Да,да,то је то...Хвала

UN traže slanje međunarodnih mirovnih snaga u zaraćeno područje
Iz Bejruta beži ko može

Šestog dana sukobi na Bliskom istoku nastavljeni su nesmanjenom žestinom. Izraelski avioni bombardovali su više ciljeva širom Libana, dok je Hezbolah odgovorio raketiranjem Haife gde je srušena jedna trospratnica. Prema podacima libanskih vlasti, u jučerašnjem izraelskom bombardovanju poginulo je 17 osoba.

Broj žrtava u Libanu popeo se na 142, dok su 382 osobe ranjene. Izraelska armija navela je da je do sada poginulo 12 civila i devet vojnika.

Na hiljade stanovnika Bejruta i juče je nastavilo da napušta grad. Student Fuad Džavad (17) sa nevericom je gledao kako se gust oblak crnog dima uzdiže iznad južnih predgrađa Bejruta:

„Porodica mi je ostala tamo. Još nemam vesti o tome da li su dobro. Niko se ne javlja na telefon“, kaže Džavad kroz suze.

Biznismen Muhamed Kubaisi (40), koji ima francuski pasoš, prvih dana bombardovanja sklonio je porodicu na sigurno:

„Niko ne mari za živote Arapa. Sreća pa imam francusko državljanstvo, to je kao da imate kartu za odlazak u raj iz pakla“.

Oni koji nisu uspeli da se sklone iz Bejruta noći provode na otvorenom, po parkovima, plašeći se bombardovanja. Škole su prepune izbeglica koje traže sigurno utočište od raketa.

Prema zvaničnim podacima, iz Bejruta je do sada pobeglo više od 60.000 stanovnika. Dok sukobi ne jenjavaju, međunarodna zajednica pokušava da pronađe put za rešenje krize. Generalni sekretar UN Kofi Anan i britanski premijer Toni Bler apelovali su na slanje međunarodnih snaga u Liban, kako bi se okončalo nasilje. U zajedničkom saopštenju Anana i Blera navodi se da bi međunarodne snage bile raspoređene u Libanu i bile bi zadužene za prekid napada na Izrael.

„Realnost je da nasilje neće biti zaustavljeno sve dok ne stvorimo uslove za prekid vatre. Jedini način za to je slanje međunarodnih snaga u Liban koje bi zaustavile bombardovanje Izraela. To bi dalo razlog izraelskoj vojsci da prekine sa napadima na Liban“, rekao je Bler posle sastanka sa Ananom na samitu G8 u Sankt Peterburgu.

Međutim, iz Tel Aviva je saopšteno da je još rano govoriti o slanju međunarodnih mirovnih trupa u Liban. Protiv raspoređivanja mirovnjaka u Libanu izjasnio se Ehud Olmert, premijer Izraela, rekao je anonimni visoki izraelski zvaničnik. Izraelski mediji prenose i da su vazdušni udari uništili četvrtinu vojnih kapaciteta Hezbolaha.

Francuski predsednik Žak Širak osudio je izraelsku ofanzivu na Liban kao nenormalnu i pozvao da se kriza reši pregovorima i prekidom vatre. Iz Sankt Peterburga juče se oglasio i italijanski premijer Romano Prodi, apelujući na glavnog iranskog pregovarača za nuklearna pitanja Ali Laridžanija da Teheran preuzme aktivnu ulogu u diplomatskim potezima radi rešenja krize na Bliskom istoku.

Jahija Rahim Safavi, glavnokomandujući Iranske revolucionarne garde, kaže da je Hezbolah je spreman da okonča rat pod uslovom da režim u Izraelu preda libanske zatvorenike.




Izvor: Blic \ A. Petrović

Рат у Либану
Израел разара инфраструктуру
Изгинуло више од 200 цивила, најмање 180 у Либану и 24 у Израелу - Анан и Блер предлажу међународне снаге

Од нашег сталног дописника
Каиро, 17. јула –  Док међународна заједница позива на смиривање ситуације на Блиском истоку, Израел и Хезболах из Либана већ шести дан заредом размењују ракетне нападе и изазивају разарања. Састанак Арапске лиге овог викенда у Каиру још једном је показао подељеност и немоћ арапских суседа да реше проблем у властитом региону.

„Блискоисточни мировни процес је мртав”, рекао је генерални секретар Арапске лиге Амр Муса након састанка у главном граду Египта и додао да једино Савет безбедности Уједињених нација има моћ да тренутно нешто уради.

Генерални секретар УН Кофи Анан и британски премијер Тони Блер затражили су у понедељак да се у Либан пошаљу међународне снаге. Блер је изјавио да те снаге „треба да зауставе бомбе које падају на Израел. То ће бити разлог за Израел да заустави нападе на Хезболах”.

Други фронт

Израел је прошле недеље отворио други фронт и почео офанзиву на Либан, пошто су представници Хезболаха отели двојицу израелских војника. Милитантна организација Хезболах је на Израел до сада испалила на стотине ракета, јављају данас медији.

У досадашњим сукобима је погинуло више од 200 особа, најмање 180 у Либану и 24 у Израелу. Израелске ракете су у понедељак ујутро поново погађале Бејрут. Очевици јављају да је лука у пламену и да су погођена складишта гаса. У току преподнева убијено је 15 особа, више од 50 је рањено. На другом фронту настављени су и напади на Газу. Израелски војник Гилад Шалит и даље је у рукама Хамаса, а Израел и даље инсистира на његовом безусловном ослобађању да би напади на Газу били обустављени.

Израелски премијер Ехуд Олмерт је љут. Након што су ракете Хезболаха погодиле лучки град Хаифу на северу Израела, убивши осморо људи, премијер је дословно рекао: „Хаифа је променила све. Ово ће имати огромне последице.”

