Hirurg tražio novac da operiše tumor dečaku :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

U zdravstvu sve može da se kupi - od bolovanja, kreveta u bolnici, operacije preko reda, sve do invalidske penzije. Korupcija u zdravstvu nije izuzetak, već pravilo koje se prihvata

Kod Srba je oduvek važilo pravilo da novca mora da bude za popa i za doktora, samo što je, izgleda, za lekara potrebno sve više para. Slučaj hirurga Eugena Slavika koji je završio u pritvoru zbog mita ponovo je otvorio pitanje problema korupcije u zdravstvu. Da bi utvrdila kolike su razmere ove negativne pojave, ekipa Pressa nedelje je razgovarala sa zdravstvenim radnicima, koji jednoglasno tvrde da je mito odavno postalo pravilo, a ne izuzetak u srpskim medicinskim ustanovama.

Jedan mladi lekar specijalizant prošao je kroz nekoliko ustanova i kaže da se uverio da u bolnicama postoji cenovnik o kome niko ne govori, ali ga svi prihvataju i podrazumevaju.
- U domu zdravlja, recimo, možete obezbediti bolovanje po ceni od pet do petnaest evra po danu. Ukupna cena zavisi od dužine bolovanja i postavljene „dijagnoze". Ako je reč o dva-tri dana odsustva, onda se piše lakša dijagnoza, manje se naplaćuje, a može da se prođe i samo uz neku „čast". Duža bolovanja je teže opravdati pa se više i naplaćuju. Krevet u bolnicama košta između 300 i 700 evra. Međutim, novac se nikada ne traži direktno. Najčešće se plasira priča o nedostatku slobodnih mesta, čime se pacijent ne odbija, već mu se samo „pomaže" da shvati da može štošta i sam da učini - objašnjava ovaj lekar.

On kaže da je pristup sličan i kada su operacije u pitanju.

- Prvo se kaže da su liste čekanja veoma duge, da će pokušati da učine sve što je u njihovoj moći - objašnjava nam naš sagovornik. - A onda kažu kako su mali izgledi, ali da šanse još postoje. Sve dok ljudi sami ne shvate o čemu je reč pa sami ne zapitaju: koliko. A to, opet, zavisi od koječega, pa se cena formira od hiljadu, pa sve do nekoliko hiljada evra. Naposletku, i sam vidiš da se operiše neko ko je bio tristoti na listi čekanja, a nije hitan slučaj. Pitao sam jednog doktora da mi objasni kakva je razlika između mita i časti: „Mito je kad sam tražiš, a čast je kada ti sami ponude", objasnio mi je kolega.

Jedni rade, drugi naplaćuju

Slično misli i Zorica Marković, predsednica Udruženja korisnika zdravstvenih usluga, koja nam je prenela svoja saznanja:

- Upravo sam razgovarala s devojkom koja se nedavno porodila i koja mi je rekla da su sve žene u njenoj sobi platile porođaj po petsto evra. Ako je čast, neka mu kupe kafu i bombonjeru, otkud se čast daje u koverti? - pita se naša sagovornica.

Međutim, dobri poznavaoci stanja u našem zdravstvu tvrde da postoje klinike u kojima nema korupcije tog tipa, pre svega, kada je reč o onima što vrše urgentne operacije. Jedna medicinska sestra koja radi na hitnim slučajevima rekla nam je da prilikom plaćenih operacija koje se izvode van standardnog radnog vremena medicinske sestre dobijaju oko pedeset evra. I dodaje da joj smeta to što neki zdravstveni radnici dobijaju novac za „prekovremeni" rad, dok je drugima u opisu radnog mesta da reaguju urgentno, za šta ne dobijaju nikakvu naknadu.

Paja Momčilov, poslanik SRS-a i predsednik skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu, kaže da je i sam kao lekar primao od pacijenata piće, kafu i slične poklončiće.

