Mi smo na izdisaju jos od 1389 .10000000 smo i mi sami mislili da smo gotovi.Pa evo jos imamo granice.
Ne moze nam niko nista jaci smo od sudbineeee .

Ти изгледа жешће не капираш пропаганду. Кажеш све је то ок ал нико теби не брани да урадиш нешто Па пропаганда не брани, пропаганда усмерава и пропагира одређене ствари и услед тога неке дуге ствари остају запостављене. Да је то тако лако радити нешто друго упркос пропаганди онда пропаганда не би била делотворна и не би се користила више.

A ti bas trazis razlog da okrivis iskljucivo drugog? Ja te lijepo pitam, gdje su roditelji u cijeloj toj prici? Jesu li i oni zrtva propagande pa su zaboravili svoju tradiciju? Oni prvi trebaju da uce svoju djecu i oni su prvi uticaj u njihovim zivotima. Ili ces da mi kazes da je to sve nebitno i da je propaganda ta koja nas vuce gdje njoj odgovara? 

Sto mislis da drugi trebaju da njeguju tradiciju, a ti ces jednostavno da odes na koncert tamburasa, folklor i da uzivas dok se ostali trude da ocuvaju od zaborava obicaje?

Ne postoji treca varijanta ili smo mi svi bosnjani kako tvrdi inziko i ostatak vase politicke elite ili ste vi Srbi.... Jednostavno je nemoguca treca opcija mozda se eto nekad desio nasilan preobracaj bosnjana u Srbe pa su oni to vekovima i vekovima cuvali duboko u sebi i onda su 90-tih videli priliku da oslobode svoje dugo skrivane tajne i pokazu celom svetu koliko su bosnjani velika nacija


nigde ovo nisam rekao a i ovde ne pricam o tome nego o nekim stvarima koje su daleko bitnije i koje u krajnjem slucaju donose i ekonomsku korist u perspektivi...