Аналитичари шпекулишу колико далеко Израел може да иде. Циљ операција јесте, како је најављено у Израелу, да се уништи инфраструктура „Божје партије” – Хезболаха. Реч је о моћној политичкој и војној организацији шиитских муслимана у Либану, за коју Израел тврди да ужива свесрдну подршку Сирије и, што је још важније, шиитског Ирана.

Хезболах је настао почетком осамдесетих година прошлога века, као покрет за протеривање израелских трупа из Либана. Захваљујући војном крилу Хезболаха, „Исламском отпору”, Израел је коначно 2000. године морао да повуче своје војнике. Од тада се представници Хезболаха налазе у либанском парламенту. Посебно су популарни међу сиромашним шиитима, којима нуде разне социјалне услуге. Они финансирају болнице, школе, фарме. Процењује се да у те сврхе „Божја партија” добија од Ирана између 100 и 200 милиона долара годишње.

Пре годину дана, након што су сиријске трупе (њих око 14.000) биле принуђене да напусте Либан (Резолуцијом УН 1559 из 2004. године), милитантни хезболаси нашли су се на раскршћу. Са једне стране они су ушли у парламент, чак су били и у коалицији са хришћанима. Са друге стране, хезболаси су одбили да разоружају своје милиције. Како уочавају неки посматрачи, нападом на Израел „Божја партија” је показала за који се пут определила.

Добар изговор

Напад Изреала на Газу, који је уследио пошто је каплар Шалит киднапован 25. јуна, био је добар изговор за Хезболах да наметне Израелу други фронт и тако се солидарише са својом муслиманском сабраћом у Гази. Сарадња између Хезболаха и Хамаса, милитантне групе која је сада на власти у Гази, а чији један од лидера Халед Машал тренутно живи у Сирији, мотивисана је фокусирањем на истог непријатеља.

Две групе су 2004. године закључиле споразум да тешње сарађују у нападима на Израел. Заједничко им је то што и једни и други сматрају да јеврејска држава не треба да постоји и да је треба протерати из Палестине.

Поједини посматрачи гледају врло црно на перспективе постојећих сукоба. Они не искључују то да би се тренутни „рат градова” могао претворити у вишемесечну, чак и вишегодишњу конфронтацију. Инсистирајући на владавини ислама, Хезболах је, по њима, одлучан да спречи демократизацију региона по западном моделу, за коју окривљује америчко-израелску сарадњу. Сматра се да на тај начин Хезболах чини услугу својим патронима Ирану и Сирији. Техеран, како се тврди, пружа финансијску, а Дамаск логистичку подршку.

И поред ратних поклича, дипломатији нису затворена врата. Неки аналитичари запажају да су САД неодлучне да предузму конкретне акције, јер је Вашингтон изгубио доста на свом угледу у арапском свету након инвазије Ирака. Он за сада оставља време Израелу да уништи арсенал Хезболаха. Наиме, амерички државни секретар Кондолиза Рајс најавила је да Израел можда мора да продужи своју офанзиву у Либану, да би се смањила опасност од Хезболаха. Тиме је практично дала зелено светло за продужетак ескалације.

У Санкт Петерсбургу, на самиту Г-8, издато је компромисно, доста уопштено саопштење. Њиме се Хамас и Хезболах позивају да ослободе израелске војнике, а Израел на уздржаност у Либану и повлачење из Газе. Санкције се нигде не помињу.
У међувремену је египатски председник Хосни Мубарак, након неуспелог исхода састанка Арапске лиге, рекао да Каиро нема ништа против одржавања хитног арапског самита. „Међутим, Арапи прво морају да се сложе око тачака о којима треба да се расправља на самиту”, подвукао је Мубарак. Да би један самит Арапске лиге био одржан, свој пристанак мора да да две трећине тога 22-чланог тела.


Izvor: Politika / Леа Васиљевић

Рат на Блиском истоку
Откуда Хезболаху ракете

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Бејрут, тај некадашњи Париз Блиског истока, и Либан опет плаћају цех регионалних суочавања. Некада су се арапско-израелски односи, пре свега палестинско питање, болно рефлектирали на унутрашњу политичку ситуацију у Либану, па су Израелци више пута војно интервенисали како у јужним деловима Либана тако и у Бејруту. Касније су се сукоби Израела са Сиријом опет преламали преко Либана, посебно у долини Бека. Затим су Сиријци војно отишли из Либана, али су војни вакуум очито добро попунили Иранци преко Хезболаха.

Дакле, отмица двојице израелских војника у појасу Газе била је само повод за најновију спиралу насиља на Блиском истоку. Наиме, снаге Хамаса из појаса Газе већ дуже ракетама „касим-2” и „касим-3” гађају израелски градић Седерот, а палестинско руководство то не спречава.

На другом фронту, проирански Хезболах из подручја јужног Либана стално ракетама засипа израелску територију. Пре избијања најновијих сукоба снаге Хезболаха довукле су и распоредиле на простору јужног Либана око 10.000 ракета разних типова. Од тога су велики број, заправо, артиљеријске ракете за вишецевне ракетне бацаче типа БМ-21 од 122 мм,  пројектили типа „фајр-3” од 240 мм и „фајр-5” од 333 мм, све добијено од Ирана. Хезболах располаже и балистичким ракетама кратког домета типа „зелзал-2” којима је очито и изведен напад на Хаифу.

