E, Obrazovani, moram još nešto da te pitam... Mislim, znam da ne komuniciraš s nama, nižim oblicima života, ali ako bi nas Vaša ekselencija udostojila...

Prvo, šta misliš, kako Bog gleda na te tvoje stavove o "mudžahedinima"?

Drugo, videh ono "Sve za Obraz, Obraz ni za šta", pa me interesuje da li se to "sve" odnosi i na dušu?

I trece, jel da da je baš super što Obrazovani liči na Obrezani?

Прво научи да не пишеш поруке заредом.
Прочитајте мало речи владике Николаја


 Људи не могу да пођу правим путем прво не зато што немају путовође него зато што их имају сувише. Али има нешто друго, а то је оно што пророк Јеремија исказује овим речима: ''Знам Господе, да пут човечији није у његовој власти, нити му је у власти да управља корацима својим'' (Јер.10,23).

            Па ко ће нам показати пут? Само онај у чијој је власти живот човечији. Онај који нас је послао на овај животни пут, Он једини може нама бити пут и Путовођ. Јер једини Он зна оба краја пута, почетак и крај. Ко би иначе то могао знати ако није присуствовао стварању света и ако није у стању да провиди крај створеноме свету? Мрав који мери своју путању милиметрима не може нам ништа рећи о нашем путу километарском. Па и сам човек, обручник смрти још у колевци, како би могао оцртати путовање човечанства од хиљаде година кад његово лично путовање у овоме свету траје минут или два према рачуници Творца времена пред Којим је хиљаду година као један дан? Због те своје недосежности и крајње немоћи људи су се од почетка, од помрачења Адамова, варали у путу. Јер су им се многи путеви чинили прави, док је у ствари један једини пут прав а сви остали криви. Давно пре Христа, пре новог бројања времена, пре месијанског поглавља историје, увидео је то и премудри Соломон, па је рекао: ''Пут неки чини се човјеку прав, али на крају показује се као пут к смрти'' (Приче 14,12). Браћо и сестре, има ли очигледније истине? Безбројне нетражене и нежељене путовође нашег времена вичу нам: ''Хајдете овим путем! Ово је једини прави пут!''. И ми погледамо и на први поглед учини нам се да је тако.

            ''Слушајте, људи и народи: пут науке пут је прав!'', вичу једни.

            И нама се учини, тако је. Али ко следи на том путу до близу краја, увиђа да се човек на њему изједначује са црвима и гусеницама и мајмунима и микробима, и завршава смрћу без васкрсења, у ноћи без сванућа.

            Други опет вичу: ''Слушајте људи и народи, пут културе, то је једини прави пут. Други путеви јесу путеви дивљаштва''. Неки се преваре и ставе свој прст на ту нумеру као на замотан каиш на вашару, но на крају бивају оштећени и исмејани, па беже са онога пута. Иначе би пали у клопку банкарства и смрти.

            Трећи опет вичу: ''Слушајте људи и народи, пут потпуне једнакости људи једини је прави пут. Пођите њиме и будите срећни''. И некима се учини заиста тај пут као пут правде и истине. Али кад пођу донекле тим путем, увиде да онај ко их је крао у време неједнакости, краде их и на путу једнакости, и онда се тргну натраг и спасавају од пропасти и смрти.

            Па четврти, па пети, па десети, па стоти, па хиљадити, вичу и вичу, и вичу. Заиста никад живот људи није личио на један вашар са безброј варалица, него у наше време. Треба бити веома опрезан. Беспутници нуде се за путовође. Варалице нуде се за пријатеље. Паликуће нуде се за чуваркуће. Теципаре нуде се за спасиоце, развратници за пратиоце, безбожници за васпитаче, душегупци за помоћнике. Заиста никад од Адама није било више лажних путовођа него у ово наше време. А у свима вековима па и у овоме само је један једини пут прав и једини путовођ истинит, а то је Господ Исус Христос,  Месија Син Божји, Спаситељ, и Искупитељ људи.

