Leto u rovovima
17. maj 2007

STANARI centralnih gradskih ulica ovih dana moraće da slušaju brujanje građevinskih mašina. Za razliku od Kalenićeve, Nebojšine, Svetogorske i drugih saobraćajnica gde će radovi potrajati samo nekoliko dana, žitelji Ulice Svetozara Markovića provešće leto "u rovovima". Tek što je deo ove ulice dobio toplovod, počela je sanacija kolovoza koji je bio raskopan više od mesec dana, a ovog leta predstoji i kompletna rekonstrukcija trotoara i parkinga.

Ekipe "Beogradskih elektrana" sredinom aprila počele su toplifikaciju Svetozara Markovića. Radovi su trajali do 8. maja, a iza radnika koji su postvljali cevi ostale su rupe u koje upadaju točkovi automobila. To znatno usporava saobraćaj, jer vozači moraju oprezno da zaobilaze rupe, duboke i do 10 santimetara. Osim toga nesavesni šoferi parkiraju automobile na kolovozu, pa se stvara takozvano usko grlo. Kola Hitne pomoći koja sa pacijentima svakodnevno prolaze ovom trasom do Kliničkog centra, provlače se sa teškom mukom. Pešaci, takođe, nisu pošteđeni, jer gutaju prašinu, a ni trgovci koji rade u obližnjoj prodavnici.

- Dobavljači su nam robu do nedavno isporučivali na ćošku Svetozara Markovića i Tiršove ulice, jer nisu mogli kamionom da priđu marketu - objašnjava Vasa Alrahman, vlasnik radnje u Svetozara Markovića. - Radnici su svaki dan morali na kolicima da dovlače po nekoliko tona robe.

Kako kažu u Direkciju za puteve, radovi će trajati desetak dana. Prvo će biti skinuti preostali delovi starog asfalta, a zatim će biti urađen novi sloj i postavljeni ivičnjaci. Međutim, uzbro po završetku ovih radova, bageri će se vratiti u Svetozara Markovića. Ova ulica, naime, predviđena je za kompletnu rekonstrukciju, koja podrazumeva obnovu trotoara i uređenje parking mesta. U "Beograd putu" apeluju na građane da budu strpljivi, jer, kako tvrde, sva muka će se isplatiti kada i ova ulica bude zablistala poput ostalih rekonstruisanih saobraćajnica u centru grada.
Putari trenutno pripremaju Kalenićevu za asfaltiranje, dok će u Nebojšinoj ulici u petak biti postavljen nov sloj na kolovozu.

ĐUBRE
ULICU Svetozara Markovića, pored rupa "krasi" i smeće razbacano na mestu gde su pre početka toplifikacije bili postavljeni kontejneri. U ovoj ulici na potezu od Birčanonove do Vojvode Milenka, nema kontejnera, jer su ih radnici pomerili zbog radova. Tako su nesavesni stanari oko stabla drveta napravili malu deponiju u centru grada.

TOPLOVOD
EKIPE "Beogradskih elektrana" završile su samo prvu fazu radova na toplifikacije Ulice Svetozara Markovića. Zbog kašnjenja u dobijanju dozvola iz Sekretarijata za saobraćaj i Direkcije za puteve, zaustavljeni su radovi na izgradnji toplovoda. Druga faza radova od raskrsnice Svetozara Markovića i Vojvode Milenka do Vojvode Milenka 35 počela je u četvrtak i trajaće do 27. maja.

Izgradnjom toplovoda u Svetozara Markovića, na delu od Birčaninove do Tiršove, na sistem daljinskog grejanja povezano je više od 10.000 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora.

Novosti

 Četvrtak, 17. maj 2007.
U subotu počinje druga faza rekonstrukcije tramvajskih pruga

U subotu, 19. maja, započeće radovi druge faze rekonstrukcije u ulicama Milentija Popovića, Treći bulevar i Proleterske solidarnosti, ali i radovi na raskrsnicama Milentija Popovića i Bulevara Mihaila Pupina, raskrsnica Milentija Popovića i Treći bulevar i raskrsnica Proleterske solidarnosti i Jurija Gagarina.

