Дел Бој,а зашто би?

2.Питам јер сам помислио ако је велика парохија,односно ако је сам храм посећенији,онда Оци који ту служе по природи имају мало времена и,заиста,одговори на питања умеју често да буду штури,односно да не задовоље у потпуности онога који питање поставља.Зато се некад и унапред треба договорити када човек има потребе да му се објасни оно што га интересује.Наравно,не мора то бити свештеник који је надлежан за парохију на којој је онај који пита,већ сам човек бира кога ће да пита...Још боље је отићи до неког манастира и тамо се посаветовати са неким ко је искусан у овим питањима јер живот у манастиру подразумева молитву,послушање и одвојеност од светских прилика-неприлика и искусни духовници јасно виде који нас проблеми муче,а да за неке од тих проблема ми и не знамо да постоје...
Зашто ово причам-зато што је овај "проблем" око језика литургије само део пакета који је спремљен за православну цркву која је у свету да би сведочила истинску веру у Христа.Онима који покрећу овакве теме није у интересу да се уведе потпуно српски језик у богослужење већ да уносе немир и раздор међу хришћане.У то сам дубоко уверен.(успут,покретач теме се још није јавио,а било би занимљиво чути и његово мишљење јер је и он верујући)Да нешто хоће да сазнају,сазнали би,јер има начина само ако човек хоће да се потруди.У томе је и суштина,ако ја хоћу да живим као хришћанин,значи да желим стално да имам Христа у себи,да живим Христом,да се уподобим Христу.Простим стајањем на литургији које се не разликује од стајања на стадиону или на концерту или аутобуској станици ја не постижем ништа.Наравно,при томе мислим на оно стајање у смислу да ти прође време или да будеш виђен,што се дешава поготово за највеће празнике када се у храмове слива свет који није баш начисто зашто је ту,ал'нема везе...Постоји и она врста стајања и посматрања када човек жели нешто да научи и за такве постоји и део литургије назван-литургија оглашених или катихумена у којој они који нису крштени могу да учествују,док они који су крштени учествују и у литургији верних у којој се и остварује пуноћа заједнице са Христом-причешћивањем Његовим Телом и Крвљу.Дакле,и једни и други(крштени и некрштени)су призвани да учествују у саборности коју носи литургија као предукус Царства Небеског.Крштени то свакако остварују у свој пуноћи али не без сабраног ума,не без свести шта се око њих догађа и не без пажње која је својствена ономе ко заиста жели нешто научити.Самим разумевањем појединих речи не значи неопходно и да схватамо смисао онога што је изговорено.Отуда и само певање тропара и кондака и било чега другог-прозби и јектенија,слушање речи које свештеник изговара из олтара,стихира светитељима и свега осталог,а на српском,не доноси неумитно "појашњење" изговореног.За сам део литургије којим се објашњавају свете радње,односно чинови и обреди,постоји толико литературе да је веће питање изабрати у чијој редактури и каквог повеза књигу купити него да ли такве литературе уопште има.И за оно што је "проблем" на овој теми постоји појашњење писано и на српском "српском" и на "црквенословенском српском"односно написано је народним језиком онако како се на црквенословенском изговара.Значи то уопште није проблем.Проблем је схватити то што је на српском написано,а то се не може пуким читањем,већ живљењем хришћанским животом који у својој бити подразумева и молитву и пост и исповест и причешћивање и све оно што је светим оцима одавно проверено и потврђено.Уосталом,ти оци које ја помињем су и писали богослужбене текстове и похвалне песме Богу и његовим светим.Значи,да би разумели смисао текста морамо се,па макар и у најмањој мери уподобљавати онима који се уподобише ономе коме се хвале и узносе.Уподобљавати се можемо на поменуте и непоменуте начине,а Господ шаље благодат и кроз њу и разумевање.Али не само разумевање, које у својој сржи носи реч-ум,ум који наравно мора бити бар у некој мери очишћен и Богу окренут,већ и прихватање.Прихватање у срцу онога што ум разумом разлучује и у срцу похрањује.Душа онда сва дрхти и разиграва се од радости коју носи свест о величини Божијој,коју љубављу опевају часни текстописци и златоусти псалмопојци...И није више потребно појашњење и није више потребна литература већ се човеку духовне очи отварају и он наједном прогледава све се чудећи како досад није видео оно што је све време било пред њим.
Зато моји предлози упућени онима који би да мењају Цркву гласе:немојмо мењати Цркву већ себе и не спуштајмо Христа себи,већ се пењимо ка њему,у меру висине његовог раста,а у томе нам могу помоћи духовни Оци и молитвеници пред Богом за нас и за сву браћу нашу...

