Србија одлучна да оконча сарадњу с Хашким трибуналом



БЕОГРАД, 22. јула (Тањуг) - Хапшење бившег лидера босанских Срба Радована Караџића још једном је јасно показало да Србија одлучно испуњава све обавезе у сарадњи с Хашким трибуналом, оценили су данас званичници и аналитичари у Београду.

По први пут, са њима су у тој оцени потпуно сагласни званичници ЕУ, генерални секретар УН Бан Ки Мун и представници власти водећих западних земаља, укључујући и званични Вашингтон.

Према оценама званичника у Бриселу и Стразбуру, хапшење Караџића представља "прекретницу у историји односа између Србије и ЕУ" и убрзава пут њене интеграције у заједницу европских земаља.

Пред почетак састанка Савета министара ЕУ, српски шеф дипломатије Вук Јеремић је поновио како је хапшењем Караџића Србија доказала да је "веома озбиљна" у погледу своје европске будућности.

Србија је протеклих 15 година била под великим притиском и, често неправедним, оптужбама да недовољно сарађује са Хашким трибуналом и то управо зато што није успевала да оконча потеру за најтраженијим хапшким бегунцима Караџићем и командантом Војске РС генералом Ратком Младићем. Власти у Београду стално су истицале да је сарадња с Хашким трибуналом "конструктивна и успешна" јер су низом мера подстицале добровољну предају, интензивно трагале за бегунцима и отвориле државне и војне архиве истражитељима хашког тужилаштва.

То су доказале и месец дана пре хапшења Караџића, када су њене полицијске и снаге безнедности ухапсиле босанског Србина Стојана Жупљанина који је 21. јуна пребачен у затвор Шевенинген.

Од 46 оптужених, које је имала обавезу да преда Хашком трибуналу, Србија је досад изручила 44, укључујући и Караџића.

У бекству се још налазе бивши командант Војске РС генерал Ратко Младић и председника Републике Српске Крајине Горан Хаџић.

Према речима директора владине канцеларије за сарадњу с Хашким трибуналом Душана Игњатовића, после Караџићевог хапшења је "сасвим извесно" да ће се и они наћи у хашком затвору.

Од пролећа 1996. године, када је бивша СР Југославија прихватила сарадњу са овим судом, надлежним органима Србије добровољно се предало 27 оптужених, а 16 је ухапшено укључујући и Караџића.

Четири бегунца ухапшена су у иностранству, док је бивши српски министар полиције Влајко Стојковић извршио самоубиство.

Сарадња са "ад хоц" трибуналом који је формиран на основу одлуке Савета безбедности УН 1993. практично је заживела три године касније пошто су се лидери Србије, Хрватске и БиХ на то обавезали Споразумом у Дејтону новембра 1995. којим је окончан рат на простору бивше СФРЈ. Први ухапшени на подручју Србије био је припадник 10. диверзантског одреда Војске РС, Хрват Дражен Ердемовић који је оптужен за ликвидацију муслиманских заробљеника у Пилици код Сребренице.

Ердемовић је ухапшен у време владавине бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића 2. марта 1996. у Бечеју (Војводина) и за његово изручење није било сметњи пошто је држављанин БиХ.

Тадашњи Устав је забрањивао изручење оптужених, па је то на почетку сарадње био главни камен спотицања, због чега су власти у Београду биле под сталним оптужбама и притисцима.

После смене власти, савезна влада је 23. јуна 2001. већином гласова министара ДОС-а, усвојила Уредбу којом је ова препрека отклоњена.

Уредба је, међутим, укинута као неуставна, због чега је процес сарадње и даље био успорен, све док коначно није регулисан Законом усвојеним 12. априла 2002.

Две седмице касније формиран је и Национални савет за сарадњу са хаским трибуналом чиме је почело решавање конкретних проблема и створени услови за испуњавање свих преузетих обавеза.

Усвајање Закона о правима хашких оптуженика 30. марта 2004. године и чињеница да су за информације које би могле помоћи хапшењу хашких бегунаца расписане високе новчане награде, допринело је томе да се њих 12 добровољно преда током наредне године.

