Ponedeljak, 17. decembar 2007.

Radovi u dve škole


Za izvođenje građevinsko-zanatskih radova u  Geodetsko-tehničkoj školi i Osnovnoj školi „Lazar Savatić” iz gradskog budžeta izdvojeno je 2.650.000 dinara. U Geodetsko-tehničkoj školi obaviće se molersko-farbarski radovi, kao i popravka ili zamena dela parketa i postavljanje podnih obloga u računarskim kabinetima.

U Osnovnoj školi „Lazar Savatić” adaptiraće se postojeći neiskorišćeni prostor u dva kabineta za tehničko obrazovanje. Dosadašnji kabineti biće preuređeni u učionički prostor.

Beograd

"Pančevac" čeka majstore
17. decembar 2007

KONAČNO se približila i dugo najavljivana sanacija Pančevačkog mosta. Tender za izbor izvođača prema rečima Milutina Ignjatovića, direktora saobraćajnog instituta "CIP" koji su uradili projekat sanacije, biće raspisan početkom sledeće godine. Rekonstrukcija bi prema tome mogla da krene početkom leta, a radovi će prema grubim procenama koštati oko 30 miliona evra.
Pre ovog zahvata moraće da se poploča središnji deo mosta kojim trenutno prolaze vozovi, kako bi se dobile dve saobraćajne trake za automobile i time izbegao kolaps na mostu. Prema najavama Milutina Ignjatovića tender za popločavanje biće raspisan narednih dana.
- Kad počne rekonstrukcija celog mosta, odvijanje saobraćaja biće normalno i neće biti većih gužvi nego što je sada slučaj - kaže direktor Ignjatović. - Prostor kojim prolaze vozovi će se popločati i tako će se dobiti dve nove trake u koje ćemo prebacivati saobraćaj iz smera koji se bude radio. Ploče su zamena za drumski saobraćaj, a vozovi će moći da "protrčavaju" samo u toku noći.
Kako Ignjatović objašnjava potrebno je popločati oko kilometar dužine, što iznosi ukupno 700 komada ploča, a svaka je teška 5,5 tona. Postavljeni "kolovoz" moći će da izdrži težinu dve kolone vozila koje se kreću preko mosta. Povoljna okolnost je, kaže Ignjatović, što na Pančevačkom mostu nikada nije postavljen drugi kolosek za vozove. Zbog toga je opterećenje manje, što mu je omogućilo da sporije propada.
- Očekujem da će se do kraja meseca ugovoriti sanacija za deo mosta koji se mora hitno srediti - navodi direktor "Cip-a". - To su sanduci koji su zarđali i puni vode. Ovaj deo radova je veoma težak jer se obavljaju u skučenom prostoru, na niskim temperaturama i na visini od oko 30 metara. Međutim, i toku ove faze radova saobraćaj će se odvijati nesmetano, pa građani neće trpeti.


ISTORIJA
PANČEVAČKI most je izgrađen 1935.godine, a otvorio ga je knez namesnik Pavle Karađorđević. Zvao se Most kralja Petra Drugog. Srušen je tokom Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1946. godine i otvoren za saobraćaj. Najpre su njime prolazili samo vozovi, a svega nekoliko meseci posle otvaranja pušten je i drumski saobraćaj. Bio je i ostao jedini most preko Dunava u Beogradu.

Novosti

Sredstva za Pančevački most
18. decembar 2007. | 16:37 | Izvor: B92

Beograd -- Država će u sanaciju Pančevačkog mosta iz Nacionalnog investicionog plana uložiti 1,6 milijardi dinara.

To je predviđeno protokolom o obezbeđenju sredstava, koji su u Pančevu potpisali ministar bez portfelja Dragan Đilas, predsednik opštine Pančevo Srđan Miković, v.d. gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić i direktor javnog preduzeća "Železnice Srbije" Milanko Šarančić.

Pančevački most dnevno pređe nekoliko hiljada automobila. Zbog oštećenja koja su vidljiva i golim okom, kako tvrde vozači, prelazak preko mosta bi uskoro mogao da postane pravo kockanje.

