U podavalskim selima postavljaju se table o naseljima i značajnim lokacijama


Posle šest decenija podavalska sela u opštini Voždovac dobiće table sa podacima o naseljenim mestima i značajnim lokacijama. Ove table već su postavljene u Jajincima, a ovih dana dobiće ih i Rakovica, Kumodraž, Pinosava i Beli Potok. Za ovaj projekat iz budžeta grada izdvojeno je 617.000 dinara.

Table je uradila firma „DES” i na njima su ucrtana odredišta škola, crkava, grobalja, mesnih zajednica, domova zdravlja, pošta, sportskih objekata i klubova, turističkih odredišta i drugog.



Izvor:Grad Beograd

Toplo na Kalvariji
VN, 10. jun 2006

GAS bi ove godine mogao da ogreje oko 3.000 domaćinstava Zemuna. Najpre će se obradovati vlasnici oko 600 objekata najelitnijeg dela opštine Kalvarije, koji će biti priključeni pre zime, kao i delovi Batajnice. U ovim naseljima, radovi su započeti još prošle godine, ali su planirani rokovi prekršeni. Cena po priključku je oko 1.000 evra.
Prema programu gasifikacije planirano je da se u narednih nekoliko meseci urade urbanistički planovi i projekti i dobiju dozvole za naselja Marija Bursać i Pregrevica, delove Altine, Ugrinovaca, Nove Galenike, Tošin bunar, Vrtlarsku, Tvorničku i Ulicu Žarka Miladinovića, Bežanijsku, Karamatinu, obalu Dunava, Đure Đakovića, Nikolaja Ostrovskog, Prilaz, Ivićevu, Ugrinovačku i Novogradsku ulicu. Tek kada kompletna dokumentacija stigne u Javno preduzeće "Srbija gas", odabir podizvođača i radovi mogu da počnu. U najboljem slučaju, kopanje i postavljanje cevi stanovnici ovih delova Zemuna mogu da očekuju tek naredne godine.
- Zemun je pogodno područje za gasifikaciju, ali je problem što za mnoga naselja nisu urađeni regulacioni planovi koji su osnov svega - rekao nam je Steva Tatalović, član Opštinskog veća. - Preko hiljadu domaćinstava već se greje na gas i to u Batajnici i na Kalvariji. Kako radimo dokumentaciju, tako naselja ulaze u proces gasifikacije. Trudićemo se da kuće u naselju "Plavi horizonti" dobiju priključke, ali je nerealno očekivati da to bude ove godine. Sigurno je da će gas grejati i ostatak domaćinstava Kalvarije i Batajnice, koji su bili planirani za prethodnu godinu, ali nisu dobili priključke.
Gasovod koji će snabdevati Zemun biće dugačak 40 kilometara, a prognozira se da bi ovo pitanje moglo biti zatvoreno tek 2012. godine.


KOMISIJA

RADOVE na gasifikaciji Zemuna pratiće i Komisija koja se sastoji od opštinskih rukovodilaca. Članovi će učestvovati u izboru najpovoljnijeg ponuđača, posmatraće izgradnju gasovoda, primati predloge građana...

Izvor:Vecernje Novosti

U Srbiji postoji 10.000 mostova, a veliki broj je ugrožen ili se nalazi u kritičnom stanju

[ www.glas-javnosti.co.yu ] - Sve opasniji prelasci preko reka
Više od 300 montažnih mostova izgrađeno je posle rata. Postavljeni su kao privremeno rešenje, a ostali su kao trajni, iako po svojim konstrukcionim elementima to ne mogu biti

U Srbiji postoji veliki broj veoma ugroženih mostova, onih koji su u kritičnom stanju i velika je opasnost od njihovog urušavanja, otkriva Glas. Najviše takvih, kako piše u najnovijem "Izveštaju o stanju mostova u putnoj infrastrukturi", nalazi se na magistralnim i regionalnim putevima. Takođe se navodi da postoji i veliki broj mostova gde je bilo grešaka u projektovanju i izgradnji.

U našoj zemlji ima oko 10.000 mostova, a oko trećine je u nadležnosti JP "Putevi Srbije". Od tog broja 215 objekata se nalazi na autoputevima, 996 je na magistralnim i 1.424 na regionalnim putevima. Veliki broj naših mostova je pete i šeste klase, a samo peta klasa podrazumeva mostove ugrožene, nesigurne, i nebezbedne za saobraćaj.