Други велики талас предаја уследио је 2005. године, тако да се у Хагу нашао готово цео политички, војни и полицијски врх Србије, РС и РСК као и сви Срби оптужени као непосредни починиоци злочина.

Највећи број оптуженика је ухапшен или се добровољно предао у време владе лидера ДШ-а Војсилава Коштунице, а све време сарадња с Хашким трибуналом одвијала се уз негодовања дела опозиције и домаће јавности који су овај суд доживљавали као политички и антисрпски.

Томе је донекле допринео и сам Трибунал који није подигао оптужнице против ратних лидера Муслимана, Хрвата и Албанаца; некима које је оптужио изрицао је непримерено мале казне, а друге, који су учествовали у масовном убијању и егзодусу Срба, ослободио сваке одговорности.

Тако су ослобађање бившег команданата муслиманске војске Насера Орића и једног од вођа албанске ОВК на Косову и Метохији Рамуша Харадинаја, грађани Србије доживели као велику увреду и неправду, а званицнцици и правни стручњаци оценили "скандалозном".

О неуједначености оптужница и пресуда хашког трибунала сведочи и сама статистика тог Суда, према којој од 161 особе, колико је укупно оптужено, огромну већину чине Срби, а од 947 година затвора колико је досад изречено, 45 Срба је добило 718 година робије.

Упркос томе, према известају Националног савета, који је објављен крајем маја, Србија је остварила велики напредак не само када је реч о изручењу оптужзених, него и другим видовима сарадње с Тибуналом.

Од 1.671 захтев за достављање документације у потпуности је одговорено на више од 95 одсто, а од 18 захтева у поступку, на 15 је одговорено делимично.

Од марта 2006. године Србија је дозволила 20 приступа представника Тужилаштва државним архивама, укључујући Министарство одбране, Безбедносно-информативну агенцији и МУП -а Србије.

На захтев трибунала више од 400 сведока ослобођено је чувања државне и војне тајне ради сведочења пред судским већем у Хагу. Државни органи Србије пружили су заштиту свим сведоцима када је то захтевано и "беспрекорно" поштовали услове под којима су окривљени пуштени на привремену слободу до почетка суђења.

Problem,uopste srpski, je to brojanje i eritrocita , ali i adresa gde si prijavljena da zivish.

Naime ako si iz Rakovice onda si patriota, ako si iz kruga dvojke onda si izdajnik,
a to su i jedine dve lokacije na teritoriji Srbije koje ti oznacavaju i definishu etnicku ( ali
eticku) pripadnost.

Kako smesh da piskarash na forumu a da si iz Sandzaka,Male Krne ili Stokholma,Frankfurta

Tvoje misljenje ne znachi nista ovim demokratsko orjentisanim Srbima. Oni drugi me i ne zanimaju.

A kako se zove progon Srba sa prostora federacije?

Kakvo se to okupljanje na Trgu Republike  u 17h sprema ?
Jeli to istina ???

Idi malo vani , prestala je kiša !

Лајчак:Хапшење Караџића позитивно за БиХ и регион


САРАЈЕВО, 22. јула (Тањуг) - Високи представник међунароне заједнице у Босни и Херцеговини Мирослав Лајчак поздравио је данас хапшење хашког бегунца Радована Караџића, оценивши да је та вест "веома позитивна за БиХ и за целу регију".

Хапшење Караџића "доказује да нико није изван домашаја правде" и да "нико није недодирљив",истакао је Лајчак у писаној изјави.

"Иако су још два бегунца, Ратко Младић и Горан Хаџић на слободи, јасно је да је ово почетак краја најкритичнијег поглавља у савременој историје БиХ", рекао је Лајчак.

Он је нагласио да, иако је правда у случају Караџића закаснила, ипак није ускраћена.

Високи представник је описао је Караџићево хапшење као "питање интегритета владавине закона" и нагласио како ће то дати нови подстицај дуготрајним процесима послератног опоравка и европских интеграција у целој регији.

"Званичници Европске уније већ су најавили да ће хапшење Караџића имати позитивне ефекте на целу регију у вези са процесима интеграција у ЕУ", рекао је Лајчак и закључио да ће хапшење Караџића помоћи грађанима БиХ да се окрену од прошлости ка будућности и фокусирају на изазове са којима се суочавају данас.

