Znam da je moj stav malo ekstreman, ali jako se nelagodno osećam u takvim situacijama i zato nastojim da ih izbegavam. Ne razmišljam toliko o svojoj smrti koliko me smrt drugih ljudi čini anksioznom. Jednom sam videla neki grozan prizor zgaženog čoveka na ulici koji je bio prekriven čaršavom kroz koji je, u predelu glave, probila krv i znam da sam jako dugo o tome razmišljala, čak i sanjala... da neko umre tako iznenada, nasilno, da leži tako na ulici mrtav sa krvavim čaršavom preko glave... nikako to ne mogu da svarim.

mi,ljudi,skoro da i nemamo osecaj o prolaznosti zivota.o toma da nas sad ima,a vec u sledecem trenutku nema.
toga postajemo svesni tek posto vidimo smrt u nasoj blizini,a ne daj Boze,da se to desi nekome nasem,bliskom.
tada tek pocnemo da shvatamo,koliko je biti ziv,osetljivo pitanje nase svesti.
medjutim,ima nas,kojima je smrt sasvim prihvatljiva u svakodnevnici.

Tačno, ljudi sasvim različito reaguju na smrt oko sebe. Zato i onog ko je u stanju da jede pored leša ne smatram monstrumom, iako ja to ne bih mogla. Nekom je to šokantno, dok je nekom drugom samo manja neprijatnost u fazonu ''The show must go on''...

mislio sam na pogrebnike,doktore...i sl.

Pa i taj doktor ili pogrebnik samim tim i u svom privatnom životu nekako reaguje na smrt, verovatno bolje od ljudi koji se na takve prizore potresu. Da umre neko u restoranu u kom pogrebnik i doktor ručaju, oni se ne bi toliko uznemirili, a nekome sa strane mogli bi da deluju kao bezosećajni monstrumi, ne znajući da se ti ljudi sa smrću sreću svakodnevno.

ako tako idemo,mozes li zamisliti tek,kako bi se ponasao patolog(patoloska anatomija)?
ovde se ipak ne radi o frikovima ili normalnim ljudima,dok neko lezi mrtav.vec o jednom sistemu,koji ne priznaje nista osim kapitala i procedure.niko zaposlenima u mc nije prilikom obuke pripreme,sluzenja hrane,napomenuo da postoje situacije,kada se odstupa od procedure,kezenja.mrtav covek?pa?zivot ide dalje,kako napisa neko mudar ovde???nije poenta kako ce se ponasati uvrnuti umovi u tim prilikama,vec sta je normalno uraditi vec ako se to desi.zamisli,kad bi nas interesovalo misljenje onoga sto opsti sa lesevima na ovoj temi???
sigurno bi ga nesto drugo interesovalo,mmm?

mmmm jedenje leseva...

Lako je biti moralan u nekom filozofskom i hipotetickom smislu, ali ljudi po pravilu ne idu dalje od prazne price. To je ono sto me uzasava. Narocito nametanje nekog svog morala drugome. Moral bi eventualno imao pravo da drugome namece onaj ko je apsolutno moralan ispravan u svakoj zivotnoj situaciji. Ako neko "prosvecuje" ljude oko ove konkretne stvari, a manjka mu morala u nekim drugim, podjednako "losim" stvarima, onda se sve svodi na cisto licemerje i bezobrazluk.

Covek je umro, pa sta sada da se radi? Zivot ide dalje. Svi krecu od pretpostavke "covek je umro, sve mi se zgadilo". A sta ako kojim slucajem postoji osoba koja prisustvuje svemu, iskreno joj je zao pokojnika koliko to moze ljudski da te dodirne u vezi sa osobom koju ne poznajes, ali si prosto bice koje ima fizioloske potrebe i moras da jedes? A nenormalno si gladan u tom trenutku? I ne pricam o politici restorana (da li je nesto dobro ili lose), ali su okolnosti da on radi, ti si na kasi, covek je od tebe 10 metara, lezi pokriven. Najiskrenije, sta u nekom umisljenom moralnom sistemu vrednosti menja da li cu kupiti sta sam hteo a onda se ukloniti odatle i jesti? Po cemu se razlikuje od toga da sam izasao napolje, otisao u lokal 5 metara dalje i tamo kupio da jedem? Osim "argumenta" - to je nepostovanje, kako mozes, covek je umro, bla bla truc?

Mrzim da daje licne primere, ali moram zarad ukazivanja na poentu - sta da vidi neko mene u situaciji u kojoj prisustvujem tome i ipak sam kupio sta sam hteo, a onda produzio svojim putem? Koju ce sliku o meni imati (iako me zabole za tudju percepciju)? Da li ce mozda znati da sam za razliku od onih koji uvek kazu "dao bih ja krv ali... plasim se igle... pozli mi i padnem u nesvest... dao bih ali zaradjuju na tome... i jos svasta sto mozete dodati po zelji, dao krv do sada 8 puta? Smatram da je i to smesan broj i da sam mogao dati mnogo vise do svoje 30. godine, ali opet - jel taj neko ko samo prica a nigde konkretnih stvari stvarno bolji i moralniji covek od mene jer je on sav osecajan, pun empatije i ne bi kupio da jede u toj situaciji? Glupost.

Takodje danas... setam pored Save i krece uzasno nevreme, ludacki vetar...i samo vidim kako vetar odlama granu i pada na coveka i zenu... zena ustaje, covek pokusava i uporno pada... prilazimo i vidimo da mu je krvava glava a na nogu ne moze uopste da se osloni... sta mislite koliko je ljudi uopste okrenulo glavu da vidi sta se desava od prepunog setalista? Osim mene i ljudi sa kojima sam bio jos ukupno troje. I to smo mi stigli poslednji, vec ih je proslo i-ha-haj koji su samo prosli pored. Ljudi su se sklanjali da ih ne produva vetar i da se ne istope od kise.  Na kraju sam zvao Hitnu pomoc, pa sacekao da dodju, jer geniji ne znaju gde tacno da dodju na setaliste, pa treba neko da ih saceka dole na ulici, gde je parking. Dosli posle nekog vremena i ispostavi se da je coveku iscasen ili slomljen kuk. Nas petoro ga je nosilo na nosilima do kola. Sta mislite, da li bi taj covek mrdnuo odatle da smo svi samo produzili? Nije mogao da puzi od bolova a ne da napravi jedan korak. Da li je i sada taj koji je samo prosao, mozda i pod onom najogavnijom parolom siroko rasprostranjenom medju ljudskim rodom "ima ljudi, pomoci ce neko drugi" moralniji od mene jer on ne bio kupio hranu pored mrtvog coveka?

Treba li da naglasavam ociglednu cinjenicu da mrtvom coveku pomoci nema? A zivima kada zatreba, nigde nikoga od tih silnih moralista i ispravnih ljudi koji vole da sole pamet?

Mogao bih o ovome i slicnim primerima roman da napisem. Poenta je da je uvek lako kritikovati, ali tesko je nesto uraditi. A cak i kada nije tesko ali zahteva da samo malo ne budes sebicni i samozivi egosita koji samo gleda svoje dupe i svoje dragoceno vreme (valjda svaki minut koji odvoje izgube milion dolara), ni tada se nesto ne pokazuju kao moralne gromade drustva u kojem propovedaju.

Stoga ne izigravajte velikomucenike koji sa visine gledaju na druge jer ste zbog nekog svog stava utuvili sebi u glavu da ste ista bolji i ispravniji od drugih. 

smem li da mu se divim,ako vec ne mogu ravnopravno da postujem sa ovim super herojem?