Hakerski napad na sajt Ministarstva :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Nepoznate osobe juče srušile sajtove Ministarstva poljoprivrede i Srpske pravoslavne crkve

Slaba zaštita olakšala sabotažu

Beograd - Internet prezentacije Ministarstva poljoprivrede Srbije i Srpske pravoslavne crkve bile su juče predmet napada nepoznatih osoba koje su onemogućile njihov rad. Na sajtu Ministarstva zvanične informacije zamenjene su natpisom "Kosovo Republika", slikom zastave Kosova i podacima o Kosovu i zemljama koje su priznale njegovu nezavisnost. Uz to objavljene su i fotografije Fatmira Sejdiua, Hašima Tačija, predsednika SAD Džordža Buša, kao i zajednička fotografija Tačija i Kondolize Rajs.
Napadači su postavili i linkove međunarodnih institucija i Zavoda za statistiku Kosova. S druge strane, na sajt SPC izvršena je druga vrsta napada jer je server sajta dobijao veliki broj upita za čitanje podataka što je onemogućilo njegov rad. U Ministarstvu poljoprivrede juče nisu želeli posebno da komentarišu slučaj. Za naš list kažu da sajt nije pretrpeo štetu tako da je brzo podignut. Međutim, tim koji održava sajt SPC navodi da se već sedam dana bori s napadima od kojih je poslednji počeo u nedelju uveče i trajao je i u toku jučerašnjeg dana (sajt nije osposobljen).

Obaranje sajtova postalo je gotovo svakodnevna pojava u svetu. Napad poput onog na sajt Ministarstva jedan je od najblažih jer ne prouzrokuje direktnu štetu instituciji. U krugovima koji prate tzv. sajber kriminal najčešće se smatra da su za takve napade odgovorne mlađe osobe za koje je stvar prestiža da dokažu da mogu da obore sajt kompanije ili državne institucije i to ne rade da bi ostvarile korist. Mnogo ozbiljniji su napadi slični napadu na sajt SPC koji zbog političkog ili nekog drugog razloga za cilj imaju da spreče njegovo funkcionisanje. Najopasniji su napadi na sajtove banaka ili drugih institucija koje obavljaju finansijske transakcije preko interneta ili čuvaju lične podatke velikog broja građana. Predsednik Udruženja internet provajdera Vojislav Rodić kaže za Danas da obaranje sajtova i pokušaji da se to spreči predstavlja večitu trku lopova i žandarma jer se redovno izmišljaju novi načini za napad, kao i za preventivu.

