u zajednici da se ima za osnovne zivotne potrebe, bez odricanja od primarnih stvari i kada na red dodje potomstvo, medjusobno razumevanje koje prevazilazi ozbiljne zivotne probleme i prepreke (sto se stice tokom zajednickog zivota pre samog braka).

ja nikad ne bih mogla da stupim u brak ili u zajednicu sa nekim ako bi mi kvalitet zivota nakon toga makar i malo opao u osnosu da to dok zivim sa roditeljima ili sama, to je za mene licno osnovno merilo, a pod kvalitetom zivota podrazumevam neke osnovne stvari (bez ikakvih preterivanja) koje su mi bile dostupne dok sam bila "na majcinoj sisi" sto bi neko rekao .. poput letovanja recimo (zalostan primer, ali cisto zbog poente).. i ne mislim da je jedino bitna ljubav i da ce ako postoji ljubav sve ostalo doci na svoje mesto .. dokazano nije tako i sto pre iznesemo svoje zelje i prioritete toj drugoj strani, pre cemo znati ima li svrhe uopste ulagati u zajednicku buducnost.

Nikad se ne bih udala posto-poto a pogotovo zato da bih bila roditelj .. instinkti te vrste su kod mene podredjeni u odnosu na neke druge stvari koje u mojim godinama izbijaju u prvi plan

Bila jednom jedna zemlja i u njoj rasla generacija 65 - 75. Onda dosao rat i sto zbog pogibije, ranjavanja, bjezanja preko grane, sto zbog onih koji su ostali na selu - stvorila se velika razlika izmedju broja zena i muskarca, narocito izmedju broja "kvalitetnih" zena i "kvalitetnih" muskaraca u gradovima.

Te generacije su se u svojim 20-tim bavile prezivljavanjem i manje vise nikom nije padalo na pamet ni da pokusa da stvara porodicu. Onda su zene zasle u 30te i nasle se pred dilemom o kojoj ti vec pisah. Ono malo "valjanih" muskraca, bilo je razgrabljeno, sta uciniti? Evo sad kad im 40 kuca na vrata ili su je vec presli mogu malo da im sumiram zivote:

1. Najvise se kaju zene koje nemaju djecu
2. Zatim zene koje su se udale "ispod sebe" samo da bi imale djecu u braku. To se u 90% slucajeva pretvorilo u nocnu moru.
3. Zene koje su same rodile su pod ogromnim stresom sto fizickim, sto psihickim, sto finansijskim - ali kazu da se nisu pokajale i pored svega misle da je djete toga vrijedno. One koje poticu iz jakih primarnih porodica i imaju podrsku majke, oca, brata, sestre, njima je sve naravno mnogo lakse.
4. Najzadovoljnije su ipak zene koje zive u "kvalitetnim" brakovima, one koje su nasle nekog sa kim mogu lijepo da zive - ni tu naravno, ne cvjetaju ruze 365 dana u godini, ali i to je normalno

E sad, ja mislim, da svakom moze da se desi da se nadje u dilemi 30+ sta dalje. Recimo imas 25 god, upoznas covjeka, zaljubis se, zabavljate se neko vrijeme, mozda cak i krenete da zivite zajedno, naravno pricate o djeci, braku, oboje ih zelite, ali ne sada, ima toliko toga da se odradi - naci posao, naci stan, izlaziti, ustediti koji dinar... - onda se i uzmete i tebi 30-ta zakuca na vrata. Ti mu kazes da zelis djecu SADA - a on ti, recimo, kaze da te mnogo voli ali eto on jos uvjek nije spreman na to, mozda nikad nece ni biti...

Ti sad mozes da biras, da ostanes sa njim i nadas se da ce se promjeniti ili da raskines i prodjes kroz emotivnu agoniju. Recimo odlucis da raskines. Sama si imas 30+ dobro opecena, ali ne i obeshrabrena. Krenes ponovo da izlazis, trazis - ali nema puno ribe u bari, vrijeme ti prolazi, a ti nisi nasla nikog dovoljno dobrog da se udas - i onda se nadjes ponovo pred ovom istom dilemom - traziti muza i budeceg oca tvoje djece, znajuci da ces mozda, kad ga nadjes vec biti prestara da budes majka ili roditi djete SADA, ostvariti sebe na tom, za tebe vaznom polju, a nadati se da ces u buducnosti naci nekog ko ce da vas voli oboje?

Roditeljstvo nije za svakoga, samohrano roditeljstvo - to tek nije za svakoga, ali mi uvijek pod ovim zamisljamo zenu koja je napustena od svih - ako ona ima dobar odnos sa svojom primarnom porodicom, rodbinom, prijateljima, materijalno je situirana, to ce joj sve olaksati posao.