Ja uopste ne razumem zasto je ova prica otisla toliko duboko? Po meni liturgija je za vernike koji se mole Bogu. Sam Isus je pricao jezikom koji je gotovo izumruo. Cisto sumljam da bi i on razumeo crkvenoslovenski jezik. Vera je u nama a ne u jeziku kojim je izgovaramo. Mislim da jednostavno nasa Crkva vrlo tesko prihvata novine (kalendar koji mi koristimo, kao i rimokatolici dokazano nije tacan). Tako da pozdravljam sve koji su za liturgiju na srpskom jeziku

Де си бре Пецас!Заиста мислиш да Бог,који је све створио не разуме део своје творевине?

Па ако је вера у нама,чему промена језика?

@Iljusin

Ne izjednacavaj Hrista sa Bogom - Isus Hrist je bio covek koji je setao ovom zemljom i govorio Aramejski -- a ono sto je govorio je dolazilo iz njegove sjedinjenosti sa Bogom - Boga koji je u svima nama isto toliko koliko i u njemu. Osim njega bilo je mnogo drugih ljudi koji su se radjali kao ljudi a odalizili sa ovog sveta preobrazeni i prosvetljeni sa Bogom u srcu. Hrist nikada i nigde sebe nije nazvao Bogom - vec ljudi koji nisu razumeli ono o cemu je pricao. Mistifikaciju ostavi za nekog drugog.

Sdruge strane ono sto zboris o bogosluzenju je istina. Nema svrhe slusati liturgiju i razumeti je umom ako je ne razumes srcem. Ali kad si vec to pomenuo - srce je ono sto svi mi imamo - osecaj privrzenosti Bogu je samo licni osecaj - cemu onda crkva i liturgija?. Odgovoricu ti sam - ljudima treba inspiracija i motivacija da bi se zagledali u svoje srce, dug je put od glave do srca - ali je nemonovan za ljude nesigurne u svoju veru. Oni zele logicna objasnjenja stvari koje se iznose - ne bitno je sto to ne moze da nikoga priblizi Bogu - jer na pocetku traganja covek nemoze nista da oseti. On baulja po mraku, ispipava, trazi i uporedjuje koristeci logiku uma. I kamo srece da je vise takvih a manje poslusnih ovcica koje samo sede u mraku isuvise uplasenih od pada ako bi ustali i krenuli u svoje traganje. 

@decky999

Upravo tako... Ako hoćemo da se vera zaista učvrsti u ljudima, moramo im pružiti priliku da razumeju ono u šta veruju... Slepa poslušnost i strahovanje ne predstavlja veru, naročito ne Hrišćansku...

@Iljusin

1. Zato što je bogosluženje namenjeno ne samo sveštenstvu, nego i narodu koji se u Crkvi okuplja. Zato što je jezik kojim se taj narod služi srpski, zato što je Crkva u koju taj narod dolazi srpska.

2.
Upravo zbog ovakvih stvari se zalažem za stanovište da bogosluženje bude na sroskom jeziku. Izvini, ali najveći broj ljudi nema pojma šta sveštenik izgovara, i, naravno da gledaju okolo kao izgubljeni u svemiru, ili se premeštaju s noge na nogu... Pa, to nije ništa čudno, to je samo posledica nerazumevanja i nemogućnosti da se u potpunosti uključe u čitav događaj.

