ako nemas stav o efektima tvojih akcija na druge ljude, ako ne osecas empatiju, ti si psihopata. u bilo kom veku

pa to je pola filozofije

ne da ima nego mislim da govoris kojestarije, pretpostavljam zato sto pises na brzinu, bez dovoljno paznje.

moral nije zamenjen zakonima, moral postoji i bez zakona, sto si i sam potom naveo primerom sa laganjem.
a zakoni se bave uglavnom stvarima koje nemaju direktne veze sa moralom.

ako se drzim svoje definicije morala, narocito zato sto nisi stavio primedbe nego si problemu pristupio opisno, moram reci da nije bitno sta je izvor morala sem u jednom slucaju:
ako postupamo moralno prema drugima iz razloga nase licne dobrobiti - zbog zakonske ili bozije kazne ili nagrade za nas, a ne zato sto zaista brinemo o dobrobiti drugoga.
vera u svakom slucaju sadrzi i egoistican i altruistican moral - voli drugoga kao samoga sebe...

sta tacno ima veze sa dobrobiti covecanstva mora biti predmet diskusije i misim da u mnogim slucajevima nije lako odrediti. ukinuti religiju npr. bi bilo lose po dobrobit covecanstva

Oni misle da je svet poceo sa njima...

po tvom mišljenju
i termin ''psihopata'' je izmišljen (što će reći subjektivan) i ne predstavlja stvarnost već samo jednu u moru etiketa kojim ljudi obeležavaju pojedine da bi se lakše/bolje osećali.
jel može pojašnjenje ove tvoje definicije morala pošto mi je potpuno nejasna ''moral je sistem stavova o postupcima koji imaju efekta na druge.'',šta si ovim hteo da kažeš?
svako radi sve iz razloga svoje lične dobrobiti,da bi postigao užitak i/ili izbegao neužitak.u svoj svojoj ograničenosti ne uviđaš i da to tvoje ''zaista brinem o dobrobiti drugog'' se savršeno uklapa u onu moju tvrdnju jer ''zaista brinem zbog/za nekog'' znači ''pružilo bi mi neužitke (ogromne ili srednje) kada bi se tom nekom nešto loše desilo,stoga ću moja delanja podesiti tako da mu NI SLUČAJNO ne naškodim,jer ću se JA OSEĆATI LOŠE ZBOG TOGA''.dakle ključna reč ja,što ne znači (bar ne nužno i ne kod svih ljudi) ''ja pa ja'' u smislu ne znam,neke razmaženosti ili egocentričnosti il šta već već ''ja NA PRVOM MESTU,ja PRE I IZNAD SVEGA'',što je savršeno normalan i logičan i prirodan mehanizam po kom svi operišemo,nebitno dal je neko svestan toga ili nije.u tom smislu je svako ''sebičan'' jer gleda sebe uvek i na prvom mestu,čak i kada na prvi pogled ne deluje da je tako (dadoh primer).jel sad jasnije?

Psychopathy is traditionally defined as a personality disorder characterized by enduring antisocial behavior, diminished empathy and remorse, and disinhibited or bold behavior.


Ne mogu prostije. Moralni stavovi se odnose na nečije delovanje takvo da je akter svestan da svojim postupkom utiče na druga svesna bica. Često su stavovi o tome šta je dobro a šta loše raditi drugima sistematizovani nekakvim principima ali to nije neophodno. Može biti i reč o skupu stavova koji je formiran na razne načine: usvajanjem društvenih normi, promišljanjem svojih osećanja, iz religije, pod uticajem druge vrste autoriteta, sve zajedno sa više različitih sistematizujućih principa koji mogu i da budu sukobljeni

Pa da, ljudsko delovanje je u velikoj meri uzrokovano emocijama. Reći da "zaista brinemo o dobrobiti drugog" znači da ćemo biti srećni ako je taj neko srećan. To ne znaci da mi ne osećamo ništa. Kao moralni subjekti naravno da moramo reći "ja" kada delujemo i da ćemo lično osećati zadovoljstvo zbog toga što smo nekome pričinili zadovoljstvo. Delujući moralno, mi postajemo biće koje služi tudjoj sreći i srećni smo zbog toga.
Slažemo se, ali je to sto pričaš u suštini nebitno.
Biti nesebičan npr. znači biti sebičan ali u socijalno poželjnoj meri. Pa šta?
Naglašavanjem uloge moralnog subjekta nećes postici da objekat, drugo biće, nestane. Bez tog drugog nema morala i ostaješ sam. A nisi sam.

