U BOMBARDOVANJU 50 MRTVIH, ŽESTOKE KOPNENE BORBE

Izrael je pojačao vazdušne napade na Liban u kojima je stradalo najmanje 50 ljudi, 49 civila i jedan pripadnik Hezbolaha, dok su se istovremeno kopnene izraelske snage, koje su prešle granicu, i milicija Hezbolaha žestoko sukobile na libanskoj strani granice i u tim borbama ima povredjenih na obe strane, izjavili su neimenovani bezbednosni izvori.

Televizija 'Al Arabija' iz Dubaija javila je da su dva izraelska vojnika ubijena a druga dva ranjena u blizini izraelsko- libanske granice. Izraelska vojska je potvrdila, ne precizirajući, da je došlo do sukoba s Hezbolahom na tom području i da ima gubitaka, javile su agencije. Libanske snage bezbednosti su navele da su izraelski tenkovi i buldožeri prešli granicu kod mesta Alma al-Šaab, nekoliko kilometara od obale i da su se nekoliko sati kasnije povukli. Još jedan upad unutrar libanskih granica dogodio se u blizini sela Jarun.

Izraelski vojnici u poslednjih nekoliko dana pribegavaju akcijama unutar granice Libana s namerom da unište raketne rampe sa kojih Hezbolah gadja Izrael. U medjuvremenu, na severu Tel Aviva eksplodirao jedan automobil, ali u toj eksploziji nema žrtava. Uzbuna je proglašena u centralnim delovima Izraela zbog upozorenja snaga bezbednosti da bi moglo doći do palestinskog napada.

U delovima Izraela danas je došlo do prekida napajanja električnom energijom usled tehničkih problema, javio je izraelski radio. Izraelska televizija je prenela izjave očevidaca koji tvrde i da je jedan izraelski vojnik otet u trenutku kada je pokušao da stopira vozilo severno od Tel Aviva, ali niko iz vojnih izvora za sada nije bio dostupan da potvrdi ili demantuje da je reč o otmici.

Olmert: Izrael neće obustaviti vojnu akciju protiv Hezbolaha

Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je, posle sastanka sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, da će njegova zemlja nastaviti vojnu akciju protiv Hezbolaha sve dok to 'bude potrebno', da bi oslobodila dvojicu otetih vojnika i onesposobila pripadnike Hezbolaha.

U saopštenju izdatom posle sastanka je naglašeno da vlada u Tel Avivu traži da se libanska vojska razmesti duž granice s Izraelom i da namerava da razoruža Hezbolah tako da pripadnici tog pokreta budu onesposobljeni da raketama gadjaju teriroriju Izraela, javila je agencija AP. Kako je prenela agencija Rojters, izraelski ministar odbrane Amir Peres izjavio je posle sastanka sa Solanom da Tel Aviv neće dozvoliti pripadnicima Hezbolaha da povrate svoje pozicije duž granice s Izraelom.

Širak zatražio otvaranje 'humanitarnih koridora' u Libanu

Francuski predsednik Žak Širak zatražio je otvaranje 'humanitarnih koridora' unutar Libana, kako bi se omogućio protok izbeglica, i izmedju Libana i Kipra, pravcem kojim se evakuišu strani državljani.

Šef francuske države obratio se novinarima nakon hitnog sastanka sa vladom povodom krize u Libanu, gde izraelska vojska nastavlja sa vazdušnim napadima.

On je najavio da će Francuska poslati pomoć u lekovima, instalacijama za pijaću vodu i opremi za bolnice.

Avion sa francuskom pomoći krenuće u narednim satima za Larnaku, na Kipru, koja će potom biti transportovana brodom do Libana.

Širak je ponovio i svoj poziv na 'hitno' uspostavljanje 'humanitarnog primirja', u trenutku dok je zemlja svakodnevno izložena vazdušnim napadima izraelske vojske od početka ofanzive, 12. jula


Izvor: RTS

Све жешће и жешће... 

Prosirena vijest
Izraelska vojska ušla u Liban
Bejrut -- Osmog dana sukoba na Bliskom istoku izraelska vojska ušla je u južni Liban,u kojem je danas poginulo 49 Libanaca. Rakete na Izrael.


Liban se suočava s masovnim egzodusom stanovništva, a Izrael tvrdi da pokušava da spreči napade na svoju teritoriju. Na jugu Libana počeli su sukobi kopnenih snaga izraelske vojske s pripadnicima Hezbolaha. Neimenovani zvaničnik izraelske vojske je rekao da je nekoliko vojnika ranjeno u sukobima s Hezbolahom nedaleko od južnog libanskog grada Avivima.

Vojni zvaničnici u Jerusalimu jutros su saopštili da su njihove snage krenule u ograničene napade na uporišta gerilaca Hezbolaha na jugu Libana s ciljem da unište baze te organizacije u tom delu zemlje.

Liban je saopštio da je od početka poslednjih sukoba poginulo 212 osoba, a da je povređeno 498. Hezbolah je ispalio nekoliko raketa na grad Nazaret, na severu Izraela, i usmrtio dve osobe, saopštile su izraelske vojne snage. Od početka sukoba, Izrael je potvrdio 27 svojih žrtava, od koji su 15 civili, prenosi CNN.

Predstavnik fondacije Tompson u Bejrutu Dejvid Kvin kaže za B92 da u glavnom gradu Libana vlada panika jer Libanci strahuju od nove invazije Izraela. "Stižu informacije da su kopnene jedinice izraelske vojske ušle u zemlju i da su u toku sukobi s gerilcima Hezbolaha. Hezbolah je saopštio da je zarobio 20 Izraelaca, ali nije jasno šta to znači i da li je reč o vojnicima ili pripadnicima izraelske službe bezbednosti. Ta informacija je neprecizna, ali se govorilo o tome da na jugu Libana ima dosta izraelskih obaveštajaca. U Bejrutu se očekuju ogromne kolone izbeglica sa juga zemlje, ali nije jasno gde će biti smešteni jer su sve javne zgrade već krcate", kaže on.

