Novo lice Juznog bulevara



Krajem prošle nedelje i zvanično su otvoreni radovi na rekonstrukciji i izgradnji Južnog Bulevara. Prva faza ovih radova podrazumeva proširenje i rekonstrukciju dela od Ustaničke do ulice Maksima Gorkog i trajaće čitavih tri meseca. Kada radovi u Južnom Bulevaru budu završeni, pomenuta sekcija će dobiti po dve trake u svakom smeru kao i razdelno ostrvo izmedju njih.

Pored modernizacije kolovoza biće obnovljena i čitava prateća infrastruktura. Oko obnovljenog bulevara biće zasadjeni novi drvoredi, a bulevar će pored velikog broja novih parking mesta dobiti i potpuno novu kanalizacionu infrastrukturu.
Rekonstrukciju će pratiti i postavljanje novog kolektora koji će regulisati kanalizacioni sistem sa Neimarske padine i Lekinog brda.

Vrednost radova je 550 miliona dinara i biće finansiran delom iz budzeta Direkcije za Gradjevinsko Zemljište, a delom iz kredita Evropske Investicione Banke.


Izvor

Pregovori oko zakupa zemljišta u Prokopu
„Energoprojekt” će morati da plati naknadu za razliku između prvobitno planiranih 30.000 kvadrata i 128.000 kvadratnih metara, koji će biti sagrađeni u „Prokopu”, rekao Đorđe Bobić, gradski arhitekta

Tačna cena zakupa građevinskog zemljišta za komercijalni prostor u okolini železničke stanice „Prokop”, kao i tehnički detalji izgradnje trebalo bi da budu utanačeni do kraja godine. Ove ključne stavke oko kojih su zapeli pregovori sa pobednikom na tenderu mađarsko-kiparskom kompanijom „Trigranit”, eliminisanom zbog zahteva koji su prevazilazili konkursne uslove, predmet su tekućih dogovora i utvrđivanja međusobnih obaveza „Železnica Srbije”, grada i „Energoprojekta”, drugoplasiranog na tenderu. Investitor je, kako saznajemo, tražio da nadoknada za uređenje zemljišta bude umanjena za iznos koji su „Železnice” već platile za izgradnju stanice. Za „Energoprojekt” je nerealno da plaća duplo, jer ovaj prostor već ima vodovodne, kanalizacione i ostale infrastrukturne instalacije.

Gradski čelnici su u vreme pregovora sa „Trigranitom” izlazili u javnost sa sumom koja se kretala između 28.000.000 i 30.000.000 evra. Od tog iznosa nisu odustali ni sada, što je za „Politiku” potvrdio Đorđe Bobić, gradski arhitekta.

„Energoprojekt” će, kaže, morati kao i svaki drugi investitor da plati nadoknadu za razliku između prvobitno planiranih 30.000 kvadrata i 128.000 metara kvadratnih, koji će biti sagrađeni u „Prokopu”.

- Naravno da neće plaćati ono za šta je već novac dat, tako da nije reč o duploj naplati. Direkcija za građevinsko zemljište će precizno obračunati kvadraturu i utvrditi šta je i koliko plaćeno. Od tog novca koji je naplaćen samo je delimično urađena infrastruktura. Predstoji nam njeno „pojačanje” i zamena pojedinih instalacija - objašnjava gradski arhitekta.

„Energoprojekt” najpre treba da sačini projekte, dodaje on, a dogovori o tehničkim rešenjima tek predstoje.

Miodrag Zečević, izvršni direktor marketinga „Energoprojekta”, kaže da je ova kompanija veoma voljna da gradi u „Prokopu”, ali pre svega mora da utvrdi fizibilnost, odnosno isplativost investicije.

- Potrebni su nam podaci koliko će tačno koštati zakup zemljišta, kao i završetak same stanice da bismo utvrdili ukupnu vrednost investicije. Ne tražimo ništa što prevazilazi tenderske uslove - ističe Zečević.

On kaže da je na jednom od sastanaka gradskih i republičkih čelnika sa investitorom načelno dogovoreno da Direkcija za građevinsko zemljište izgradi prilazne saobraćajnice sa autoputa i iz Bulevara kneza Aleksandra.