Dragan Đilas upozorava da je zbog stanja Pančevačkog mosta neophodno što pre početi njegovu rekonstrukciju.

"Mi počinjemo odmah sa radovima jer je situacija sa mostom ozbiljna, moramo da ga popravimo i to će trajati oko dve godine i da pokažemo primerom rekonstrukcije ovog mosta kako treba da se radi u Srbiji."

Prioritet u rekonstrukciji mosta imaće delovi građevine koji su oštećeni korozijom. On napominje da bi odlaganje tih popravki dovelo u pitanje čitav projekat sanacije mosta.

Đilas najavljuje da su planirani i izgradnja mosta kod Ade Huje i mosta kod Vinče, kojim bi bio završen krak obilaznice oko Beograda na delu Pančevo-Vinča-Bubanj potok.

Đilas kaže da je dat nalog za izradu projekta mosta između Borče i Zemuna.

B92

Utorak, 18. decembar 2007.

Sanacija Pančevačkog mosta počinje 1. januara



Sanacija Pančevačkog mosta trajaće dve godine i u njega će Republika Srbija, Grad Beograd i opština Pančevo uložiti tri milijarde dinara, najavio je danas ministar Dragan Đilas prilikom obilaska Pančevačkog mosta. Obilasku su prisustvovali v.d. gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić, predsednik opštine Pančevo Srđan Miković, direktor JP „Železnice Srbije” Milanko Šarančić, glavni arhitekta grada Đorđe Bobić, gradski menadžer Bojan Stanojević, gradski sekretar za saobraćaj Zoran Pešović, direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Boris Ranković i direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović. Po obilasku mosta u zgradi pančevačke opštine potpisan je sporazum o sanaciji Pančevačkog mosta.

– Izgubili smo dosta vremena razmišljajući u čijoj su nadležnosti održavanje i popravka ovog mosta i zato odmah počinju pripreme tenderske dokumentacije i komisija, tako da odmah posle 1. januara mogu da budu raspisani svi tenderi za izvođače radova. Građane ne interesuje kome pripada most, već samo to da mogu bezbdno da ga koriste. Verujem da će pristup koji smo napravili ovde i na izgradnji obilaznice oko Beograda biti primer kako treba da radimo u celoj Srbiji, odnosno da prestanemo da gledamo šta kome formalno pripada, već da zajedno rešavamo probleme – rekao je Đilas.

Sanacija mosta će iz Nacionalnog investicionog plana i budžeta Republike Srbije biti finansirana sa 1,6 milijardi dinara, iz budžeta grada sa 1,2 milijarde dinara a opština Pančevo će učestvovati u ovom poslu sa 200 miliona dinara. Najvažnije za Beograđane je da se saobraćaj nijednog trenutka neće prekidati, već će na mostu uvek biti otvorene dve saobraćajne trake. Po završetku radova most će biti bolji nego kada je napravljen, najavio je Đilas.

Zoran Alimpić je podsetio da je Pančevački most jedini most na Dunavu i izuzetno važan za odvijanje saobraćaja, budući da ga Beograđani koriste u najvećoj meri.

– Ne možemo više da čekamo zakonske uslove da most bude u našoj nadležnosti, pa će odlukom Skupštine grada u budžetu za 2008. i 2009. godinu biti predviđena 1,2 milijarde dinara za njegovu sanaciju. Nadam se da će novim Zakonom o Beogradu i sama nadležnost za ovakve radove biti preneta na grad, tako da će naša odluka biti usaglašena sa nadležnostima. Trudićemo se da ova sredstva ne ugroze druge projekte koji se finansiraju iz gradskog budžeta – rekao je Alimpić.

Srđan Miković je kazao da je Pančevački most od velikog značaja za ceo južni Banat, a ne samo za Pančevo, pa je zbog toga opština Pančevo u budžetu za 2008. godinu predvidela 200 miliona dinara za njegovu sanaciju. Most je od velikog značaja kako za privredu tako i za hitne medicinske intervencije za sve ljude južnog Banata pa se, prema Mikovićevim rečima, očekuje da i Vojvodina finansijski pomogne radove.

