Без одлагања суђења Караџићу

Захтев Радована Караџића за одлагање суђења на три седмице, како би преслушао снимке разговора Ратка малдића, одбило Судско веће Хашког трибунала. Тужилаштво нема доказ да би одлагање суђења било у интересу правде, наводи се у саопштењу.

Судско веће Хашког трибунала одбацило је захтев Радована Караџића за одлагање суђења на три седмице, због времена потребног да преслуша снимке разговора Ратка Младића, које му је тужилаштво доставило 4. августа, саопштено је данас из Трибунала.
Karadzic-527.jpg

У саопштењу се наводи да се тужилаштво противи Караџићевом захтеву због непружања доказа да би евентуално одлагање суђења било у интересу правде.

Судско веће Трибунала је у образложењу одлуке навело да објављивање обимније документације у току суђења није неуобичајено и да, током разматрања захтева за одлагање узима у обзир, између осталог, природу материјала, његов обим и сложеност, језик, број дана у седмици током којих суд заседа.

Бивши председник Републике Српске затражио је од Хашког трибунала, пре три дана одлагање наставка суђења, како би он и његов тим бранилаца имали времена да прегледају траке бившег команданта Војске РС, аудио и видео касете, компакт дискове и ДВД-јеве, заплењене током претреса у марту стана Младићеве супруге у Београду.

Караџић је у две тачке оптужен за геноцид над несрбима у Сребреници и још седам босанских општина, а у девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терор и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у Босни и Херцеговини.

Суђење некадашњем лидеру Републике Српске треба да буде настављено 17. августа, после летње паузе која је трајала од 26. јула.

Izvor: RTS

СРС: Шешељ на слободи у септембру

Велике шансе да лидер радикала Војислав Шешељ буде ослобођен у септембру и врати се у Србију, јер тужилаштво нема конкретне доказе, изјавио правни саветник председника СРС-а Војислава Шешеља Борис Алексић.

Правни саветник председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља Борис Алексић изјавио је данас да из угла међународног права постоје велике шансе да лидер радикала у септембру буде ослобођен у Хашком трибуналу и да се врати у Србију, јер тужилаштво нема ниједан конкретан доказ.

Те шансе су велике због тактике тужилаштва, које се ослања на апстрактни концепт, који не мора да се доказује, али ако судије подлегну политичком притиску, оне ће радити као и тужилаштво, рекао је Алексић на конференцији за новинаре у Земуну.

Алексић је рекао да очекује наставак суђења Шешељу у току августа, подсетивши да се летња пауза у Хашком трибуналу полако завршава, да ће од сутра почети и нека суђења и да се најпре очекују процеси Стојану Жупљанину и Здравку Толимиру.

Поводом раније најаве судија да ће у септембру разматрати да ли је тужилаштво успело да докаже наводе из оптужнице, Алексић је рекао да је зато тужилаштво покушало да уврсти дневнике Ратка Младића у судске списе, који се оспоравају још од 2009. године, не само у Србији, него и у другим земљама, као тежак фалсификат.

Алексић је указао на "напетост" у Трибуналу, подсетивши да је пре летње паузе тужилаштво поднело 14 захтева да би што дуже пролонгирало суђење, што је непримерено понашање, које ниједно судско веће у свету не би толерисало.

У једном од захтева "у очају" је контрадикторно затражено уврштавање извода из дневника Младића, јер је наведено да се из Младићевих дневника види да је циљ Срба стварање велике Србије по ономе како то наводи Шешељ и подела БиХ по етничком принципу, рекао је Алексић.

У том захтеву затражено је и увођење два нова сведока, од којих би први био бивши начелник Генералштаба Војске Републике Српске Манојло Миловановић, који би наводно требало да потврди аутентичност Младићевих дневника, а други би био истражитељ Ерин Галангер.

Алексић је навео да су сведоци, које је изабрало тужилаштво у досадашњем предмету против Шешеља, рекли за те истражитеље да "уцењују, прете, подмићују, притискају, спроводе тортуру, крше међународне норме и међународно право и да за то не одговарају".