To je ipak, reklo bi se, pomak u odnosu na pregovore koji su vođeni sa „Trigranitom”. Mađarsko-kiparska kompanija, podsetimo, tražila je da bude oslobođena plaćanja nadoknade za građevinsko zemljište, ili da taj iznos bude umanjen zbog nepostojanja prilaznih puteva i nedostatka prostora za parkiranje. Grad to, kao što je poznato, nije prihvatio. U jednom trenutku tokom pregovora koji su trajali godinu i po dana „Trigranit” je pokazao spremnost da sve ove nedostatke „proguta” i plati zemljište po punoj ceni, ali je zauzvrat tražio plac u ekskluzivnom Savskom amfiteatru. Na kraju ova firma je procenila da je „Prokop” premali za sve što se tu planira, pa je „Železnicama” predložila da podignu stanicu sa šest, umesto deset planiranih koloseka. Iz tih razloga, koji su ocenjeni kao nerealni, došlo je do razlaza sa vodećom građevinskom firmom u regionu.

-----------------------------------------------------------

Temelji

Prva faza radova u „Prokopu”, čiji su temelji postavljeni pre tri decenije, kako je predviđeno tenderom, obuhvata izgradnju 128.000 kvadratnih metara poslovno-stambenog prostora na armiranoj betonskoj ploči, koja se nalazi na koti 105 nove putničke železničke stanice „Beograd centar” i 10.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora ispod ploče.

U drugoj fazi radova, u kompleksu „Prokopa” bilo bi izgrađeno još oko 170.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, a vrednost čitavog posla je više milijardi dolara.

„Energoprojekt” je na ovoj lokaciji odranije angažovan na izgradnji železničke stanice. Do sada su postavljene šine, peroni, koloseci, signalizacija i temeljna ploča za poslovni centar.

POLITIKA

Pomoć grada opštini Barajevo za rekonstrukciju vodovodne mreže

Opštini Barajevo iz gradskog budžeta odobreno je 17,3 miliona dinara za rekonstrukciju vodovodne mreže u naselju Vranić i nastavak izgradnje vodovodne mreže u naseljima Veliki Borak i Boždarevac.

Za rekonstrukciju postojeće vodovodne mreže, dužine 2,5 kilometara, u naselju Vranić odobreno je 6,21 milion dinara. U naselju Veliki Borak gradiće se vodovodna mreža dužine 2,7 kilometara, a u Boždarevcu 1,5 kilometara. Izgradnja nove vodovodne mreže u ova dva naselja finansiraće se sa 11,09 miliona dinara.
 
– Ova izdvajanja predstavljaju nastavak ulaganja Grada Beograda u rekonstrukciju i izgradnju  vodovodne mreže u ova tri naselja. Prošle godine iz gradskog budžeta za ove radove izdvojeno je 10 miliona dinara, a JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” besplatno će isporučiti opremu. Dosadašnjim ulaganjima biće završena prva od dve faze rekonstrukcije i izgradnje vodovodne mreže u Vraniću, Velikom Borku i Boždarevcu – rekla je Branka Savić, predsednik opštine Barajevo.

Vodovod u Barajevu priključen je na gradski vodovod 2002. godine.

Beograd

Radovi na tramvajskom prelazu u Savskoj ulici



Preduzeće „Balkan-gradnja” će od danas u 22 sata do ponedeljka, 29. oktobra, u 5 sati obavljati radove na tramvajskom prelazu u Savskoj ulici kod MUP-a. Tramvajski saobraćaj će se normalno odvijati, ali u zoni radova biće postavljena privremena vertikalna signalizacija, horizontalne i vertikalne barijere, kao i trepćuća svetla.

Beograd

Asfaltiranje kolovoza u delu Bulevara Nikole Tesle



Direkcija za puteve saopštila je da će se od danas do četvrtka, 1. novembra, asfaltirati kolovoz u Bulevaru Nikole Tesle, na deonici od drugog izlaza iz zgrade SIV-a do ulice Ušće. Saobraćaj u smeru ka Ušću biće zatvoren, dok će se u drugoj kolovoznoj traci odvijati dvosmerno.

Radove obavlja Javno komunalno preduzeće „Beograd-put”.

Beograd

Raskrsnice kroz objektiv
28. oktobar 2007

UČESNIKE u saobraćaju od sredine sledeće godine snimaće kamere. Pripreme za uvođenje centralnog sistema upravljanja su već počele. Uređaji za snimanje saobraćajnih tokova biće postavljeni u 25 najprometnijih ulica, a trebalo bi da utiču na bolju protočnost saobraćaja, manje gužvi, ali i na bahate vozače koji ne poštuju propise i voze prebrzo.