U ovom periodu prestaje da funkcioniše tramvajski saobraćaj (odlazak i izlazak iz depoa „Sava”). Za potrebe GSP-a on će ponovo biti uspostavljen 2. juna, kada će se tramvaji kretati do depoa i iz depoa „Sava” po levom, novom koloseku. Do kraja meseca će biti zauzeta po jedna kolovozna traka u Milentija Popovića, u oba smera. Za to vreme treba da se završi asfaltiranje na levom koloseku i da se puste sve raskrsnice koje se nalaze na ovoj strani.

Rušenje tramvajske baštice i skidanje kontaktne mreže započeće se od raskrsnice Bulevara Mihaila Pupina i Milentija Popovića. Raskrsnice će biti zatvarane sledećim redosledom: ulazak na dve servisne saobraćajnice preko puta hotela „Hajat” zatvoriće se u prva tri dana, ali iz blokova će i dalje alternativnim internim saobraćajnicama moći da se izađe u Bulevar Mihaila Pupina i u Bulevar Avnoja.

Bulevar Avnoja će biti poslednji zatvoren, to jest zatvoriće se kada se dobije saglasnost Direkcije za javni prevoz. Raskrsnica Proleterske solidarnosti i Jurija Gagarina će se raditi u prvoj polovini juna. Ovi radovi trajaće oko tri nedelje.

Grad Beograd

Novi gradjevinski inženjer za 21 vek....Odsek za menadžment, informatiku i tehnologiju gradjenja  na gradjevinskom fakultetu.

ШТА РЕЋИ СТУДЕНТУ III СЕМЕСТРА О
ОДСЕКУ ЗА МЕНАЏМЕНТ, ТЕХНОЛОГИЈУ
И ИНФОРМАТИКУ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ?



На Грађевинском факултету Универзитета у Београду до пре 10 година постојала су само три одсека. Међутим, од седамдесетих година прошлог века, од експанзије нашег грађевинарства на тржишта Африке, Блиског Истока и Русије, уз повремене продоре на Далеки Исток и Јужну Америку, реалан живот је наметао грађевинским компанијама потребу за кадровима који ће разумети величину инвестиционих пројеката и сву њихову сложеност. Значи појавила се велика потреба за кадровима који ће поред основног опредељења у области пројектовања грађевинских конструкција знати и да учествују или чак управљају реализацијом великих грађевинских пројеката.

Привреда је упорно тражила од Факултета кадрове који ће разумети колико су сложени велики инвестициони пројекти како са техничко-технолошког становишта, тако и са становишта организације извођења свих радова на пројекту, развоја информационих система, финансија, правне и стручне регулативе, По природи ствари такви кадрови управо искључиво могу да се стварају само на Грађевинском факултету, јер одређеним процесима могу управљати само они који их разумеју са техничко-пројектантског становишта и који располажу одличним знањем из области технологије извођења свих радова на пројекту. Управо на том познавању технолошких решења базира се и основни извор свих кључних информација у свим сегментима управљања реализацијом инвестиционих пројеката. Немајући наше кадрове, изузев оних који су се кроз праксу обучавали и усавршавали, наше компаније су углавном и то за велике паре, изнајмљивале консултантске куће и стручњаке из Велике Британије.