Још у мају 2003. године Хезболах је близу либанско-израелске границе распоредио вишецевне ракетне бацаче, минобацаче, противавионске топове и ручне лансере противавионских ракета, противтенковске пројектиле типа „маљутка” и „тау”. Пројектиле типа „тау” могао је да добије само из Ирана, јер су то ракете америчке производње. Израелци су одмах реаговали тако што су своје пројектиле за противваздушну и противбалистичку ракетну одбрану „ероу-2” и „патриот” распоредили близу Еин Шемера и у бази Палмахин јужно од Тел Авива. База Еин Шемер штити северни део Израела од могућег напада балистичким ракетама тако што су пројектили „ероу-2” предвиђени за покривање њихових високих путања, а ракете „патриот” за ниске путање. По свему судећи, противбалистички систем Израела није успео да заустави балистичке ракете „зелзал-2” које су лансирали припадници Хезболаха, а против класичних ракетних зрна калибра 122 мм који се испаљују из вишецевних ракетних бацача типа БМ-21, система „каћуша”, заправо и нема адекватне одбране. Са повећаним дометом од скоро 42 километра и систем БМ-21 може да „покрива” добар део територије Израела, а Хезболах има доста таквих система.

За власти Либана већ дуже је актуелно питање како је могуће да једна војна формација која није унутар регуларних војних снага државе Либана, дакле Хезболах, располаже таквим тешким оружјем које користи за гађање друге државе преко либанске државне границе. Ако то власти у Бејруту не могу да спрече, онда тај задатак очито преузимају израелски војници, а онда страдају и либански цивили.     
Што се тиче Израела, он неће дозволити да му се територија стално налази под ракетном ватром из суседног Либана. Ратовање на два фронта за Израел није непознаница, сва четири досадашња арапско-израелска сукоба била су за Израелце ратови на два фронта. Углавном успешни. Наравно, садашње борбе нису и „прави” рат, јер већином се ту ради о размени артиљеријско-ракетних удара и нападима израелске авијације на изабране циљеве у Либану и појасу Газе.


Izvor: Politika / Мирослав Лазански

Živ si, sine!
S. BULATOVIĆ, 17. jul 2006

IZ bombardovanog Bejruta je krenuo u subotu ujutru. Posle tačno 56 časova puta, Marko Ristanović (23) iz Bora, jedini srpski student koji se zatekao u libanskom glavnom gradu u trenutku izraelskog napada, juče je stigao u domovinu. U 13.20, "Jatovim" letom iz Larnake.
Na beogradskom aerodromu posle tri neprospavane noći dočekali su ga majka Jovanka, otac Ljubomir i devojka Marina Stojilković. Od petka uveče, kada su izraelske bombe zasule Bejrut, porodica Ristanović nije imala mira. Strahovali su kako će se Marko vratiti.
- Nisam siguran ni koji je danas dan - prokomentarisao je Marko, stigavši konačno u Beograd. - Bilo je strašno. Podsetilo me je na bombardovanje naše zemlje 1999. Prolamale su se eksplozije. Uhvatila me je panika, pre svega zato što sam bio toliko daleko od kuće. Zvao sam našu ambasadu u Siriji, ali, nažalost, nisam odmah dobio ambasadorku Gordanu Aničić. Da sam se s njom prvo čuo, možda bi sve bilo drugačije. Ovako sam pomoć potražio od druga iz Austrije. Njegova ambasada je imala određen broj mesta u konvoju koji su organizovali Italijani. Oni su mi obezbedili prevoz.
Dok su izraelske snage gađale Liban, konvoj je krenuo prema sirijskoj granici. Samo sat pošto su ušli u Siriju, granata je raznela deo puta kojim su prošli.
- Italijani su razgovarali sa Izraelcima kako bi nam omogućili bezbedan prolaz. Samim tim što su oni taj put pogodili pošto smo ga mi prošli, govori da su dobro obavili taj posao - kaže Marko. - Iz Sirije smo italijanskim vojnim avionom prebačeni na Kipar. Naša ambasada mi je obezbedila prevoz do Beograda. Tamo sam proveo 30 časova čekajući redovnu "Jatovu" liniju.
Tokom dana iščekivanja, niko iz Ministarstva inostranih poslova nije bio u kontaktu s porodicom Ristanović. Preplašeni za život sina, mejlom su pomoć tražili i od ministra Vuka Draškovića. Zvali su i Vladu Srbije. Službenik naše ambasade u Siriji, kojeg je Marko najpre uspeo da čuje, samo mu je preporučio da ostane u Bejrutu.
- Sada je najvažnije da je on živ i zdrav i da je konačno doputovao - uzbuđena je majka Jovanka. - Nas je sve ovo vreme zvao samo Dragan Vukićević, čovek iz IAESTE, organizacije preko koje je Marko i otišao u Liban. Dok je na Kipru čekao avion, Marka je zvala ambasadorka Gordana Aničić i tražila da demantuje da od njih nije dobio pomoć. Strašno je što ga nije zvala da pita da li je gladan ili žedan, već sa zahtevom da demantuje priču.
Marko napominje da mu je ambasadorka Aničić, ipak, izašla u susret. Postojala je mogućnost da Marko mora da sleti u Rim i njemu bi bila neophodna viza. Pomoć je potražio od Gordane Aničić i ona ju je odmah obezbedila.
Porodica Ristanović je s aerodrioma "Nikola Tesla" odmah krenula ka Boru. Marka je tamo nestrpljivo iščekivala ostala rodbina i prijatelji. Svi su danima strepeli čekajući njegov povratak.