preglupa i prejadna definicija
znači po tebi svako ko je svestan da utiče svojim postupkom na druga bića (a ja mislim da ne postoji osoba koja toga NIJE svesna,normalna osoba) je-moralan?!?  eto ti, to je recimo tvoja,po mom mišljenju vrlo..čudna (da ne kažem nešto drugo) definicija,koju prvi put čujem,drugi ljudi imaju druge definicije morala i šta ti to govori?
kada sam rekao da ''mi' (koji mi?) ne osećamo ništa?!? mislim da me nisi skoro uopšte razumeo,i ako se stvarno slažeš ( u šta čisto sumnjam,jer da bi se slagao morao bi da razumeš to što sam rekao) ne znam otkud onda tvrdnja da je to ''nebitno''?
kako pa šta haha pa svako ko je ''sebičan u socijalno poželjnoj meri'' je takav POD USLOVOM DA MU TAKO ODGOVARA/DA IMA KORISTI OD TOGA/DA MU PRUŽA UŽITKE  i slično.zato je krajnje debilno i ignorantno nazivati ljude koji nisu takvi psihopatama,sociopatama i kojekakvim drugim etiketama jer ponavljam,svako radi ONO U ČEMU UŽIVA (ili bar MANJE NE UŽIVA),od čega ima koristi,dakle,ZBOG SEBE itd,i gde je onda tu ''moral'' ''dobrota'' ''zlo'' i šta ja znam koje sve druge izmišljotine?!? doduše,ovaj tvoj moral,po tvojoj definiciji,i nije u sukobu s tim,mislio sam da se slažeš sa najrasprostranjenijom,prihvaćenom definicijom morala a to je,ukratko,otprilike,u suštini,da čovek može da radi nešto (bilo šta) ne misleći uopšte na sebe i svoja zadovoljstva/osećanja/korist,a to je kao što pokazah nemoguće..
znači to je poenta,da je debilno osuđivati i etiketirati bilo koga jer niko nije kriv/zaslužan što mu određene stvari bude užitke/interesovanja a određene ne,svi smo programirani na drugačiji način i svi smo različiti..a svakako da se slažem s tobom da bi bilo lepo kada bi bilo što više ljudi koji ne bi SAMO na sebe mislili,to mi je nekako očigledno,ali to bi bilo lepo ZBOG MENE,ja bih to voleo ZBOG SEBE,ko što bi i ti to voleo ZBOG SEBE,i drugi isto tako itd,jer to bi im svakako u velikoj meri olakšavalo život..ne kažem ja uopšte da je to loše il negativno il šta već već samo da nema nikakve veze sa moralom ili čime već..a i jedno su želje a nešto potpuno drugo stvarnost..
svako ko ''služi tuđoj sreći'' (pomalo patetična konstrukcija i nisam najsigurniji na šta misliš, ne bi bilo rđavo da je preformulišeš ukoliko si u stanju) radi to JER MU TAKO ODGOVARA/JER JE I ON ZBOG TOGA SREĆAN.i to je to.ne vidim šta je tu ''lepo'' ili ''ružno'' ili ''moralno'' ''dobro'' ili na bilo koji način uzvišeno ili pozitivno,a sa druge strane nije ni negativno već ko što rekoh prosto naprosto-neutralno,logično

Mislim da je tvoja definicija morala delimicno (ne)tacna.

Moral je skup dogovorenih ili nametnutih pravila ponashanja izmadju pojedinca i drustva, ili izmedju jedinke i jedinke.

Nema nikakve dobrote u moralu, niti se moral generalno bavi dobrotom. Sem toga, primetio i sam da je dobrota veoma sirok i diskutabilan pojam, gde je cesto u sukobu sa realnim situacijama.

Jedan moralan Kapetan ce prvo spasiti zene i decu sa broda koji tone, pa tek onda muskarce, svoju posadu i sebe. Ali da li se radi onda o nekoj pravdi. Jer zasto zene i deca idu prva? Pa zato sto su svi ostali imali nesto zivota da prozive a deca bash malo, i drustvo im daje sansu da prozive josh malo, a zene, pa valjda zato sto se zene smatraju za bolje roditelje od oceva, ili zato sto su krhke i nezne? U svakom slucaju dok Kapetan po dogovorenom moralu bira koga ce spasiti, on ispada losh i zao prema svima ostalima.