Zvaničnici izraelske vojske su saopštili da je u vazdušnim napadima na uporišta Hezbolaha u Bejrutu uništeno oko 50 odsto arsenala te militantne grupe. Vlast u Jerusalimu veruje da Hezbolah ima oko 20 raketa koje bi mogle da pogode Tel Aviv, a to se navodi kao ključni razlog za tako žestoke napade na Liban. Izrael je saopštio da je najmanje osam raketa iz Libana pogodilo zgrade u Haifi, drugom po veličini izraelskom gradu. Premijer Izraela Ehud Olmert je poručio, posle hitnog sastanka zvaničnika, da neće prekinuti napade sve dok postoji pretnja bombardovanjem izraelskih gradova. "Neću narediti našim vojnicima da zaustave napade i borbe protiv onih koji žele da nas ubiju", kaže on.

U jutrošnjim vazdušnim napadima na selo Srifa u južnom Libanu poginulo je najmanje 10 civila, a strahuje se da bi broj mogao biti veći jer su mnogi zatrpani ispod ruševina. 11 ljudi je poginulo u noćašnjim napadima u južnom i istočnom Libanu. Veliki problem za Vladu Libana je više od pola miliona raseljenih. Direktor federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca na Bliskom istoku Ahmed Gizo upozorava na humanitarnu katastrofu. Prema podacima humanitarnih organizacija, u Libanu je trenutno raseljeno oko 700.000 ljudi. Strani državljani bukvalno su zatrpali luke i aerodrome u očekivanju helikoptera i ratnih brodova koji bi trebalo da ih prevezu do Kipra.

U međuvremenu, izraelske snage obnovile su akcije i na jugu zemlje. U dva odvojena napada u pojasu Gaze poginulo je najmanje devet Palestinaca, a 53 su povređena. Izraelska vojska je saopštila da je u tim akcijama povređeno pet njenih vojnika. Šest Palestinaca je poginulo kada je oko 30 izraelskih tenkova rano jutros ušlo u izbeglički kamp u Mugaziju. Napadu je prethodila akcija u gradu Nablusu, kada je izraelska armija opkolila palestinski zatvor, gde su se navodno krili ekstremisti. Tada su poginula tri Palestinca, ali nije saopšteno da li je reč o pripadnicima Hamasa ili civilima. Portparol Vlade Hamasa Gazi Hamad izjavio je da je sramota što međunarodna zajednica i arapske zemlje ćutke posmatraju napade Izraela na Palestince i Libance. "To dokazuje da Izrael želi da nametne svoje političke ciljeve vojnim sredstvima", rekao je on.

Istovremeno, pojačane su diplomatske aktivnosti kako bi sukob na Bliskom istoku bio okončan. Predstavnik Evropske unije Havijer Solana doputovao je u Izrael na sastanak sa zvaničnicima te zemlje. Solana je pozvao na prekid sukoba, navodeći da bi krvoproliće moglo da oslabi demokratsku vladu Libana i doprinese otežavanju borbe protiv terorizma.

Peres: Izrael ne namerava da uvlači Siriju u sukob

Vicepremijer Izraela Šimon Peres izjavio je danas da Izrael ne želi da uvuče Siriju ili Iran u sukob. "Prepustićemo Iran i Siriju svetskoj zajednici. Važno je razumeti da mi ne stvaramo svetski poredak", rekao je Peres vojnom radiju. Sirija i Iran su glavni sponzori libanske milicije Hezbolah, koji je meta izraelskih vazdušnih napada na Liban.

Izraelski vojni zvaničnik Alon Fridman takođe je rekao vojnom radiju da Izrael trenutno ne namerava da napadne Siriju, sve dok se Damask direktno ne umeša u sukobe. "Trenutno nemamo nikakvu nameru da delujemo protiv Sirije, sem ako Sirija ne izvede neki direktan čin. Sve dok se Sirija bude klonila tih aktivnosti, zadržaćemo trenutnu politiku", rekao je on.

Izraelski avioni su na početku sukoba preleteli preko palate sirijskog predsednika Bašara Asada, što analitičari ocenjuju kao upozorenje Damasku.

"Hezbolah može ovako mesecima"

Član Političkog komiteta Hezbolaha Mohamad Komati kaže da Hezbolah može još mesecima da bombarduje sever Izraela jer izraelska vojska nije uspela da zatvori puteve kojima se doprema oružje. "Izraelska vojska je presekla neke puteve i bombardovala kamione kako bi sprečila transport oružja, ali nisu uspeli da ugroze naše kanale za snabdevanje oružjem", kaže Komati. On tvrdi da Izrael u Libanu od početka operacija nije pogodio ciljeve. "Izrael nije uspeo da pogodi nijednu od naših lansirnih rampi, niti jednog od naših vođa. Hezbolah se priprema za rat na duge staze, vreme je na našoj strani", dodao je on.

General Alon Fridman, zvaničnik izraelske komande za severni sektor, izjavio je danas da je od početka ofanzive na Liban izraelska vojska uništila oko 50 odsto raketa i projektila Hezbolaha.

Evakuacija se nastavlja

SAD su danas počele veliku evakuaciju svojih državljana iz Libana. U akciji učestvuje devet vojnih brodova i na hiljade marinaca i mornara. Više od 2.400 ljudi evakuisano je morem i vazduhom, a to je samo prva grupa od oko 8.000 ljudi, koliko Pentagon očekuje da će izvesti iz Libana. Ambasador SAD na Kipru Oronald Šlicer rekao je da su obezbeđene hotelske sobe i mesta u školama za prebegle Amerikance. Očekuje se da će 800 do 900 Amerikanaca na Kipar stići pod vojnom pratnjom u sredu posle podne.

Britanija je saopštila da je njenih šest brodova takođe spremno da spasava državljane Velike Britanije. Do sada je 180 Britanaca evakuisano iz Bejruta, a premijer Toni Bler je u Parlamentu rekao da će oko 5.000 Britanaca biti evakuisano do kraja nedelje.