Да би изашао у сусрет тим захтевима почетком деведесетих година прошлог века Факултет уводи као изборне предмете у петој години на сва три тада постојећа одсека предмете: Управљање пројектима у грађевинарству и Специјалне методе организације и технологије грађења. 1996 године због специфичности пројектантских, техничко-технолошких и организационих решења приликом пројектовања и грађења у  насељеним местима, Факултет први пут уводи четврти одсек: Одсек за планирање и грађење насеља (ПГН). На том одсеку се задржавају сви кључни предмети из инжењерске струке у довољној мери да свршени студенти могу да добију лиценцу за пројектовање, али се уводи низ нових предмета који су студентима омогућили довољно знања да далеко спремнији у пракси приступају својим задацима када је у питању изградња у насељеним местима од поштовања планске документације и урбанистичких услова до опремања објеката. Тај одсек је суштински био прелазна фаза ка коначном решењу које је уследило Одлуком Наставно научног већа пре три године да се уместо ПГН одсека уведе ОДСЕК ЗА МЕНАЏМЕНТ, ТЕХНОЛОГИЈУ И ИНФОРМАТИКУ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ. Ту одлуку Факултет је потврдио и преласком на Болоњску декларацију у новим наставним плановима и програмима чија сте Ви и прва генерација која у IV семестру има могућност да упише овај одсек.

Пред собом имате Наставни план нашег одсека. Прегледом предмета које треба да одслушате, вежбате и положите лако ћете закључити да је присутно доста конструктерских предмета, у већем обиму него на хидро и саобраћајном одсеку, али и један број предмета са хидро и саобраћајног одсека којих нема на конструктивном одсеку. Те групе предмета су дате са мером да Вам обезбеде довољно знања за праксу, али и право да добијете лиценцу за пројектовање и да истовремено врло добро разумете шта и како раде Ваше колеге хидраши и путари у њиховом послу и да са њима оптимално сарађујете у њиховом делу посла у процесу реализације инвестиционих пројеката.

Поред тога ћете уочити основне предмете нашег одсека из области менаџмента, технологије извођења грађевинских радова, пројектовања и развоја база података и информационих система. То су они предмети који ће Вам обезбедити неопходан ниво знања да се одмах у пракси укључите у кључне активности потенцијалних инвеститора и извођача. Научићемо Вас да увек реализацију инвестиционих пројеката посматрате управо или са становишта инвеститора који има своје специфичне интересе и циљеве или са становишта извођача. За извођача су кључне активности у проналажењу потенцијалних послова, изради понуде и уговарању посла са једне стране, као и успешна реализација и наплата извршеног посла са друге стране. Управо у тим пословима процена обима посла, избор одговарајућих технолошких решења и одређивање свих потребних ресурса за реализацију посла одлучујуће утичу на кључне елементе могућег уговора, а то су дефинисање предмета уговора, цене и рока реализације уговореног посла. Да би успешно учествовали у овим пословима учићемо Вас технологији грађења, грађевинским машинама, методама планирања, процени трошкова, примени операционих истраживања и тероји поузданости производних система, организацији грађења, али и управљању пројектима у грађевинарству, мерењу и вредновању радова, правној регулативи у грађевинарству како код нас тако и на међународном тржишту, грађевинској економији и пословним комуникацијама.

Да би свим нивоима управљања великим пројектима биле обезбеђене правовремене, довољне и разумљиве информације за процес доношења одлука учићемо Вас да развијате базе података и учествујете у пројектовању и развоју неопходних информационих система како у компанији, тако и на пројектима.
                     Шеф Катедре

               Проф. др. Бранислав Ивковић, дипл.грађ.инж

zvor:www.mti-gradjevinarstvo.net

„Interkontinental“ se vraća u Beograd



Beograd je ostao bez jednog „Intekontinentala“, pošto je rukovodstvo hotela izgubilo licencu, ali će uskoro dobiti novi, u neposrednoj blizini. Gradiće ga „Delta M“ na placu između svoje poslovne zgrade i Hotela „Hajat“ u novobeogradskom Bloku 20.
 
Prema nezvaničnim informacijama, kompanija „Delta“ na placu u Ulici Milentija Popovića, neposredno uz svoju poslovnu zgradu, planira da izgradi poslovnu kulu od čak 38 spratova i dvadeset spratova visok hotel sa 325 soba. Prvobitno je planirano da se pregovara sa hotelskim lancem „Hilton“, ali je na kraju dogovor postignut sa bitanskom „Interkontinental hotelskom grupom“. Ugovor o menadžmentu između „Interkontinentala“ i „Delta M“ treba da bude potpisan danas.

