Leva i desna orjentacija nema mnogo veze sa ovom temom.

Oni su svoje generale bodrili i štitili, mi smo sve svoje prodali na doboš.

Ako i dalje imaš jednog odbronika gradske opštine Vračar koji sa Šiptarima ispija piće i slavi njihove o"oslobodioce novijeg datuma", o čemu mi onda pričamo?

Hajde neka to uradi neko iz Zagreba, Ljubljane, Čakovca.....

Nismo dobri čak ni za Templare/Masone i njima slične, jer osnov da udješ u red je da poštuješ svoju naciju i veru.

Obrni okreni, nikome ne odgovaramo a sebi smo najgrdji.

Taj jedan odbornik je nista u odnosu na ono koliko Srba po Pristini, Prizrenu, Peci ugovaraju razne poslove dilove...i sve to se zna...i sve je to drzava Srbija dozvolila...i tako ce i ostati.
Svako ko je ijednom prosao granicu na Merdaru, Brnjaku ili koju god zelite shvatice o cemu pricam.
Vise je Haradinaj vratio Srba dole nego sto su sve vlasti Srbije zajedno.

Beta pre 28 minuta

BEOGRAD, 1. decembra 2012. (Beta) - Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je da je Tribunal u Hagu svojim presudama zapravo "obavestio Srbiju da je izgubila ratove devedesetih" godina i ukazao da bi bilo bolje da je postojalo dovoljno snage i samosvesti i da je Srbija sama sudila onima koji su počinili ratne zločine.

U intervjuu za subotnje izdanje "Politike", Vukčević je podsetio da političari na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije 1990-ih godina nisu omogućili sudske procese protiv ratnih zločinaca, te je formiranje Tribunala UN u Hagu bila očekivana reakcija medjunarodne zajednice na to.

Upitan da li je Srbija zatajila kada je reč o njenim žrtvama, uz konstatacioju da su pravdu izbegli Naser Orić, Fatmir Limaj, Ejup Ganić, Ante Gotovina, a sada i Ramuš Hradinaj, Vukčević je odgovorio da procesi protiv njih postoje i vodiće se dok se ne dokaže istina o njihovoj odgovornosti.

Govoreći o istrazi o trgovini organima Srba tokom rata za Kosovo, Vukčević navodi da su medjunarodnom timu koji radi na tome dostupni dokazi, ali i ukazuje da na dalju sudbinu tog predmeta Srbija nema uticaja.

"Ne možemo proizvoditi zakone i onda ih krišiti zbog nepravde na drugim mestima. Moramo hladne glave misliti na budućnost", rekao je Vukčević.

(Beta, 01.12.2012)

Gospodin Vukčević je pica sa dva lica. Prvo , tačno je da treba da shvatimo da smo rat izgubili i da se sudi baš nama svim Srbima i da niko nema da nas zaštiti od Zapada. Drugo,  da smo primorani da živimo u komšiluku i sa istim državama koje su nas porazili u ratu. Treće, Vukčević sad opet dezavuiše narod nekim procesima koji se vode u Srbiji. Ako Haradinaj bude premijer, a Gotovina predsednik, hoćeli ih Vukčević uhapsiti, kada dođu u zvaničnu posetu Srbiji. Vukčeviću što to nisi rekao kada si otvarao flaču vina u čast hapšenja Mladića. Bedo jedna, raduješ se tuđoj nesreći.

Bitno je da je uhapsio Karadžića i Mladića. Za ostalo ga realno zaboli neka stvar. On je svoj zadatak ispunio.

Да ли смо после левичарске ДС-овске жуте коалиције добили коалицију која се мало померила у десно ?
Јесмо.
Да ли је то европски тренд такође ? Јесте.
Да ли има шансе да се Србија опет врати у загрљај левичарима из ДС ? Не.
Дакле јасно је да ће следећа влада бити позиционирана још више у десно и да ће хашки лоби одговарати за издају.