Predsednik Francuske Žak Širak zatražio je uspostavljanje humanitarnih koridora u Libanu. Širak je najavio da će Francuska danas u Liban poslati avion s lekovima i pumpama za vodu. Avion će sleteti u Larnaku, a odatle će lekari i humanitarna pomoć biti dopremljeni brodom do Libana. Francuska je do sada evakuisala oko 20.000 svojih građana iz Libana.

Gardijan: Izrael dobio nedelju dana od SAD

Gardijan, pozivajući se na diplomatske izvore, piše da su SAD Izraelu dale nedelju dana da Hezbolahu nanese maksimalnu moguću štetu pre nego stignu ozbiljni međunarodni pozivi za prekid vatre. Administracija Džoržda Buša, uz podršku Velike Britanije, uspela je da spreči osude Izraela u Ujedinjenim nacijama, na samitu G8 u Sankt Peterburgu i u Briselu, navode britanski, evropski i izraelski izvori. "Jasno je da su Amerikanci Izraelcima dali zeleno svetlo za napade, a oni će biti dozvoljeni i dalje, barem još nedelju dana", rekao je za Gardijan jedan evropski zvaničnik, dok diplomatski izvori navode da postoji rok diktiran strahom da sukobi ne izmaknu kontroli.

SAD su, međutim, demantovale navode Gardijana, a portparol Bele kuće Toni Šou rekao je da tako nešto nije istina, ali i da bi bila laž kada bi bilo rečeno da SAD nisu umešane. "SAD su na čelu diplomatskih napora za postizanje međunarodnog konsenzusa i mira. Treba znati da je za to odgovoran Hezbolah", navode u Beloj kući.


Izvor: B92

 U BOMBARDOVANJU 58 MRTVIH, ŽESTOKE KOPNENE BORBE - ŠIRAK ZATRAŽIO OTVARANJE 'HUMANITARNIH KORIDORA'

U današnjim vazdušnim napadima izraelskih snaga na Liban poginulo je 57 civila i jedan pripadnik Hezbolaha, što je najveći broj žrtava od početka izbijanja izraelsko-libanskog sukoba pre osam dana. Najmanje 17 Libanaca, medju kojima nekoliko dece, je poginulo, dok je 30 ranjeno u vazdušnom napadu izraelskih snaga na selo Šrifu na jugu zemlje.

Blizu 40 civila je poginulo u vazdušnim napadima izraelske vojske na jugu i istoku Libana, saopštile su snage bezbednosti, a Hezbolah je potvrdio da je poginuo jedan njihov pripadnik. U raketnom napadu Hezbolaha na izraelski grad Nazaret, na severu zemlje, poginulo je dvoje dece.

Televizija 'Al Arabija' iz Dubaija javila je da su dva izraelska vojnika ubijena a druga dva ranjena u blizini izraelsko- libanske granice. Izraelska vojska je potvrdila, ne precizirajući, da je došlo do sukoba s Hezbolahom na tom području i da ima gubitaka, javile su agencije.

Libanske snage bezbednosti su navele da su izraelski tenkovi i buldožeri prešli granicu kod mesta Alma al-Šaab, nekoliko kilometara od obale i da su se nekoliko sati kasnije povukli. Još jedan upad unutrar libanskih granica dogodio se u blizini sela Jarun.

Izraelski vojnici u poslednjih nekoliko dana pribegavaju akcijama unutar granice Libana s namerom da unište raketne rampe sa kojih Hezbolah gadja Izrael. U medjuvremenu, na severu Tel Aviva eksplodirao jedan automobil, ali u toj eksploziji nema žrtava. Uzbuna je proglašena u centralnim delovima Izraela zbog upozorenja snaga bezbednosti da bi moglo doći do palestinskog napada.

U delovima Izraela danas je došlo do prekida napajanja električnom energijom usled tehničkih problema, javio je izraelski radio. Izraelska televizija je prenela izjave očevidaca koji tvrde i da je jedan izraelski vojnik otet u trenutku kada je pokušao da stopira vozilo severno od Tel Aviva, ali niko iz vojnih izvora za sada nije bio dostupan da potvrdi ili demantuje da je reč o otmici.

Olmert: Izrael neće obustaviti vojnu akciju protiv Hezbolaha

Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je, posle sastanka sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, da će njegova zemlja nastaviti vojnu akciju protiv Hezbolaha sve dok to 'bude potrebno', da bi oslobodila dvojicu otetih vojnika i onesposobila pripadnike Hezbolaha.

U saopštenju izdatom posle sastanka je naglašeno da vlada u Tel Avivu traži da se libanska vojska razmesti duž granice s Izraelom i da namerava da razoruža Hezbolah tako da pripadnici tog pokreta budu onesposobljeni da raketama gadjaju teriroriju Izraela, javila je agencija AP. Kako je prenela agencija Rojters, izraelski ministar odbrane Amir Peres izjavio je posle sastanka sa Solanom da Tel Aviv neće dozvoliti pripadnicima Hezbolaha da povrate svoje pozicije duž granice s Izraelom.

Širak zatražio otvaranje 'humanitarnih koridora' u Libanu

Francuski predsednik Žak Širak zatražio je otvaranje 'humanitarnih koridora' unutar Libana, kako bi se omogućio protok izbeglica, i izmedju Libana i Kipra, pravcem kojim se evakuišu strani državljani.

Šef francuske države obratio se novinarima nakon hitnog sastanka sa vladom povodom krize u Libanu, gde izraelska vojska nastavlja sa vazdušnim napadima.

On je najavio da će Francuska poslati pomoć u lekovima, instalacijama za pijaću vodu i opremi za bolnice.

Avion sa francuskom pomoći krenuće u narednim satima za Larnaku, na Kipru, koja će potom biti transportovana brodom do Libana.

