OPROSTAJ

Dan sto je potkopao nas rastanak.
Dan sjajan i blag i uzasan poput mracnog andjela.
Dan, kada su nase usne zivele u blagoj bliskosti poljupca.
Neizbezno vreme prelilo se iznad uzaludnog zagrljaja.
Oboje smo rasipali strast, ne za nas, nego za blisku samocu.
Danja svetlost nas je odbacila; noc je zacas pala.
Posli smo do ograde pritisnuti mrakom sto ga vec Danica blazi
Kao sto se covek vraca iz zemlje maceva, ja se vratih iz tvojih suza.
Dan koji je zivo urezan, kao san, medju drugim danima.
Tek kasnije sam dohvatio i nadmasio noci i plovidbe.

MOJE KNJIGE

Moje knjige (koje ne znaju da ja postojim)
isto toliko su deo mene kao i ovo lice
sa prosedim zaliscima i sivim očima
koje uzalud tražim u prozorskom staklu
i koje opipavam zgrčenom šakom.
Ne bez izvesne logične gorčine
mislim da se suštinske reči
koje me iskazuju nalaze u ovim listovima
što ne znaju ko sam, ne u onim koje sam ispisao.
Tako je bolje. Glasovi mrtvih
reći će me zauvek.

Sreca

Onaj sto grli zenu je Adam. Zena je Eva.
Sve se desava prvi put.
Video sam nesto belo na nebu. Kazu mi da je to
Mesec, ali
sta mogu uciniti sa jednom reci i jednom mitologijom.
Pribojavam se drveca. Tako je lepo.
Mirne zivotinje mi prilaze da im kazem njihova
imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova. Kad ih otvorim,
naviru.
Kad prelistavam atlas, ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali sibicu u mraku pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj sto posmatra more vidi Englesku.
Onaj sto izgovara Lilijenkronov stih usao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustosile.
Sanjao sam mac i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav u kojoj nema onoga
koji poseduje ni one koja je posedovana, vec
se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ruzan san koji nam otkriva da
mozemo stvoriti pakao.
Onaj sto sidje na reku saisao je na Gang.
Onaj sto gleda pescani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj sto se igra bodezom sluti Cezarovu smrt.
Onaj sto spava je svi ljudi.
U pustinji sam video mladu Sfingu koju tek sto su
isklesali.
Nema niceg starog pod suncem.
Sve se dogadja prvi put, ali na vecni nacin.
Onaj sto cita moje reci izmislja ih.

Samoubica

Nece ostati u noci nijedna zvezda.
Nece ostati noc.
Umrecu i sa mnom zbir
Nepodnosljive vasione.
Izbrisacu piramide, medalje,
Kontinente i lica.
Izbrisacu nagomilanu proslost.
U prah cu pretvoriti istoriju, u prah praha.
Posmatram poslednji zalazak sunca.
Cujem poslednju pticu.
Nikome nista zavestavam.

Nostalgija za sadasnjoscu

Tacno u tom trenutku covek pomisli:
Sta ne bih dao za srecu
da budem pored tebe na Islandu
u velikom nepomicnom danu
i da delim sadasnjost
kao sto se deli muzika
ili ukus voca.
Tacno u tom trenutku
covek je bio sa njom na Islandu.

Gunar Torjilson
(1816-1879)

Secanje vremena
puno je maceva i brodovlja
i praha carstava
i sapata heksametara
i plemenitih bojnih konja
i vreve i Sekspira.
Ja volim da se secam onog poljupca
kojim si me poljubila na Islandu.

Na Islandu u zoru

Zora je.
Dosla je pre mitologija i belog Hrista.
Okotice vukove i zmiju
koja je i more.
Vreme je ne dotice.
Okoti vukove i zmiju
koja je i more.
Vec vide odlazak ladje koju ce sagraditi
od noktiju mrtvaca.
Kristal tame u kom se ogleda
Bog sto nema lica.
Tezi od svojih mora
i visi od neba.
U vazduuhu veliki zid.
To je zora na Islandu.

BRUNANBUR

Brunabur, ljeta Gospodnjeg .
Nikog kraj tebe.
Sinoć ubih čovjeka u bitci.
Bijaše srčan i visoka rasta, iz glasovitoga roda Analfovog.
Mač mu uđe u grudi, malo ulijevo.
A on se skotrlja na zemlju i postade stvar, Gavranov plijen.
Uzalud ćeš ga čekati, ženo koju vidio nisam.
Neće ga prenjeti lađe što umakoše po žutoj vodi.
U zoru, tvoja ruka će ga iz sna potražiti.
Postelja ti je hladna.
Sinoć ubih čovjeka kod Brunanbura.

Mesec

Toliko samoce ima u tom zlatu
Mesec iz noci nije Mesec
koji je ugledao prvi Adam. Dugi vekovi
ljudskoga bdenja su ga ispunili
placem drevnim. Gledaj ga. Tvoje je ogledalo.

San

Noc nam namece svoju volsebnu
rabotu. Razatkati svet,
beskrajna racvanja
posledica i uzroka sto se gube
u toj vrtoglavici bez dna, vremenu.
Noc zeli da nocas zaboravis
svoje ime, pretke i poreklo,
svaku rec ljudsku i svaku suzu,
ono cemu te je mogla nauciti java,
varljivu tacku geometara,
liniju, ravan, kocku, piramidu,
valjak, loptu, more, talase,
svoj obraz na uzglavlju, svezinu
nove posteljine...
carstva, Cezare, Sekspira
i ono sto je najteze, ono sto volis.
Zacudo, jedna tableta moze
izbrisati kosmos i uspostaviti haos.