Све оптужбе против Шешеља тужилаштво одбацује сем најопштије категорије удруженог злочиначког подухвата, која се највише критикује на међународној сцени, рекао је Алексић.

Шешељу се суди за злочине против човечности и повреде ратних права и обичаја у Хрватској, Војводини и Босни и Херцеговини од 1991. до 1993. године.

Шешељ је 21. јануара 2009.године додатно оптужен за непоштовање Трибунала због обелодањивања имена и других личних детаља три сведока чији је идентитет, по налогу претресног већа, био заштићен од јавности.

Шешељ је 24. јула осуђен на 15 месеци затвора због непоштовања суда и та казна му је потврђена 19. маја 2010. године.

Вођа СРС је 4. фебруара 2010. други пут оптужен због објављивања у књизи података о 11 заштићених сведока.

Izvor: RTS

Suđenje Karadžiću obustavljeno na dve nedelje


Sudsko veće Haškog tribunala danas je delimično usvojilo zahtev bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, dopustivši da suđenje bude obustavljeno na dve sedmice, umesto na tri koliko je Karadžić tražio, kako bi optuženi mogao da presluša audio i video materijal zaplenjen u stanu haškog begunca Ratka Mladića.

Materijal koji Karadžić želi da presluša, zaplenjen je u stanu Mladićeve supruge početkom godine.


Karadžić je zatražio odlaganje procesa na tri nedelje zbog vremena potrebnog da presluša snimke razgovora Mladića, a tom zahtevu usprotivilo se tužilaštvo zbog nepružanja dokaza da bi eventualno odlaganje suđenja bilo u interesu pravde.


Suđenje će ipak biti obustavljeno na dve nedelje, od iduće sedmice, pošto budu saslušani svedoci u postupku, Ričard Higs i Tomaš Blaščik, javile su agencije.


Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-1995).

Izvor: Blic

Sud naredio formiranje odbora za analizu zdravlja Šešelja

Tanjug    | 19. 10. 2010. - 11:37h | Foto: Reuters-Ilustracija    | Komentara: 4
Sudsko veće Haškog tribunala naložilo je danas formiranje tročlane komisije lekarskih eksperata koja bi bila zadužena za kompletnu analizu zdravstvenog stanja Vojislava Šešelja.

Članovi komisije moraju da uživaju međunarodni ugled i najmanje jedan od njih mora da bude stručnjak iz oblasti interne medicine, a jedan kardiolog, navedeno je u saopštenju Tribunala.

Zadatak panela biće da sačini kompletan izveštaj o zdravstvenom stanju lidera Srpske radikalne stranke i da preda sudu taj izveštaj u roku od dva meseca.


Sudsko veće je u obrazloženju odluke navelo da je poslednjih meseci primetilo da Šešelj deluje umorno i da izgleda da mu se zdravlje pogoršalo.

U prethodnom izveštaju o zdravstvenom stanju optuženog, lekari su zaključili da mu život nije ugrožen, ali da pati od srčanih problema.

Zoran Krasić, šef pravnog tima za Šešeljevu odbranu, izjavio je u nedelju da je lideru SRS ugrožen život i da boluje od povišenog krivnog pritiska, aritmije i tahikardije.

Stručnjaci ne isključuju mogućnost da neki lekovi koje Šešelj dobija u pritvoru Haškog tribunala uzrokuju aritmiju i tahikardiju, rekao je Krasić, podsećajući da je Šešelj pre godinu i po dana imao probleme s jetrom, koji su prestali onog trenutka kada je prestao da uzima zatvorsku hranu i počeo da se hrani u kantini.

Šešelj je pred Tribunalom optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini od 1991. do 1993. godine.

Lider radikala se dobrovoljno predao tribunalu u februaru 2003, a sudjenje mu je počelo u novembru 2007.

On je januara 2009. dodatno optužen za nepoštovanje suda zbog obelodavanja imena i drugih ličnih podataka o trojici zaštićenih svedoka i po toj optužnici je 19. maja ove godine pravosnažno osudjen na 15 meseci zatvora. U februaru je ponovo optužen za nepoštovanje suda zbog objavljivanja u knjizi podataka o 11 zaštićenih svedoka.