- Na magistralnim putevima objekti su najrazličitijih sistema, građeni u različitim periodima. Pojedini su stari i više od sto godina, a ocena stanja je od odličnih do ozbiljno ugroženih. Kovinski most preko Dunava, most preko Save kod Šapca, mostovi na Velikoj, Južnoj i Zapadnoj Moravi, Drini, Nišavi, Veternici, Ibru i Kolubari su objekti ozbiljnih raspona i konstruktivnih sistema gradnje, a nalaze se u stanju koje zahteva obnovu - piše u izveštaju do kojeg je došao Glas.

Dalje se navodi da su mostovi na regionalnim putevima, isto kao na magistralnim, građeni raznovrsno i u različitim vremenskim periodima, a da je ocena o njihovom stanju "od dobrih do kritičnih". S druge strane, za objekte na autoputevima tvrdi se da su u "relativno dobrom stanju u poređenju sa navedenim objektima na magistralnoj i regionalnoj mreži".
Na dodatnu ugroženost mostova utiče i višedecenijska neregulisana i nekontrolisana eksploatacija peska i šljunka karakteristična za sve regione, a posebno za jug Srbije i reke Južna Morava, Veternica i Toplica.

NESIGURNO!!!

U ovom izveštaju posebna pažnja se posvećuje Pančevačkom mostu na Dunavu i Gazeli na Savi u Beogradu, mostu u Beški, za koje se više puta u javnosti govorilo da su veoma ugroženi i da postoji mogućnost da se sruše. Za Pančevački most, kako se kaže, potrebno je hitno uraditi projekat rekonstrukcije, pre svega na ugroženim delovima konstrukcije mosta. Preko ovog mosta dnevno pređe 500.000 ljudi. Kad je u pitanju Gazela, kojom dnevno prođe 150.000 vozila, ne navodi se u kakvom se stanju nalazi most, već se samo pokazuje želja da se dovede u regularno stanje i da, pre svega, bude siguran i stabilan objekat. Na ova dva mosta, 87 odsto saobraćaj čini gradski.
Za Bešku i njenih 2.250 metara ukupne dužine konstrukcije, samo se nabrajaju radovi i ističe se da je objekat u funkciji normalnog i bezbednog saobraćaja. Procenjena vrednost popravke ova tri mosta je sedam milijardi dinara.







PODELA ĆE SRUŠITI MOSTOVE

Iako izgleda neverovatno, neki mostovi mogli bi se srušiti zbog "neusaglašenosti administrativne granice". Mostovi preko Drine na granici sa Bosnom i Hercegovinom i Republikom Srpskom su objekti koji nisu obuhvaćeni raspodelom vlasništva, tačnije podeljeni.
- Ovo ima za posledicu da se objektima čak ne može ni prići da bi se izvršio pregled, jer granične službe ne dozvoljavaju pristup.
- Korita reka u ovoj oblasti, zbog eksploatacije, za poslednjih 30 godina spustila su se tri metra, čime su objekti ugroženi. Naime, temelji isplivavaju, posebno oni koji su direktno fundirani - piše u Izveštaju i naglašava se da odnošenje korita reka ima za posledicu rušenje pojedinih objekata u ranijim periodima, a da se, u slučaju dalje nekontrolisane eksploatacije šljunka i peska, mogu očekivati teška oštećenja ili rušenje mosta.

Najviše objekata izgrađeno je šezdesetih i sedamdesetih godina. Projektna dokumentacija po kojoj su građeni mostovi bila je po pravilima "francuske škole", odnosno sa mišljenjem da je beton svemoguć.
 Takvo uverenje pokazalo se kao neispravno. Škola projektovanja elegantnih, tankih i osetljivih armirano-betonskih i prednapregnutih konstrukcija ima za direktnu posledicu da se takvi objekti moraju popravljati ili su već popravljani, jer se u zimskim uslovima posipaju solju i kamenom rizlom koja razrađuje tanke i osetljive elemente nosećih konstrukcija - piše u Izveštaju.