- Za napadača je dovoljno da operativni sistem na serveru nije redovno unapređivan zbog čega se pojave propusti koji su tada javni i može da se uđe na sajt. Druga mogućnost jeste da napadač dođe do pristupne šifre ubacivanjem dejta loger virusa koji pamti sve šifre koje ukucavate i šalje ih svom "gazdi". Tako se, recimo, dolazi do brojeva kreditnih kartica klijenata. Ako administrator ne ažurira sistem redovno, pojaviće se propust u sistemu i ukoliko ne saznate da je objavljena "zakrpa" za eliminisanje propusta onda ste napadaču "na izvol’te" - naglašava Rodić.
On ističe da napadi na sajtove postoje u svakom trenutku samo što se nikada ne sazna za one koji su bili neuspešni. Rodić podseća da napad na korisnika počinje istog trenutka kada se priključi na internet. Tada biva "bombardovan" upitima raznih robotizovanih programa koji zapravo traže slabu tačku. Ukoliko otkriju da korisnik ima stari operativni sistem sa već dobro poznatim propustom, ući će u kompjuter kao od šale, kaže Rodić.
U julu su meta napada sa postavljanjem oznaka nezavisne države Kosovo bili i sajtovi Vlade i Skupštine Crne Gore, Montenegro erlajnsa, lista Vijesti i nekoliko manjih preduzeća, a u Srbiji i jedan sajt koji se bavi muzikom. Odgovornost za napade u Crnoj Gori preuzele su grupe s Kosova, a izbor sajtova pokazuje da nije bilo planske akcije već su tražili one sa slabom zaštitom. U MUP Srbije smatraju da je uzrok upada na sajt Ministarstva upravo loša zaštita. Međutim, neizvesno je da li će napadači ikada biti otkriveni. Rodić kaže da napadači koriste alate za skrivanje tako da se teško vidi odakle je napad zaista došao.
- Najčešće napad ne dolazi sa stvarne adrese već ide kroz tuđi proksi server i mislite da je napad došao iz Rusije ili Kine, a zapravo je došao iz Albanije - ističe Rodić.
Kada je reč o šteti koju napad može da pričini Rodić naglašava da napadač može da obriše samo ono što se nalazi na veb serveru i da se na sajtove uglavnom stavljaju kopije podataka dok se unutrašnji informacioni sistem institucije ili kompanije štiti fajer vol softverom. Ipak, dešava se i da napadač toliko uništi softver na serveru da mora da se pravi ispočetka što obično predstavlja bar dan posla.
Informacije koje su dostupne o napadu na sajt SPC ukazuju da je reč o jednom od najtežih napada koji može da zadesi server. Reč je o tzv. DDOS napadu za koji je potreban veliki broj računara. Napadač veliki broj računara obezbeđuje tako što zarazi tuđe kompjutere virusima, kojima kada se steknu uslovi za napad šalje potrebnu komandu. Potom ti računari šalju veliki broj upita ka meti i stvaraju neverovatno veliki saobraćaj čime sajt postaje nedostupan pravim korisnicima, zagušuje se server i najčešće je administrator prinuđen da ga privremeno ugasi. Učešće velikog broja računara u napadu onemogućuje da se otkrije ko je napadač, a ko običan posetilac sajta jer šalju legitimne informacije i teško ih je razlikovati.
Tužilac za visokotehnološki kriminal Lidija Komlen-Nikolić kaže za Danas da Srbija, kada utvrdi odakle potiču napadi, može da dostavi podatke zakonodavstvu države odakle su potencijalni izvršioci. Ona ističe da se, nažalost, ta vrsta kriminala tretira kao "krajnje benigno krivično delo". Komlen-Nikolić podseća da je, recimo, za napad koji je zadesio sajt SPC, u Srbiji zaprećena kazna do godinu dana zatvora. Jedan od razloga je i to što napadači ne naprave veću štetu već, kao u slučaju Ministarstva poljoprivrede, na sajtu ostave određenu poruku.
- Kosovske grupe se pojavljuju u poslednjih nekoliko godina, ali postoje i srpske grupe koje obaraju sajtove u inostranstvu. Druge države nisu pokretale inicijative protiv naših građana i mi takođe treba da razmotrimo da li ćemo tražiti nešto protiv onih koji su napali sajtove Ministarstva i SPC jer još čekamo podatke. Ljudi koji se time bave to i ne kriju preterano. Čak se hvale i vode statistiku koje su sve sajtove napali - kaže Komlen-Nikolić.

Nema jedinstvenog sistema

Novinari su juče za sva pitanja upućivani na Upravu za zajedničke poslove, ali tamo kažu da su i ministarstva odgovorna za sopstvene prezentacije. U Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo juče su rekli da ne postoji jedinstveni sistem zaštite i obezbeđenja sajtova državnih institucija. Oni poručuju da će zaštita biti jedan od prioriteta u narednom periodu i da uputstvo Ratela o nadzoru u oblasti interneta, koje je podiglo puno bure u javnosti, može da posluži u otkrivanju počinilaca.

Ratovi hakera

Jedan od motiva napadača najčešće je samo želja da se o tome izveštava u medijima. Oni napadaju server i bez znanja koji sajt opslužuje. Drugi je i poziv na "dvoboj" sa ljudima koji se bave istom delatnošću u zemlji čiji su sajtovi oboreni. Tako dolazi do sajber ratova, a među poznatijima su oni iz 1999. između Srbije, Albanije i SAD, kao i prošle godine između Rusije i Estonije.

Ivan Radak

Izvor: Danas