VODOVOD ZA ŠEIKA

MARKO Ristanović, student četvrte godine Građevinskog fakulteta u Beogradu, u Bejrut je otišao na stručno usavršavanje kao jedan od najboljih akademaca ovog fakulteta. Otputovao je 2. jula i trebalo je da tamo bude do 28. avgusta.
- Bio sam u američkom kampu gde je bilo smešteno oko 500 studenata, a opslužuje oko 5.000 akademaca. Većina je evakuisana. Ostala je nekolicina Arapa - objašnjava Marko. - U kampu je sve vreme bilo struje, jer ima svoj generator. Ima i dobro obezbeđene, ali ipak je bilo strašno. I prizori van Bejruta su jezivi. Uspeo sam nešto i da slikam iz autobusa.
Tokom boravka na usavršavanju Marko je sa kolegama pravio projekat za vodovod jednom šeiku iz Katara. Nacrti su, međutim,ostali nedovršeni.

KOLEGE U DAMASKU
MARKO je bio naš jedini student koji se zatekao u libanskoj prestonici u trenutku bombardovanja. Neke njegove kolege, međutim, bile su u Damasku u Siriji.
- Nekoliko naših studenata je otišlo tamo na razmenu. Nisam uspeo sa njima da se čujem, ali se nadam da su dobro. Trebalo bi da su već stigli u Srbiju - kaže Marko.


Izvor: Novosti

Be­la ku­ća oprav­da­va
D. SA­VIĆ - G. ČVO­RO­VIĆ, 17. jul 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka
AME­RIČ­KI dr­žav­ni se­kre­tar Kon­do­li­za Rajs sma­tra da bi Izra­el mo­gao da pro­du­ži ofan­zi­vu na Li­ban ka­ko bi sma­njio pret­nju od He­zbo­la­ha. Sa­vet­nik u Be­loj ku­ći Den Bar­tlet je me­di­ji­ma re­kao da je ključ­ni op­sta­nak li­ban­ske de­mo­krat­ske vla­de, kao i pra­vo Izra­e­la na sa­mo­od­bra­nu, do­da­ju­ći da pri­tom tre­ba da se kon­cen­tri­še pa­žlji­vo na ci­lje­ve ja­sno po­ve­za­ne sa He­zbo­la­hom.
Dok su de­mo­kra­te "pro­zi­va­le" Raj­so­vu da ode u re­gi­on, dr­žav­ni se­kre­tar ko­men­ta­ri­še:
- Sma­nje­nje na­si­lja je od su­štin­skog zna­ča­ja, ali ono je ta­lac sle­de­će od­lu­ke He­zbo­la­ha da lan­si­ra ra­ke­tu na Izra­el, ili Ha­ma­sa da kid­na­pu­je još ne­kog izra­el­skog gra­đa­ni­na - re­kla je Raj­so­va TV sta­ni­ci "Foks".
Kri­za je na ame­rič­kom te­re­nu po­no­vo ras­plam­sa­la kri­ti­ku da je Bu­šo­va ad­mi­ni­stra­ci­ja, za­o­ku­plje­na i pre­op­te­re­će­na kri­zom u Ira­ku, ig­no­ri­sa­la ši­re re­gi­o­nal­ne na­pe­to­sti. De­mo­kra­te, uklju­ču­ju­ći i biv­šeg dr­žav­nog se­kre­ta­ra Me­dlin Ol­brajt, kri­ti­ko­va­le su ak­tu­el­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju, tvr­de­ći da SAD ne mo­gu da če­ka­ju da se na­si­lje za­u­sta­vi.
- Ka­sni­mo u ovoj igri. Ovo mo­že da se ot­me kon­tro­li do to­ga da ima­mo ve­li­ki, ve­li­ki rat na Bli­skom is­to­ku - sma­tra se­na­tor Kro­sto­fer Dok iz Ko­nek­ti­ka­ta, član Ko­mi­te­ta za spolj­ne od­no­se.
Ame­rič­ki za­ko­no­dav­ci ko­ji tra­di­ci­o­nal­no po­dr­ža­va­ju Izra­el, uglav­nom su bra­ni­li od­go­vor na na­pa­de He­zbo­la­ha.
De­mo­krat­ski se­na­tor Di­an Fajn­stajn iz Ka­li­for­ni­je po­dr­ža­va od­go­vor ad­mi­ni­stra­ci­je, ali pred­la­že da pred­sed­nik Buš po­ša­lje dva biv­ša pred­sed­ni­ka - svog oca Džor­dža Bu­ša i Bi­la Klin­to­na u re­gi­on. I Buš i Raj­so­va su upi­ra­li pr­stom u Si­ri­ju i Iran zbog po­dr­ške i mo­gu­ćeg vo­đe­nja He­zbo­la­ha, kao i Ha­ma­sa, ko­ji sa­da kon­tro­li­še pa­le­stin­sku Vla­du.
Ame­rič­ki kon­zer­va­tiv­ni dnev­nik "Kri­šče­an sa­jens mo­ni­tor" pri­me­ću­je da Be­la ku­ća ne vi­di da bi mo­gla mno­go da do­bi­je od in­ter­ven­ci­je ovog pu­ta, pa kri­zu po­sma­tra sa stra­ne jer je pre­o­ku­pi­ra­na Ira­kom, ne­ma di­plo­mat­ske ve­ze sa bli­sko­i­stoč­nim ze­mlja­ma bit­nim u eska­la­ci­ji su­ko­ba, i da ni­je volj­na da ube­di Izra­el da iz­beg­ne voj­ni od­go­vor ka­da se na­đe pod bez­bed­no­snom pret­njom.
D. SA­VIĆ