п.с. скоро 10 процената гласова ултранационалиста је остало испод цензуса, због српске неслоге, али тај потенцијал ће само расти.
Дакле националисти су на власти једним делом(радикалски репови унутар СНС-а), једним делом су опозиција (ДСС), и ових 10 % испод цензуса(СРС+СРС).

Ко брани част левичара ? Слобин СПС, који је ратовао против шиптара и балија ? Веселе деведесете ?

субота, 01. дец 2012, 12:50 -> 12:58
Москва: Скандалозно суђење Харадинају

Процес који је вођен у Хашком трибуналу против Рамуша Харадинаја био је скандалозан, саопштило руско министарство спољних послова. Москва ће тражити прекид рада Трибунала.

Руско министарство спољних послова осудило је одлуку Хашког трибунала да ослободи Рамуша Харадинаја и процес против њега у том суду означило као скандалозан.


Званична Москва је најавила да ће затражити прекид рада Хашког трибунала, у складу са раније усвојеном резулуцијом Савета безбедности УН.

Процес против Харадинаја је вођен у скандалозним околностима, наводи се у саопштењу руског Министарства иностраних послова, уз напомену да су "први пут у историји међународног правосуђа сведоци на том суђењу подвргавани отвореном притиску и застрашивању, а често су и физички елиминисани".

У саопштењу се наводи да се све то обављало у атмосфери потпуног безакоња и попустљивости међународних представника на Косову.

Руска Федерација је више пута указивала Савету безбедности УН на недопустиву ситуацију у вези са тим и другим процесима у Хашком трибуналу и захтевала одлучну акцију да би се изразила одговорност за погибију људи и осигурала ефикаснија заштита сведока на Косову.

Нажалост, ти апели су блокирани, под изговором да нису сврсисходни и да представљају мешање у тобоже објективан рад трибунала у Хагу, истиче руско министарство.

У саопштењу Руског министарства спољних послова се указује и да је ослобађајућа пресуда Харадинају у Хашком трибуналу, заједно са недавним ослобађењем двојице хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача, "још један доказ двоструких аршина у раду тог суда, када се не кажњавају лица опутужена за преступе против човечности и ратне злочине."

Руско министарство изражава незадовољство радом Хашког трибунала, уз напомену да "утврђени рок за рад тог органа истиче и да је Русија одлучна у намери да се даља активност Трибунала окончна у року који је утврђен резолуцијом 1966 усвојеном у Савету безбедности 2010. године.

i to ga pustise taman kad je proslava 100-godisnjice oslobodjenja albanije.

ja se divim i albancima i hrvatima. svaka cast za svu borbu oslobadjanja..

a da ne zaboravimo srbe i ovaj dan:

Харадинајева слобода и недићевска Србија
      
Младен Ђорђевић      
четвртак, 29. новембар 2012.
После неочекиваног пуштања хрватских генерала, из Хага је стигао нови шамар измрцвареној и пониженој Србији, и нов и страшан садистички ударац целом српском народу. Трибунал у Хагу ослободио је по други пут Рамуша Харадинаја и двојицу његових сарадника, оптужених за злочине у логору ОВК у Јабланици, и наложио да се они одмах пусте на слободу. Српске жртве су тако поново проглашене безвредним, а њихови крвници су добили судску потврду своје невиности. Рат који су водили против Срба и Србије проглашен је праведним и ослободилачким, уз образложење суда да ни у поновљеном процесу није доказано да је Харадинај одговоран за злочине у Јабланици, пошто су неки сведоци били „недоследни и непоуздани“.


