Ljudi, je l' vi stvarno vjerujete u ovo što pišete?

@N 13 nije da te valjda smatraju fegetom...pa sta su samo onda oni,e Boze Boze...kakvi primati!!!!
Nadam se da ti se svidelo ovo sto sam napisao...ziva istina!!!!

@Burecce jel ti ne verujesh u ovo sto sam napisao???

Stvarno je fino, nema sta. Nadam se da mogu da ti maznem neke stvarcice



Evo sada vam saljem pocetak moje price(dosadniji deo).   

Odlicno je!!!!

Evo vam pocetak moje price ( onaj dosadniji deo ) kada otkucam ostatak saljem i to. UZIVAJ TE



            1.
Dok je trcao cuo je glasove iza sebe, znao je da kada ga stignu nista nece spreciti najgore mucenje koje jedno razumno I svesno ljudsko bice moze da smisli I odradi sa ogromnim I uzdizucim osecanjem pravednosti, koja jos vise ispirise ljudski um. Bol koji je osecao, bol koji je bio oko njega kao veo na licu neveste koja ce uskoro postati zena covekakojeg voli, bistar I cist kao pogled malog deteta. Saznanje da nece moci jos dugo da bezi bilo je teze od svega, a oni su bili tu, blizu, jos malo I ufvatice ga, jos malo I njegov zivot ce biti okoncan.
Crvena reka je tekla iz njegovih ociju I mutila mu pogled, lagano nastavljajuci put do njegovog nosa zavrsavajuci na rubovima usnama ispucalim od zedji. Krvave suze su I dalje tekle, mucile su ga misli sta ce biti sa njim kade ga uhvate, sta ce biti sa njegovom porodicom, da li je uspeo da ih sapse kada je pobegao iz sela? Mnogo pitanja, a nijedan odgovor. Umor ga je lagano savladjivao, postajao jaci I od straha I bola, ali ga je zelja za zivotom nosila dalje.
“ Boze…..pomozi mi……molim te… pomozi mi….” poceo je da govori dok su reci bile isprekidane teskim, olovnim disanjem “ Ne daj……..da me......uhvate…ako te ima …. Pomozi mi… molim te…” U trenutku je bio zaslepljen, ne suzama nego belom svetloscu jacom od samog Sunca. Svetlost kao da je pocela da poprima oblik, malo po malo od svetlosti je nastao andjeo. Lice do prenekoliko trenutaka iskrivljeno od bola sada se razvuklo u osmeh. “Spasen sam….hvala ti!” govorio je sa olaksanjem dok je trcao ka prilici koja je lagano, spasonosno pruzila ruku. Jos malo i stici ce do andjela i bice spasen, bice to kraj njegovim mukama, strahu i bezanju od nepoznatog, najzad je pobegao od zla i od ludila koje je obuzimalo sve ljude ok njega. Jos samo malo… Poceo je da nazire crte lica andjela, mladoliko….kao njegovo, lice koje je zracilo lepotom i mudroscu…. kao njegovo, bio je gradjen kao i on, sta vise andjeo nije licio na njega. On je bio andjeo, a andjeo je bio on. Prilika je pocela da govori na nekom stranom i nepoznatom jeziku, glas se cuo ali mu se usne nisu pomerale. Andjelova leva ruka je bila ispruena dok je u drugoj drzao mac. Poceo je lagano da se krece ka njemu podizuci mac sa namerom da ga ubije. Molio je Boga za pomoc, a on mu je poslao smrt. Strah je poceo da ga ubija, osecao je grcenje misica, strahovit bol koji ga je obuzeo celog, posrtao je i padao dok mu su svuda po telu bile pozabadane grancice i trnje, prasina mu se lepila po krvavom licu i jos vise ga gusila....( ce se nastavi)






Dodajte ili oduzmite nesto da ovo bude bolje.

Ovo j nesto najace....bash je E :shock:X =D>T :shock:R =D>A .Nikad ne bi mogao da dobijem isnspiraciju za tako nesto,jedva cekam nastavak.Do tada moram da se setim josh neceg!!!!Ne ljutim se ako uzmesh nesto iz moje predhodne (istinite) price.

Horor price.... ....dobrodosli u moje snove i moj mali zivot
Jos kao mala sam imala neku maniju proganjanja snova...mesecarila sam,budila se preznojana,vristala...znaci-sve sto mozete da zamislite...i od jednom to je sve nestalo,kao da niceg nije bilo.
Sa 12 godina,pocele su serije da se vracaju-samo ovaj put intenzivnije i realnije,gde sam padala u paralizu,katatoniju... i prakticno je doslo do nespavanju i iznemoglosti.(po 2-3 dana)...jedna od onih noci kad lezis u krevetu,u mraku,i imas "taj" osecaj da ces nesto sanjati..plasis ih se..strepis...al ne samo od njih,u mom slucaju...vec i zbog posledica....
Ne znam dal je ovo samo retka slucajnost (cime se tesim).... al tada mi je stric umro...
Opet su nestali na neko vreme,da bi se do danasnjeg dana vracali u hirovima..i svaki put neko meni blizak umre,il mu se nesto desi....zacudjujuce jeste...al' kao da slutim (nesvesno) nekome nesto...posledji sam imala u januaru-kad mi je prababa umrla..    i to sto sam sanjala....nesto sto ne bi moglo ni da se zamisli zdravim mozgom
Probudla sam se sa vriskom,preznojana,tresla sam se,i kad sam se pogledala u ogledalo-uplasila sam se sama sebe koliko sam bila bleda....taj san sam samo jednom napisala i jednom prepricala...jer je stvarno ozbiljno bolestan...