- Prema ugovoru, „Delta M“ će sazidati zgradu, a celokupno upravljanje hotelom biće prepušteno „Interkontinentalu“. Mi ne kupujemo licencu, kao što je to bio slučaj sa bivšim beogradskim hotelom „Interkontinental“, nego njihov menadžment dolazi u Beograd da rukovodi hotelom - objašnjeno je „Blicu“ u kompaniji „Delta M“.

U ime britanskog lanca hotela ugovor treba da potpiše Džejms A. Kaplan, potpredsednik za poslove razvoja u delovima Evrope, Srednjeg istoka i Afrike.

Gradnja „Interkontinentala“ u Beogradu treba da počne sledeće godine i da traje najmanje dve godine.
„Interkontinental hotel grup“, koja korene vuče iz daleke 1777. godine, jedna je od najglobalnijih hotelskih kompanija, sa više od 3.740 hotela i 556.000 soba u stotinak zemalja. Ova kompanija ima svoje hotele u vlasništvu, prodaje licencu ili u tuđim objektima rukovodi poslom. Osim hotela „Interkontinental“, u vlasništvu ove kompanije su brendovi poput hotela „Plaza“,“Indigo“, „Holidej In“...

Novo ime starog „Interkontija“

Gubitkom sudskog spora, stari beogradski hotel „Interkontinental“ morao je da promeni ime i od nedavno, na zvaničnom sajtu, koristi naziv „Internacional CG“, što je ime firme koja je vlasnik hotela.

„Delta“ gradi u svim delovima grada

Kompanija „Delta M“ ima trenutno najviše zakupljenih lokacija za gradnju u Beogradu. Ova kompanija zida „Delta siti“ u Bloku 67 gde se planira 89.000 kvadrata poslovnog prostora. Pobodeni su šipovi za Univerzitetsko selo gde je „Delta“ jedan od glavnih investitora.
Pored placa u Bloku 20 gde će biti kula i hotel „Interkontinental“, ovoj kompaniji odobreno je da zida tržni centar i dve kule Autokomandi, kao i kulu i nekoliko nižih zgrada kod stadiona Crvene Zvezde u Ulici Ljutice Bogdana. Kupovinom „Luke Beograd“, „Delta“ je postala glavni investitor u Dunavskom amfiteatru, gde ima oko 150 hektara zemlje.

Izvor: Blic

[Edit by admin: Navodi prave izvore ili nemoj ni pisati vesti...]

Brže do mora preko Borove glave
Do leta sedam novih mostova, novi kolovoz i tri trake na pojedinim delovima najteže deonice magistrale ka Crnogorskom primorju

Radovi na najdužem mostu

Borova glava – Kada vozači ovog leta krenu magistralom ka Crnogorskom primorju, na doskora teškoj, uskoj i krivudavoj deonici puta podno Murtenice, od Borove glave do Uvca, decenijama „crnoj tački” našeg saobraćaja, dočekaće ih novi prizor – temeljno preuređen drum, moderan i proširen, sa sedam novih mostova, novim kolovozom i tri trake na pojedinim delovima trase. Uslovi za normalnu i bezbednu vožnju, kakvi uglavnom već svuda postoje na magistrali od Beograda ka jugozapadnoj granici.

U toku je sama završnica ovog složenog poduhvata, obnove deonice puta M-21 od Borove glave do Uvca, u planini, zabiti, među četinarima. Reč je o velikom državnom poslu, oko 15 miliona evra vrednom, u kome je investitor JP „Putevi Srbije”. Radeći efikasno i po jari, kiši i studeni, od druge polovine pretprošle godine, graditelji su posao sasvim priveli kraju. Najavljuju drugu polovinu juna kao vreme završetka cele trase, početka novog razdoblja za saobraćaj ovim planinskim krajem.

Preostalo je, kako za „Politiku” objašnjava direktor „Puteva” Dragan Jaraković, da se uradi hidroizolacija mostova, kolovozna konstrukcija na prilazima mostovima i da se asfaltom pokrije oko polovine trase, budući da je polovina već dobila željeni izgled. Sledi zatim, kad vremenski uslovi dozvole, obeležavanje puta. Sve uz jasnu nameru da ova deonica bude završena pre početka glavne turističke sezone.