            Ја сам Пут, рекао је Он пре две хиљаде година. И кад прође још две хиљаде година, Његове ће речи звечати као сребро међу камењем: ''Ја сам Пут''. И кад прође још два пута по две хиљаде година, Његове ће речи звечати као злато међу плехом: ''Ја сам Пут''. А на крају крајева кад се све гнусне рекламе заморе, и све лажи промукну и њихов лавовски урлик претвори у промукло змијско шиштање, тада ће све уши чути само златну звеку Божјих речи: Ја сам Пут. А дотле, свако ће поколоње, па и наше, имати да бира између    многих распутника и Христа Путовође. И на вама је да бирате. Но шта имате ви као Срби да се предомишљате и да изнова бирате. Свети Сава је изабрао Христа и двадесет српских поколења пошла су за Христом као за животом. Зар ћете ви и деца ваша за сатаном и за смрћу?

            Не, него за Христом. Амин.

E, pa nije fer... Ajde, probaj da odgovoriš... Pomisliću da izbegavaš odgovor... Evo istog posta opet...

E, Obrazovani, moram još nešto da te pitam... Mislim, znam da ne komuniciraš s nama, nižim oblicima života, ali ako bi nas Vaša ekselencija udostojila...

Prvo, šta misliš, kako Bog gleda na te tvoje stavove o "mudžahedinima"?

Drugo, videh ono "Sve za Obraz, Obraz ni za šta", pa me interesuje da li se to "sve" odnosi i na dušu?

I trece, jel da da je baš super što Obrazovani liči na Obrezani?



P.S. Oduvek sam slutio da, ipak, znaš da koristiš Copy/Paste...

Удостојићу те одговора грешни човече.
Када будем успоставио телефонску везу са Богом јавићу ти његово мишљење о мом ставу према муџахединима.
Оно за душу ми није јасно,ни њу не дам ђаволу као ни образ.
А за оно треће,шта значи то личи,тако причају деца.
Баш је симпатично како то Дел бој подсећа на Дебил бој или седнеш на мој,да извину неки културнији чланови.

DellBoy
Питао сам те ово за литургију и причешћивање да би ти указао на нешто.Прво,није ми намера да улазим у христолошке расправе и објашњења и ту си,ако си на то мислио,у предности јер,да кажем искрено,немам воље да отварам ту непрегледну тему...Ако пак ниси на то мислио,указаћу ти на неке делове литургије које си морао чути а које свакако остављају човека пред отвореним вратима иза којих се налазе одговори.Ово све под претпоставком да човек,без икаквог предзнања уђе,и присуствује служби.Дакле,после првог великог јектенија,на самом почетку литургије ђакон изговара:  Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву (увијек Дјеву) Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.

у наставку,мала јектенија после другог антифона такође:ђакон: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.

Па у символу вере изричито:Вјерујем:

У једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног прије свих вијекова; Свијетлост од Свијетлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног  Оцу, кроз Кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човјек;

И Који је распет за нас у вријеме Понтија Пилата и страдао и био погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;

И Који се вазњео на небеса и сједи са десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповиједам једно крштење за опроштење гријехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И у живот будућег вијека. Амин.

Па одмах затим:Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.

Па даље:Измоливши јединство вјере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Па пре Светог Причешћа,свештеник позива да се у себи изговарају следеће речи(притом их он гласно изговара):
Вјерујем, Господе, и исповиједам да си Ти заиста Христос, Син Бога Живога, Који си дошао у свијет да грешнике спасиш од којих сам први/а  ја. Још вјерујем да је ово само пречисто Тијело Твоје и ово сама часна Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме и опрости ми сагрјешења моја, хотимична и нехотимична, учињена ријечју и дјелом, свјесно и несвјесно и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама Твојим на отпуштење гријехова и на живот вијечни.

Прими ме данас, Сине Божији, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати цјелив као Јуда, већ као разбојник исповједам Те: помени ме, Господе, у Царству Твоме.

Нека ми причешћивање светим Тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцјељење душе и тијела. Амин.



И тако даље.Примери су многобројни,а ови које сам ја навео се изговарају на српском,па не може бити дилеме око њиховог значења.Наравно,цела литургија просто одише исповедањем Тројице као Бога па ни ту не можемо бити у заблуди око Другог Лица те Тројице.а то је Христос.