Širak je ponovio i svoj poziv na 'hitno' uspostavljanje 'humanitarnog primirja', u trenutku dok je zemlja svakodnevno izložena vazdušnim napadima izraelske vojske od početka ofanzive, 12. jula


Izvor: RTS

Америка и сукоби на Блиском истоку
Још ватре пре прекида
Вашингтон се слаже да Израел треба да настави бомбардовање делова Либана да би битно ослабио снагу Хезболаха

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 19. јула – Док се многе земље залажу за хитну обуставу ватре на разбукталом Блиском истоку, Америка сматра да Израел треба да настави бомбардовање делова Либана како би битно ослабио снагу Хезболаха. Ексклузивни извештај о таквој сагласности Вашингтона и Тел Авива данас је објавио „Њујорк тајмс”, позивајући се на неименоване функционере те две савезничке престонице, сугеришући да ће бити још ватре пре прекида ватре.

Израелске трупе су у међувремену, како се јавља, ушле у Либан на чијем јужном пограничном подручју настоје, саопштава се, да униште упоришта Хезболаха, што делује као акција у складу с поменутом америчком подршком. По том стратешком сценарију, пише њујоршки дневник, удари на положаје Хезболаха наставиће се бар још недељу дана док се не уништи већи део ракетног арсенала те либанске милиције.

Потом би се, по плану Тел Авива, успоставила безбедносна тампон-зона, од око 20 километара на југу Либана. Није искључено, додаје се, да би тамо дошле и међународне снаге, чији састав није наговештен, које би „надзирале границе Либана и спречиле снабдевање Хезболаха пројектилима којима би могао да бомбардује Израел”.

Председник Џорџ Буш је најавио одлазак шефа америчке дипломатије Кондолизе Рајс у зараћени регион, али ће та мисија причекати неколико дана, како би Израел добио времена за појачани обрачун с противником, пише „Тајмс”. Додаје се да је до одлагања дошло на предлог Тел Авива, одакле се, у виду уступка за евентуално примирје, више не инсистира на потпуном разоружању Хезболаха.

Продужавање сукоба, који би по израелским изворима могао да потраје још неколико недеља, ставља на тежак тест остатак света, поготову арапске партнере Америке, пошто расту унутрашњи притисци да се заустави катастрофа која односи животе све већег броја недужних грађана. Представници УН покушавају да посредују у тражењу решења, али засад без опипљивих резултата. Вашингтон се у међувремену труди да, консултујући арапске савезнике, помогне у остваривању главног захтева Тел Авива –стварању безбедносне зоне у којој више не би било јединица Хезболаха, унутар Либана.
Шеф Беле куће је јуче и лично показао разумевање за деловање Израела, оптуживши Сирију да покушава да обнови свој утицај и присуство у Либану, одакле је прошле године, под међународним притиском, била приморана да повуче трупе. Вашингтон, иначе, сматра да Сирија уз Иран представља главни „реметилачки фактори” на Блиском истоку, да те две земље подстичу „антиамеричко и антиизраелско расположење”, па и да посредно компликују главни амерички фронт – у Ираку. Званична Америка их обе сврстава и у „преостале тираније које треба уклонити”, док су Хезболах и палестински Хамас на њеној листи „терористичких организација”.


Izvor: Politika / М. П.

Осми ратни дан на Блиском истоку
Нова разарања
Израел не жури да оконча војну офанизиву у Либану користећи прилику да што више ослаби милитантни Хезболах

Од нашег сталног дописника
Каиро, 19. јула – Осми дан заредом разарања се настављају и бејрутско небо је опет  прекривено бомбама. Само у среду ујутру извештачи јављају о 40 мртвих у Либану, а говори се о пола милиона интерно расељених лица. Истог дана у Јерусалиму, на седници израелске владе, издато је саопштење у коме се каже да се „борбе против Хезболаха настављају”, што се може протумачити да ће на прекид ватре морати да се сачека, иако дипломате интензивно раде свој посао.

У владином саопштењу се истиче да је циљ операције да се врате два израелска војника, отета 12. јула, зауставе ракетни напади на израелске градове и елиминише опасност од Хезболаха.

Упркос међународним напорима да се нађе решење за кризу и осигура прекид ратних операција, чини се да Израел не жури да обустави офанзиву у Либану, користећи овај тренутак да ослаби милитантни Хезболах и уништи његове арсенале оружја. Тел Авив тврди да Хезболах наоружава његов „спонзор”, Иран.

– Време је за дипломатију – изјавила је израелска министарка спољних послова Ципи Ливни након састанка са делегацијом Уједињених нација која је дошла да посредује. Раније су овакве изјаве значиле да је Јерусалим добио озбиљан сигнал, те да се на израелску армију врши притисак за прекид непријатељстава. Овог пута је другачије, сматрају аналитичари.

– Дипломатски процес нема за циљ да умањи могућност за војне операције – појаснила је Ливни.

Упркос великом броју цивилних жртава – најновије процене говоре о 237 у Либану и 25 у Израелу, без обзира на разарања инфраструктуре и интензивне војне операције – овај пут као да постоји сразмерно велико разумевање дела међународне заједнице за понашање израелске армије.

Израелски аналитичари имају најмање два објашњења за то. Прво, јер се Израел повукао из Либана 2000. године на међународно признату границу. Друго, можда још важније, јесте да међународна заједница милитантну либанску организацију Хезболах види као део најширег „џихада”, који остатку света задаје главобоље.

Генерални секретар УН Кофи Анан тражи, међутим, прекид непријатељстава, како би се дипломатима пружила могућност да заврше њихов део посла.

С друге стране, амерички председник Џорџ Буш оптужио је Сирију да покушава да искористи кризу на Блиском истоку да би повратила свој утицај у Либану.

Сиријске трупе напустиле су Либан прошле године након убиства бившег либанског премијера Рафика Харирија и масовних антисиријских протеста у Либану.

