Svaka ljubav je različita i sve ostaju sa nama dfo kraja života. Čak i one koje su se završile razočarenjem i tugom.

Ja imam sreću da sam zavolela i kroz dugu vezu i brak prošla kroz mnoge stadiume ljubavi. Jer prava ljubav motiviše ne samo na lepe i romantične momente. Ona motiviše i na nesebične, tople i iskreno požrtvovane postupke kao što je briga o nekom ko je bolestan, pranje ispovraćane posteljine, čišćenje kurijeg oka na nedohvatnom mestu i takve stvari od kojih bi sebićna mala ljubav umrla.

Ah, kako je to lepo receno...   

Imala sam sreću da rano sretnem ljubav svog života..i ta ljubav traje 16 godina. Prolazili smo kroz razne stadijume, zaljubljivali se jedno u drugo iznova nekoliko puta, razilazili se i vraćali jedno drugom, mi smo se menjali, a ljubav je ostala ista, potpuno neokrnjena čak ni prevarom, lažima, razdvojenošću.
I kad bismo se sada razišli, sasvim sam sigurna, ako čovek uopšte u nešto može da bude siguran, da takvu ljubav nikad više ne bih našla.

Nije tacno da ima manje mana, to mozda mi sami projektujemo kad nesto nije ok u vezi sa sadasnjim. Onda se pitamo sta bibilo, kad bi bilo, da li bi on drugacije reagovao na ovo sto se sada desava....Kako bi ja sada da sam i dalje sa njim u vezi. A u svakom slucaju zaboravljamo da je taj ili ta bivsi ili bivsa zbog nekog razloga.
Da je sve bilo kako treba ne bi taprosla veza pukla. 
I ne bi imali priliku za novu i mozda vecu ljubav. Problem nastaje kad nesto iz proslosti idealizujemo i potpuno zaboravimo na lose stvari koje su se dogadjale. Nije niko bez razloga bivsa veza 

da