Na više od 300 montažnih mostova u regionu južne Srbije napravljene su greške još tokom izgradnje, na koje upozoravaju u JP "Putevi Srbije". Objekti ovog sistema su masovno građeni u posleratnom periodu, a u ovom regionu stubovi su nedefinisano plitko ukopani bez računske kontrole i odgovarajućih tehničkih elaborata.

- Takvi objekti su morali biti uklonjeni posle kraćeg korišćenja ali, nažalost, zbog realnih materijalnih mogućnost, ovi objekti su ostali kao trajni pa su i dalje u funkciji saobraćaja, iako sa svojim konstruktivnim elementima ne mogu biti.

Glavni problem što se mostovi nalaze u kritičnom stanju jeste nedovoljno novca. Iako bi, po zakonu, za redovna održavanja mostova godišnje trebalo obezbediti pet odsto od njihove ukupne vrednosti koja iznosi oko 100 milijardi dinara, pare koje se daju znatno su manje. Ovo potvrđuje podatak da je do 2.000 do 2005. godine u obnovu objekata na autoputevima uloženo svega dve milijarde dinara, a za mostove na magistralnim i regionalnim putevima 600, odnosno 300 miliona dinara.
Milan Lađević

Izvor:Pregled

Slike nekih najpoznatijih mostova u Bosni

Pictures Of The World's 12 Best New Buildings

Scottish Parliament Building, Edinburgh

Front Entrance at The De Young Museum, San Francisco

Agbar Tower, Barcelona

BMW Plant Leipzig — Central Building

The Central Piazza of The High Museum, Atlanta

Shaw Center for the Arts, Baton Rouge

Memorial to the Murdered Jews of Europe, Berlin, Germany

Art Collectors’ Residence, Toronto

New Trade Fair Milano, Italy (aerial view)

Caltrans District 7 Headquarters Los Angeles

Sanchinarro Mirador Madrid



Jedino nisam uspeo naci sliku General Hospital of Ciudad Real
Ciudad Real, Spain

Najveći projekat na Balkanu



Gradnja železničke stanice Beograd-centar na Prokopu u Beogradu, trenutno najvećeg projekta u ovom delu Evrope, počinje na jesen. Radovi će trajati tri godine, a kada budu završeni, Srbija će dobiti najmoderniju železničku stanicu u ovom delu Evrope.

Predstavnici „Železnica Srbije“ potpisali su juče ugovor sa kompanijom „Trigranit divelopment korporejšn“ iz Mađarske, koja je dobila posao na međunarodnom tenderu. Ovaj posao ispred ŽS zastupa „Beočvor“, zadužen za izgradnju beogradskog železničkog čvora.



Objekat će biti izgrađen za 36 meseci, a koštaće do 170 miliona evra. Sve troškove snosiće „Trigranit“. Obaveza investitora je da prvo završi železničku infrastrukturu i šaltere, rampe i ostale objekte za potrebe železnice. Zauzvrat, u trajno vlasništvo dobija površinu iznad ploče da gradi svoje komercijalne objekte. Prvo će biti napravljeni infrastruktura i objekti za potrebe železnice i komercijalni kompleks na gornjoj ploči od 128.000 kvadrata.

- Prokop je naša prva investicija u Srbiji. Verujemo da će ove investicije u Srbiji privući i ostale strane investitore da ulažu. Kada bude završena, Beograd će postati glavno železničko čvorište u jugoistočnoj Evropi - rekao je direktor „Trigranita“ Tod Kouvan.



Investitor će na izgradnji uposliti oko 3.000 domaćih radnika, a u novom trgovačko-poslovnom kompleksu biće otvoreno više od hiljadu novih radnih mesta.

U okviru ovog projekta biće još dve etape - uređenje 170.000 kvadrata prostora oko stanice i izmeštanje Glavne železničke stanice na Prokop. Na taj način će biti oslobođena veoma atraktivna površina na Savskom amfiteatru od 80 hektara.

Izgradnjom stanice na Prokopu, istakao je ministar Velimir Ilić, teretni transport i transport opasnih materija biće izmešteni iz centra Beograda, biće otklonjeno usko grlo u železničkom saobraćaju kroz prestonicu, a Savski amfiteatar će postati značajan poslovni, komercijalni, turistički i kulturni centar.