Ekipe Službe svetlosne signalizacije "Beograd puta" već su počele sa pripremom terena za daljinsko nadgledanje raskrsnica u Bulevaru despota Stefana, gde uređuju kanalizaciju za polaganje optičkih kablova.

- Optičke veze, koje su osnov budućeg daljinskog sistema centralnog upravljanja, najpre će biti uspostavljene po glavnim saobraćajnim koridorima - kažu u "Beograd putu". - Radove smo započeli u Bulevaru despota Stefana, zatim sledi potez Dorćol - Vukov spomenik, Bulevar kralja Aleksandra, ulice Kralja Milana, Kneza Miloša, Savska, Bulevar oslobođenja... Optičkim kablovima biće povezano oko 160 semaforizovanih raskrsnica sa centralnim sistemom u gradskom Sekretarijatu za saobraćaj.

U "Beograd putu" dodaju da su radovi obimni jer je, samo u prvoj fazi, neophodno raščistiti i pripremiti nekoliko kilometara trase. Posle pripremnih aktivnosti putari će započeti sukcesivno postavljanje opto cevi i kablova. Optička infrastruktura, u odnosu na klasičnu bakarnu, omogućava obimniji, pouzdaniji i kvalitetniji protok informacija, kao i prenos podataka na veće razdaljine.
Daljinski sistem će omogućiti neprekidno snimanje saobraćaja, protoka vozila, brzinu i kategorije automobila. Podaci dobijeni na taj način biće iskorišćeni za pravljenje programa za upravljanje saobraćajem, kao i za uređenje rada semafora. U zavisnosti od zabeleženih rezultata, tamo gde to bude potrebno biće promenjeno vremensko trajanje određenog svetla na semaforu. Snimanje najprometnijih gradskih tokova, svakako će doprineti i efikasnijem radu saobraćajne policije.

PROJEKAT

GRAD je za izradu idejnog projekta upravljanja saobraćajem iz budžeta izdvojio 80 miliona dinara. Ovim projektom obuhvaćeno je inteligentno upravljanje saobraćajem u prestonici, daljinsko upravljanje semaforima, praćenje vozila javnog prevoza u realnom vremenu, dispečersko upravljanje vozilima javnog prevoza, daljinsko upravljanje tramvajskim skretnicama, automatizovana prodaja i kontrola voznih karata, video nadzor stajališta, terminala i ulica rezervisanih za kretanje vozila.

Novosti

Obilaznica sporo napreduje
30. oktobar 2007

OBILAZNICA oko Beograda čija izgradnja tromo napreduje dobila je novčanu infuziju. Grad Beograd izdvojiće 300 miliona dinara za deo troškova. Međutim, i sa ovim parama nisu izmirena sva dugovanja izvođačima za odrađeni posao, tako da će se radovi na izgradnji obilaznice ponovo nastaviti slabim intenzitetom. Obimnija izgradnja magistrale može se očekivati tek posle Nove godine kada se za ove potrebe iz budžeta Nacionalnog investicionog plana opredele veća sredstva.

Pošto je obilaznica od vitalnog značaja za Beograd, a stalno kuburi sa nedostatkom novca, na inicijativu ministra Dragana Đilasa u Gradu su odlučili da pomognu njenu izgradnju iako to nije njihova nadležnost.

- Beogradu je veoma bitno da se saobraćaj izmesti sa autoputa i tako smanje postojeće gužve, ali i one koje će nastati kada se bude rekonstruisala "Gazela" - navodi predsednik Skupštine grada Zoran Alimpić. - Novac ćemo uzeti iz budžetskih rezervi tako da drugi projekti u gradu zbog toga neće zastati. I naredne godine planiramo da učestvujemo u finansiranju obilaznice, ali još nismo odlučili sa kolikim iznosom.

Direktor "Puteva Srbije" Branko Jocić naglasio je da je na deonici između Ostružničkog mosta i Ibarske magistrale odrađeno oko 60 odsto planiranog, ali nije znao da kaže koliko još novca treba da se sve završi. Ipak, podvukao je da će saobraćaj na ovoj trasi biti pušten u julu 2008. godine.

Ministar zadužen za NIP Dragan Đilas podsetio je da su ove godine za obilaznicu odvojili 450 miliona dinara.