– Чини ми се да Сирија покушава да се врати у Либан. Постоји сумња да нестабилност коју су изазвали напади Хезболаха (на Израел) могу да подстакну неке у Либану да затраже повратак Сирије – изјавио је јуче амерички председник у Вашингтону.

Буш је нагласио да Израел има права да се брани, али и опоменуо јеврејску државу да „не угрози” владу либанског премијера Фуада Синиоре.

Израел од владе у Бејруту захтева да разоружа Хезболах, како је предвиђено Резолуцијом УН 1559, из 2004. године, и да либанска војска преузме контролу над целом територијом те невелике земље. Познаваоци прилика, међутим, сматрају да либанска влада није довољно јака да у овој мултиконфесионалној заједници спроведе такву одлуку, јер Хезболах ужива подршку најбројније појединачне групе, а то су шиитски муслимани. У Либану живи близу 53 одсто муслимана, око 42 одсто хришћана, и око четири до пет одсто Друза.

Израелски премијер Ехуд Олмерт је у разговору са дипломатима у Јерусалиму посебно истакао улогу Ирана у најновијим ратним збивањима. Он је оптужио Техеран да је „теледириговао” Хезболахову отмицу двојице израелских војника због које је, према израелским тумачењима, отпочела опсежна акција у Либану.

– То је требало да коинцидира са самитом Г-8 у Русији, како би се пажња светске јавности скренула са иранског нуклеарног програма – подвукао је Олмерт.

У међувремену егзодус из Либана се наставља. На стотине Либанаца и странаца покушава да по сваку цену напусти земљу и побегне из ратног пакла. Процењује се да тренутно у Либану има око 160.000 особа са страним пасошима.
Многе земље послале су ратне бродове за евакуацију својих грађана, а велики број људи је копном прешао у суседну Сирију. Успаничени људи избегавају већ увелико разорене аутопутеве, користе мање друмове, провлаче се кроз воћњаке и довијају се да би избегли кишу шрапнела, јер су читаве породице погинуле у комбијима и аутомобилима, тражећи заклон од ратног ужаса.


Izvor: Politika / Леа Васиљевић

Ofan­zi­va bez mi­lo­sti
D. SA­VIĆ, 19. jul 2006

BEJ­RUT (Tan­jug) - Naj­ma­nje 35 ci­vi­la je po­gi­nu­lo u va­zdu­šnim na­pa­di­ma Izra­e­la na Li­ban u no­ći iz­me­đu utor­ka i sre­de, a izra­el­ska ar­mi­ja je po­tvr­di­la da su nje­ne kop­ne­ne sna­ge ju­če ra­no uju­tru ušle na li­ban­sku te­ri­to­ri­ju, u po­tra­zi za ba­za­ma li­ban­skog mi­li­tant­nog He­zbo­la­ha.
Izra­el­ska voj­ska je sa­op­šti­la da je za­po­če­la sa iz­vo­đe­njem ogra­ni­če­nih kop­ne­nih na­pa­da u Li­ba­nu ka­ko bi ot­kri­la sklo­ni­šta He­zbo­la­ha na ju­gu ze­mlje.
Ge­ril­ski po­kret He­bo­lah je, u me­đu­vre­me­nu, po­tvr­dio da je izra­el­ska voj­ska ušla na li­ban­sku te­ri­to­ri­ju, ali da su us­pe­li da spre­če ve­ći upad Izra­e­la­ca u ju­žnu obla­sti ze­mlje.
Pre­ma evi­den­ci­ji li­ban­skih i izra­el­skih vla­sti, vi­še od 250 lju­di iz­gu­bi­lo je ži­vot to­kom osam da­na od po­čet­ka su­ko­ba izra­el­ske voj­ske i li­ban­ske mi­li­tant­ne or­ga­ni­za­ci­je He­zbo­lah 12. ju­la. Naj­ma­nje 237 lju­di je po­gi­nu­lo, a vi­še od 450 ra­nje­no u izra­el­skim na­pa­di­ma na li­ban­sku te­ri­to­ri­ju, po­da­ci su ko­je je ame­rič­ka no­vin­ska agen­ci­ja AP pri­ku­pi­la na osno­vu iz­ve­šta­ja li­ban­ske po­li­ci­je i voj­ske.
U Li­ba­nu je "ka­ta­stro­fal­na" si­tu­a­ci­ja, sa po­la mi­li­o­na ra­se­lje­nih zbog izra­el­skih na­pa­da, iz­ja­vio je ju­če agen­ci­ji Frans pres pred­stav­nik agen­ci­je UN za po­moć de­ci UNI­CEF u Bej­ru­tu Ro­ber­to La­u­ren­ti. On je iz­ra­zio za­bri­nu­tost si­tu­a­ci­jom u ko­joj se na­la­ze lju­di blo­ki­ra­ni u ku­ća­ma, ško­la­ma ili bol­ni­ca­ma na ju­gu Li­ba­na, oda­kle je 12. ju­la po­če­la izra­el­ska ofan­zi­va.
Izra­el je bom­bar­do­vao i blo­ki­rao li­ban­ske aero­dro­me, lu­ke i glav­ne pu­te­ve ko­ji vo­de pre­ma Si­ri­ji.
Isto­vre­me­no, izra­el­ska voj­ska ubi­la je ju­če de­vet Pa­le­sti­na­ca u su­ko­bi­ma u po­ja­su Ga­ze, na dru­gom fron­tu, uklju­ču­ju­ći dva ci­vi­la, ko­ji su stra­da­li po­sle ula­ska izra­el­skih ten­ko­va u pa­le­stin­ski iz­be­glič­ki lo­gor u cen­tral­noj Ga­zi. U su­ko­bi­ma u Ga­zi po­vre­đe­na su 52 Pa­le­stin­ca, me­đu ko­ji­ma ima naj­ma­nje de­se­to­ro de­ce.
Vi­ce­pre­mi­jer Izra­e­la Ši­mon Pe­res iz­ja­vio je u sre­du da Izra­el u svo­je su­ko­be sa Li­ba­nom ne že­li da uvla­či Si­ri­ju ili Iran.
- Osta­vi­će­mo Iran, kao i Si­ri­ju, svet­skoj za­jed­ni­ci. Ve­o­ma je va­žno raz­u­me­ti da mi ne že­li­mo da us­po­sta­vlja­mo red u sve­tu - iz­ja­vio je Pe­res izra­el­skom voj­nom ra­di­ju.
Pe­re­so­vu iz­ja­vu po­tvr­dio je i ge­ne­ral Alon Frid­men, ko­man­dant izra­el­skog se­ver­nog fron­ta, re­kav­ši da Izra­el ne­će na­pa­sti Si­ri­ju, sve dok se Da­mask di­rekt­no ne uklju­či u bor­bu u Li­ba­nu.