Izvor: Blic \ Milan Malešević

Inace izgradnja Prokopa traje unazad vec dvadesetak godina,i mnogo para je tu vec ulozeno,a izubljeno ili pokradeno
Bilo je krajnje vreme da se ovaj ogromni projekat privede kraju.

Hvala Anea na clanku.Drago mi je da se jos neko odlucio da pise malo ovde

"Bešku" grade stranci
T. SPALEVIĆ, 16. jun 2006

Nacionalni konzorcijum, predvođen "Mostogradnjom" nije dobio posao na projektovanju i izgradnji novog i sanaciji postojećeg mosta na Dunavu kod Beške. Kako "Novosti" nezvanično saznaju Evropska investiciona banka, koja kreditira sanaciju i Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je odobrila kredit za izgradnju novog mosta, za najboljeg ponuđača proglasile su zajedničko preduzeće nemačke kompanije DSD i austrijske "Alpine Majreder". Sledeće nedelje, kako "Novosti" =saznaju, ovi pregovori biće ozvaničeni odlukom tenderske komisije.

Udruženi u Nacionalni konzorcijum naši građevinari prošli su pretkvalifikaciju, a zahvaljujući najpovoljnijoj ponudi po ceni, roku i tehničkom rešenju, bili su na korak do dobijanja posla. Potrebna je bila još saglasnost Evropske banke za obnovu i razvoj. A, onda su nastali problemi. Zbog "različitih finansijskih izveštaja" koje je dostavila "Mostogradnja" banka je diskvalifikovala naše neimare.

U više navrata predstavnici Konzorcijuma objašnjavali su da nikakvih falsifikata nije bilo. Podršku našim građevinarima dala je Privredna komora Srbije. Uključili su se i sindikati i najavili, proteste, štrajkove i blokade autoputeva ukoliko posao ne bude dodeljen Nacionalnom konzorcijumu.

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, nedavno je izjavio da je Vlada Srbije učinila sve da posao pripadne našim neimarima, ali je banka ostala neumoljiva. Ministar je za neuspeh Nacionalnog konzorcijuma optužio "nesposobno rukovodstvo preduzeća".
Inače, Konzorcijum je dao ponudu na 38,9 miliona evra, dok su DSD i "Alpina" izašli sa cenom od 41,7 miliona evra.
Izvor: Novosti