- Sa dodatnih 300 miliona dinara koje daje Grad izmirićemo dobar deo dugovanja izvođačima, a za sledeću godinu u budžetu NIP-a planiraćemo koliko god bude trebalo novca da se radovi okončaju do leta - naglasio je Đilas.
PONTON

DRAGAN Đilas pokrenuo je i inicijativu da se, dok budu trajali radovi na Gazeli, na Savi postavi pontonski kakav se nekoliko godina koristio u Novom Sadu.

- To bi bila sjajna saobraćajna alternativa, ali stručnjaci tek treba da proračunaju da li ga je i gde moguće postaviti i napraviti prilaze za vozila - kaže Đilas. - Proširićemo i Savsku ulicu, tobogan kod Sajma i izgraditi nadvožnjak preko pruge kod Careve ćuprije i sve to bi trebalo da utiče na smanjenje gužvi.

Branko Jocić najavio je da pripremni radovi za rekonstrukciju "Gazele" počinju tokom novembra, ukoliko se iseli nehigijensko naselje ispod ovog mosta.

DUGOVI I RADOVI

DIREKTOR "Mostogradnje" Branko Knežević kaže da im je država do sada isplatila sve radove da maja. Novac od Grada će im značiti da pokriju neke troškove, ali i dalje nastavljaju gradnju sa 20 odsto kapaciteta, jer im nije isplaćeno sve što su uradili do septembra, niti ima novca za nove radove.

Lazar Milinković tehnički direktor "Planuma" kaže da sve sirovine za obilaznicu plaćaju unapred, jer niko neće da im isporuči ni gorivo, ni cement, a onda mesecima čeka novac.

- Novac od Grada nam znači, ali to neće biti dovoljno, jer samo "Planum" za izvedene radove potražuje 300 miliona dinara, "Mostogradnja 200 miliona dinara, a tu su još potreživanja i "Energoprojekta" i "Ratka Mitrovića" - zaključuje Milinković.

Novosti

Utorak, 30. oktobar 2007.

Zoran Alimpić i Dragan Đilas posetili gradilište obilaznica oko Beograda


Djilas-Amplić

Ministar u Vladi Srbije Dragan Đilas, v.d. gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić i direktor JP „Putevi Srbije” Branko Jocić posetili su danas gradilište obilaznice oko Beograda. Za završetak ove značajne saobraćajnice iz Nacionalnog investicionog plana početkom godine izdvojen je 721 milion dinara, a do kraja godine biće obezbeđeno još 758 miliona dinara, od kojih 300 miliona iz gradskog  budžeta.

– Gradnja obilaznice od Dobanovaca do Bubanj potoka za Beograd je od izuzetne važnosti, jer će njen završetak omogućiti da se izmesti saobraćaj sa autoputa koji prolazi kroz centar grada. To će smanjiti saobraćajne  gužve kao jedan od najvećih problema Beograda u poslednje vreme. Iz tog razloga će iz tekuće budžetske rezerve za izgradnju ove saobraćajnice biti izdvojeno 300 miliona dinara, što će doprineti ubrzanju radova. Planiramo da i u budžetu za sledeću godinu izdvojimo znatna sredstva za podršku projektima Nacionalnog investicionog plana koji se tiču glavnog grada. Naravno, ova izdvajanja neće negativno uticati na već započete poslove izgradnje komunalne infrastrukture u gradu – rekao je Zoran Alimpić.

Zahvalivši Gradu Beogradu na finansijskoj pomoći, ministar Dragan Đilas je rekao da se u poslednja dva meseca intenzivno radi na završetku obilaznice oko Beograda.

– Pre dva meseca imali smo obezbeđenih 720 miliona dinara, a potom smo uspeli da iz NIP-a izdvojimo još 300 miliona, iz republičkog budžeta dodatnih 158 miliona i evo sada je i Grad Beograd odlučio da nam pomogne sa 300 miliona, iako to nije u njegovoj nadležnosti. Mislim da će ta nova sredstva biti dovoljna da se namire gotovo sva dugovanja izvođačima radova i da će poslovi potom biti nastavljeni punim intenzitetom. U budžetu na narednu godinu biće planirana znatno veća sredstva za realizaciju ovog posla. To moramo učiniti i zbog Beograđana i zbog svih onih koji prolaze kroz naš glavni grad – rekao je ministar Đilas.