Takodje bih dao primer primene zakona umesto morala, sto si ti glatko odbio, a radi se o mnogim zakonima koji uredjuju medjuljudske odnose

Razvod braka, i podela imovine, raspodela nasledstva posle smrti dede, babe itd, ubistvo iz nehata, ubistvo s predumisljajem, nesmotrenost i bahata voznja, kradja, razbojnistvo, dilovanje droge su samo neke.

Jedan diler ce upotrebiti kranje podlu formulaciju svog delovanja: "Ja im ne bi to prodavao da oni nece da konzumiraju" i jos bolji biser: "Da ja to ne radim, njih stotinu bi uskocilo na moje mesto".

Ako roknes dilera droge, ti ces ici u zatvor iako je apsolutno drustveno moralno to sto si uradio. Ali nismo vise u pecinama da sami preuzimamo zakone u svoje ruke.

Moral predstavlja pretecu zakona i u mnogim drustvima se razlikuje i to dijametralno. Recimo u Engleskoj je bilo pozeljno da se rodjaci medju sobom vencavaju i da imaju decu (da sacuvaju cistocu krvi) a u mnogim zemljama je to smatrano nemoralno i skorije vreme regulisano zakonom. Zakonom na bazi genetike.

Takodje tvoja recenica da moral moze biti egoisticki je nonsense. Ako si egoista, sasvim sigurno nisi moralan.

i moral i zakon su izmišljotine koje je izmislio čovek kako bi vladao nad drugim ljudima i pumpao sebi ego i veze nemaju sa stvarnošću,realnim stanjem stvari
šta je tu podlo wtf  pa u pravu je skroz čovek,jeste tako
po tvom mišljenju

ne. nisam definisao sta znaci biti moralan, nego sta je moral.

moralna je ona osoba ciji stavovi o moralu su za mene pozeljni
prakticno svi imamo moralne stavove, samo sto su ti stavovi za one koji o njima sude cesto nemoralni
naglasio sam "delovanje takvo da je akter svestan da svojim postupkom utiče na druga svesna bica" da bih rekao da moralni stavovi nisu vezani za postupke koji nemaju posledice na druga svesna bica i postupke kada akter ne zna da postoje posledice na druga svesna bica.

razocaravas me abenaze

ja sam govorio o licnom moralu tj. moralnosti a ne o drustvenim moralnim normama. verovatno sam trebao da naglasim, ali videlo se jasno u svakom slucaju. zato postoje izrazi javni moral i moralne norme- za ovo o cemu ti govoris.
razlika je znacajna.

izraz lazni moral od kojeg je poceo razgovor je ono na sta bih se vratio. ako se usvoji moj pristup, moral nije lazan dok god je osoba pokrenuta na delovanje svojim stvarnim moralnim podsticajima, ma koji oni bili, dok god se ne pretvara pod pritiskom.

zbog tvog pristupa moralu kao javnoj stvari lakse ti je da povezujes moral i zakone, dok se meni namece primedba da nemoralni zakoni nisu nista neobicno. zato sto smatram da ima bar onoliko morala, tj moralnih pogleda na svet, koliko ima ljudi. tako mislim narocito zbog toga sto je cesto tesko utvrditi sta je opsti moralni stav po nekom pitanju. zato si mozda pribegao zakonima, jer su uglavnom izriciti, bar po pitanju onoga cime se bave. osim zakona, kako i sam kazes, ostaje ti i oblast moralnih normi neuredjena zakonima. ja bih da dodam hvala bogu.
u svakom slucaju, skup licnih moralnih stavova velikog broja ljudi je izvor onoga sto mozemo nazvati drustvenim moralom, ali i drustveni moral utice na licne moralne stavove itd
meni je jednostavno vazniji licni moral, ako ni zbog ceg drugog a onda zbog toga sto se celom jednom drustvu gotovo nikada ne sudi

nisi ukapirao sta sam hteo da kazem jer sam previse skratio recenicu. ima veze sa onim sto sam govorio abenazu, ali iskreno nije ni bitno