- Mogli bismo da diskutujemo da li je i to neki vid korupcije - kaže Momčilov. - Korupcija, međutim, može postojati i ako lekar ne uzme ništa, ali mu pacijent učini određenu uslugu. Kada vam neko donese kafu posle obavljenog posla tokom koga vi niste ništa uslovljavali, to se ne može računati kao podmićivanje. Ako je poklon simboličan, nije iznuđen i usledio je posle završenog posla, onda je teško odrediti da li je u pitanju korupcija. Ako ćemo da budemo moralni čistunci, onda ni to nije u redu. U dobro uređenom sistemu nema potrebe ni za kakvim poklonima.

On ističe da korupcija u zdravstvu sigurno postoji, ali da je teško reći u kolikoj meri. Za njega je frapantno ono što je kazala pokojna direktorka kancelarije Svetske banke u Beogradu koja je istakla da u našoj zemlji dva odsto bruto-nacionalnog dohotka odlazi na korupciju u zdravstvu. Momčilov napominje da je pre godinu dana na seminaru Svetske banke prezentovano istraživanje po kome je percepcija korupcije u zdravstvu u Srbiji visoko kotirana.

- Rečeno je da se nalazimo na četvrtom mestu u svetu na osnovu mišljenja samih građana koji su govorili o tome da li korupcije u našem zdravstvu ima ili nema - kaže Momčilov.

Zorica Marković kaže da je jedan od osnovnih problema u tome što država drži monopol na zdravstvo.

- Država guši razvoj privatnog zdravstva - tvrdi Markovićeva. - To vam je kao s mobilnom telefonijom, dok je postojala jedna kompanija, to je bila skupa usluga, a kada je došla konkurencija, svima je pristupačna. Konkurencija je temelj demokratije. Tako treba da bude i u zdravstvu, da ja sa svojom knjižicom mogu da biram gde ću da se lečim. Pogledajte primer Švajcarske, ona ima samo četiri državne bolnice, na kojima se uglavnom vode edukacija i istraživanja. Švajcarska je jedna od „najzdravijih" država i nema ni pomena o korupciji.

Zakon štiti korupciju

Sem toga, ona ističe da mnogi problemi leže u samom zakonodavstvu.

- Članovi 57 i 61 Zakona o zdravstvenoj zaštiti kažu da pacijent može da preskoči listu čekanja ako plati. To praktično znači da zdravstvo nije svima podjednako dostupno, čime su širom otvorena i vrata korupciji - smatra naša sagovornica.

Jedan od primera koruptivnog ponašanja, koji ističu pojedini sagovornici, jeste i sve češća praksa pojedinih lekara da pacijentu koga leče u državnoj ustanovi preporuče da neke zdravstvene usluge potraži u privatnoj ambulanti u kojoj dopunski rade. A tu je takođe i problem takozvanih vanstandardnih usluga.

Jedan od načina da se spreči korupcija je svakako taj da sami građani i osiguranici podignu glas!

- Neka snimaju lekare koji traže mito - predlaže Markovićeva. Isto kao i one dve devojke koje su „pale" zbog „najki". Neka koriste mobilne telefone, danas to nije nikakav problem.
I MENI SU NUDILI - MITO!

Ako je profesor Slavik, koji ima 62 godine i jedan je od 30 neurohirurga, došao u situaciju da bude priveden zbog mita, onda ga ne treba linčovati

Nije tačno da je korupcija preovlađujuća pojava u zdravstvenom sistemu u Srbiji. Slučaj dr Eugena Slavika poslužio je mnogima da stvore atmosferu u kojoj o lekarima u Srbiji može svašta da se govori. Nakon svega, imam utisak koji je mešavina tuge, rezignacije i besa jer mislim da lekarska struka sve to ne zaslužuje, kaže u intervjuu za Press nedelje dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

On ističe da istraživanje u kome od 800 ispitanika 85 odsto tvrdi da nikad nije dalo mito lekaru, kao i kada u anketi koja se pet godina sprovodi među korisnicima zdravstvenih usluga u Srbiji 99 odsto kaže to isto, najbolje potvrđuju njegov stav. Ministar zdravlja naglašava da za devet meseci, koliko je u funkciji beli telefon, nije bilo nijedne, čak ni anonimne prijave da je neko od lekara tražio ili primio mito. Milosavljević, ipak, ne spori da takvih pojava ima, ali i napominje da je najgore što bi zdravstvenom sistemu moglo da se desi to da zbog prljave vode iz lavora izbaci i dete.