Првобитном оптужницом из 2005. Харадинај, Идриз Балај и Лахи Брахимај су оптужени због злочина против човечности и кршења закона и обичаја ратовања, односно за више десетина убистава, мучења,  окрутних поступања и силовања извршених у периоду март–септембар 1998. Сви су били оптужени по основу личне одговорности, не по основу командне, али је тада донета ослобађајућа пресуда за Харадинаја, пошто је већи број сведока-инсајдера, некадашњих припадника ОВК, одбио да сведочи из страха за своју безбедност. Ућуткивање и елиминација сведока били су за Харадинаја од пресудне важности, а до почетка другог суђења је убијено 19 сведока његових злочина, о чему је недавно говорио и Владимир Вукчевић, српски тужилац за ратне злочине. Он је је оптужио Хашки трибунал да је „добрим делом одговоран“ за смрт  тих сведока због неспособности чиновника из Хага, који су “аљкаво радили свој посао”, и објаснио да је Харадинај користио методе мафије, од упозорења до убиства. То је допринело да се велики број преживелих сведока повуче у страху за сопствену безбедност, али је у данашњој изјави Фонда за хуманитарно право наведено да је прва ослобађаућа пресуда донета и због некредибилнх сведока и неверодостојних докумената, укључујући и сведоке из МУП-а Србије као и документа које је Србија доставила Хагу, што отвара и питање одгорности и надлежних органа Србије за ову пресуду.[1]

Једном ће се можда и знати колика је одговорност државе Србије и српског тужилаштва, који би ипак тешко, и да су на овом случају радили пуном снагом, могли да промене ову пресуду, поред толико моћника и новца који стоје иза вођа косовских Албанаца. Харадинајеву одбрану је водила адвокатска канцеларија супруге Тонија Блера, што показује да милиони дати на праву адресу имају великог ефекта, а да су актери агресије на СРЈ из 1999. остали добро повезани, и да су овом пресудом желели да заврше и оправдају агресију из 1999, а Србе и судски прогласе виновницима трагедије у бившој СФРЈ.

Ослобађајућа пресуда генералима и Харадинају потпуно је оголила сврху Трибунала у Хагу, који је сада јасно показао да је установљен да би озаконио српску кривицу у ратовима из 90-их а Србе ставио у статус нације-парије. И хашки суд и велики део тзв. међунардне заједнице открили су своје право лице, које више ништа не може да сакрије, а и овом пресудом Србији је јасно поручено да своју намењену судбину ништа не може да промени. С обзиром на то, несхватљива су реаговања из Србије, која као да потврђују да је и нова влада, као и претходна, потпуно помирена са статусом губитника, а да јој је једини циљ да вољу победника спроведе са што мање штете и отпора, а анестезираном народу мазохизам представи као једини начин опстанка у садистичком међународном поретку.

На тој линији је трагикомична изјава шефа српске дипломатије Ивана Мркића, који је, уочи изрицања пресуде Харадинају, у разговору са генералним секретаром УН Бан Кимуном рекао да би Србија, ако се понови још једна пресуда као што је била она изречена хрватским генералима, „стварно требало да се запита да ли је претеривала у сарадњи са Трибуналом“. Председник Томислав Николић је издао још једно немушто саопштење, док је премијер Ивица Дачић најавио да ће Србија, упркос ослобађајућој пресуди, наставити преговоре са Приштином, јер је то, како је рекао у њеном интересу – иако ће за столом имати не Хашима Тачија, већ управо Рамуша Харадинаја.

Пресуда Харадинају затворила је тако не само питање објективности Хашког трибунала и тзв. међународне заједнице, већ је и затворила круг који је Србија прошла од 5. октобра до данас. Круг који је почео неоснованим надама у европску будућност, завршен је тријумфом недићевске филозофије и пузањем и улагивањем најгорим непријатељима Србије, од САД до Албанаца, којима је чак истолерисано и нацоналистичко оргијање поводом Дана заставе и у самој Србији. Недић је за своју колаборацију могао бар дати озбиљан разлог, и она је у тренуцима окупације и почетка геноцида била бар донекле разумљива. Зато грађани Србије од ове власти после свега заслужују бар објашњење – зашто се као једини одговор на брутална понижења и отворено непријатељство нуди сарадња и останак на путу Нове Европе. Да ли смо поново толико егзистенцијално угрожени да нам се политика Милана Недића указује као једини логичан избор, или је српски народ и његове вође толико захватила патологија да више никаква објашњења не помажу, а лека за болест нема?