Milanko Šarančić je podsetio da je most u upotrebi već 46 godina i da ga dnevno pređe 120.000 do 150.000 automobila. Do sada nije bilo ozbiljnih radova na mostu, a posle rekonstrukcije on će biti dugoročno u upotrebi. Posebno je značajno to što će se preko njega obavljati i sigurniji domaći, pa i međunarodni saobraćaj vozova.

Na osnovu detaljnog pregleda i uzimanja više od 3.000 uzoraka, Saobraćajni institut CIP je ustanovio da su na čeličnoj i betonskoj konstrukciji mosta u najgorem stanju čelični sanduci iznad Dunava. Oni su potpuno propali, pa će prvo biti raspisani tenderi za njihovu zamenu, rekao je Milutin Ignjatović.

Ukupna dužina mosta je 1.135 metara, računajući i stubove na početku i kraju mosta, a sa betonskim vijaduktom i inundacionim mostom 1.526 metara. Visina glavnih nosača je 18 metara. Most ima po dve trake u oba pravca za drumski saobraćaj, a predviđen je i za dvosmerni železnički saobraćaj. Trenutno na mostu postoji samo jedan železnički kolosek.

Dragan Đilas je danas najavio i da su pri kraju pregovori sa japanskom vladom o početku građenja mosta na Adi Huji, za koji će Srbija dobiti veoma povoljan kredit na 40 godina, sa grejs periodom od 10 godina i kamatom od 0,2 odsto.

Ovo će biti izuzetno važan infrastrukturni objekat za Beograd. Kada za pet do šest godina ovaj deo grada počne polako da liči na Novi Beograd, imaćemo već spreman most. Tako nećemo opet biti u situaciji da prvo napravimo novo naselje, nove hipermarkete i druge projekte, a onda da se pitamo kako će ljudi da prelaze reku. Međutim, jedan most Beogradu nije dovoljan, pa svi danas razmišljamo da pod hitno počnemo sa projektom mosta između Borče i Zemuna, koji će biti građen u sklopu obilaznice oko Beograda – rekao je Đilas.

Beograd

Pančevački most spreman za obnovu


Obilazak mosta

- Ne treba plašiti narod. Most nije ugrožen, jer da jeste mi bismo ga odavno zatvorili za železnički saobraćaj. Međutim, odlaganju radova je došao kraj i sada treba prionuti na posao - rekao je juče Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP, za vreme obilaska Pančevačkog mosta kome su prisustvovali i Zoran Alimpić, vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda, Dragan Đilas, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, i Milan Šarančić, direktor Javnog preduzeća „Železnice Srbije”. Niko od gradskih i republičkih čelnika juče nije precizirao kada će obnova mosta započeti, ali je najavljeno da će javni konkurs za izvođača radova biti raspisan posle 1. januara. Iz sredstava Nacionalnog investicionog plana za popravku mosta biće izdvojeno 1.800.000.000 dinara, dok će grad obezbediti 1.200.000.000 dinara.

Dragan Đilas, ministar u Vladi Srbije, rekao je da bi most trebalo da bude obnovljen u sledeće dve godine, iako je već izgubljeno mnogo vremena.

- Građane ne zanima da li je Pančevački most u nadležnosti grada, Republike ili Autonomne pokrajine Vojvodina. Njima je bitno da imaju bezbedan prelaz preko Dunava - naglasio je Đilas.

Prema njegovim rečima, Beograđane uskoro očekuje i izgradnja mosta koji bi trebalo da spaja Zemun i Borču, kao i dugonajavljivana sanacija „Gazele”, za vreme čije obnove će biti uvedeni trajekti. On je predložio da u tom periodu teretnim vozilima bude zabranjen saobraćaj kroz Beograd.

Posle obilaska Pančevačkog mosta, Dragan Đilas, Zoran Alimpić i Milan Šarančić uputili su se u Pančevo gde su zajedno sa Srđanom Mikovićem, predsednikom opštine, potpisali Protokol o obezbeđenju finansijskih sredstava za popravku mosta.