Ostaće upamćeno da su na putu Borova glava – Uvac izvedeni zaista obimni i složeni poslovi. Postojeća trasa, duga više od 17 kilometara, skraćena je, tako, za oko kilometar i po. Napravljeno je sedam novih mostova, među kojima se najduži, ovde označen kao most broj 2 (drugi iz pravca Zlatibora) „pružio” na 195 metara – na pojedinim tačkama i 35 metara uzvisio od zemlje. U njegovoj gradnji prvi put je kod nas primenjena nova graditeljska tehnologija – hidraulično potiskivanje svih 19 betonskih delova mosta.

Takođe, na oko četiri i po kilometra nove trase, sada su tri kolovozne trake. Veliki usponi i serpentine su, gde god je to moglo, ublaženi proširenjima i mostovima. Prolazi, evo, i vreme stalnih zastoja teretnjaka na ovoj deonici, stvoreni su uslove za veće brzine. da bi to bilo postignuto, valjalo je napraviti nasipe i potporne zidove pokraj puta. Po nekim podacima, 30.000 kubika nasipa i 50.000 kubika iskopa, „odsečeno” je sa murteničkih brda. Stotine neimara „Puteva” i teška mehanizacija, savremena za ovu vrstu gradnje, u surovim uslovima nisu posustajali.– Privodimo kraju ozbiljan i važan, za nas ipak rutinski graditeljski posao – skromno o urađenom dodaje direktor Jaraković, ukazujući na okolnost da je obnova ove trase trajala dve zime. Prva je bila hladna i omela je neke poslove, a minula, blaga, omogućila je da se i tokom zimskih meseci obavljaju betonski i zemljani radovi.

Užički „Putevi” su se, da podsetimo, već iskazali na mnoštvu odgovornih poduhvata. Nedavno je pušten u saobraćaj novi tunel i most u Ovčar Banji, ugovorili radove na sedam novih petlji autoputa Beograd – Novi Sad. Potpisali su i ugovor za izgradnju graničnog prelaza Preševo. Angažovani su i na drugim projektima u zemlji i inostranstvu, a sedam novih mostova i preuređena trasa sa zahtevnom deonicom od Borove glave do Uvca najbolji su dokaz njihovih stvaralačkih mogućnosti.

POLITIKA

Put bez povratka
23. maj 2007

KONCESIONI ugovor za izgradnju autoputa Horgoš - Požega je potpisan u skladu sa zakonom, ispoštovana je procedura i nema govora o tome da koncesija bude raskinuta, kaže Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu. Do kraja ovog meseca treba da se formira koncesiono preduzeće i potom kreću pripremni radovi za izgradnju.
* Najavili ste ostavku ako Vlada Srbije ospori ugovor?
- Rekao sam da ako Vladu Srbije ne zanima interes četiri miliona građana, koji gravitiraju ka tom autoputu, i ako ruši jednu od najvećih investicija u istoriji Srbije, onda ne vidim šta bih tražio u toj Vladi.
* Zašto pokrajinskim vlastima još nije dostavljen ugovor na uvid?
- To je ugovor Vlade Srbije. Skupština Vojvodine treba da uputi zahtev Vladi i da se formira stručni tim koji će to da pregleda. Ugovor ima detalje koji su u finansijskom smislu poslovna tajna koncesionara i to ne može da se iznosi u javnost.
* Da li je Vojvodina bila isključena iz ovog projekta?
- Vojvodina je mogla da učestvuje, mogli su da traže da budu deo tima. Koncesija je bila odluka Skupštine Srbije u kojoj su i poslanici iz Vojvodine.
* Da li ste sa koalicionim partnerima, pre svega DS razgovarali o koncesiji?
- Demokratska stranka ne može da zaustavi taj proces. Bila bi to velika šteta za državu. Koncesionar bi mogao da traži odštetu. Svako od učesnika na tenderu pojedinačno uložio je oko tri miliona evra da pripremi tendersku dokumentaciju. Koncesionar je dao garanciju od pet miliona evra. Srbija taj put sama ne može da gradi i našli smo najbolje moguće rešenje.
KO NAS ZAOBILAZI