Amateri nisu diletanti

OPSTANAK amaterizma u Srbiji ozbiljno je doveden u pitanje. Savez amatera Srbije nije dobio očekivana sredstva od Ministarstva kulture. Obaveštenje o ovoj neočekivanoj odluci kasnilo je toliko dugo da su oni pozajmili novac, oko tri miliona dinara, i potrošili ga za pripremu tradicionalnih manifestacija i programa. Od istog ministarstva dobili su nešto više od milion dinara, ali samo za izvođenje tih programa. Priprema nije plaćena, a kad će - ne zna se.
Kulturno-umetnički amaterizam dosad je bio moćan pokret u našoj državi. Postoji više od 700 kulturno-umetničkih društava sa više od 350.000 članova. Samo u Beogradu zastupljen je sa 114 društava i 40.000 članova. U samo jednoj godini, naši amateri pripreme oko 800 pozorišnih predstava, oko 1.800 programa, više od 7.800 folklornih nastupa i stotine izložbi, literarnih, pevačkih i radioničkih programa. Njihovu produkciju prati oko četiri miliona gledalaca.
- Današnji amaterizam nije skup diletanata koji iz hobija upražnjavaju umetnost, već pokret talentovanih ljudi, koji se ozbiljno bave umetničkim radom i iz ljubavi prema tome pokoravaju se visokim estetskim zahtevima pod rukovodstvom profesionalnih dirigenata, koreografa, reditelja - kaže Slobodan Vujović, predsednik kulturno-umetničkih društava Beograda. - Bez kulturno-umetničkih društava i njihovih programa kulturna mapa Srbije bila bi bela. U kulturnoj ponudi amateri učestvuju sa sedamdeset, a profesionalci sa trideset odsto. Samo beogradska KUD izvedu više od dve hiljade programa u zemlji i inostranstvu. Da ne govorimo o tome da je mnogo pozorišnih i filmskih umetnika, operskih pevača, svoje prve korake napravilo upravo u amaterizmu.
Naš sagovornik podseća da je sedamdeset odsto beogradskog glumišta poteklo iz amaterizma, između ostalih Slobodan Ćustić, Gala Videnović, Ivan Bekjarev, Petar Zec, Svetlana Bojković, Milorad Mandić Manda, Predrag Ejdus, Ružica Sokić i drugi. U mnogim, pa i većim gradovima nema profesionalnih pozorišta, ni ansambala, niti orkestara, pa su njihovu ulogu preuzela amaterska društva. Amaterska pozorišta u Valjevu i Smederevskoj Palanci imaju svoj repertoar i osvajaju nagrade na raznim festivalima, a beogradski “Dadov” je iz amaterskog prerastao u profesionalno pozorište.
- Amaterski horovi su na takvom nivou da je izbrisana razlika između onih koji su profesionalci i onih koji se horskim pevanjem bave iz zadovoljstva. “Obilić”, “Lolu”, “Španac”, “Madrigaliste”, “Braću Baruh” vode najistaknutiji dirigenti i muzički pedagozi kao što su Darinka Matić-Marović, Aleksandar Vujić, Dejan Savić... Tokom sankcija, jedino su naša kulturno-umetnička društva imala prohodnost u svetu i tada su bili jedini ambasadori srpske kulture. I sada putuju od Kine do Amerike i predstavljaju našu zemlju i tradiciju. Nije valjda da ćemo toga da se lišimo. Naši profesionalni ansambli niti mogu, niti ih ima toliko da pokriju sve kote gde stižu amateri.
U nekim državama zapadne Evrope u prethodnih pola veka, amaterizam nije negovan kao kod nas. Upravo zbog toga u Belgiji i Holandiji, njihova ministarstva i institucije kulture tragaju za izvorima narodne pesme i igre. Nisu postojala amaterska društva koja bi ih sačuvala.
- Evropa sad pospešuje amaterizam, jer ga nisu imali, a kod nas ga uskoro neće biti. Zaboravljamo da je zahvaljujući ovakvim ansamblima sačuvano kulturno blago - narodna pesma i igra. Na osnovu sećanja starih ljudi na scenu su postavljane izvorne igre. Zahvaljujući raznovrsnosti naših pesama i igara, nema svetskog festivala narodne umetnosti na kom naši amateri nisu na vrhu. Ispred bugarskih, čak i ruskih.

OTRGNUTI OD ULICE
- Kulturno-umetnička društva su sigurno utočište i zaštita mladih od droge i drugih poroka - ističe Vujović. - Bolje je okupljati mlade oko stvaralačkog čina, nego ih kao već izgubljene i prepuštene ulici smeštati u centre za lečenje. Jeftinije je i neprocenjivo korisnije. U Beogradu ima 40.000 mladih koji su otrgnuti od ulice. Oni tri puta nedeljno od osam do jedanaest uveče imaju probe u svojim društvima, dok njihovi drugovi kad se oni vraćaju kućama izlaze na splavove, u diskoteke i kafiće.

BEOGRAD U SRBIJI
- Akcija “Srbija u Srbiji” je dobra ideja, ali ne treba sad da “otkrivamo Ameriku” iz Beograda, već da otkrijemo autentične snage u provinciji - kaže Vujović. - Mi imamo “Srbiju u Srbiji” u KUD, a aktuelna akcija bi mogla da se nazove “Beograd u Srbiji”. Mislim da treba da se okrenemo stvaralaštvu u tim sredinama, da država posveti više pažnje stvaralaštvu u unutrašnjosti. To je prava decentralizacija kulture.