- Most je naročito važan onim Pančevcima i žiteljima južnog Banata kojima je potrebna hitna medicinska intervencija iz Beograda. Zbog toga nam je cilj da most što pre bude obnovljen kako bi pacijenti na vreme primili lekarsku pomoć - istakao je Miković.

On je dodao da će obnova Pančevačkog mosta omogućiti bolji život građanima sa obe strane reke, kao i da će uticati na bolju privrednu saradnju Pančeva i Beograda.

POLITIKA

Sreda, 19. decembar 2007.

Uređenje prostora u centralnom delu Banovog brda

Planom detaljne regulacije za deo bloka između ulica Trebevićke, Požeške, Đorđa Ognjanovića i Žarkovačke na Banovom brdu, koji je nedavno usvojila Skupština grada, ovo zemljište će se kompletno urediti, uz mogućnost proširenja kapaciteta korisnika. Povod za izradu plana je inicijativa MUP-a Srbije da se uskladi stanje na terenu gde se već više decenija nalaze objekti u kojima je smeštena Policijska brigada SUP-a Beograda.

– Ovaj plan odnosi se na uređivanje male površine od nekoliko hektara gde su smešteni policija, policijska škola i Zavod za deratizaciju, kao i tržni centar od oko 600 kvadrata.  Cilj izrade plana je stvaranje mogućnosti za razgraničenje javnog od ostalog građevinskog zemljišta i izgradnju planiranih objekata – kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.

Ovaj prostor je blaga padina ograničena na severoistoku Trebevićkom ulicom koju karakterišu četvorospratni stambeni objekti. Na severozapadu je Požeška sa tramvajskom i autobuskom okretnicom i stajalištem, a sa južne strane je zelena površina. Pored kompleksa policije tu se nalazi i Zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, a na uglu Trebevićke i Požeške je komercijalno-uslužni centar.

Beograd

Rusi hoće kargo
19. decembar 2007

IZGRADNjA kargo-centra na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ mogla bi da krene naredne godine, najavljuje za „Novosti“ Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu. Kako kaže, moskovski aerodrom „Šeremetjevo“ dostavio je ponudu, a na Vladi Srbije je da donese konačnu odluku.
- Imamo dobru ponudu Rusa, koji žele da budu strateški partneri u izgradnji kargo-centra u Beogradu - navodi Ilić. - Tu ponudu trebalo bi da razmotrimo odmah posle Nove godine. Sve može da se reguliše međudržavnim sporazumom. Pripremam informaciju za Vladu i o tome ćemo uskoro razgovarati. Rusi žele da učestvuju bilo kao većinski, ili manjinski vlasnici budućeg kargo-centra, a naravno sve zavisi od odluke Vlade Srbije.
Kako navodi Ilić, vrednost radova zavisila bi od varijante za koju se Vlada Srbije opredeli.
- Sve zavisi od toga da li će se projekat realizovati odjednom ili u fazama - objašnjava Ilić. - U „igri“ je, kao prva faza, površina od 18 hektara, a ukupno kargo-centar će se prostirati na oko sto hektara. Pitanje je, dakle, da li ćemo projekat realizovati odjednom, ili u dva koraka.
Priča oko kargo-centra i američkog „Dajnkorpa“, koji je pobedio na tenderu, završila se prošle godine. Ugovor nije potpisan, jer su Amerikanci odustali navodno zbog promene vlasničke strukture u ovoj kompaniji. A, bilo je planirano da se formira zajedničko preduzeće u koje bi strani investitor uneo 60,6 miliona dolara za izgradnju, a beogradski aerodrom - zemljište. Bila je planirana izgradnja velikog broja objekata koji bi služili kao kargo-skladišta, logistička skladišta sa pripadajućom infrastrukturom.


POTREBA
NOVI direktor beogradskog aerodroma Bojan Krišto istakao je nedavno da bi trebalo ispitati potrebu i ekonomsku opravdanost ulaska u projekat izgradnje kargo-centra. Naravno, ovo javno preduzeće prihvatiće rešenje za koje se opredeli Vlada Srbije.