Izvor: Blic

Danas konačna presuda Šljivančaninu

-- Haški tribunal izreći će konačnu presudu bivšem oficiru JNA Veselinu Šljivančaninu, optuženom za zločine počinjene nad hrvatskim zarobljenicima na farmi Ovčara.
Tom trećom i konačnom presudom Šljivančaninu bi, prvi put u istoriji Haškog suda, mogla da bude preinačena jedna pravosnažna presuda.

Naime, Tribunal je ranije odobrio vanredno preispitivanje presude na zahtev odbrane koja se pozvala na postojanje novih činjenica.

Podsetimo, Šljivančanin je u prvostepenom postupku osuđen na pet godina zatvora 27. septembra 2007. godine.

Žalbeno veće ga je 5. maja 2009. godine, pravosnažno osudilo povećavši mu kaznu na 17 godina zatvora. Veće ga je proglasilo krivim za pomaganje u ubistvu, a ne samo za mučenja 194 hrvatska zarobljenika na "Ovčari" kod Vukovara, 20. i 21. novembra 1991. godine.

Izricanje presude zakazano je za 15.30. sati.

Izvor: B92

Šljivančaninu smanjena kazna sa 17 na deset godina zatvora

Veselin Šljivančanin, bivši oficir JNA, oslobođen je krivice za ubistvo 194 civila na Ovčari, i zbog toga mu je Žalbeno veće Haškog tribunala smanjilo kaznu sa 17 na deset godina zatvora.
 
Šljivančanin je ranije osuđen za pomaganje i podržavanje mučenja hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara 20. i 21. novembra 1991. godine, a poništena je osuda za pomaganje i podržavanje ubistva 194 zatvorenika pošto je utvrdjeno da je iskaz bivšeg oficira JNA Miodraga Panića kredibilan.

Panić je u svom iskazu naveo da 20. novembra 2001. nije čuo da je pukovnik Mile Mrkšić obavestio Šljivančanina o povlačenju JNA sa Ovčare, čime su zarobljenici ostavljeni u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, koji su ih te noći streljali.

Žalbeno veće je istaklo da je odbrana dokazala tu novu činjenicu koja negira krivicu Šljivančanina za pomaganje ubistva zarobljenika.

Žalbeno veće ukazalo je da to znači i umanjenje krivice i da je neophodno bilo da se preinači pravosnažna presuda sa 17 godina na deset godina zatvora.

Žalbeno veće je istaklo da će u novu kaznu od deset godina biti uračunato vreme koje je Šljivančanin proveo u pritvoru, tako da bi Šljivančanin trebalo da odsluži još dve i po godine, pošto je u pritvorskoj jedinici bio od 1. jula 2003. godine.

Šljivančanin je u prvostepenom postupku osuđen na pet godina zatvora 27. septembra 2007. godine. Žalbeno veće ga je, 5. maja 2009. godine, pravosnažno osudilo povećavši mu kaznu na 17 godina zatvora i proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva, a ne samo za mučenja 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20. i 21. novembra 1991. godine.

Odbrana je u januaru ove godine podnela zahtev za reviziju pravosnažne presude, pozivajući se na iskaz ključnog svedoka, penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.

Šljivančanin je u vremenu obuhvaćenom optužnicom bio načelnik za bezbednost Gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mrkšić.
Tribunal je Mrkšića zbog pomaganja zločina na Ovčari pravosnažno osudio na 20 godina zatvora.

Haški tribunal je odobrio održavanje vanredne rasprave o reviziji presude, što je prvi put za 16 godina rada Tribunala da se raspravljalo o preispitivanju neke presude, što je inače poslednji pravni lek.

Šljivančaninova odbrana zatražila je ukidanje presude za pomaganje i podržavanje ubistva i smanjenje kazne na najviše šest godina, dok je optužba negirala postojanje novih činjenica na koje se poziva odbrana, usprotivivši se reviziji presude i zatraživši da se optuženom izrekne nova kazna od 15 godina zatvora.