Gambi postavio si izvanredan tekst, moram te pohvaliti jer si konačno shvatio da je Nedić bio izdajnik srpskog naroda.
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

Ratni zločini | subota 1.12.2012 | 17:24
AFP: Zimska rasprodaja u Tribunalu
Izvor: Tanjug

Pariz -- Nakon nedavnih oslobađajućih presuda Anti Gotovini i Ramušu Haradinaju, Haški tribunal se našao na meti kritika bez presedana, ocenjuje AFP.


 
Oslobađanje Gotovine i Markača (Foto: Beta/AP)

Frans pres piše da kritike stižu čak i iz samog suda koji je, prema mišljenju nekih, pretrpeo nepopravljivu štetu.

Francuska agencija primećuje da za skoro 20 godina rada, Tribunal nije osudio nijednog visokog hrvatskog, kosovskog ili bošnjačkog vojnog ili političkog lidera za zločine nad Srbima, dok su brojni Srbi u zatvoru zbog svojih zločina.

Pored uobičajenih optužbi da je antisrpski, ovaj ad hok tribunal sada optužuju i neke od njegovih sudija za presude koje "protivreče svakom osećaju za pravdu".

 Dok su, kako navodi AFP, mnogi očekivali oslobađanje bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja jer su slučaj pratile tvrdnje da sud nije uspeo da zaštiti svedoke, prethodno oslobađanje generala Ante Gotovine, prvobitno osuđenog na 24 godine, bilo je veliko iznenađenje.

 Jedan novinar sa Balkana koji je pratio rad Tribunala kaže da se zbog ova dva slučaja stiče "utisak da je u tribunalu zimska rasprodaja" dodavši da je on "uvek branio Tribunal od optužbi da je politički sud, ali da je sada prvi put ostao bez argumentata".

 Podsećajući da je za oslobađajuću presudu Gotovini glasalo troje od pet sudija žalbenog veća, AFP navodi da je jedan od dvojice sudije koji su izneli izdvojeno mišljenje, sudija Fausto Pokar rekao da je odlučio da se ne složi sa "rezonovanjem i bilo kojim zaključkom većine" zbog "velikog broja grešaka i pogrešnih konstrukcija" prilikom donošenja odluke o presudi i da su argumenti nekih kolega "jednostavno groteskni".

 Frederik Svinen, specijalni savetnik glavnog tužioca Serža Bramerca, opisao je sudijski jezik kao "neubičajen" rekavši za AFP da je posle presude "bilo više kritika nego obično".

 Čak je, kako navodi agencija, i glavni haški tužilac Serž Bramerc preduzeo neuobičajen korak izdavši saopštenje u kojem izražava "razočaranje" presudom.

Haradinaj, Balaj i Brahimaj (Foto: Beta/AP)


Neki tvrde da je tribunal bio pod uticajem američkih vojnih i vojno-pravnih eksperata koji nisu želeli da se postavi pravni presedan za ono što jeste ili nije prihvatljiva margina greške za artiljerijsku vatru u civilnom okruženju.

 Pitanje da li je narušena reputacija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je kompleksno, kaže stručnjak za Balkan Marijan Dukas-Rožije sa Instituta Klingendal u Hagu.

 "Kompleksno je zato što kad je Tribunal osnovao Savet bezbednosti UN 1993. bilo je previše ciljeva koje je trebalo da ostvari", rekla je ona za AFP.

 Tribunal je imao pravni cilj, ali je takođe trebalo da se bavi i političkim ciljevima, kao što su sprečavanje sukoba i nastavak pomirenja na Balkanu, dodaje ona.

 Međutim, poslednje dve oslobađajuće presude će malo pomoći pomirenju na Balkanu.

 "Mislim da su se sudije usudile, u teškim okolnostima, da se drže ekstremno strogih standarda dokazivanja", rekao je Vilem van Genugten, međunarodni profesor prava na holandskom Tilburg univerzitetu.

 "Ali za nekoliko godina će udžbenici istorije govoriti da je Tribunal doneo neke kontroverzne odluke i to neće popraviti bilans suda kada se bude iznosila konačna ocena o njemu", dodao je on.