EVA­KU­A­CI­JA FRAN­CU­ZA I BEL­GI­JA­NA­CA
BE­ŽA­NI­JA SVIM SRED­STVI­MA
(Od stal­nog do­pi­sni­ka PA­RIZ)
ČAK dva­de­set hi­lja­da Fran­cu­za na­la­zi se tre­nut­no u Li­ba­nu, pa je Pa­riz po­kre­nuo ši­ro­ku ak­ci­ju nji­ho­ve eva­ku­a­ci­je od ko­jih 4.000-7.000 tu­ri­sta. Fran­cu­ska am­ba­sa­da u Bej­ru­tu do­bi­la je 2.500 zah­te­va svo­jih gra­đa­na za eva­ku­a­ci­ju pred zgra­dom su ve­li­ke gu­žve, a Pa­riz je na se­be pre­u­zeo i eva­ku­a­ci­ju 1.750 Bel­gi­ja­na­ca.
Eva­ku­a­ci­ja je za­po­če­la fe­ri­bo­tom "Je­ra Pe­tra" ko­ji je iz­najm­ljen od Gr­ka. Brod je kre­nuo s Ro­do­sa i ju­če je sti­gao do Bej­ru­ta, ali ga je pret­hod­no, na 30 ki­lo­me­ta­ra od oba­le, za­u­sta­vi­la izra­el­ska pa­tr­o­la i pu­sti­la tek ka­da je do­bi­la ta­čan spi­sak lju­di ko­ji se na­la­ze na nje­mu. Fe­ri­bot mo­že da pri­mi 1250 lju­di, a pr­vi na spi­sku su 300 de­ce i 800 od­ra­slih Fran­cu­za. "Je­ra Pe­tra" će u to­ku ne­de­lje na­pra­vi­ti ne­ko­li­ko ve­za s ki­par­skim gra­dom Li­ma­so­lom, oda­kle će Fran­cu­zi avi­o­ni­ma bi­ti pre­ba­če­ni za Pa­riz. Avi­o­ni "Er­bas" će kri­zno ve­zi­va­ti Pa­riz s Da­ma­skom, a Ke d`Or­sej je sta­vio na ras­po­la­ga­nje auto­bu­se za pre­ba­ci­va­nje gra­đa­na do aero­dro­ma u ovom gra­du. Još je­dan fe­ri­bot, ko­ji su za­jed­nič­ki iz­naj­mi­li Nor­ve­ža­ni i Fran­cu­zi ka­pa­ci­te­ta 650 lju­di, od si­noć uklju­čen je u eva­ku­a­ci­ju.
Iz Fran­cu­ske su isto­vre­me­no kre­nu­le dve fre­ga­te "Žan de Vi­jen" i "Ši­ro­ko". Ovaj dru­gi brod na se­bi no­si i če­ti­ri he­li­kop­te­ra ti­pa "Pu­ma" ko­ji će po­ve­zi­va­ti Li­ban s Ki­pr­om, a opre­mljen je i sa dve kom­plet­ne ope­ra­ci­o­ne sa­le. Lu­ku u Tu­lo­nu je na­pu­stio ju­če i pr­ve put­ni­ke tre­ba da pri­mi u če­tvr­tak.
U Li­ban su ju­če oti­šli pre­mi­jer Do­mi­nik de Vil­pen i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Fi­lip Dust Bla­zi, avi­o­nom do Ki­pra, a on­da he­li­kop­te­rom.
G. ČVO­RO­VIĆ


NO­VE ŽR­TVE I ESKA­LA­CI­JA SU­KO­BA NA BLI­SKOM IS­TO­KU
PO­ČEO KOP­NE­NI NA­PAD?
JE­RU­SA­LIM, BEJ­RUT, (Tan­jug, Be­ta) - Izra­el­ske kop­ne­ne sna­ge ušle su u ju­žni Li­ban da bi one­spo­so­bi­le ba­ze He­zbo­la­ha na gra­ni­ci, sa­op­štio je pred­stav­nik izra­el­ske vla­de Asaf Ša­riv, ali su ne­i­me­no­va­ni voj­ni iz­vo­ri to de­man­to­va­li.
U izra­el­skoj ofan­zi­vi pro­tiv He­zbo­la­ha do sa­da su uče­stvo­va­le sa­mo va­zdu­šne sna­ge.
Izra­el­ski voj­ni ra­dio na­veo je da izra­el­ske sna­ge pla­ni­ra­ju da spre­če He­zbo­lah da se pri­bli­ži na ki­lo­me­tar od dr­žav­ne gra­ni­ce kao deo "zo­ne bez­bed­no­sti" ko­ju je Izra­el po­ja­čao.
Naj­ma­nje 25 lju­di, me­đu ko­ji­ma de­vet li­ban­skih voj­ni­ka, po­gi­nu­lo je ju­če u Li­ba­nu to­kom izra­el­skog bom­bar­do­va­nja.
Od po­čet­ka izra­el­ske ofan­zi­ve 12. ju­la, u Li­ba­nu su po­gi­nu­la 164 ci­vi­la, a 410 je ra­nje­no. U su­ko­bi­ma je po­gi­nu­lo 12 voj­ni­ka, a 23 su ra­nje­na.
Zgra­da pa­le­stin­skog Mi­ni­star­stva od­bra­ne u Ga­zi srav­nje­na je sa ze­mljom, a za­u­zet je i cen­tar Bet Ha­nu­na, gra­da na se­ve­ru po­ja­sa Ga­ze.
Izra­el­ske sna­ge su, ka­ko je sa­op­šti­la po­li­ci­ja, bom­bar­do­va­le i voj­nu ba­zu, se­ver­no od lu­ke u Tri­po­li­ju. Ga­đa­ni su lu­ka i skla­di­šte ga­sa u Da­vri, kao i ju­žna pred­gra­đa Bej­ru­ta.
Izra­el je u no­ći iz­me­đu ne­de­lje i po­ne­delj­ka vi­še od 60 va­zdu­šnih na­pa­da na raz­li­či­te ci­lje­ve u Li­ba­nu, uklju­ču­ju­ći i grad Bal­bek, upo­ri­šte ra­di­kal­ne gru­pe He­zbo­la­ha.


