Do sad mi se nije desavalo da zavolim osobu sa kojom nikako ne funkcionisem. Da smo potpuno isti nemoguce je, ali i ako se mnogo razlikujemo u pogledu razmisljanja, ponasanja, potreba, proslosti, buducnosti... zavrsavalo se samo na simpatijama.

Da i to sto se tice kompromisa, kada sam jednom rekao u drustvu da niko u vezi ne treba da se menja i da bi svako trebalo da se ponasa samo onako kako zeli bio sam izlozen zestokoj paljbi, pretpostavljate devojaka, koje uvek imaju potrebu da nekog menjaju, prevaspitavaju, doradjuju... Ti kompromisi vrlo brzo dovode do svadja ciji je neizostavni deo:"Ja sam za tebe ucinio to, to, to, a ti za mene nista!, pa onda druga strana isto to.

Ne kazem da kod tebe nije slucaj, tj. i sama kazes da ti je suprug najveca ljubav, ali to da je najveca ljubav definitivno onaj sa kime imamo decu, to mi malo zvuci kao neko nauceno razmisljanje iz detinjstva, kada su nam roditelji pricali samo i njihovoj ljubavi, kao da nisu imali nikog drugog pre i nekako mislim da to razmisljanje uzimamo prilicno slepo. Kao mama i tata su tako rekli i tako, ne dovodimo u pitanje. Dogmatski zvuci.

Sa koliko godina, plizzz

Drzim vam palceve 

Ma daaaaaaj, pa slazem se sa komsijom, super funkcionisem sa kolegama na poslu...

Istina, ali ako u startu nema ljubavi intezivno ces traziti nekog treceg, mozda nesvesno i time je veca mogucnost da ce se i pojaviti neko treci.

Slicna stvar, samo kod mene sa 21.

18,5 

Najveće ljubavi su uvek neke iz mladosti ... oće to kad te piče hormoni. Te ljubavi ne moraju biti najveće, već su izazivale najjače reakcije u nama, recimo. Druga stvar je da najveće, najbolje i najlepše bramo po trenutnim afinitetima, koji sutra ne moraju da važe.
Moja najveća ljubav je meni bila blago dosadna dok sam bio sa njom, ali eto, odraslo se. Što kaže Đole, nekad si me čudila, a danas bi mi tako legla.

Svaka cast 

A jbg, ja to tako osecam posle 10 godina. Mozda i gresim, mozda...ko zna.
Dogma? Ma joook.

Vidi, ja zaista smatram da se prava ljubav odslikava sa ucestvovanjem oba partnera i u zajednickim problemima i njihovim pojedinacnim, u podrsci kada jedan poklekne..., sto se javlja u braku sigurno, samo me je na postavljanje teme nagnalo, kako sam vec i rekao, citanje nekih tema na drugim forumima, gde sam procitao da se desetine ljudi pita da li je neka bivsa veza ipak bila ta za koju se trebalo boriti, zbog mnogo vrlina, a ne samo se prepustiti novoj, jer ima manje mana.

P.S.

As I said, ljubavi ima dosta a da li je zaista bitno klasifikovati ih kao vece ili manje. Naravno da ce uvek postojati neko sa kime bismo se mozda slagali bolje ali zasto bi rizikovali osim ukoliko nam veza u kojoj smo ne odgovara u nekoj meri

uvek ima jedna ljubav koja je bila intenzivnija ili kvalitetnija od ostalih, nekad se pretvori u brak, nekad ne, zavisi od ostalih osobina te velike ljubavi, ali da, mislim da covek ima puno ljubavi u zivotu, ali da jednu uvek nekako izdvaja od ostalih 

takodje
P.S. Jos kao klinac, ma kakav klinac, kao dete sam upoznao coveka koji se u mladosti zabavljao sa jednom pevacicom narodne muzike, ne znam u kom zivotnom dobu, ali neke dvadesete i ne znam koliko dugo, ali posle nekog vremena svako je krenuo svojim putem.
Taj covek, iako je kasnije osnovao porodicu sa drugom zenom, imao decu i unucice nesto malo mladje od mene, je kada govori o svom zivotu pre raskida za sebe govorio:"Pokojni Milutin", znaci kada je pokojni Milutin krenuo u skolu, kada je pokojni Milutin igrao fudbal i slicno, a o zivotu posle raskida sebe je oslovljavao  kao i svi ostali, u prvom licu jednine.

I sta fali tome ?
Msm nisam ni ja degenerik da me ne shvatis pogresno..
Nego jednostavno,kad si trezan bolje ukapiras kakav je neko , nego kad ga idealizujes.

To je samo moje misljenje i jede me nesto iznutra sto ga iznosim ..Ti imas svoju viziju zivota ljubav..cuvanje unucica..setanje u parku sa svojom ljubavi i unucima u 95-oj.. ja nemam