Iskreno mislim da samo 10% populacije, ako ne i manje, sjedne i dobro razmisli o svom zivotu prije nego sto se odluci da ima djecu. Nekima se omakne, nekima je to samo normalni slijed dogadjaja - zaljubis se, udas se, rodis djecu..., neki se na to odluce pod pritiskom okoline - 30 ti godina, nisi se udala, nemas ni kuceta ni maceta, neki tako pokusavaj da se udome - znam da ON voli svoju djecu, pa ce i mene izdrzavati samo zato sto sam mu ih rodila ... - ali u principu mislim, da je za zdravu, stabilnu zensku osobu bolje da kad se nadje u 30 i nekoj sama, bez partnera, da ako zaista zeli da ima djecu to i uradi. Ti se mozes udati i zaljubiti i u 40-toj, 50-toj, 60-toj, 70-toj, ali djecu neces imati.

Iskoristicu blagodeti copy / paste  sa teme koju je Bambi navela...






Stvar izbora. Nikoga necu da osudjujem, bez obzira na to kada ce i da li ce da stupi u brak. Svako ima svoje razloge zasto ovo, ili zasto ono. Furati uporno sopstvenu teoriju (a mozda ima veze sa praksom) da je tad i tad najbolje za brak iz tog i tog razloga je cista glupost. Pitanja tipa "a da li si se udala?" (ili da li si se ozenio?) su toliko nekako ljigava, da je pitacu pametnije da nabije glavu u pesak i ukoliko uspe pocne da vice "ja sam kreten!"... jer zaista jeste kreten o kome god da se radi. Takva pitanja se jednostavno ne postavljaju, niko nema to pravo... osim, eventualno, roditelja, mada se ni oni tu nesto ne pitaju. Istovremeno, ne dopadaju mi se ni teorije tipa "ukoliko se zena ne uda....", "ukoliko nema decu... onda...", "ukoliko se ipak uda, onda...", "ukoliko sama gaji decu... onda"... itd itd itd... Mislim... svi smo mi razliciti i generalizovati stvari na osnovu par primera je najveca moguca glupost.

Koliko god ja bila romanticna dusica i verovala u ljubav... da se razumemo, ljubav dodje i prodje... ili se dogodi nesto trece, jer da nije tako ne bi se parovi razvodili kao nenormalni. Nekakva prethodnica braka ne mora da bude duga, duga skladno harmonicna veza, vec moze da bude i dan, dva zabavljanja i da taj brak funkcionise savrseno. Sve je u zivotu, ili sudjeno, ili nije. Uraditi nesto cisto da bi se uradilo, jer je neko tamo rekao da to tako treba, je budalastina. Srce je ono koje odlucuje... dobro ajde... i razum mora malo da umesa prste.

Tačno. A mnoge se djevojke udaju, zato da ne bi ostale usjedjelice, zato što se treba udati, zato što će biti crna ovca ako se ne uda. Ne postoji šablon sreće: završiti fakultet, zaposliti se, udati do 25-e, roditi dvoje djece, otići u penziju i umrijeti.
Postoje mnoge važnije stvari u životu od ljubavi. Kada sam imala 18, vjerovala sam u princa na bijelom konju. Sada sa 30  znam da je to glupost.
ovo potpisujem

Nekako ovako vidim korake ...
Naletish u Maxi-ju na neku curicu kako se dvoumi da li da kupi fit jogurt ili onaj zeleni i uletishu neobaveznu prichu.
Odete na dejt i zezate se, smejete se, poljubish je onako usput kao da ste zajedno 10 godina.
Padne prvo vodjenje ljubavi/kresanje/jebanje ... ok bilo je greshaka ali ste im se smejali ... kasnije to bive sve bolje i bolje.
Otkrivate da imate zajednichka interesovanja, i puno se smejete, ponekad se i podzapate pa se izmirite. Napijesh se nekad ko stoka, bacash peglu a ona ti drzhi glavu. Pogledash gore i shvatish "ej, pa ova curica je skroz dobra".

Onda kad prodje euforija, a tebi i dalje drago kad je vidish, predlozhish da zhivite zajedno. Ako se ne pokoljete oko kucnih poslova, pochnete da pravite bebe ... i dok udarish dlanom o dlan, dodje ti cerka i kazhe " tata ja se udajem " a ti idesh sa pushkom da ubijesh skota. 

Papir ko voli, nek se zheni, ko ne voli, ne mora. Ja volim.

Jedino sto je vaznije u zivotu od ljubavi je zdravlje. Ljubav na koju ja mislim u svom postu je neka druga u odnosu na koju ti mislis u svom, nisi razumela sta sam htela da kazem. Izvini, mrzi me da objasnjavam, jer ces ti i dalje gurati svoju pricu/teoriju, a neces pokusati da razumes tudje misljenje.

Srce nase drago romanticno 

i egzistencija...
Ne možeš zaljubljeno blejati u nekoga i treptati, ako nemaš od čega da živiš.

Љубав није препрека стицању егзистенције тако да не може једно бити важније од другога што ће рећи да можеш некога волети чак и кад немаш шта да једеш

Možeš ti voljeti, dok ne umreš od gladi. Zna se koliko ljudski organizam može da izdrži bez hrane. Bez ljubavi može mnogo duže, pa i cijeli život, a da ne umre zbog nedostatka iste.