@Dell


Where there’s a will, there’s a way!

A jel može oba?
Ne znam, samo pitam.

NAime, ako ja koji ne razumem 'stari' jezik, dolazim na Liturgiju
iz ljubavi prema Bogu i uživam
u onim delovima Liturgije koji su na tom jeziku zbog njegove
milozvučnosti, a uživam u onim delovima koji su na srpskom
(čitanja iz Božijeg Svetog Pisma, npr.) jer razumem i prihvatam
šta čujem - nisam li ja brat (rod rođeni!) onome ko je došao
da učestvuje u Liturgiji iz ljubavi prema Bogu
a razume taj 'stari' jezik i uživa u njemu, i kroz njega
se moli Bogu?

Gledao sam onomad razgovor sa sveštenikom od nekih 90-tak godina
koji po 'službenoj dužnosti' ispoveda i patrijarha (minimum jednom godišnje).
Nije mi toliko bilo to interesantno kao što je bilo nešto drugo.
NAime, pre mnogo godina, on je poželeo da čita Sveta Pisma na
jezicima na kojima su papirusi napisani i upisao je 'nadležni'
fakultet, ali je tokom studija primetio da to njegovo dodatno
obrazovanje smeta dvema osobama - budi zavist u njima!
To behu osobe koje je on redovno viđao (normalan čovek, nije rekao
njihova imena).
I onda je on, posle mnogih molitava Bogu, shvatio šta mu valja činiti.
Nikada nije završio fakultet! Ostala su mu još 2-3 ispita i - mir!

Lepo negde piše (parafraziram):
"Ako će to što ja jedem meso smetati mom bratu -
neću jesti mesa doveka".
Jer, drugi ljudi, različiti od mene na monoge načine, i moj odnos prema njima
su pravi i realni pokazatelj kako bih se ja ponašao prema
Najrazličitijem od svih ikada - prema Hristu Isusu!

Bas iz ovog citata se moze videti da oni koji se zalazu za potpuno ukidanje crkvenoslovenskog jezika, nisu nikada prisustvovali liturgiji, ili bar ako su prisustvovali, prirsustvovali su telesno ali ne i misleno.

Naime da pojasnim malo za one koji ne znaju. Patrijarh, Episkop i prezviter kada sluze uz sasluzenje djakona sve sto izgovaraju u oltaru i izvan oltara izgovara se na srpskom, jedino hor peva na crkvenoslovenskom.

Stvar je u tome sto se vecina pesama koje se pevaju ponavljaju svake liturgije, sem posebnih antifona i tropara koji se pevaju na odredjen praznik. Dakle nepostoji opravdanje da se ne mogu nauciti pevati i razumeti ti tropari i antifoni na crkvenoslovenskom.

Da jos jednom ponovim, prava je steta sto se cela liturgija ne sluzi na crkvenoslovenskom, jer crkvenoslovenski jezik, za nas pravoslavne slovene je svet jezik, i zato treba da ga cuvamo, makar kroz liturgiju, ako smo ga vec odbacili ranije.
Naravno da vi to ne mozete razumeti jer nemate nista svetu u svom zivotu. Jedini cilj kako vidim je da neko vama ugadja, a vi niste spremni dati ni zrnce zrtve za nesto, nauciti koju rec jezika kojim su govorili nasi slavni preci.

______________________________ ______________________________ _____________________________


Avaj, prestanite vise hultiti na Hrista!!! Cime obrazlazete svoje tvrdnje da On nije Bog? Moze li nesto iz vasih usta izici, a da nije hula? Otkud vam takva gordost da se upustate pljuvati po necijm verovanjima. Niko vam ne brani da izrazite svoje sumnje, ali ne govorite nekome kako ce da veruje u Hrista, i je li on Bog ili nije.