              2.
Lagano se spustala divna jesenja noc. Velovi magle su visili svuda, pokidani, isprekidani senkama drveca, koje se nadvijalo nad grobovima. Nocne ptice su zapocele svoj lov dok se lov na coveka lagano blizio kraju. Vec je video svoj grob, svoju majku koje place na njemu i dozivajuci ga da se vrati po nju. Lagano je pruzi ruke ka njoj, hteo je da joj kaze da je ziv, da prestane da place i da ce sve biti u redu. Krvave suze su mu zatvarale vidik i jos malo pa ce stici do majke. “Mama, ovde sam, mama okreni se…mama” saputao je. Odjednom, iluzija je nestala, nije vise video svoju majku ispred njega su bili samo grobovi, tama, strah i jos nesto... nije bio siguran da li je to od straha i panike, mislio je da cuje male dece. Dece, koje kao da nisu ziva, vristanje, strasno vristanje bola patnji i smrti. Mrtva deca su ga dozivala. Vristanje je postajalo sve glasnije i razgovetnije bio im je tako blizu da je mogao da vidi i cuje puzanje njihovih malih tela po suvom liscu, a kroz maglu su sijale njihove male bezivotne oci. Dosla su po njega. U svom bezanju ja zgazio na mrtvo telo male bebe i za njim se razlegao zvuk vristanja koje je ledilo krv u zilama, a zatim jos nekoliko slicnih.
Kada se okrenuo sapleo se i pao. Pao je na nesto meko, toliko meku da je lagano uronio u to, mrtvu trulu i crvljivu masu. Dok se dizao, trulez je curio i otpadao sa njega uz nepodnosljiv smrad. Ukus truleza mu je ispunjavao usta. Parcici mesa i uzasni sokovi su mu klizili niz grlo. Poceo je da povraca. Crvi koji su ostali na njegovom licu su polako klizili ka krvavim suzama. Ruke su i dalje bile zarivene u mesu i osecao je miljenje crva i njihov sum u trulezu. Obnevideo od svih muka koje su ga snasle poceo je da nazire usne, nos…. Video je poznato lice deformisano od bola i mucenja. On je upao u les nekoga koga je poznavao, ili mu se bar tako cinilo. Tada je prepoznao majku, golu i izmucenu i iskasapljenu. Poceo je da place i da vristi, od bola, tuge i razocarenja. Nije uspeo da sacuva ono najvrednije sto je imao, sta je najvise voleo, svoju majku koja je sada lezala ispred njega, mrtva i izmucena. Plakao je, grlio je i stiskao uz sebe osecajuci kako lagano curi kroz njegove prste i raspada se uz sljapkavi zvuk. Vise ga nije bilo briga ni za ljude koji su ga jurili, ni za male ruke mrtve dece koje su kidala njegovu odecu i kozu i njihovo vristanje, njegova majka je bila mrtva. Malo dalje je primetio crnu pticu koja je stojala i posmatrala ga. Trenuci su prolazili kao stoleca. Ptica je lagano posla ka njemu otkrivajuci krvav kljun u kojem je visilo oko njegove majke. Lov na coveka je zavrsen, lovci su pevali od srece. Ludilo je zavladalo oko njega, a on je samo sedeo, plakao i grlio majku. Pala je noc i tama je zavladala, konacno.

@N13

Kraljica si...jel bi mogla da mi poshaljesh na mail ako budesh nekada zavrshila,posto izgleda da cesh imati inspiraciju za ovo....
Sta slushash od muzike,samo se nadam da nije Onaj satanisticki metal...ali ako se to tebi svidja onda je meni OK
@SpookShowBabe  tvoji snovi su bash bolesni...ne znam sta da ti kazem sem ono 
Ja ne znam ali moja baba se u poslednje vreme cudno ponasha...ja nesto igram kao Micahel Jackson i moram da pravimone robotske pokrete i onda pocne da vice na mene kako je to ne znam ni ja ali se njoj ne svidja a ja ne znam zasto!Dands sam poceo da se gubim pred njom kao da sam dobio napad,poceo sam onako da se bacam kao da dobijam neko besnilo...mislim znate vec na sta mislim.ONa se tako uplashila a ja sam bio ubedejn da ce me samo opomenuti da to ne radim i da cu da pomutim mozak(to cesto kaze kada se uzivim u rock),ali ona se tako uplashila i pocela da hvata vazduh.I sada upalio sam komp evo pre nekih sat i po vremena i ona leze da spavsa i pita mene i sestru da jedno od nas dodje da spava sa njom u sobi!!!Deda spava sa njom u sobu ali on nije tu jer je otishao u bolnicu...stvarno ne znam sta je sa njom!!!Moracu da joj udovoljim i da spavam jedno vece sa njom u sobi,ali definitivno samo da se  ne nervira toliko...jel neko mozda ima ideju sta bi moglo da joj se desi pa da postane takva!!!!

Mozda je sanjala nesto...

Pa,ako ti je vec bio deda u bolnici postoji jak razlog da su joj se svakakve stvari muvale po glavi,pa se jednostavno plashi da ostane sama. Verovatno dosta stvari utice na nju na psihickoj bazi o kojima ne zeli da prica....Znano je takodje da su starije osobe (govorim generalno gledano) sujevernije prirode,tako da utice dosta toga na njih...Udovolji joj koliko mozes,i nemoj mnogo da je nervirash...Pricaj o nekim nebitnim svakodnevnim sitnicama,jednostavno da se ne preoptereti razmisljanjem. To bi od prilike po mojoj verziji bio neki razuman predlog