SI­RI­JA JE KRI­VA!
Od stal­nog do­pi­sni­ka VA­ŠING­TON
PO­TVR­ĐU­JU­ĆI pra­vo Izra­e­la na sa­mo­od­bra­nu, kao i da li­ban­ska vla­da tre­ba da op­sta­ne, ame­rič­ki pred­sed­nik Džordž Buš op­tu­žio je Si­ri­ju za "or­ke­stri­ra­nje" kri­ze na Bli­skom Is­to­ku. Šef Be­le ku­će je re­kao da sma­tra da Si­ri­ja po­ku­ša­va, go­di­nu da­na po­što je pod me­đu­na­rod­nim pri­ti­skom okon­ča­la oku­pa­ci­ju Li­ba­na, da se vra­ti ta­ko što pod­sti­če He­zbo­lah da iza­zo­ve ne­sta­bil­nost u ovoj ze­mlji.
Ana­li­ti­ča­ri u Va­šing­to­nu pri­me­ću­ju da SAD da­ju vre­me­na Izra­e­lu da "sa­se­če" He­zbo­lah, skre­ću­ći pa­žnju sve­ta na dru­gu stra­nu. SAD, sma­tra se, po­ku­ša­va­ju da od­vra­te pri­ti­sak za tre­nut­ni pre­sta­nak dej­sta­va pro­tiv Li­ba­na.
Pred­sed­nik SAD ni­je di­rekt­no raz­go­va­rao sa izra­el­skim pre­mi­je­rom Ehu­dom Ol­mer­tom od po­čet­ka kri­ze, dok ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Kon­do­li­za Rajs, upr­kos "pro­ziv­ka­ma" i na do­ma­ćem te­re­nu i da­lje ne pu­tu­je u re­gi­on. Kon­takt sa izra­el­skim pre­mi­je­rom zna­čio bi - ili zah­tev za za­u­sta­vlja­nje dej­sta­va, ili nji­ho­vo po­dr­ža­va­nje.
Raj­so­va, pri­me­ću­ju ko­men­ta­to­ri, če­ka da sa­zre­ju uslo­vi za spo­ra­zum po­što, izra­el­sko bom­bar­do­va­nje na­te­ra He­zbo­lah da ob­u­sta­vi dej­stva.
Ana­li­ti­ča­ri pri­me­ću­ju da bi to mo­glo da zna­či još ne­ko­li­ko da­na izra­el­skih va­zdu­šnih ope­ra­ci­ja dok ne bu­de uni­šte­no ono što se sma­tra te­ro­ri­stič­kim ci­lje­vi­ma u ju­žnom Li­ba­nu. SAD ne že­li, me­đu­tim, ni da pro­đe pre­vi­še vre­me­na ka­ko se su­kob ne bi pro­ši­rio ili do­veo do pa­da vla­de u Bej­ru­tu.
U Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma se oče­ki­vao po­vra­tak spe­ci­jal­nog pre­go­va­rač­kog ti­ma ko­JI je u re­gi­on po­slao ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN Ko­fi Anan. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN bi, ka­ko se oče­ku­je, tre­ba­lo u sre­du da se obra­ti Sa­ve­tu bez­bed­no­sti s pred­lo­gom da se u Li­ban upu­te mul­ti­na­ci­o­nal­ne sna­ge, a Raj­so­va je oče­ki­va­la iz­ve­štaj od iza­sla­ni­ka UN ko­ji su po­se­ti­li Izra­el i Li­ban. Be­la ku­ća je na­ja­vi­la da će da po­mog­ne na­red­ne ko­ra­ke Uje­di­nje­nih na­ci­ja.


I SO­LA­NA APE­LU­JE
VI­SO­KI pred­stav­nik Evrop­ske uni­je za spolj­nu po­li­ti­ku i bez­bed­nost Ha­vi­jer So­la­na po­zvao je u in­di­rekt­nom obra­ća­nju Si­ri­ji i Ira­nu, "sve ko­ji mo­gu ima­ti uti­ca­ja" na li­ban­ski ši­it­ski po­kret He­zbo­lah, da po­mog­nu da se okon­ča ak­tu­el­ni izra­el­sko-li­ban­ski su­kob.
So­la­na je to re­kao na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u Je­ru­sa­li­mu, po­sle raz­go­vo­ra sa mi­ni­star­kom ino­stra­nih po­slo­va Izra­e­la Ci­pi Liv­ni.
So­la­na, ko­ji po­ku­ša­va da do­pri­ne­se na­po­ri­ma za di­plo­mat­sko re­še­nje kri­ze is­ta­kao je da će EU na­sta­vi­ti da ra­di "sa svim pri­ja­te­lji­ma u re­gi­o­nu da se što je mo­gu­će pre za­u­sta­ve kr­vo­pro­li­će i pat­nja".