Тако је costa
Слушај ти коментар Дел Боја,то може само рећи неко ко стварно не иде у цркву.
Уосталом ако стварно у цркву идеш,онда се надам да имаш свог духовника,те њему постави ова питања.
Замислите сад да се почне преводити свака реч на Српском,па онда би свештеници морали поново да уче све оно сто су некада савладали,али овога пута на Српском.
А онај који верује у Бога и једину Апостолску цркву оваква питања неће постављати,јер има и паметнијег и ученијег од њега,а и компетентнијег.

Obrazovan bas me nesto interesuje - kada se vec kitis sa velikim Srbima sa Haskih poternica - pretpostavljam da i za njih drzis da su veliki Srbi pravoslavci dosledni vere i crkve. Da li im je mozda od Boga doslo providjenje da ce postati cveci ako pobiju nekoliko hiljada muslimana?

A Kosta brate pre nego sto pocnes da osudjujes druge ljude pogledaj prvo u svoje srce i veru. Ako ti verujes da je Hrist Bog koji ce sici na zemlju ponovo se zrtvovati za ljudke grehe i spasiti te od pakla - to je tvoj izbor. Tako su stari Sloveni na koje se pozivas - verovali da ce prinosenjem zrtvi svojim kucnim bogovima i vrhunskim bogovima Svarogu, Perunu, Svetovidu i ostalima pribliziti sebe svojim umrlim precima i time obezbediti vecan zivot sa njima posle svoje smrti. Plemena na Papua Novoj Gvineji veruju da ce ako pojedu srce neprijatelja koga ubiju dobiti njegovu snagu i njegovu ratnicku vestinu. Aboridzini Australije veruju da je svet nastao od vekovnih bica koje nazivaju "Sanjari" i da duhovi koji zive u ljudima i zivotinjama su deo Sanjara. Vidis ljudi veruju u razne stvari - ali to ne znaci da treba da se osecaju ugrozenim ako upoznaju ljudi koji ne veruju u iste stvari.

Na tvoje pitanje odgovoricu pitanjem - nadji mi i jednu rec u bilo kom tekstu kanonskom ili ne kanonskom gde Isus Hrist kaze za sebe da je Bog. On sebe zove Sinom a Boga svojim Ocem i tu se zavrsava cela prica. Ako cemo da idemo u mistifikaciju - Hrist jeste Bog ali samo onoliko koliko i svaki covek na Zemlji - medjutim razlika je sto je on toga svestan a mi ne. Mi tragamo za razlikama i uporedjivanjem ne bili sebe velicali - nasu vera time postaje samo bedna ekstenzija naseg ega a ne put ka Bogu. Hrist nije tragao za razlikama medju ljudima da bi nekima podizao a nekima obarao vrednost kako ti gledas na to Costa. Hrist je smatrao sve ljude jednakima bez obzira na religiji, veru i bez obzira da li je ono sto rade po kanonima ili ne. Hrist nije dosao da postuje kanone i pravila nego da ih obara. Ne da prihvati ustaljeno, ucmalo i ubudjalo ucenje nego da donese novo i otvori ljudima svest. I na kraju Hrist nikada nigde nije pomenuo da zeli da formira bilo kakvu crkvu nego se za zivota borio protiv istih. E sad ti pogledaj u sebe a ja cu u sebe pa preispitaj svoj stav o tome da li zaista pratis Hristov put ili ne. Izrazi koje koristis - huljenje na primer i ostali slicni kao jeretik, bezboznik i slicni su uvek sluzili crkvi za progon ne istomisljenika.

I cisto za zapisnik - nasi preci NISU govorili crkvenoslovenskim - govorili su srpski a knjige su pisane na crkvenoslovenskim - razlog - zato sto su skoro sve knjige stampane od strane crkve. Zasto se Vuk Karadzic resio da napise recnik i gramatiku srpskog - da bi ljudi mogli da pisu na jeziku koji govore. Drugim recima - udahni vazduh pre nego nesto kazes - sto bi rekli mudraci sa Istoka.