Izvor: Novosti

JUG LIBANA U PLAMENU
U izraelskom bombardovanju poginulo više od 20 ljudi, među kojima je i osam Kanađana. Stigli posrednici UN i Solana, lider Hezbolaha ne odustaje

Više od 20 ljudi, uključujući petoro s dvojnim kanadsko-libanskim državljanstvom, poginulo je juče u dva nova napada na jugu Libana, izjavili su libanski zvanični izvori. Prema neimenovanom zvaničniku Ministarstva zdravlja, osmoro ljudi je izgubilo život kada je izraelski avion pogodio jednu kuću u selu Ajtarun i u tom napadu poginulo je i pet osoba sa kanadsko-libanskim državljanstvom, preneo je Rojters.

Osmoro Kanađana je poginulo u izraelskom vazdušnom napadu, saopštila je sinoć i kanadska vlada. Šef kanadske diplomatije Piter Mekej je izjavio da je, pored osam poginulih, još šestoro Kanađana u kritičnom stanju. Istovremeno, jedan neimenovani libanski zvaničnik izjavio je da je 16 ljudi poginulo u izraelskom vazdušnom napadu na jednu višespratnicu u luci Tir, na jugu Libana, a strahuje se da ima još ljudi zatrpanih pod ruševinama, prenela je britanska agencija.

Više desetina ljudi je ranjeno kada su izraelski bombarderi pogodili zgradu u kojoj su stanovali civili i službenici civilne odbrane. U međuvremenu je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Terje Red-Larsen doputovao u Bejrut i sastao se s libanskim premijerom Fuadom Saniorom, saopštio je jedan libanski zvaničnik, javio je AP.

I visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana doputovao je juče neočekivano u Bejrut, gde bi trebalo da razgovara o eskalaciji nasilja na Bliskom istoku, prenele su agencije. Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah izjavio je juče da je borba protiv Izraela tek počela bombardovanjem Haife. "Nastavićemo, ovo je samo početak", rekao je on u govoru objavljenom na njegovoj televiziji Al-Manar.
      
Mirovnjaci protestuju u Tel Avivu

TEL AVIV - Najmanje 2.000 ljudi protestovalo je sinoć u centru Tel Aviva zbog izraelskih napada na Liban, saznaje se od organizatora demonstracija. "Da, miru" i "Deca hoće da žive", uzvikivali su jevrejski i arapski demonstranti koji su se odazvali na poziv više mirovnjačkih organizacija. Demonstracije su, kako su izjavili organizatori, trajale dva sata i nije bilo incidenata, ali je policija intervenisala kako bi rasterala okupljene.

Beže Ameri pa Rusi

- Oko 20 službenika američke ambasade u Bejrutu i američki državljani kojima je potrebna medicinska nega evakuisani su juče iz Libana i prebačeni na Kipar helikopterom marinaca zbog zaoštravanja sukoba izraelske vojske i libanskog Hezbolaha.
- Ministarstvo spoljnih poslova Rusije sa Ministarstvom za vanredne situacije i drugim ministarstvima i službama priprema evakuaciju državljana Rusije koji se nalaze u Libanu - saopštio je juče ruski MIP.

Marko evakuisan na Kipar

Marko Ristanović (23) iz Bora, student četvrte godine Građevinskog fakulteta u Beogradu, koji se nalazio u Bejrutu, glavnom gradu Libana u vreme kad su izraelske snage bombardovale taj grad, prešao je, uz pomoć austrijske ambasade na teritoriju Sirije, odakle je vojnim avionom juče prebačen na Kipar. Na Kipru se prijavio tamošnjoj policiji koja mu je uzela pasoš i čeka garancije naših zvaničnika kako bi Marko danas poleteo za Beograd. Markovi roditelji su besni zbog izostanka pomoći Ministarstva inostranih poslova i ambasade u Siriji.


Izvor: Kurir / (A. R.)

Šatro se povukli
IZRAELCI PONOVO U POJASU GAZE

GAZA - Izraelske trupe, tenkovi i helikopteri vratili su se juče u pojas Gaze, samo dan nakon što su izraelske snage povučene, što znači da se nastavlja snažna vojna akcija nakon što je prošlog meseca zarobljen jedan vojnik. Izraelski tenkovi i oklopna vozila stigli su juče rano ujutru do grada Bejt Hanun severno od Gaze, koji su potom iz mitraljeza gađali helikopteri "u nastojanju da to područje očiste od ekstremista". Žitelji mesta su javili da se Izraelci ukopavaju nekoliko stotina metara od naselja. Izraelska vojska nije potvrdila ovu operaciju.


Izvor: Kurir

Bez smirivanja na Bliskom istoku
Tel Aviv, Bejrut, Njujork -- Sukob Izraela i Libana ušao u sedmi dan, neki zvaničnici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ocenju da je reč o otvorenom ratu

Najmanje 11 libanskih vojnika je ubijeno, više od 35 ih je povređeno u vazdušnom napadu izraelske vojske na jednu kasarnu nadomak Bejruta, prenele su svetske agencije. Avioni su u četiri navrata bombardovali kasarnu u Džamhuru, desetak kilometara istočno od Bejruta, nedaleko od predsedničke palate Baabda i sedišta Ministarstva odbrane.

Sinoć je najmanje šest osoba povređeno kada su pripadnici Hezbolaha raketirali grad Safed na severu Izraela i pogodili bolnicu. Hezbolah je u proteklih šest dana ispalio oko 500 raketa na teritoriju Izraela, koji nastavlja da bombarduje Liban. Na meti je više od 60 ciljeva, od glavnog grada Bejruta, preko Tripolija na severu do Balbeka na istoku zemlje.