Ево шта исходи из ових редова који се гласно и на српском читају на служби:Црква јасно и недвосмислено Христа означава као Бога,и тако му се и обраћа.
Дужност хришћанина је да добронамерноме укаже на нехотичне погрешке и да из љубави указује на неправилности,али је и његово право и обавеза да за оног који је злонамеран затвори своја уста.Право,да свој мир не доводи у питање-обавеза,да разјареноме и злонамерноме не придодаје на пропаст,а опет из љубави према Христу и брату.
Хоћемо ли на раширене руке одговорити загрљајем или окретањем леђа је ствар слободне воље свакога од нас...

Поздрављам те

E, lepo sam znao da je trebalo da dodatno uprostim pitanja, ali sam se potajno nadao da ćeš ih ipak razumeti... Nema veze, sledi uprošćena varijanta, kako bi na miru mogao da je prostudiraš (ovo znači da je s razumevanjem pročitaš)...

Prvo pitanje:

Kako sebe možeš smatrati i zvati Pravoslavnim Hrišćaninom posle ovakvih reči? Možda veruješ u "sveti zločin"? Misliš li da su tvoji stavovi u skladu sa Pravoslavljem? Ili ćeš i dalje da se izvačiš na glupost sa "telefonskom vezom"?

Drugo pitanje:

Za đavola te niko nije pitao... Nego, nije mi jasno šta ti je važnije, duša ili obraz... Ili, možda je bolje da postavim pitanje - duša ili Obraz? Budući da držiš slike zločinačke bagre u potpisu, svi znamo odgovor na to pitanje... Ok, možda ga ti ne znaŠ...

E, sad, ono zbog čega sam se, uopšte, upustio u ovaj, za mene uveseljavajući, razgovorčić s tobom, jeste činjenica da ljudi koji dele uverenja (ako se to može nazvati tako) slična tvojima, na sva usta govore o sebi i deklarišu se kao pravoverni, kao iskreni Pravoslavci, kao zaštitnici srpstva... Vidiš, to meni, na primer, uopšte ne bi smetalo, kada bi to radili samo u svojim malim kuloarima, zadimljenim i vlažnim podrumima, mračnim haustorima, parkićima za pijančenje... Ali, kad vidim da se neka od tih budala pojavi na televiziji, radiju, u novinama i na sav glas priča o Pravoslavlju, o srpstvu, o svetskoj zaveri i nepravdi, o Mladicu, Karadzicu, meni, da budem potpuno iskren, dođe da skinem gaće i da se iserem gde god da se nalazim u tom trenutku. Dakle, budući da si svoj mali, nevažni individuum doveo u vezu sa ostatkom bezglave i slepe mase, molim te samo da shvatiš kako, radeći to što radiš, u stvari radiš u korist sopstvene štete. Sa zločinom nema kompromisa. "Sveti zločin" ne postoji. Nećeš biti bolji čovek ako mrziš muslimane, nećeš biti bolji čovek ako se kuneš u zločince. Gde ima mržnje, nema ljubavi...

A, što se nikova i asocijacija na iste tiče - ja sam se prvi setio...

Koliko uvreda i losih reci upucene jedni drugima samo zbog razlicitih misljenja.
Hriscanski nema sta.
Ko smatra da je crkvenoslovenski jezik, kojim liturgija treba da se sluzi, jedini pravi za to nemam nista protiv, neka ga i dalje zastupa.
Ja sam samo za to da razumem sta mi se kaze, ne samo u Crkvi nego i u zivotu, i to nema nikakve veze sa mojom verom.
Da ucim crkvenoslovenski nemam nameru, jer smatram da je gubljenje vremena uciti jezik koji ces samo da slusas. Ako Crkva kao institucija ne zeli da ucini nesto za svoje podanike (zbog kojih i postoji), onda ne treba da se cudi pojavi mnogih sekti i ateista!