Prsten snova oko Beograda
Violeta TALOVIĆ, 15. jun 2006

BEOGRAD je veliko gradilište i zato su velika i očekivanja gradonačelnika Nenada Bogdanovića: - Na dobrom smo putu da postanemo respektabilan centar ovog dela Evrope. Gradeći velike i važne objekte privući ćemo još stranih investitora!
Za savski amfiteatar, koji se nalazi na 80 hektara najatraktivnije lokacije na Balkanu, uz obalu reke, oživelo je interesovanje svetskog biznisa. Procene su da bi se u srpski Menhetn ugradilo oko pet milijardi dolara stranog kapitala, a da bi na ovoj lokaciji moglo da se izgradi od 500.000 do 700.000 kvadratnih metara ekskluzivnog stambenog i poslovnog prostora. Intenzivnom izgradnjom železničke stanice u Prokopu, koja je krenula 1996, promovisan je "Evropolis", a CIP, koji je tada stajao iza projekta, u Barseloni je pozvao strane investitire. Pompezno je najavljeno i raspisivanje konkursa za idejno rešenje, ali do danas projekat nije urađen.
U planu je, kako gradonačelnik najavljuje, i izgradnja "lakog metroa". To je konačno ostvarenje sna mnogih generacija. Treći važan projekat je tzv. Beogradski most koji će povezati levu obalu Save sa opštinom Čukarica i rasteretiti prezagušene saobraćajne tokove preko Gazele i Brankovog mosta.
Da su ovo tri kapitalne investicije tvrdi i Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekt. Most, po njegovim rečima ima prioritet.
- Sa mostom više nema čekanja - kaže ath. Bobić. - Realno je očekivati da će gradnja mosta početi u drugoj polovini naredne godine. Most košta 90 miliona evra, finansiraće se iz kredita Evropske banke za razvoj, a tender će biti raspisan na jesen. Pristupnice koštaju 40 miliona evra i platiće ih grad.
Novi most preko nizvodnog špica Ade ciganlije omogući će saobraćajno, telekomunikaciono i komunalno povezivanje Novog Beograda sa Čukaricom. Sa prilaznicama, pratećim petljama i infrastrukturom most bi se prostirao na oko 1.800 metara. Dužina same konstrukcije mosta direktno iznad Save je 520 metara.
- Beogradski most je važan deo unutrašnjeg magistralnog prstena u okviru saobraćajnih tokova Beograda - kaže gradonačelnik. - Izgradnja ovog prstena ima za cilj da sav tranzitni i prigradski saobraćaj pomeri iz centra grada ka periferiji. Ovim mostom gužve bi se smanjile.
Saobraćaj preko Brankovog mosta i Gazele i starog tramvajskog mosta rasteretio bi se za trećinu. Ovi mostovi danas rade na granici svojih kapaciteta. Prognoze stručnjaka su da se broj vozila u glavnom gradu povećavaju do pet odsto na godišnjem nivou.
Ideja o gradnji metroa u Beogradu stara je četiri decenije. Šinski sistem, "laki metro" ugrađen je u Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. godine. Koštaće 450 miliona evra i gradiće se pet godina.
- Planirano je da prva linija, duga oko 16 kilometara poveže vrh Ustaničke ulice i Tvorničku u Zemunu i imaće 16 stanica - kaže Bogdanović. - Najvećim delom trase, kretaće se nadzemno. U užem centru, ići će pod zemljom, oko 4,5 kilometara, da bi se izbegla gužva. Linija bi trebalo da ponire u zemlju kod Vukovog spomenika, a izlaziće kod Brankovog mosta. Predviđeno je da podzemni deo ide od Pravnog fakulteta, preko Slavije, do "Prokop stanice", druga bi prolazila ispod Senjaka, od stanice "Centar" do Sajma, a treća bi od Sajma išla ka Banovom brdu.

ROBIN HUD
NA pitanje, kako komentariše odluku ministra finasija da Beogradu uzme deo novca, arhitekt Bobić kaže da sistem Robina Huda nije dobar.
- Nemamo ništa protiv da pomognemo i to činimo, ali Beograd ne može da plaća kaznu zato što je najrazvijeniji - kaže Bobić. - Ali, to je pitanje republike koja je starija od nas. Dajući drugima uzimamo od Beograđana, ali i svih onih koji ovde dolaze da rade, da se leče, obrazuju.
Izvor:Novosti