IZvor: vecernje novosti


Vidis kako se neguju Kulturno umetnicka drustva  

Не постоји родитељи деца - деца, и ти родитељи имају родитеље тако да су сви деца, и сви су они учени нечему. Код нас је дискурс настао прављењем Југославије и од тада до дан данас се традиција губи. Како да данас родитељи усмеравају своју децу на српску традицију кад су сви комуњаре? И јесте, рећи ћу ти да нас пропаганда вуче где јој одговара, то је и поента пропаганде. То да ли ћеш ти насести на то је твоје. Ал ево у Србији се то све показало као делотворно и данас има јако мало Срба. Значи не уме свако да се препозна пропаганду, чак је јако мало таквих ако је пропаганда добра.

više naginje ka 500 godina, a ruku na srce ima i više od 500 godina jer to što su oni radili je ožiljak koji će biti tu dok god je Srba i Srbije. Ali ne možeš samo Turke kriviti... Ako hoćeš pročitaj ovo:


A da se mi o Turke ne ogrešismo
 
   ^{U četi mi beše student Mladen Jerinić, sin najboljeg gazde u našem kraju, Marka Jerinića. Došo Mladen iz Beča, dobrovoljno, oće i on da brani Srbiju. Fala mu. Srbija mora da se brani.
   Šta će sa nama biti do posletka? Pitam Mladena, a on me, duša naša, vako zagrli. Očiju mi, školac, u Beču škole učio, al zagrli Milutina. Meni milo, što da krijem, milo mi, zagrli me student, mene, običnog seljaka. Pun je vere i lepote. Srbija je, kaže, izvršila najveću mogucu mobilizaciju koju je ikad jedna zemlja izvršila u svojoj istoriji. I sve on tako, a ja ga gledam, pa mi ga čisto žao. Nekako mi nije za vojnika. Slabačak je i suvonjav, nije, da kažem, neka koska.
   Ništa se ti, Milutine - veli mi Mladen - ne sekiraj. Gavrilo Princip je pucnjem u Sarajevu otvorio vrata novoj istoriji. Nisu u Sarajevu poginuli samo jedan princ i jedna žena, veli, Austrija je tamo pala; videćeš kad ustanu Česi i Slovaci, pa naša braća Slovenci i Hrvati, Slavonci i Dalmatinci i Bosanci. Kad se to digne, ode Austrija bogu na istinu.
   Dobro, Mladene - kažem mu - dobro ako će i Slovenci, i Slavonci, i Dalmatinci, i Bosanci. U redu, ako je tako dogovoreno.
   A Mladen doliva: Austrija ti je, veli, Milutine, njima ko nama što je bila Turska, moraju je rušiti, šta će drugo...
   Vidim da i on veruje u te ustanke. Poverujem i ja. Valjda će svako svoju Tursku da ruši. Obodri me Mladen.
   E pa dobro, idemo dalje.
   Dobismo ti mi bitku na Ceru, osvojismo položaje po Mačvi. Nastupamo u one krajeve iz koji smo bili odstupili.
   Da bog sačuva. U Krivajici - tridesetak žena i dece Švabe povezale i poklale. Tako u Zavlaci i po drugim mestima, na sve strane, po Mačvi i Jadru. Fotografi zalacaju aparatima, slikaju mrtve žene i decu. Treba, kažu, za arhivu državnu i za novine po svetu, da se vidi i zna kaka se zverstva čine nad srpskom nejači.
   Zaustavismo se na jednom đermu. Tu je i jedna baba. Deli vojnicima jabuke.
   Je li, baba - pita Vasilije - jesu li opasne Švabe?
   Nisu sve Švabe opasne, sinko - reći će ona baba - opasan je Švaba koji govori naški.
   Vasilije se trudi da zapodene razgovor sa mnom, zapitkuje: Koji su to ljudi otud što govore ko i mi, Milutine, da l' su to oni Južni Sloveni o kojima nam pričaju oficiri?