HE­ZBO­LAH "PRE­PO­LO­VLjEN"
U va­zdu­šnim na­pa­di­ma izra­el­ske voj­ske na Li­ban, za pro­te­klih osam da­na uni­šte­na je sko­ro po­lo­vi­na ar­se­na­la oruž­ja li­ban­skog ge­ril­skog po­kre­ta He­zbo­lah, sa­op­štio je ju­če vi­so­ki zva­nič­nik izra­el­ske voj­ske ge­ne­ral Alon Frid­man.
On je ka­zao da je Izra­el u vi­še na­vra­ta ra­ke­ta­ma ga­đao ne­ko­li­ko He­zbo­la­ho­vih plat­for­mi za is­pa­lji­va­nje ra­ke­ta du­gog do­me­ta i da ve­ru­je da He­zbo­lah po­se­du­je do 20 ra­ke­ta ko­je bi mo­gle da do­seg­nu do Tel Avi­va.


Izvor: Novosti

Na desetine hiljada ljudi još čeka da napusti Liban
Od 50 poginulih jedan vojnik

Nove civilne žrtve, panična evakuacija stranaca, razaranja i ulazak kopnenih izraelskih trupa u Liban, obeležili su osmi dan rata na Bliskom istoku. Ukupno 55 građana i samo jedan borac Hezbolaha poginuli su u najnovijem izraelskom bombardovanju.

Do sada je u Libanu, odakle je raseljeno više od pola miliona stanovnika, poginulo 310 ljudi, uglavnom civila, dok je preko 1000 osoba ranjeno. Tako kažu zvanični podaci, a pitanje je koja je stvarna brojka.

U međuvremenu, na desetine hiljada stranaca očajnički pokušava da pobegne od bombi i ode iz Libana. Glavni putevi za evakuaciju vode preko Kipra i Sirije. U Libanu trenutno ima oko 40.000 državljana Kanade, 25.000 državljana SAD, preko 20.000 Francuza... Predsednik Francuske Žak Širak zatražio je juče uspostavljanje humanitarnih koridora kako bi se omogućilo kretanje izbeglicama, kao i između Libana i Kipra kuda se evakuišu stranci.

Petočlana porodica Esejli je iz SAD doputovala u Liban na odmor koji se ubrzo pretvorio u noćnu moru. Oni se već nedelju dana nalaze u hotelu čija je okolina bombardovana u više navrata. Sve što žele je siguran povratak u Kaliforniju:

„Bili smo šokirani kada su bombe počele da padaju u blizini hotela. Usred noći nas je probudila jaka detonacija. Deca su plakala. Niko nam nije pomogao, ne znamo šta da radimo“, kaže Monika koja se pre 16 godina udala za Libanca. Njen suprug Toni kaže da deca zaplaču na svaki zvuk aviona.

„Deca su prestravljena. Imamo problema i da nađemo dovoljno hrane za njih. Iz ambasade nam samo govore da će nam se javiti“, kaže Toni. Monika i Toni primili su novinare u apartman, a apel za evakuaciju ispisali su na kartonu.

„Ovo je divna zemlja, ljudi su je iz ruševina ponovo sagradili. Sada sve ponovo liči na 1990. godinu, pola zemlje je razrušeno“, rekla je Monika.

Državljani SAD su ogorčeni zbog spore reakcije Stejt departmenta, koji je čak u početku tražio da američki državljani plate evakuaciju komercijalnim brodovima. Usledila je kritika Kongresa i Bela kuća se angažovala na evakuaciji svojih državljana.

„Svaki put kada sam pozvao ambasadu u Bejrutu sve linije su bile zauzete. A kada se neko konačno javi, posle pola sata čekanja, kažu mi da ne znaju kada će nas evakuisati. Ovde vlada potpuna konfuzija“, kaže Džonatan Čaktura, student dizajna.

Pentagon je za evakuaciju poslao devet vojnih brodova, uključujući i nosač helikoptera, brodove za prevoz ljudi i tereta, kao i nekoliko hiljada marinaca koji će brinuti o bezbednosti.

Velika Britanija je angažovala šest brodova, uključujući i dva nosača aviona, za evakuaciju britanskih državljana. Britanski premijer Toni Bler je izjavio da očekuje da će do kraja sedmice biti evakuisano oko 5.000 Britanaca.

Bežanje iz ratne zone na jugu Libana ka severu predstavlja veliki rizik, naročito pošto su izraelski avioni bombardovali jedan minibus i ubili 12 civila. Zbog toga se iz kolone automobila koja krstari ka Siriji, kroz polja pomorandži i banana, vijore bele zastave.

Izraelski premijer Ehud Olmert ponovio je da napadi na Liban neće prestati sve dok dva izraelska vojnika ne budu oslobođena i dok se Hezbolah ne povuče sa juga zemlje odakle raketira izraelske gradove. Libanski premijer Fuad Saniora izjavio je za „Bi-Bi-Si“ da je Izrael u njegovoj zemlji otvorio vrata pakla i ludila. On je apelovao na Hezbolah, koji podržavaju Sirija i Iran, da oslobodi dvojicu vojnika.



Izvor: Blic \ A. Petrović

SAMO POZIV NA PREKID VATRE?
Savet bezbednosti bez konkretnog odgovora na sukob Izraela i Hezbolaha, iako sve više civila strada. Stranci beže glavom bez obzira

UJEDINJENE NACIJE - Uprkos apelu arapskog sveta za hitan prekid vatre, Savet bezbednosti UN ostao je bez odgovora na eskalaciju sukoba između Izraela i libanskog Hezbolaha, opredeljen da sačeka izveštaj misije UN, koja nastoji da reši konflikt. Ambasador Francuske Žan-Mark de la Sablijer, aktuelni predsedavajući Saveta bezbednosti, izjavio je da Savetu treba vremena da pronađe dugoročnu soluciju koja bi omogućila da libanska vlada preuzme kontrolu nad jugom Libana, koji sada kontroliše Hezbolah, i uključila prisustvo međunarodnih snaga.

Najmanje 11 libanskih vojnika je ubijeno i više od 35 povređeno u jučerašnjem vazdušnom napadu izraelske vojske na jednu kasarnu nadomak Bejruta. Lovci-bombarderi su u četiri navrata bombardovali kasarnu u Džamhuru, desetak kilometara istočno od Bejruta. Izraelsko vazduhoplovstvo nastavilo je bombardovanje Libana.