Strateški plan Vlade Srbije je da za tri godine završi koridor 10 i deonice autoputa od Leskovca do makedonske i bugarske granice, kao i obilaznicu oko Beograda, naglasio je Dragan Đilas.

Direktor JP „Putevi Srbije” Branko Jocić rekao je da će ukoliko priliv finansijskih sredstava bude tekao po planu, deonica od Ostružnice do Ibarske magistrale biti završena jula sledeće godine. Na ovom sektoru već je završeno oko 60 odsto posla koji obavljaju  „Mostogradnja” i „Planum”.

– Na ovoj deonici nalazi se tunel Lipak dugačak 665 metara, gde su već urađene obe saobraćajne trake, kao i tunel Železnik dužine 699 metara, na čijem probijanju se još radi. Trenutno se radi i na trasi i mostovima kod Orlovače. „Energoprojekt-niskogradnja” je na sektoru B5 probio levu tunelsku cev na tunelu „Straževica”, koji je dugačak 745 metara. Na ovom potezu treba izgraditi još šest mostova ukupne dužine 2.169 metara – rekao je Jocić.

Evropska investiciona banka odobrila je Srbiji kredit od 60 miliona evra za završetak obilaznice oko Beograda. Ova sredstva biće utrošena na izgradnju deonice od Batajnice do Dobanovaca.

Obilaznica oko Beograda počela je da se gradi 1990. godine i do sada je u taj posao uložen 181 milion evra.

Beograd

Marina za 200 jahti
30. oktobar 2007.

APATIN - Radovi na apatinskoj marini, prvoj u Srbiji izgrađenoj po međunarodnim standardima, privode se kraju. Ostalo je još da se sagradi obaloutvrda, odnosno kosi kej, da NIS izgradi pumpu za gorivo i da se pobodu šipovi. Ritam radova određuje nivo Dunava, zbog čega je završetak izgradnje nekoliko puta odgađan, ali je izvesno da će od proleća marina moći da primi prve jahte. Kompletni radovi koštaju 2,7 miliona evra.

Apatinska marina moći će da primi i do 200 plovila. Ali pored ove marine za veća plovila, nametnula se potreba da se napravi još jedna za manja plovila.

U završnoj fazi je izgradnja 150 kabina i osam apartmana, dok će se završena zgrada Ribolovačkog udruženja „Bucov“ koristiti za prijem i snabdevanje nautičara. Za putničko pristanište potrebno je još pobiti šipove na dubini od 16 metara u dno reke.

Izgradnja marine se najvećim delom finansira iz Nacionalnog investicionog plana, delom iz Pokrajinskog fonda za razvoj i manjim delom iz opštinskog budžeta.

- Za završetak 150 kabina i osam apartmana očekuje se još 15,6 miliona dinara iz NIP-a - navodi Mile Đukić, direktor Turističke organizacije. On dodaje da je i za završetak kosog keja podnet zahtev NIP-u za 30,5 miliona dinara. Opština Apatin izdvojila je pet miliona dinara.

- Ukazala se i prilika da se uz novu marinu opremi i jedna manja marina u kojoj bi mogli da se vezuju stariji čamci od drveta, na primer. Osim toga, ova mala marina bi bila dostupnija džepu mnogih ribolovaca i rekreativaca koji imaju čamce na Dunavu - kaže Đukić.

Plutajući betonski pontoni sa rasvetom na pristaništu su završeni. Ostaje još da se reši problem šipova.

- Za pobijanje šipova na dubinu od 16 metara i iznad vode osam metara, za pristupni most od 40 metara dužine od obale, kao i ostale plutajuće elemente potrebno je 44,5 miliona dinara. Novac se očekuje iz NIP-a. Izvođač radova će biti beogradski PIM jer je to jedina firma na Balkanu koja je opremljena i obučena za postavljenje šipova - kaže Đukić.

Apatinci svoju šansu vide u daljem razvijanju turizma na Dunavu jer je u blizini Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“. To je poplavna dolina druga po bogatsvu flore i faune, odmah posle delte Dunava.