Izraelski izvori tvrde da je mali broj njihovih kopnenih trupa ušao u južni Liban, ali insistiraju na tome da nije reč o početku kopnene invazije. Premijer Izrela Ehud Olmert jasno je stavio do znanja da će vojne operacije biti nastavljene dok ne budu ispunjeni njihovi uslovi. Izraelska vojska je saopštila da ne isključuje mogućnost kopnene invazije Libana kao deo ofanzive protiv Hezbolaha, prenose svetske agencije. Zamenik načelnika izraelske vojske Moše Kaplinski izjavio je da vojska ima mnogo mogućnosti za akciju. "U ovom trenutku ne mislimo da treba da aktiviramo kopnene snage u Libanu, ali ako to treba da uradimo, uradićemo. Ne isključujemo tu mogućnost", rekao je Kaplinski. Od srede, kada su počeli sukobi u Libanu, poginulo je više od 200 civila, a oko 500 ih je povređeno. Do sada su u napadima Hezbolaha poginula 24 Izraelca.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija posle dva sata novih konsultacija nije uspeo da postigne dogovor oko daljih poteza zbog obnove sukoba između Izraela i Libana. Iako to pitanje već nekoliko dana razmatra, Savet bezbednosti još uvek nije doneo odluku o slanju mirovnih snaga u region, a sinoć nije ni uputio poziv na obustavu vatre niti je čak mogao da se dogovori oko saopštenja, rekao je libanski predstavnik Nuhad Mahmud, navodeći da se ne može ništa učiniti dok traju sukobi.
Evropska unija je osudila napade Hezbolaha na Izrael, pozvala na trenutno i bezuslovno oslobađanje otetih vojnika i obustavu svih napada na izraelske gradove. EU je priznala legitimno pravo Izraela na samoodbranu i ponovo apelovala na izraelsku vojsku da bude uzdržana.

Poznavaoci bliskoistočnih prilika kažu da je bilo samo pitanje vremena kada će buknuti novi sukob Izraela sa susedima. Oni procenjuju da će se poslednji okršaji uskoro ipak smiriti, pod pritiskom međunarodne zajednice. Dugogodišnji izveštač sa Bliskog istoka i spoljnopolitički komentator Borivoje Erdeljan za B92 kaže da je najnoviji sukob samo nastavak višedecenijskih tenzija između dve zemlje. "Na jednoj strani imate unutrašnje političke potrebe jer Izrael prvi put ima politički establišment koji nema vojno zaleđe. Sadašnji premijer i ministar odbrane nikad nisu bili u vojsci, pa zato sebe moraju da dokažu kao čvrste momke, koji ne popuštaju, što je potrebno za domaću upotrebu", kaže on.

Libanu rat nije nepoznanica. Samo tokom poslednjeg građanskog rata, koji je trajao 15 godina, u toj državi je vladalo oko 40 nezavisnih oružanih grupa. U međunarodnoj javnosti se smatra da Liban, Sirija i Iran često služe kao poligon, što koriste i razne militante organizacije, poput Hezbolaha. "Taj pokret je godinama bio uspavan i sada želi da se nametne kao faktor u regionu. Tu je Liban, kao i uvek, najveća žrtva, što nije ni čudo. To je zemlja koja je nezavisna od 1943. do kad je bila pod francuskom kolonijalnom vlašću, ali ona zapravo nikad nije bila svoja. Svi su drugi imali i imaju svoje prste u tome i ni na jedan način je ne uvažavaju kao suverenu državu. U sirijskim školama i knjižarama imate karte gde ne postoji sirijsko-libanska granica, oni to smatraju svojim vilajetom iz doba turske vlasti. S druge strane, Izrael sebi uzima za pravo da u Liban ulazi kad hoće. To nije prvi put", kaže Erdeljan.

Marko Ristanović, student beogradskog Građevinskog fakulteta, uz pomoć Ambasade Austrije uspeo je da se evakuiše iz Bejruta i stigao je u Srbiju. Ristanović, koji je u Bejrutu bio na stručnoj praksi, kaže da je u glavnom gradu Libana proveo nekoliko dramatičnih dana tokom bombardovanja. On je u subotu zvao Ambasadu Srbije u susednoj Siriji i tražio pomoć. Međutim, pošto mu službenik ambasade nije uzeo ni broj telefona ni adresu, odlučio je da pomoć za izlaz iz Bejruta potraži od Ambasade Austrije, koja je organizvola evakuaciju studenata iz Austrije i Italije.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je ambasadorka u Siriji Gordana Aničić upućena na granicu s Libanom, s nalogom da, bez obzira na bombardovanje, prihvata građane Srbije iz te zemlje i upućuje ih u Ambasadu u Damasku.

Evakuacija iz Libana

Poljska je jutros počela masovnu evakuaciju svojih državljana iz Libana, a Češka i Slovačka već dva dana zajednički pomažu svojim državljanima da što pre napuste krizno područje. Jutros je iz Bejruta ka granici sa Sirijom krenuo poljski konvoj sa oko 210 ljudi, a Ambasada Poljske je u konvoj primila i Čehe i Slovake koji su propustili zajednički organizovanu evakuaciju vlasti u Pragu i Bratislavi.

U Siriji dva vojna aviona i TU-154 predsednika Poljske čekaju da prebace Poljake u njihovu zemlju. Od oko 700 Poljaka koji žive i rade u Libanu, za evakuaciju se prijavilo njih oko 250, a prednost imaju oni s poljskim pasošem.