U noćnom napadu izraelske avijacije na oblast Kfar Čima, južno od Bejruta, u kojoj se nalazi vojna baza, pet vojnika je poginulo, a 41 je ranjen. Baza je direktno pogođena jednim projektilom u trenutku kad su vojnici pokušavali da dođu do skloništa. Izrael je dozvolio prolaz brodova za evakuaciju evropskih državljana, pa je tako italijanska vlada za dva dana evakuisala 350 svojih državljana.

SAD su za juče planirale da krenu s evakuacijom 25.000 svojih državljana putničkim brodom u pratnji američkog razarača, dok je desetine Amerikanaca prebačeno helikopterima u britansku vojnu bazu na Kipru. U Diseldorf je juče stigao avion sa 320 Nemaca evakuisanih iz Libana, među kojima i desetoro dece.



Izvor: Kurir

POLA MILIONA RASELJENIH
Predstavnik UNICEF-a u Bejrutu kaže da je situacija u Libanu katastrofalna, zalihe hrane i lekova pri kraju



JERUSALIM - U Libanu je situacija sa pola miliona raseljenih zbog izraelskih napada katastrofalna, izjavio je agenciji Frans pres predstavnik agencije UN za pomoć deci (UNICEF) u Bejrutu Roberto Laurenti.
- Situacija je istovremeno alarmantna i katastrofalna. Oko 500.000 ljudi je već raseljeno. Situacija je ekstremna - objasnio je Laurenti.
On je takođe izrazio zabrinutost situacijom u kojoj se nalaze ljudi, blokirani u kućama, školama ili bolnicama na jugu Libana, odakle je 12. jula počela izraelska ofanziva.
Predstavnik UNICEF-a izrazio je zabrinutost i zbog otežanog dostavljanja hrane i lekova, čije se zalihe opasno smanjuju u Libanu, zemlji koju je Izrael potpuno izolovao od ostatka sveta.
Prema evidenciji libanskih i izraelskih vlasti, više od 250 ljudi je poginulo od početka sukoba izraelske vojske i libanske militantne organizacije Hezbolah 12. jula.
Najmanje 237 ljudi je poginulo, a više od 450 ranjeno u izraelskim napadima na libansku teritoriju, podaci su koje je agencija Asošiejted pres prikupila na osnovu izveštaja libanske policije i vojske. U te žrtve ubrojano je i 20 libanskih vojnika i tri pripadnika Hezbolaha, a među civilima koji su poginuli je osam Kanađana, dvoje državljana Kuvajta, jedan Iračanin i po jedan državljanin Šri Lanke i Jordana, saopštila je libanska policija.
Prema podacima izraelskih vlasti, 25 Izraelaca je poginulo, među njima osam vojnika, u libanskom raketiranju teritorije Izraela. Ranjeno je devet vojnika i 326 civila.
Sukob je počeo kada su pripadnici Hezbolaha napali izraelsku pograničnu patrolu i ubili osam, a oteli dva vojnika. U znak odmazde, Izrael je više puta bombardovao Liban, uključujući i njegovu prestonicu Bejrut.
U izraelskim vazdušnim napadima na uporišta Hezbolaha u Libanu uništeno je oko 50 odsto njihovog arsenala, rekao je juče izraelski brigadirni general Alon Fridman.
- Uništili smo oko 50 odsto i ostalo je još otprilike toliko - rekao je Fridman vojnom radiju. - Biće nam potrebno vreme da uništimo šta je preostalo.
Hezbolah je od početka sukoba 12. jula na severni Izrael ispalio nekoliko stotina raketa. Izrael je bombardovao nekoliko rampi za lansiranje projektila dugog dometa kako bi sprečio Hezbolah da napadne Tel Aviv, objasnio je Fridman.
Izrael veruje da Hezbolah ima oko 20-ak raketa koje bi mogle da dođu do Tel Aviva. Izraelska vojska smatra da je Hezbolah u proteklih 10 godina prikupio najmanje 10.000 projektila u selima u južnom Libanu. Rakete imaju domet od 10 do 70 kilometara, a do sada je Hezbolah bombardovao oblasti u Izraelu udaljene oko 55 kilometara od granice.
(AG.)

Peres: Nećemo na Iran i Siriju

Vicepremijer Izraela Šimon Peres izjavio je juče da Izrael u svoje sukobe sa Libanom ne želi da uvlači Siriju ili Iran.
- Ostavićemo Iran, kao i Siriju, svetskoj zajednici. Veoma je važno razumeti da mi ne želimo da uspostavljamo red u svetu - izjavio je Peres vojnom radiju.
Peresovu izjavu potvrdio je i general Alon Fridman, komandant izraelskog severnog fronta, rekavši da Izrael neće napasti Siriju sve dok se Damask direktno ne uključi u borbu u Libanu, preneo je AP.
Na početku sukoba između Izraela i Libana pre osam dana izraelski vojni avioni nadletali su palatu sirijskog predsednika Bašara Asada, što su neki analitičari shvatili kao upozorenje Damasku.

SAD: Prekid vatre, ali...

SAD smatraju da što pre treba da dođe do prekida vatre u sukobu Izraela i libanskog pokreta Hezbolaha, ali tek kada uslovi za to budu "povoljni", izjavila je šef američke diplomatije Kondoliza Rajs. Njen stav je u suprotnosti s ocenom šefa diplomatije Egipta Ahmeda Abula Gejta, sa kojim je razgovarala u Vašingtonu. Egipatski zvaničnik smatra da je prekid vatre neophodan "odmah".
Kondoliza Rajs trebalo bi da otputuje na Bliski istok u petak, rekao je Televiziji Foks izraelski ambasador u UN Den Gilerman. Zvaničnici Stejt departmenta kazali su, međutim, da o tome još nije doneta konačna odluka.

Izvor: Press