   Da je sreće, Vasilije, ti bi meni o našim kućama pričao, ti bi o našim sokacima, o vinogradima, kukuruzima i votnjacima govorio. Onolike naše otave po livadama, onaka naša stoka, a ti mi o Južnim Slovenima. Otkud ja to mogu da znam? Valjda za to ima ljudi razboritiji od mene, ljudi na položajima, valjda se zna ko je zašta nadležan. Sa mnom razgovaraj o oranju i o setvi i o rogatoj stoci. Sve nekako gledam da se sklonim od Vasilija, ali on trapulja za mnom i ljuti se. Sanćim, što mi nastupamo? Da ne nastupamo, ne bismo, kaže, gledali ovu grozotu - pokazuje mi na kuće spaljene, na zgarišta na nekadanje kotare. I na jednu kapiju. Lepa kapija. Zidani stubovi, ali koja joj je vajda od lepote. U kapiji čovek, biće domaćin, ko da je izašao da dočeka goste, vako, lepo obučen starac - visi, obešen, da bog prosti čisto smešan.
   E pa, mi moramo da nastupamo, Vasilije; mi nastupamo kroz svoju zemlju, ne nastupamo kroz tuđu - okrećem ja glavu da ne gledam one jade, čeljad pobijenu i povešanu oko spaljeni kuća. Svud si to mogao videti po Mačvi. A Vasilije me tek dovati za ruku i vako trgne da ga u oči pogledam. Vidiš li ti, Milutine, da ovi ni kalemljeno voće ne poštuju; vidiš li vešaju i o pitome kruške i jabuke. Iskrlještio se Vasilije, gurka me da gledam u dvorišta pored koji prolazimo, ko da je, bože me oprosti, važno da l' vešaju o pitomo il' o divlje drveće.
   Gledaj, Vasilije, preda se, ne osvrći se, lakše će ti biti; ne gledaj okolo, vrdaj malo pogledom, nije bog čoveku dao oči da gleda sve što se može videti - ne znam šta bi drugo da mu kažem, nije meni lakše nego njemu, al računam: ako gledam preda se, manje ću nesreće naše videti.
   Je li, bre, Milutine - povuče me opet Vasilije za rukav i zaustavi, i u oči mi se zagleda - da se mi o Turke ne ogrešismo?
   Ja ga gledam, da nije šenuo - kako mi možemo o Turke, naše stare zlotvore, da se ogrešimo. A on, vako, trlja bradu. Mi smo, kaže, protiv Turaka grdno ratovali al, ruku na srce, vakog jada i srama od nji ne videsmo - pokazuje na jedno detence ubijeno, žensko, zagolićeno, da bog oprosti, na jednoj mu nožici čarapa, debela, od vunena seljačka pletiva, puna krvi, a roj muva zukti oko njega. Dete bazdi, božju ti majku, dete ubili, muve ga napale, a ono zagolićeno i bazdi, ej bazdi. A dete žensko i zagolićeno. A podalje, nema ni desetak koračaja, visi žena - mlada, vitice joj niz grudi, a grudi raskopčane i vidi se da je osramoćena, na jednoj joj se nozi, da prostišs, gaće zadržale, da bog oprosti, a ja se mislim: mora da je ova žena majka one devojčice, sliče jedna drugoj ko jaje jajetu. Pa se mislim: da l' se u ovaj zločin umešaše oni što govore našim jezikom, božiju ti majku?! Vasilije ide za mnom gurka me i opet priupitkuje: Da l' smo se mi o Turke ogrešili?
   Može biti da smo se o Turke ogrešili, Vasilije, al to nije našom namerom. Kako smo mi nekad mogli znati koje nas nesreće čekaju; ko je mogao znati da ćemo i protiv vaki ljudi ratovati, ko je znao da i vaki ljudi ima na belom svetu.}