Da li ste videli nezvanični cenovnik lekarskih usluga?

- Korupcija je bolest našeg društva, a zdravstvo je prvo na tapetu jer ništa ne boli kada se napadne. Kako se kod nas svi razumeju u sastavljanje fudbalske reprezentacije, tako se svi razumeju i u zdravstvo. Tokom devedesetih godina nisam čuo kritike sličnog ponašanja. Lekar je obavezan da obavi uslugu za koju je plaćen, a za prekršaje su nadležni policija i sudstvo. Hrabrost pojedinca i nepristajanje na poniženje jer - korupcija je poniženje - jesu nešto bez čega se korupcija ne može rešavati. Moramo u društvu stvoriti klimu da čovek bude slobodan, hrabar, svestan svojih prava. Ukoliko to budemo jačali kod svoje dece, korupciju možemo pobediti.

Jeste li se vi našli u situaciji da vam neko od pacijenata ponudi mito?

- Nekoliko puta sam se našao u takvoj situaciji, ali sam onima koji su to pokušali održao lekciju i oni su se postiđeni povukli.
Da li je novac bio u pitanju?

- Jeste, ljudi uvek nude novac. Ja sam sredinom devedesetih raskrstio sa svakim pomenom korupcije na taj način što punih deset godina, osim vikendom, nisam ručao kod kuće jer sam posle radnog vremena nastavljao da radim svoj posao na raznim mestima. Naravno, u skladu s propisima. Tako sam preživeo devedesete godine. Dve najdraže stvari koje sam dobio od pacijenata su kutijica koju mi je 2002. poklonila gospođa koju godinama lečim. Znajući da odlazim u Ministarstvo, dala mi je kutijicu u kojoj piše: „I to će proći". I drugo, kada mi jedna moja druga pacijentkinja kazala: „Doktore, kada vas vidim na televiziji, meni je već lakše". Nikada za 26 godina, koliko radim, nisam doživeo neprijatnost u kontaktu s pacijentima.

Da li je ponuđeni mito bila neprijatnost?

- Nije, jer sam to razumeo kao zabludu i nesreću tih ljudi. Nisam ni burno reagovao jer to ne činim sa svojim pacijentima. Jedino burno reagujem kada se pominje kako je po nekom istraživanju Srbija četvrta zemlja po korupciji u zdravstvu, a to nije istina. Pitanje na koje su u tom istraživanju građani odgovarali bilo je da li po njihovom mišljenju ima korupcije u zdravstvu u Srbiji. I mene kada biste to pitali, odgovorio bih da je ima. Ali, kada se neistina o korupciji u zdravstvu ponovi više puta, onda ste opalili šamar ne ministru, već svim lekarima. I onome ko vas je vakcinisao kada ste bili mali, i onome ko vas je lečio u školskom dispanzeru, i onome ko vas je pomilovao i tešio da vas neće ništa boleti kada vas je pregledao. Jer, tada je rečeno: vas 28.000 lekara ste svi lopovi. Ako je profesor Slavik, koji ima 62 godine i koji je jedan od 30 neurohirurga, došao u situaciju da bude priveden zbog sumnje da je primio mito, što tek treba da se istraži, odakle ikome pravo da ga linčuje u medijima.

Cenite li hrabrost čoveka koji ga je prijavio?

- Svakako da cenim. I dalje kažem: nemojte ćutati i plaćati. Samo zajedničkom akcijom možemo iskoreniti korupciju.

Koje je onda rešenje?

- Uvek je rešenje sistem, procedura, protokol, eliminisanje diskrecionog prostora za odlučivanje. Korupcija se verovatno nikad neće iskoreniti zato je ljudska priroda takva. Ali, što više sistema, procedura i protokola - to manje korupcije.

Izvor: Press