Pa nece,jer smo vec izgubili pet godina...

Да ли ми уопште имамо право да изручујемо стране држављане? Или би прво требало да их депортујемо тамо одакле су?
Да ли овим поступком кршимо правне одредбе?

Регион поздравио хапшење Караџића


БЕОГРАД, 22. јула 2008. (Бета) - Све земље у окружењу поздравиле су синоћње хапшење Радована Караџића уз најчешћу оцену да то показује европски капацитет нове владе Србије и европску переспективу целог региона.

Највише реаговања, одмах по емитовању вести о хапшењу Караџића, стигле су из БиХ, у којој је некадашњи лидер босанских Срба живео и политички деловао све до бекства. Караџић је оптужен пред Хашким трибуналом за геноцид у БиХ.

"Ово је велики дан за БиХ и велики дан за правду", казао је агенцији Бета члан Председништва БиХ Жељко Комшић.

Председавајући Већа министара БиХ Никола Шпирић оценио је да хапшење Караџића "потврђује европску будућност и перспективу региона".

"Хапшење Караџића не сме значити напуштање или пак негацију Дејтонског мировног споразума, већ његову све чвршћу реализацију", рекао је Шпирић и позвао све институције власти у БиХ да раде у складу са Уставом и законима.

Председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић изјавио је да је хапшење Караџића "барем нека сатисфакција за породице жртава".

"Цела међународна заједница има обавезу да избрише последице геноцида у БиХ, а не само да ухапси Караџића и Младића", рекао је Силајџић.

Премијер Републике Српске (РС) Милорад Додик оценио је данас да ће хапшење Радована Караџића растеретити РС, односно да ће престати притисци који су годинама у вези с његовим хапшењем вршени на власти тог ентитета БиХ.

Додик је новинарима рекао да је Србија "на добар начин" испунила своју обавезу према Хашком трибуналу, отварајући себи врата према европским интеграцијама, што и треба да јој буде примарни циљ.

Црногорски премијер Мило Ђукановић поздравио је данас хапшење бившег лидера босанских Срба Радована Карадзића оцењујући да ће то бити корисно за Србију и за цели регион.

"Веома је добро што је Карадзић ухапшен из два разлога. Верујем да се на овај начин прави значајан корак да би се доследно утврдила одговорност за евентуане почињене ратне злочине, а самим тим обнову пољуљаног поверења. Други разлог је што хапшење Карадзића представаља убедљиву поруку нашим европским партнерима да је Влада у Београду спремна на сарадању са Хашким судом", казао је Ђукановић новинарима у Подгорици.

Председник Хрватске Стјепан Месић рекао је данас за Хрватски радио да је хапшење најтраженијег хашког бегунца Радована Караџића велики искорак за актуелну власт у Србији.

Месић је казао да ће Хашки трибунал утврдити све оно што је Караџић чинио и све оно за шта је крив. Хрватски председник је додао да су очито многи знали да се Караџић крије у Београду, оценивши да је имао помагаче у скривању. Месић је додао да је тако "настрадао и Карађорђе".

Потпредседница Владе Хрватске Јадранка Косор изјавила је данас да је хапшење некадасњег вође босанских Срба Радована Караџића "одлична вест" и да показује одлучност нове Владе Србије да сарађује са Хашким трибуналом, али и да настави пут ка Европској унији.

Словеначки посланик у Европском парламенту и известилац за Србију Јелко Кацин поздравио је хапшење Караџића и честитао на томе српским властима и снагама безбедности.

"Хапшење једног од најтраженијих ратних злочинаца на подручју бивше Југославије још један је доказ да је Србија у стању да пронађе и ухвати све ратне злочинце", наводи се у саопштењу Кациновог кабинета.

Словеначки премијер Јанез Јанша такође је поздравио је данас хапшење Караџића, наводећи да је реч о важном кораку у затварању трагичног периода блиске историје западног Балкана.

"Дуго очекивано хапшење, којем мора следити праведно суђење у Хагу, важан је корак у затварању трагичног периода блиске историје западног Балкана", саопштио је Јанша.