Dolar bi trebalo da ojača i izjednači se sa evrom u narednih godinu dana, jer je američka Uprava federalnih rezervi (Fed) i dalje na kursu podizanja kamatnih stopa, iako se ove nedelje nije odlučila za akciju, procenjuje investiciona kompanija Prinsipal global investitors (Principal Global Investors).

"Američka valuta će verovatno u istom periodu porasti na 125 jena", tvrdi DŽim Mekohan, generalni direktor ove kompanije, koja upravlja aktivama vrednim 350 milijardi dolara, prenosi njujorška agencija "Blumberg".

Fed je na ovonedeljnom sastanku odlučio da ne podiže kamatnu stopu na zaduživanje, zbog previranja na finansijskim tržištima i rasta rizika od usporavanja globalne privrede.


"Očekujem da će u narednih godinu dana biti velikog pritiska na evro i da bi dolar mogao ponovo da se izjednači sa evropskom valutom", izjavio je Mekohan, i dodao da će Evropska centralna banka i centralna banka Japana verovatno povećati monetarne podsticaje u nastojanju da podupru inflaciju.

Vrednost američke valute je u petak ujutru na Londonskoj berzi bila 1,1402 evra, što je za 8,0 odsto ispod 12-mesečnog maksimuma od 1,0458 evra od 16. marta ove godine.

Poslednji put kada se vrednost dolara izjednačila sa evrom bilo je u decembru 2002. godine, a prema analizi "Blumberga", postoji 17 odsto šansi da će u narednih godinu dana dolar dostići isti nivo.

"Fed će verovatno u decembru podići kamatne stope, iako je moguće i odlaganje podizanja do prvog kvartala 2016. godine, ako ta institucija nastavi da brine da jačanje dolara može ugroziti izvoz", izjavio je Mekohan.

Izvor: Blic

Na foreksu rublja je vec 35...

Predsednica američke Uprave federalnih rezervi Dženet Jelen je izrazila očekivanje da će do kraja ove godine ta institucija početi sa podizanjem kamatnih stopa

Ona je navela da zabrinutost u pogledu slabijeg rasta globalne privrede neće uticati na plan Feda da podigne kamatne stope sa rekordno niskog nivoa.

Tokom predavanja na Univerzitetu Masačusets, Jelen je rekla da zvaničnici Feda nastavljaju da prate ekonomske probleme u svetu, ali i da su mišljenja da takvi izazovi neće imati značajnijih posledica po odluku američke centralne banke o kamatnim stopama, prenosi agencija AP.

Kao i u svojim ranijim obraćanjima, Jelen je naglasila da će kada Fed počne sa podizanjem kamatnih stopa, taj proces biti postepen, kao i da će ta odluka zavisiti od ostvarivanja daljeg napretka na planu zapošljavanja i održavanja cenovne stabilnosti.

Fedova kamatna stopa na prekonoćne pozajmice, koja je u rasponu od 0,0 do 0,25 odsto i na rekordno je niskom nivou od 2008. godine, poslednji put je podignuta u 2006. godini, podseća agencija AP.

U avgustu, stopa nezaposlenosti u SAD je pala na sedmogodišnji minimum od 5,1 odsto, ali je inflacije već duže od tri godine ispod cilja Feda, da bi nedavno dodatno pala. Ultra niska inflacija je delimično posledica pada cena energenata u protekloj godini, kao i veće vrednosti dolara, što je pojeftinilo uvoz.

Jelen je navela i da su Fedovi zvaničnici još uvek mišljenja da će potiskujući efekti dolara i cena energenata izbledeti, što će omogućiti inflaciji da se vrati na nivo od 2,0 odsto.

Pred Fedom su još dva zasedanja u ovoj godini, prvo je zakazano za 27-28. oktobar, a drugo za 15-16. decembar. Mnogi ekonomisti, međutim, sumnjaju da će Fed podići kamatne stope u oktobru i da je podizanje najverovatnije u decembru, ako se ne desi ništa neočekivano što bi moglo ugroziti privredu.

Izvor: B92

Cene nafte su porasle u Aziji, posle pada zaliha u SAD. Rast je ograničen zbog očekivanja da će povratak iranske nafte na tržišta uvećati globalne zalihe.

Američka "laka" nafta (WTI) za isporuku u oktobru poskupela je za 40 centi, na 45,31 dolar, dok je sirova nafta "brent" poskupela 28 centi, na 48,45 dolara, prenosi Frans pres.