Zajedničku evakuaciju za Čehe i Slovake organizovalo je Ministarstvo inostranih poslova Češke. Prvih desetak Čeha otišlo je iz Libana još u nedelju, a noćas su specijalnim letom češke armije iz Sirije u Prag stigli 72 Čeha i 22 Slovaka. U Libanu se u trenutku izbijanja sukoba nalazilo oko 300 Čeha, od kojih su približno polovina turisti, a ostali u Libanu imaju posao ili porodice, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Češke.


Izvor: B92

IZRAEL BIJE!
Rat na Bliskom Istoku se rasplamsava, izraelska vojska osim Bejruta bombarduje i Gazu, juče sravnjeno palestinsko Ministarstvo odbrane

BEJRUT - Kriza na Bliskom Istoku ni juče se nije stišala. Najmanje 17 civila je ubijeno tokom novih izraelskih vazdušnih napada na Liban u noći između nedelje i ponedeljka, dok je u isto vreme zgrada palestinskog Ministarstva odbrane u Gazi sravnjena sa zemljom.
Izraelske snage su, kako je saopštila policija, bombardovale i vojnu bazu, severno od luke u Tripoliju, a tokom jutarnjeg bombardovanja Bejruta poginulo je dvoje civila.
Napadi su usledili kao odgovor na smrt osmoro Izraelaca koji su poginuli u nedelju kada su iz Libana ispaljene rakete na teritoriju Izraela. U Izraelu je juče goreo i priobalni grad Ako, kao i gradovi u zapadnoj Galileji, Tiberias i Afula, koji se nalaze 50 kilometara od granice sa Libanom, prenosi DPA.
Preksinoć su izraelske snage ponovo bombardovale međunarodni aerodrom u Bejrutu. Kako je saopštio oficir libanske vojske, pista na aerodromu je gađana osam puta u 15 minuta, a ispaljeno je 10 projektila. Libanska policija je saopštila da je tokom napada stradalo najmanje 14 ljudi. Sedmoro libanskih vojnika je ubijeno, a 10 ranjeno kada su izraelske snage pogodile zgradu vojne obaveštajne službe u obalskom gradu Abde, na severu Libana.
Rano juče, u napadima na Bejrut, poginulo je i dvoje građana čija su tela, kako prenose očevici, izgorela na parkingu luke libanske prestonice. Libanske obaveštajne službe su saopštile da je Izrael preksinoć izveo više od 60 vazdušnih napada na različite ciljeve u Libanu, uključujući i grad Balbek, uporište radikalne grupe Hezbolaha, a tokom napada je poginulo troje civila, dok je šestoro ranjeno.
Policija je saopštila da su izraelske snage pogodile u tom gradu dve benzinske pumpe, nekoliko zgrada koje pripadaju Hezbolahu, kao i školu. Libanski Crveni krst je saopštio da je dvoje civila poginulo kada su izraelski projektili pogodili privatne kuće u selu Džalala u istočnom Libanu.
Tokom jučerašnjih napada na Liban poginulo je najmanje 60 ljudi, pa se broj mrtvih od početka napada Izraela na Liban popeo na 163. Izrael je napao susednu zemlju kao odgovor na kidnapovanje dvojice izraelskih vojnika od strane Hezbolaha 25. juna.
Izraelski napadi se nastavljaju i na drugoj strani. Zgrada palestinskog Ministarstva odbrane u Gazi sravnjena je sa zemljom, a najmanje osmoro Palestinaca je ranjeno, većinom deca pošto se zgrada obrušila na susedne kuće i radnje. Portparol izraelske vojske je potvrdio napad na ministarstvo i optužio ministra Hamasa Mahmuda el-Zahara da koristi te kancelarije za "kontinuirane napade na Izrael".

Buš: Hezbolah sere!

Uveren da je mikrofon isključen, američki predsednik Džordž Buš je za kratko zaboravio na diplomatski rečnik i svoju frustraciju zbog krize na Bliskom istoku izrazio psovkom.
- Ono što je potrebno jeste da se ubedi Sirija da natera Hezbolah da prestane da sere - rekao je Buš u neformalnom razgovoru sa britanskim premijerom Tonijem Blerom tokom samita lidera G8 u Sankt Peterburgu.
Bler, čije se primedbe nisu jasno čule, po svemu sudeći vršio je pritisak na američkog predsednika da se što pre pokrene pitanje slanja međunarodnih snaga u bliskoistočni region.

Tajms: Nikad opasnije

Situacija na Bliskom istoku i dalje je u centru pažnje britanskih dnevnika - "Liban na ivici ponora", "Libanska kriza samo što nije izmakla kontroli", "Bliski istok nije na ivici rata, već na ivici katastrofe" - samo su neki od naslova čitavog niza tekstova posvećenih najnovijoj krizi.
"Tajmsov" komentator Tim Hejms ističe da su na Bliskom istoku prisutni višeslojni, međusobno povezani problemi - sukob Arapa i Izraelaca, šiita i sunita u Iraku, nuklearne ambicije Irana, aktivnosti Al Kaide i obnovljenih Talibana, napetost oko Kašmira, javlja BBC.
Hladni rat je bio blagoslov za Bliski istok jer je ograničavao količinu poniženja koju su Izraelci ili Arapi mogli da nanesu jedni drugima. Danas je situacija upravo obrnuta. Situacija na Bliskom istoku je retko kada delovala opasnije, zaključuje Tim Hejms u "Tajmsu".

Hezbolaha udara po Haifi

Oko podne juče su se ponovo začule sirene za uzbunu u najsevernijem izraelskom gradu Haifi. Iz pravca južnog Libana ka ovom gradu Hezbolah je uputio nekoliko raketa, a do zaključenja ovog broja nije bilo poznato da li je bilo žrtava među stanovništvom.

Izvor: Press