Slažem se sa Cesaricom, roditelji su debelo zakazali u ovoj zemlji, ali nismo samo njihovom krivicom tu gde jesmo...

O cemu ti pricas, da su na balkanu vjecito zivjeli samo srbi?  


Ovo je tebi lose?

Sto se tice finansijske nepotkovanosti; to je jos jedna u nizu nesposobnosti drzave i o tome i pricam otpocetka; kako ocekujes da neko daje pare za kulturno stvaralastvo kad ne daju za neke mnogo bitnije stvari?
Osim toga, KUD-ovi nisu nikad narocito bili finansirani od strane drzave, tj amaterski nisu, profesionalni jesu. Ako se dosad nisu ugasila sva ta drustva, nece ni sad, to je sigurno  
Sad, to sto vi volite vise da gledate nego da ucestvujete je vas problem, kao sto rekoh.


To prosto nije tacno.
Moji roditelji su bili komunjare, pa su itekako njegovali tradiciju. I nisu oni izdvojeni primjerak, i dan danas se u sarajevu npr zna da su za vrijeme ex yu najbolje zabave bile upravo u KUD-ovima i akademskim kulturnim drustvima. Tako da .. komunizam nije sprecavao njegovanje tradicije, naprotiv.
A cak i da jeste, cak da pretpostavimo da si ti u pravu; poslije devedesetih kod svih naroda ex yu se probudio taj uspavani nacionalizam i cak su se najgore komunjare preobratile na neki nacin. S tim u vezi, logicno je da se u korak s nacionalizmom pojavi i poriv za njegovanjem starih obicaja, jer je to sve usko povezano.
Medjutim, ponavjlam, kljucni problem je taj sto se vecina ljudi danas bori da prezivi (pritom ne mislim iskljucivo na puko prezivljavanje u fazonu daj mi hljeba i vode) nego na prezivljavanje u smislu normalnog zivota. S te strane mogu reci 'svaka cast' propagandi koja nas mudro hrani totalno nebitnim vijestima, a sve s ciljem da ljudi zaborave na to kako jadno se danas zivi.

400 ili 500 godina...

1459-1838\1878.




Ali.. svejedno... problem je sto se ljudi stide ovdasnje kulture i istorije...

pa negde od 10-tog veka pa na ovamo zive dva plemena Srbi i Hrvati ne sporim da je moguce da su oni asimilirali drevne BOsnjane u njihov nacionalni korpus i da ste se vi osvestili 11 vekova kasnije   Priznajem tesko mi je da poverujem ali ako mi neko da prave dokaze prvi cu se izjasniti kao bosnjanin i koji sta god mi vec kazu da sam



da su KUD-ovi placani od strane drzave na vreme ne bi bilo rata koji nas je sve sjebao, bilo bi vise pripadnika nase nacije koji kazu za sebe da su pridnici nase nacije, zona uticaja Srba i Srbije bi bila veca i na kraju svega ekonomski uticaj bi bio mnogo veci i ekonomski bi stajali bolje... To se zove ulaganje u buducnost i ne treba na to gledati kao na nesto na sta se bacaju pare.... u danasnjem korporativnom svetu to mozes gledati kroz prizmu marketinga. I daleko od toga da ne ucesvtujem kucna prijateljica mi je glavna u kolu srpskih sestara, najbolji prijatelj pokojnog oca organizator KUD-a cajetina a drugi kucni prijatelj KUD-a uzice. I svakako sam ucestvovao u mnogo akcija koje su isle u prilog stvaranju svesti o tome da je nacija bitna.


Anea pa 1815-tu mozes uzeti za godinu u kojoj smo imali vlast nad nasom teritorijom u praksi makar....

Куцкоња то треба дурбином читати јбт



Ја ти причам о Србији. Код вас знам да није традиција била на удару. Ал нећу да поредим православну Србију са мешаном Херцеговином и Босном, већ ћу да ти упоредим са православном Македонијом - у Србији је православна црква била непријатељ а у Македонији није и у Србији је комунизам био најгори и најјачи а у осталим републикама је био доста другачији. Последица свега тога је кад је дошао распад деведесетих и кад је кренуло цепање по нацијама све су нације постојале сем српске која ни дан данса не постоји. Сви задржали свој идентитет, а једино Срби остали Југословени. Дакле Србија и све остале републике су у контексту комунизма тотално другачије.


Видиш ту си у праву, ал ту постоји један проблем. У свим републикама је тауј национализам био успаван, а једино је у Србији убијен. У Србији не постоји национализам и због тога је изгубљен рат. Постоји анационализам и комуњарство и постоји квазинационализам, али прави национализам или патриотизам не постоји и то је први и највећи проблем. И баш зато и губимо традицију, јер нам државу воде деца комуниста који нису Срби већ су Југословени. И како онда да очекујеш да се негује традиција.