Part­ne­ri za Be­šku
T. SPA­LE­VIĆ, 19. jun 2006

BE­O­GRAD - Ni­sam kriv što Na­ci­o­nal­ni kon­zor­ci­jum ni­je od­ra­dio svoj deo po­sla. Tru­dio sam se da na­ši ne­i­ma­ri gra­de Be­šku i ten­der­ska ko­mi­si­ja pro­gla­si­la ih je za naj­bo­ljeg po­nu­đa­ča. Ali, na­ža­lost ni­su zna­li i da uzmu po­sao, ka­že za "No­vo­sti" Ve­li­mir Ilić, mi­ni­star za ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je.
Ka­ko mi­ni­star na­vo­di, "Mo­sto­grad­nja" se sve vre­me ba­vi­la fran­cu­skom kom­pa­ni­jom "Vin­či", ko­ja uop­šte i ni­je bi­la u igri za ovaj po­sao, zbog ve­li­ke ce­ne ko­ju je po­nu­di­la. I is­po­sta­vi­lo se da je iz­grad­nja no­vog i sa­na­ci­ja po­sto­je­ćeg mo­sta na Du­na­vu kod Be­ške pri­pa­la ne­mač­kom DSD i austrij­skoj "Al­pi­ni Maj­re­der". Evrop­ska ban­ka za ob­no­vu i raz­voj (EBRD) ko­ja uz Evrop­sku in­ve­sti­ci­o­nu ban­ku (EIB) kre­di­ti­ra ovaj po­sao ni­je da­la sa­gla­snost i eli­mi­ni­sa­la je do­ma­ći kon­zor­ci­jum.
- Ban­ke da­ju no­vac i od­re­đu­ju uslo­ve, na na­ma je da to pri­hva­ti­mo ili ne - ka­že mi­ni­star. - Skup­šti­na Sr­bi­je je da­la sa­gla­snost i mi već pla­ća­mo oba­ve­ze pre­ma tom kre­di­tu. Da li sa­da zbog "Mo­sto­grad­nje" tre­ba da uđe­mo u rat sa ban­ka­ma i do­ve­de­mo u pi­ta­nje mno­go­broj­ne pro­jek­te ko­je oni fi­nan­si­ra­ju. Most kod Be­ške mo­ra da se gra­di, već go­di­nu da­na smo iz­gu­bi­li da bi se ova dra­ma re­ši­la. Če­ka­nja vi­še ne­ma, jer Ru­mu­ni i Bu­ga­ri uve­li­ko gra­de auto­put, od­vu­ći će nam sav sa­o­bra­ćaj i on­da mo­že­mo da za­tvo­ri­mo naš Ko­ri­dor 10. I zbog bez­bed­no­sti po­sto­je­ćeg mo­sta ra­do­vi što pre tre­ba da kre­nu. Ne mo­že­mo da se ina­ti­mo sa ban­ka­ma, ni­ti je "Mo­sto­grad­nji" u in­te­re­su da za­ra­ti sa nji­ma. Na­pra­vi­li su gre­šku i sa­da ne bi tre­ba­lo mno­go da "ga­la­me".
Na­ci­o­nal­ni kon­zor­ci­jum će ima­ti po­sla, obe­ća­va Ilić. Deo po­sla na obi­la­zni­ci oko Be­o­gra­da je nji­hov i to bez ten­de­ra, jer po­sto­je ugo­vo­ri ko­ji su ra­ni­jih go­di­na pot­pi­sa­ni, sa­mo je sa­da po­treb­no ura­di­ti anek­se. To su ozbilj­ni i vred­ni pro­jek­ti.
- Na­klo­njen sam Na­ci­o­nal­nom kon­zor­ci­ju­mu, ali mo­ra­ju dru­ga­či­je da se or­ga­ni­zu­ju da bi is­pu­ni­li evrop­ske kri­te­ri­ju­me - ka­že Ilić. - Bord di­rek­to­ra EBRF je do­neo od­lu­ku, na­šli su gre­šku u do­ku­men­ta­ci­ji "Mo­sto­grad­nje" i po­prav­nog is­pi­ta ne­ma. Ten­der­ska ko­mi­si­ja za Be­šku je do­ne­la no­vu od­lu­ku, ali zva­ni­čan iz­ve­štaj još ni­sam do­bio. Po­sto­ji, me­đu­tim, šan­sa da Na­ci­o­nal­ni kon­zor­ci­jum na­stu­pi kao part­ner "Al­pi­ni". Da­kle, ni­je sve iz­gu­blje­no.
A, u to­ku su i pre­go­vo­ri za pro­da­ju dr­žav­nog pa­ke­ta ak­ci­ja u "Mo­sto­grad­nji", oko 30 od­sto ak­ci­ja, za ko­je su za­in­te­re­so­va­ni Nem­ci, Austri­jan­ci i Fran­cu­zi.

NE­KA OB­JA­SNI
MI­NI­STAR na­vo­di da se čel­ni­ci "Mo­sto­grad­nje", a pre sve­ga ge­ne­ral­ni di­rek­tor Bran­ko Kne­že­vić, po­na­ša­ju vr­lo ne­ko­rekt­no. Ilić op­tu­žu­je Kne­že­vi­ća za ne­u­speh Na­ci­o­nal­nog kon­zor­ci­ju­ma na ten­de­ru za Be­šku i do­da­je da "Kne­že­vić ne mo­že da bu­de di­rek­tor, jer ne zna da vo­di fir­mu".
- Kne­že­vić je jed­na sva­đa­li­ca ko­ja ne­ma me­na­džer­skog du­ha, ko­ja ne zna da pre­go­va­ra i ne­ka ob­ja­sni za­što je "Mo­sto­grad­nja" iz­gu­bi­la po­sao u Kra­lje­vu - na­vo­di Ilić. - Za­to što su za­ka­sni­li da pre­da­ju ten­der­sku do­ku­men­ta­ci­ju.

Izvor:Novosti