Novosti

Instalacije usporile radove
19. decembar 2007

NE nazire se rešenje problema, sa kojima se svakodnevno suočavaju stanari Južnog bulevara, ali i okolnih ulica. Rekonstrukciju ulice, koja traje već tri meseca, osim vremenskih neprilika usporile su i podzemne instalacije. U Direkciji za gradsko građevinsko zemljište kažu da bi ovaj problem trebalo da bude rešen za nekoliko dana, a da će precize informacije o završetku radova biti poznate sledeće nedelje. Ostaje, međtim, neizvesno da li će radovi biti završeni u januaru, kao što je najavljeno.

Prema rečima Nenada Bajića iz Direkcije, do nedavno su u Južnom bulevaru bili angažovani stručnjaci koji su se bavili problemom kućnih vodovodnih priključaka.

- Morali smo da postavimo podzemne priključke koji nisu ucrtani u planove pri projektovanju, jer nisu pravilno povezani na mrežu - objašnjava Bajić. - To je dodatno otežalo i usporilo posao.

Ovih dana saobraćaj je obustavljen i u Ulici Mihaila Gavrilovića, jer su radovi na glavnom kolektoru, koji je više od polovine urađen, stigli do ove ulice. Takođe, pri kraju je i postavljanje cevi za sekundarnu kanalizaciju.
U međuvremenu, građani se na razne načine dovijaju kako da izbegnu blato u okolini gradilišta, pa su kese na cipelama uobičajen "modni" detalj. Stanari Južnog bulevara smatraju da je ulicu trebalo ranije rekonstruisati, kada su vremenski uslovi bili bolji. Osim stanara i pešaka, ništa lakše nije ni vozačima, jer je saobraćaj u zoni radova organizovan tako da je većina ulica jednosmerna.

U Direkciji za gradsko građevinsko zemljište kažu da je posebna pažnja posvećena "organizaciji kretanja pešaka" i dodaju da su zadovoljni na koji način je regulisan saobraćaj.

PLANOVI
RADOVI u Južnom bulevaru počeli su krajem septembra. Posle rekonstrukcije, ulica će imati četiri kolovozne trake, a suprotni smerovi biće razdvojeni ostrvom. Parking mesta nalaziće se na desnoj strani, iz pravca Autokomande. Lepšem izgledu doprineće i drvoredi sa obe strane ulice. Biće obnovljena i vodovodna mreža, a novi kolektor, prečnika 2,7 metara, regulisaće kanalizaciju sa Neimarske padine i Lekinog brda. Ukupna vrednost radova je oko 550 miliona dinara.

Novosti

Desetine hiljada stambenih i poslovnih kvadrata u naselju Krnjača


Na prostoru levo i desno od Zrenjaninskog puta, na površini od oko čak 700 hektara planirana je izgradnja na desetine hiljada kvadrata individualnog i kolektivnog stambenog prostora.  Ovo je omogućeno Odlukom o izradi plana detaljne regulacije naselja Krnjača u opštini Palilula koju su usvojili odbornici Skupštine grada na svojoj poslednjoj sednici.
– Neophodno je da se ovaj veliki prostor, koji se naslanja na obalu Dunava kod pančebačkog mosta sredi, zbog toga što se nalazi na pravcu dva veoma važna saobraćajna koridora, Pančevačkom i Zrenjaninskom putu. Počeo je da se razvija van kontrole i suprotno načinu koji bi jedan ozbiljan grad mogao da toleriše. Zato smo se dogovorili sa Direkcijom  za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda da investira u taj plan – kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
Povod za izradu ovog plana je planirana namena infrastrukturnih rešenja i utvrđivanje mogućnosti racionalnijeg korišćenja građevinskog zemljišta imajući u vidu dugogodišnje probleme i nedovoljnu opremljenost ovog područja. Cilj plana je i sanacija bespravne gradnje, kao i stvaranje planske mogućnosti za izgradnju komercijalnih sadržaja.
– Na ovom prostoru biće nekoliko bitnih sadržaja. Pored individualnog i kolektivnog stanovanja nići će i privredne zone, a plan obezbeđuje i mogućnost izgradnje saobraćajnica i infrastrukture – kaže Bobić.

Beograd