CMC-Pro

Barže umesto „Gazele”
Ukoliko nehigijensko naselje ispod „Gazele” bude iseljeno, pripremni radovi na mostu počeće u novembru, najavio Dragan Đilas i istakao da je strateški plan Vlade Srbije da za tri godine završi Koridor 10 i deonice autoputa od Leskovca do makedonske i bugarske granice, kao i obilaznicu oko Beograda


Na gradilištu obilaznice

Izgradnja obilaznice oko Beograda ove godine „progutaće” jednu i po milijardu dinara, od čega je trista miliona dinara obezbeđeno iz gradske kase. Prilikom jučerašnje posete ovom gradilištu, Dragan Đilas, ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan, najavio je da će deo obilaznice od Ibarske magistrale do Ostružnice biti završen sledeće godine, budući da su sredstva predviđena iz NIP-a za obilaznicu duplirana.

– Pre dva meseca imali smo obezbeđenih 721.000.000 dinara, a potom smo uspeli da iz NIP-a izdvojimo još trista miliona, iz republičkog budžeta dodatnih 158 miliona i evo sada je i grad Beograd odlučio da nam pomogne sa trista miliona, iako to nije u njegovoj nadležnosti. Mislim da će ta nova sredstva biti dovoljna da se namire gotovo sva dugovanja izvođačima radova i da će poslovi potom biti nastavljeni punim intenzitetom. U budžetu za narednu godinu biće planirana znatno veća sredstva za realizaciju ovog posla. To moramo učiniti i zbog Beograđana i zbog svih onih koji prolaze kroz naš glavni grad – rekao je ministar Đilas, dodajući da se u poslednja dva meseca intenzivno radi na završetku obilaznice.

Osim Đilasa, gradilište su posetili Branko Jocić, direktor JP „Putevi Srbije”, i Zoran Alimpić, vršilac dužnosti gradonačelnika, koji je rekao da je gradnja obilaznice od Dobanovaca do Bubanj potoka za Beograd od izuzetne važnosti, jer će njen završetak omogućiti da se izmesti saobraćaj sa autoputa koji prolazi kroz centar grada.

– To će smanjiti saobraćajne gužve kao jedan od najvećih problema Beograda u poslednje vreme. Iz tog razloga će iz tekuće budžetske rezerve za izgradnju ove saobraćajnice biti izdvojeno 300.000.000 dinara, što će doprineti ubrzanju radova. Planiramo da i u budžetu za sledeću godinu izdvojimo znatna sredstva za podršku projektima NIP-a koji se tiču glavnog grada. Naravno, ova izdvajanja neće negativno uticati na već započete poslove izgradnje komunalne infrastrukture u gradu – rekao je Alimpić.

Branko Jocić je izneo verovanje da će deonica od Ostružnice do Ibarske magistrale biti gotova do jula sledeće godine ukoliko priliv finansijskih sredstava bude tekao po planu. Prema njegovim rečima, na ovom sektoru već je završeno oko 60 odsto posla koji obavljaju  „Mostogradnja” i „Planum”.

– Na ovoj deonici nalazi se tunel Lipak dugačak 665 metara, gde su već urađene obe saobraćajne trake, kao i tunel Železnik dužine 699 metara, na čijem probijanju se još radi. Trenutno se radi i na trasi i mostovima kod Orlovače. „Energoprojekt-niskogradnja” je na sektoru B5 probio levu tunelsku cev na tunelu „Straževica”, koji je dugačak 745 metara, a na ovom potesu treba izgraditi još šest mostova ukupne dužine 2.169 metara – rekao je direktor „Puteva Srbije”.

Ministar Đilas istakao je da je strateški plan Vlade Srbije da za tri godine završi Koridor 10 i deonice autoputa od Leskovca do makedonske i bugarske granice, kao i obilaznicu oko Beograda. Prema njegovim rečima, ukoliko nehigijensko naselje ispod „Gazele” bude iseljeno, pripremni radovi na tom mostu počeće u novembru.

Govoreći o radovima na Gazeli, Đilas je naveo da je njegov predlog da se u toku radova postavi most na baržama, dodajući da je u toku razmatranje tog predloga.

– U međuvremenu ćemo uraditi i nadvožnjak na Carevoj ćupriji i imamo nameru da proširimo tobogan kod Sajma i Savsku ulicu, što će pomoći da smanjimo gužve – rekao je Đilas.
Evropska investiciona banka odobrila je Srbiji kredit od šezdeset miliona evra za završetak obilaznice oko Beograda, pri čemu će ovaj novac biti utrošen za izgradnju deonice od Batajnice do Dobanovaca. Obilaznica oko Beograda počela je da se gradi 1990. godine i do sada je u taj posao uložen 181 milion evra.

POLITIKA