Šljivančanina su uhapsile srpske vlasti 13. juna 2003. godine, u pritvorsku jedinicu Haškog suda prebačen je 1. jula 2003, a sudjenje je počelo 11. oktobra 2005. godine.

Šljivančanin je u pritvoru Tribunala, tokom pretprocesnog postupka i suđenja, izdržao 90 odsto prvostepene kazne od pet godina zatvora.

Na privremenu slobodu, posle te presude, pušten je u decembru 2007. godine, a vratio se 4. maja 2009. godine, dan uoči izricanja pravosnažne presude kojom je bio osudjen na 17 godina zatvora.

Izvor: Blic

Bramerc: Svet mora da "pritisne" Srbiju

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc založio se za pojačani politički pritisak međunarodne zajednice na Srbiju.

Odgovarajući na pitanje "Glasa Amerike" da li je u pitanju nedostakak političke volje, Bramerc je istakao:"Teško mi je da kažem da li je u pitanju nedostatak političke volje. Mi gledamo šta se dešava na terenu i naš zaključak je da može i mora da se učini više kako bi se postigli rezultati. Potrebno je implementirati jednu strategiju koja neće odnositi samo na operativne akcije, nego i na druge oblike potrage".

"Još pre šest meseci sam predložio da se krivično gone jataci begunaca i tu prvenstveno mislim na one koji su Ratku Mladiću pomagali 2006. godine, za koje se tačno zna ko su.

Verujemo da bismo hvatanjem, suđenjem, presudom i kaznom za one koji su pomagali beguncima u prošlosti, poslali snažnu poruku onima koji Mladiću pomažu danas", istakao je Bramerc u intervjuu "Glasu Amerike"

Glavni tužilac Haškog tribunala založio se za pojačani politički pritisak međunarodne zajednice na Srbiju.

"Činjenica je i istorijska realnost da su pritisak i podstrek međunarodne zajednice bili ključni faktori kooperacije i hapšenja. U to nema sumnje, to je slučaj već duži niz godina. Što se tiče SAD, povezivanje finansijske pomoći sa hapšenjem begunaca je, na primer, dalo pozitivne rezultate", kazao je on.

Bramerc je dodao da je poslednjih godina to bio slučaj uslovljavanja Evropske unije i povezivanje potpune saradnje sa priključivanjem Uniji.

"Ako nam je jasno da je to bila uspešna strategija u prošlosti, onda je meni kristalno jasno da bi ona bila uspešna i sada i u budućnosti. Mi koristimo svaku priliku da zatražimo od EU i evropskih zemalja, SAD i drugih zemalja da održe te mere, jer su one vrlo važne za osiguravanje saradnje Srbije s Haškim tribunalom", istakao je Bramerc.

Izvor: Mondo

NAKON SEDAM GODINA DOSTAVLJENA OPTUŽNICA IZ ZAGREBA
Martiću uručena optužnica

Marko Petković    | 23. 12. 2010. - 13:55h | Komentara: 0
Milan Martić, bivši predsednik Republike Srpske krajine, koji u Estoniji služi 35-ogodišnju kaznu zatvora zbog ratnog zločina, juče je dobio optužnicu za gađanje raketama Zagreba, Karlovca i Jastrebarskog nakon operacije "Bljesak", maja 1995., a koju je protiv njega pre sedam godina podiglo zagrebačko županijsko tužilaštvo.


Reč je o optužnici koja još nije potvrđena, jer je Dragutin Gajski, Martićev advokat, na nju uložio prigovor o kome vanraspravno veće ne može da odlučuje dok se ona ne dostavi optuženom.

 
Iako je prilikom prijema optužnice, Martić je na dokumentu napisao: "Ovo smatram običnom provokacijom i ne prihvatam", Rajka Tomerlin-Almer, sudija koja vodi Martićev predmet, smatra da mu je optužnica uredno dostavljena pa da postupak protiv njega može da se nastavi.
 