@Iljusin

Apsolutno se slažem sa tvojim prethodnim postom... Ipak, ako se ne varam, pitao si me da li ja Hrista doživljam kao Boga, a ne Crkva... Da budem potpuno otvoren i iskren, sve ovo ima utemeljenje u mojim stavovima o svetu i životu uopšte. Sećam se da smo decky999 i ja, kao i mnogo drugih ljudi razgovarali ranije na ovu temu, pa ne bih da širim. Ako te, ipak, zanima, rad sam da razgovaramo i na ovu temu...

Što se tiče liturgije, i tu se slažem s tobom. Ipak, nikada nisam rekao da se u bogosluženju koristi isključivo crkvenoslovenski jezik. Ipak, ono što hoću da kažem jeste prosto - moj stav je da kompletno bogosluženje i sve radnje koje se obavljaju u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, treba da budu na srpskom jeziku...

Ranije je bilo pitanje i da li, kada govorim o Crkvi, mislim na Crkvu ili na crkvu (kako si sam rekao). Osnovni razlog zašto reč Crkva pišem s početnim velikim slovom, jeste poštovanje. Smatram da je čovek, po svojoj grešnoj prirodi, u mnogome iskonsku vrednost Crkve umanjio, što je i moj osnovni razlog za oprez i preispitivanje...

Pozdravljam i ja tebe i ton koji je imala tvoja prethodna poruka... Živ bio..

@pecas

Iskreno se izvinjavam ako sam bilo koga uvredio... Ipak, trudio sam se da u potpunosti izbenem direktne uvrede na bilo koga od članova foruma. Konstatacije koje sam izneo o G-dinu Obrazovanom zasnovane su na njegovim prethodnim postovima. Takođe, iznošenjem stavova o pojedinim grupama o kojima sam pisao uradio sam samo jedno - izneo svoje mišljenje o njihovim stavovima, radu i rezultatima tog rada...

Ipak, da ponovim, iskreno se izvinjavam svakom od članova koga je neki od mojih postova uvredio...

Pozdrav...

DellBoy
Ево,одговорићу ти уједном а део тог одговора ће бити намењем и Пецас-у.Ево:Ја дакле, не спорим да било ко,на било какав начин доживљава Христа,и опет ћу у уста узети ону,већ пословично "изблајхану" слободну вољу,на коју,узгред,мислимо да имамо право а да притом немамо никаквих обавеза(не односи се конкретно на тебе,већ "наглас" размишљам),па се то углавном завршава,а услед непажње,као руковање напуњеним оружјем,т.ј. дата нам је моћ,која се огледа у достојанству човека кроз могућност испољавања воље,али дата нам је и кочница на том оружју,односно заповести којих би требали да се придржавамо,не због самих заповести,већ да не би озледили себе или другога непажљивим руковањем дате нам моћи.Тако је и са схватањем Христа и Цркве.Црква сведочи Христа као Бога и учествује у Христу као његово мистично Тело састављено од бројних удова,а што и јесу верни,и без обзира што је искуство сваког од тих верних лично и непоновљиво,оно је саобразно искуству осталог "дела" тог Тела и,ако хоћеш,није ни могуће без њега јер је управо Црква оно што називамо Богочовечанским организмом,значи живим телом које је у суштинском прожимању са Христом,па су и верни,својим учествовањем и исповедањем Христа као Бога,знак Његовог оваплоћења и свету потврда,кроз причешће-Његовог божанства.
Зато,кроз лични однос,а учествујући као део Тела,исповедамо Христа и живимо Христом јер је предназначење наше да будемо богови по благодати,а што кроз Господа,који Благодат и даје и постижемо,сједињујући се са Христом кроз Цркву Његову...

А што се тиче службе и језика,мислим да је довољно речено.Коста је поменуо да се кондаци и тропари певају на црквенословенском и то заиста није недостижно прегнуће научити,јер човек својим  схватањима које се своде на потрошачку свест себе умањује,јер се Црква умањити не може због своје суштинске повезаности са Богом,очекујући да све буде сажвакано и нимало се не потрудивши да поради на свом спасењу,мислећи да је лакше-исправније...Али "узан је пут,и тесна су врата..."


Ето,рођени,ја те поздрављам