Ministarstvo energetike SAD je pre dva dana saopštilo da su komercijalne zalihe nafte pale za 1,9 miliona barela u nedelji zaključno sa 18. septembrom, što ukazuje na rast tražnje. Izveštaj je, takođe, pokazao da je proizvodnja nafte u SAD porasla, prvi put za poslednjih šest nedelja.

"Cene nafte su pod pritiskom potencijalnog povećanja globalnih zaliha, usled očekivanja da bi se iranska nafta mogla vratiti na tržišta po ukidanju sankcija", izjavio je tržišni strateg singapurske kompanije IG markets, Bernard Ou.

Iran je trenutno pod nadzorom kako bi se utvrdilo da li sprovodi uslove iz sporazuma potpisanog sa vodećim svetskim silama o ograničavanju svojih nuklearnih ambicija, u zamenu za ukidanje zapadnih sankcija koje su ograničile iranski izvoz nafte, navodi francuska agencija


Izvor: B92

Kad puste Irance na trziste to ce doprineti boljoj ceni nafte 

Vidi ovog...

Nemačka kancelarka Angela Merkel očekuje da dobije detalje pregovora britanskog premijera Dejvida Kamerona sa EU o mogućim reformama EU.

Ipak, ona će pokušati da ubedi Kamerona da joj detaljno objasni svoju pregovaračku poziciju i način na koji misli da se reformiše Evropska unija.

Nemački mediji prenose da će Merkelova održati posebne razgovore sa Kameronom, uoči sastanka ministara u Briselu, pošto nemačka i francuska strana navodno gube strpljenje prema Britancima, koji, navodno, odbijaju da govore o svojim planovima, koji uključuju i referendum o izlasku iz EU.

Takva pisanja potvrđuje i britanski Gardijan.

“Oni žele da se Velika Britanija izjasni, da li želi da ostane u EU, da li će referendum biti 2016. ili 2017. godine“, piše Gardijan.

Britanski premijer je se zbog toga nalazi u veoma teškoj pregovaračkoj poziciji, sa jedne strane ga pritiskaju domaći problemi i neizvesnost ko će ga naslediti Tereza Mej ili Boris Džonson, a s druge ga sa pitanjima čekaju Merkelova i Fransoa Oland

Izvor: B92

Cene nafte su se oporavile uoči izveštaja o zalihama u SAD, ali na tržište i dalje utiče usporavanje kineskog privrednog rasta i visoke globalne zalihe.

Cena američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u novembru porasla je 24 centa na 46,13 dolara, a cena sirove nafte "brent" za novembarske isporuke takođe je porasla 24 centa na 48,85 dolara po barelu, prenosi agencija Frans pres.

Obe vrste nafte su juče oštro pale nakon podataka iz Kine koji su pokazali da je privredni rast te zemlje u trećem kvartalu bio najsporiji u poslednjih šest godina, što je podgrejalo zabrinutost u pogledu tražnje nafte u najvećem svetskom potrošaču energenata.

Vlada u Pekingu je saopštila da je bruto domaći proizvod u tri meseca zaključno sa septembrom porastao 6,9 odsto, nadmašivši tržišne prognoze, ali je taj rezultat najlošiji od 2009. i globalne finansijske krize.

Tržišta iščekuju podatke o zalihama nafte u SAD, a analitičari veruju da su one porasle, što bi ukazalo na slabljenje tražnje u toj zemlji.

Izvor: B92

 

Američki proizvođač nafte Ševron saopštio je da će uručiti 6.000 do 7.000 otkaza i nastaviti sa prodajom imovine u svetlu oštrog pada cena nafte.

Otkazi će pogoditi oko 10 odsto ukupne radne snage kompanije i dolaze nakon što je u julu već najavljeno 1.500 otkaza, prenosi agencija Frans pres.

Ševron je naveo da će nastaviti da prodaje imovinu i da očekuje da će od prodaje do 2017. pribaviti pet do 10 milijardi dolara, nakon što je u protekle dve godine pribavio 11 milijardi.

Kompanija planira da iduće godine smanji kapitalnu potrošnju za 25 odsto na najviše 28 milijardi dolara. "Planiramo dodatno rezanje potrošnje u 2017. i 2018, na 20 do 24 milijarde dolara, u zavisnosti od uslova poslovanja u tom periodu", rekao je izvršni direktor kompanije Džon Votson.

Zarada je u trećem kvartalu pala 63,6 odsto na godišnjem nivou na 2,04 milijarde dolara. Zarada u sektoru proizvodnje nafte iznosila je svega 59 miliona dolara u odnosu na 4,65 milijardi iz istog perioda lane, dok je profit u oblasti prerade nafte iznosio 2,21 milijardu dolara

Izvor: B92