PRIRODNO je da pokrajinska administracija zna šta se dešava na njenoj teritoriji, kaže Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine. Zato je, tvrdi, upućen zahtev da se dostavi koncesioni ugovor Horgoš - Požega na uvid, kako bi se utvrdila zakonitost tog posla. To je stav većine u pokrajinskoj koaliciji.
* Zašto mislite da ugovor nije u skladu sa zakonom?
- Ne mislim. Ne znam da li je ispoštovana zakonska procedura ili ne, jer ugovor nam nije dostavljen. Ukoliko je ugovor u skladu sa zakonom, nemoguće ga je poništiti, posebno jer je reč o stranoj investiciji i bio bi to loš signal upućen investitorima.
* Jedino Skupština Vojvodine navodno ima pravo da uputi zahtev za uvid u koncesioni ugovor?
- Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, je pozvan da sudi o tome i on je rekao svoje. Bilo bi prirodno i logično da smo od početka imali uvid u taj posao.
* Zašto se Vojvodina nije uključila?
- Nisu nam dozvolili. Naši vapaji i apeli nisu urodili plodom. To javnost zna. Koliko puta smo samo pričali o ovoj koncesiji.
* U startu ste bili protiv projekta Horgoš - Požega, zašto?
- Ukazivao sam na to da nije praksa da se dodeljuje koncesija za nešto što je već izgrađeno. Ali, ugovor je potpisan. Verujem i nadam se da se više bez konsultacija sa pokrajinskim vlastima neće donositi tako važne odluke. Jer, ova saobraćajnica većim delom upravo prolazi kroz teritoriju Vojvodine.

Novosti

Republika Srpska    

Odbornici prihvatili nacrt o legalizaciji -Dozvole za kuće sazidane do 2004

Nacrtom o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata na području grada, koji su juče usvojili odbornici gradskog parlamenta, predviđeno je ozvaničavanje objekata izgrađenih do aerosnimanja, tačnije do 18. juna 2004. godine. Iako je prvo bilo predviđeno da odbornici usvoje odluku o legalizaciji, to je preinačeno u nacrt kako bi se napravile dorade „koje bi svima bile u interesu“.
Odbornici su prihvatili i predlog kojim se zadužuje Odeljenje za prostorno uređenje da zajedno sa resornim ministarstvom učini sve kako bi se doneli podzakonski akti koji bi pojednostavili proceduru oko legalizacije koja je veoma komplikovana.
„To je problem koji godinama postoji u gradu i koji konačno moramo da rešimo. Primarni cilj nije prikupljanje novca od legalizacije već uvođenje reda u ovu oblast“, rekao je predsednik Skupštine grada Slobodan Gavranović.
Tako će moći da budu legalizovane građevine koje namenom, veličinom, položajem ili funkcijom ispunjavaju uslove za dobijanje naknadne urbanističke saglasnosti. Za bespravne građevine koje su izgrađene od 1969. do 1987. naknada troškova uređenja i rente za stambene objekte plaća se u iznosu od 40 odsto, dok za one koji su izgrađeni od 1987. do juna 2004. ta naknada iznosi 70 odsto od ukupnog iznosa prosečnih troškova.
Po ovom nacrtu, prosečni troškovi uređenja građevinskog zemljišta za objekte izgrađene na gradskim parcelama iznose 80,30 KM po metru kvadratnom, a za ostale 31,68 maraka. Za vlasnike koji su izgradnju počeli posle aerosnimanja izdavanje odobrenje za građenje primenjivaće se po važećim zakonskim propisima.
Odbornici su juče usvojili i predlog prioritetnih projekata od interesa za grad koji će se finansirati od kredita. Naime, po analizama Odeljenja za finansije grad bi se sledeće godine mogao zadužiti za 109 miliona KM (glavnica i kamata). Ovim novcem, pre svega, biće urađeni projekti iz oblasti infrastrukture, školstva, zdravstva, kulture i sporta.
Po ovoj listi, narednih godina bili bi rekonstruisani prioritetni putni pravci, izgrađena potrebna komunalna infrastruktura i most preko Vrbasa, obezbeđena voda i ulična rasveta u nekim naseljima, a bio uređen i vrelovod od „Toplane“ do hotela „Bosna“. U prioritetne projekte uvrštena je i popravka dvorana „Borik“ i „Obilićevo“, izgradnja sportskih igrališta i sportskog centra „Lauš“...
Osim toga, predviđena je izgradnja koncertne dvorane, popravka Kastela, izgradnja pet ambulanti porodične medicine, izgradnja vrtića na Laušu, Starčevici, u Kuljanima, Adi i Vrbanji, ali i vatrogasnog doma. „Reč je o projektima koji će poboljšati standard građana, a koji se ne mogu parcijalno graditi godinama“, rekao je gradonačelnik Dragoljub Davidović.
Izmena plana
Na sednici gradskog parlamenta usvojen je odluka o izradi izmene Regulacionog plana stambenog naselja Lazarevo 1, 2 i 3, izveštaj o radu gradonačelnika i Administrativne službe za period od 1. januara do 31. decembra 2006. godine, kao i izveštaj o stanju rešavanja upravnih predmeta u upravi grada za prošlu godinu.
 