Sada potrebno da se sačeka odluka veća, pa, ukoliko optužnica bude potvrđena, Hrvatska će od estonskih vlasti da zatraži Martićevo privremeno izručenje kako bi moglo da mu se sudi u Zagrebu. Međutim, Tomerlin-Almer smatra da je prebacivanje optuženog u glavni grad Hrvatske malo verovatan, pogotovo ukoliko za to bude potreban i Martićev pristanak, pa će mu se najverovatnije suditi u odsustvu.
 
Milan Martić i Milan Čeleketić optuženi su za gađanje Zagreba, Jastrebarskog i Karlovca artiljerijom i raketama maja 1995. pri čemu je poginulo sedam osoba, a 175 ih je ranjeno.
 
Martića je Haški sud osudio na 35 godina zatvora zbog progona, ubistava, mučenja, deportovanja i ostalih zločina protiv čovečnosti, kao i za kršenje zakona i običaja rata počinjenih početkom 90-ih godina protiv Hrvata i ostalih nesrba u Hrvatskoj. Takođe je proglašen krivim i za naređenje raketnih napada na Zagreb.
 
On je u Šibeniku 1993. u odsustvu osuđen na 15 godina zatvora zbog terorističkih akcija i progona Hrvata iz kninskih sela Vrpolja i Potkonja.

Milan Čeleketić je bio potpukovnik JNA i komandant okučanskog korpusa, kojeg je Martić u februaru 1994. imenovao za komandanta Srpske vojske Krajine. Posle poraza u zapadnoj Slavoniji dao je ostavku, a na njegovo je mesto postavljen Mile Mrkšić koga je haški sud osudio za ubistva u Vukovaru 1991. godine.
 

Izvor: Blic

UNMIK predao Euleksu informacije o ratnim zločinima

Tanjug    | 23. 12. 2010. - 09:58h | Foto: Beta    | Komentara: 0
UNMIK više nije uključen u istrage o ratnim zločinima na Kosovu i sve informacije koje je posedovao predao je Euleksu, izjavio je Tanjugu portparol UNMIK-a Olivije Salgado, povodom optužbi o trgovini ljudskim organima, iznetim u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.

“
UNMIK više nije uključen u istrage o ratnim zločinima, niti u sudske procese, pošto sve aktivnosti iz Rezolucije 1244, koje su vezane za vladavinu zakona, sada vodi Euleks”, rekao je juče Salgado.


On je istakao da je UNMIK “informacije koje je imao o tim optužbama predao Euleksu”.

Salgado nije želeo da komentariše izjavu bivšeg šefa policije UNMIK-a Stjua Keloka da je nekadašnji šef UNMIK-a Bernar Kušner redovno izveštavan i da je morao da zna da postoji organizovani kriminal na Kosovu.

“- To je mišljenje gospodina Keloka, nemam komentar” - rekao je Salgado i dodao da ne može da zna “u kolikoj meri je Kelok obaveštavao Kušnera" pošto je napustio misiju pre skoro 10 godina”.

Izvor: Blic

U Zagrebu danas sastanak sudija Haškog suda i regiona

Tanjug    | 17. 01. 2011. - 07:48h | Komentara: 1
U Zagrebu će danas u organizaciji Projekta "Pravda i ratni zločini" biti održan sastanak sudija Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji i sudija iz regiona.

Sudije haškog Međunarodnog suda za ratne zločine Fausto Pokar i Karmel Agius pridružiće se sudijama iz regiona da bi razmenili iskustva u suđjenju u predmetima ratnih zločina.

Projekat "Pravda i ratni zločini", koji finansira Evropska unija, vredan je četiri miliona evra. Sprovodi ga Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) u partnerstvu s Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, Međuregionalnim institutom za istraživanje zločina i pravde i terenskim operacijama OEBS-a.
 

Cilj projekta je jačanje kapaciteta pravnih stručnjaka regiona za rešavanje kompleksnih predmeta ratnih zločina. Osim uvodnog dela, sastanak je zatvoren za javnost.

Izvor: Blic