Izvor: Blic

[Edit by admin: Navodi prave izvore ili nemoj ni pisati vesti...]

Vindija gradi farme u Brčkom
Izvor: Beta, Avaz
Brčko -- Distrikt Brčko pregovara sa kompanijom Vindija detalje o gradnji farme i pogona za preradu pilećeg mesa u tom gradu u BIH.


Brčko

Za izgradnju farmi pilića hrvatskoj prehrambenoj industriji Vindija je već ponuđeno 11 lokacija, a za izgradnju pogona u kojima bi se prerađivalo 70 tona pilećeg mesa dnevno određena je lokacija bivše baze Mekgavern.

Vlada Brčko Distrikta se obavezala da će obezbediti vodu, struju i kanalizaciju za novu fabriku i prilazne puteve za farme, za šta će biti potrošeno oko tri miliona evra.

Ukupno oko milion metara kvadratnih zemljišta biće na licitaciji do sredine juna, ukoliko se prostorni plan Distrikta usvoji za desetak dana, a prema procenama, za milion kvadrata zemlje kupac bi trebalo da plati najmanje 350 hiljada evra, uz uslov da ponudi kvalitetan poslovni plan, zaposli nove radnike i podstakne razvoj živinarstva na tom prostoru BIH.

"Planirali smo da do sredine avgusta sa Vindijom potpišemo ugovor o prodaji zemljišta, a tada bi trebalo još detaljnije da preciziramo međusobne obaveze", istakao je zamenik gradonačelnika Brčkog Anto Domić i dodao da su "do sada završili sa ponudom imovinski čistih parcela na kojima će se graditi farme i fabrički kapaciteti Vindije".

Prema planu, već sredinom 2008. godine biće potpisan ugovor između Vlade u Brčkom i Vindije o početku izgradnji farmi i pogona, a prvi proizvodi na tržište bi trebalo da stignu do 2010. godine.

B92

Pregovori o gradnji autoputeva u RS
Izvor: Beta
Banjaluka -- Vlada Republike Srpske će nastaviti pregovore sa Alpinom i Štrabagom o izgradnji mreže autoputeva kroz srpski entitet BiH.


Vlada Republike Srpske želi sama da gradi deo autoputa na koridoru 5C

Ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Čubrilović kaže da, osim ova dva preduzeća, postoji još interesanata za posao izgradnje puteva vredan blizu tri milijarde evra.

"Javila su nam se preduzeća iz Italije i Izraela koja su spremna da se sa Vladom upuste u izgradnju 420 kilometara autoputa kroz RS", rekao je Čubrilović i dodao da ostaje uslov da izvođač radova ne može birati deonice puta za koji je zainteresovan i na koji će dobiti koncesiju, "već mora uzeti sve ili ništa".

Vlada Republike Srpske ne odustaje od namere da sama gradi deo autoputa na koridoru 5C koji će prolaziti kroz taj entitet BIH. I Federacija BIH želi da gradi deo autoputa koji ide kroz taj entitet, a već je počela izgradnju od Visokog do Sarajeva, i namerava da gradi deonicu Zenica - Mostar.

"Osim toga, kako smo izračunali, bude li se taj autoput gradio prema aktuelnim odnosima, platićemo duplo više nego što realno košta deo puta koji ide kroz RS", kazao je Čubrilović. Prosečna cena gradnje autoputa, prema prvim procenama koje je naveo ministar saobraćaja i veza Republike Srpske, biće sedam miliona evra po kilometru.

B92

ČEZ želi da gradi i Buk Bijelu
Izvor: Nezavisne novine
Beograd -- Češka elektroprivreda (ČEZ) je zainteresovana za učešće u izgradnji hidroelektrane Buk Bijela na Drini, kažu u toj kompaniji.


Češka kompanija zainteresovana za dalja ulaganja u energetiku u regionu

Aleksandar Obradović, direktor firme ČEZ Srbija, kaže da je češka kompanija veoma zainteresovana za hidropotencijale u ovom regionu, i da sa nestrpljenjem očekuje objavu modela strateškog partnerstva koji će biti primenjen za izgradnju Buk Bijele.

"Iako će, zbog izlaska Crne Gore iz ovog projekta, kapacitet Buk Bijele biti 150, umesto prvobitno planiranih 550 megavata, nama je izuzetno važno da učestvujemo u ovom projektu", kazao je Obradović napominjući da bi time ujedno otpočeli i saradnju sa Elektroprivredom Srbije koja bi trebalo da aktivno učestvuje u toj izgradnji.

On smatra da je Buk Bijela još jedan od projekata u kojima Vlada Republike Srpske pokazuje ozbiljnost i odlučnost u osavremenjavanju energetskog sektora koji će joj omogućiti veliki privredni rast i približiti je Evropskoj uniji.

Potvrđujući ranije iskazani interes za učešće u izgradnji novih termoelektrana u Ugljeviku, Tuzli i Kaknju, on je dodao da su u Federaciji BiH ušli uži izbor na tenderu za odabir strateških partnera koji će graditi nove termoelektrane i ulagati u razvoj rudnika.

Početak izgradnje TE Gacko 2, koju je ČEZ nedavno ugovorio sa Elektroprivredom RS, kaže Obradović, zavisi od završetka studije izvodljivosti, a radovi bi trebalo da počnu 2008. godine. Investicija vredna oko 1,4 milijarde evra predstavljaće pozitivan signal investitorima iz regiona i sveta, dodaje on. Pored toga, pokretanjem TE Gacko 2 biće otvorena nova radna mesta, a u periodu izgradnje nove elektrane i rudnika, kao i kroz rekonstrukciju postojećeg bloka, biće angažovano skoro pet hiljada radnika.

ČEZ - najbolje vođena kompanija



Prag - Češki energetski gigant ČEZ je proglašen za najbolje vodjenu kompaniju u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, u anketi prestižnog ekonomskog magazina "Euromoney".

U istraživanju je zaključeno da je ČEZ kompanija sa najubedljivijom strategijom i najboljim menadžmentom u regionu, a ima i najotvoreniji i najpristupačniji menadžment i u oblasti komunikacija. Veliki uspeh ušavši u prvih pet su ostvarile još dve češke kompanije Telefonika O2 i štedionica „Češka sporitelna". Trećeplasirana je bugarska "American Credit Banka", a na petom mestu je "Globe Trade Center" iz Poljske.

B92