Boing otpušta 2000 zaposlenih

Njujork -- Američka aviokompanija Boing planira da otpusti više od 2.000 zaposlenih koji su radili na poslovima razvoja proizvodnih kapaciteta za letelice 747 i 787.

Do kraja ove godine, kompanija će otpustiti 800 zaposlenih, a još 1.200 do 1.600 radnika ostaće bez posla u zavisnosti od procene viška radne snage u pojedenim proizvodnim segmentima.

Potparol Boinga tvrdi da otpuštanje nema nikakve veze sa problemima na baterijama letelica 787, i da je i ranije bilo planirano jer je reč o yaposlenima na koji su raidli na razvojnim programima.

Kompanija Boing je suspendovala isporuku letelica 787 "drimlajnera" sredinom januara posle zabrane letova na na tom tipu aviona, ali je nastavila da mesečno proizviodi po pet letelica a planira da je u buduće pojača na deset letelica.

Od "drimlajnera" kao najnovijeg i tehnološki najrazvijenijeg aviona kompanije "Boing" mnogo se očekivalo. Međutim, od kada je počeo da leti, avion je imao niz problema, uključujući požare na akumulatorima i curenje goriva.

Izvor: B92

"Nemci vuku sve konce"

Ljubljana -- Plan spasa Kipra još jedan je primer da Nemci vuku sve konce, jer su oni, a ne Kipar, pravi pobednici na kraju, piše slovenački list Dnevnik.

Nemačka je dobila ono što je oduvek htela, smanjen i očišćen bankarski sektor na Kipru, a to što će Rusi platiti najveću cenu još je jedan plus, ocenjuje slovenački list, a prenosi agencija STA.

"Izgleda da je Evropa oduševljena naizgled elegantnim rešenjem, koje nije ugrozilo 'svetost' garantovanih depozita vrednih do 100.000 evra, uz očuvane snove o evropskoj bankarskoj uniji", navodi Dnevnik.

Međutim, nije teško proceniti šta misle deponenti u Italiji, Španiji, pa čak i Sloveniji. Njima možemo poželeti "srećan put" i poručiti im da ih banke u Švajcarskoj i na Kajmanskim ostrvima čekaju otvorenih ruku, piše list.

Deponenti u drugim zemljama će od sada biti oprezni, i na prvi znak problema formiraće redove ispred banaka, povećavajući rizik da će doći do opasnog masovnog povlačenja sredstava, zaključuje list.

Kipar je juče, nakon 12-časovnih pregovora, u poslednjem trenutku postigao dogovor sa evrozonom o kreditu pomoći, ali tek pošto je pristao na radikalno restrukturiranje finansijskog sektora.

"Vašington post" je u jučerašujem broju objavio da je kriza na Kipru stara vest i da je nova zemlja oko koje se treba brinuti Slovenija.

Izvor: B92

Snižen rejting slovenačke banke

Ljubljana -- Američka agencija za ocenu kreditnog rejtinga Mudis snizila je kreditni rejting druge najveće banke u Sloveniji NKBM.

Kao razlog se navodi porast bojazni u pogledu slovenačke ekonomije, koja bi prema nekim procenama mogla postati naredni Kipar.

U saopštenju državne banke NKBM se navodi da je agencija Mudis snizila njen dugoročni rejting depozita u stranoj i nacionalnoj valuti na "Caa2" sa "B3", uz negativnu prognozu, što znači da je dalje sniženje rejtinga moguće, prenosi Frans pres.

Problemi u slovenačkim bankama, opterećenim gomilom lošeg duga, podstakli su spekulacije da bi Slovenija mogla postati naredna članica EU koja će nakon Kipra zatražiti pomoć.

Gubici NKBM-a su prošle godine dostigli cifru od 205,5 miliona evra u poredjenju sa 81,1 miliona evra iz 2011. godine, kao posledica otpisa loših zajmova.

Prema rečima Mudisa, NKBM-u je potrebna nova injekcija kapitala kako bi ispunio zahteve Evropske bankarske agencije (ECB) za povećanje nivoa kapitala.

Izvor: B92

Kiparska infekcija se širi na Kijev

Kijev -- Ukrajina bi, uz već viđene kandidate - Sloveniju i Maltu, mogla da postane još jedna evropska zemlja kojoj preti bankrot zbog unutrašnjih finansijskih teškoća.
 
Ta zemlja ima problema i u vraćanju inostranih zajmova, tvrdi poznati britanski analitičar, Timoti Aš.

On ističe da građani sve teže vraćaju bankarske kredite, dok je biznis vodećih oligarha u toj zemlji ugrožen usled prognoziranog nedostatka gotovog novca, nakon kolapsa kiparskih banaka u kojima su i neki preduzetnici iz Ukrajine imali značajna sredstva

Londonski Fajnenšel tajms (FT) takođe predviđa težak period za Ukrajinu do kojeg će doći i zbog očekivanog pada privredne aktivnosti u ovoj godini, nakon veoma mršavog ekonomskog rasta u toku 2012.

Takva situacija, prema FT-u, nalaže Kijevu da potraži spoljnu finansijsku pomoć, bilo od finansijski sada moćne Rusije ili od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), jer ove godine Ukrajina mora da vrati inostranim poveriocima oko deset milijardi dolara.

Strah od širenja "kiparske infekcije" u Kijevu je sve veći, pa vlasti, nekada najprosperitnije republike bivšeg Sovjetskog saveza, ove sedmice pregovaraju s delegacijom MMF o zajmu vrednom 15 milijardi dolara, kaže ukrajinski analitičar Roman Olearčik.

Ukrajina i MMF, inače, već dve godine bezuspešno pregovaraju o tom zajmu, koji je rukovodstvo Fonda do sada odbijalo da odobri, jer Kijev nije pristao da ukine povlašćene cena gasa za domaće potrošače.

Ukrajina sada duguje stranim poveriocima više od sto milijardi dolara, a vlada je ove godine uvela oštre restrikcije na uvoz ruskog gasa i drugih energenata, nastojeći da i tako smanji sve veći debalans u spoljnoj trgovini i platnom bilansu zemlje.

Izvor: B92

SAD kritikovale EU zbog propisa protiv GMO

Sjedinjene Američke Države kritikovale su propise Evropske unije protiv genetski modifikovanih useva uvezenih iz SAD, nazivajući ih nepotrebnima.

"Ograničenja EU su očigledno za posledicu imala odlaganje odobrenja novih semena s genetski modifikovanim karakteristikama, uprkos pozitivnim procenama Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA)", kaže se u izveštaju Ureda za trgovinu SAD, prenosi Frans pres.

Ured je kritikovao EU i zbog uvodjenja, kako je rečeno, "komercijalno neizvodljivih zahteva" za genetski modifikovane sadržaje u prehrambenim proizvodima, u okviru evropskih propisa o označavanju proizvoda.

"Vlade stranih zemalja nastavljaju da nameću diskriminatorne i neopravdane mere na poljoprivredne proizvode izvezene iz SAD", rekao je Demetrios Marantis iz Ureda za trgovinu SAD.

"Ova ograničenja ne samo da nanose štetu američkim poljoprivrednicima, već onemogućavaju da potrošači širom sveta imaju pristup sigurnoj, visoko kvalitetnoj američkoj hrani i poljoprivrednim proizvodima", rekao je Marantis.
SAD i EU planiraju da započnu pregovore s ciljem stvaranja najveće zone slobodne trgovine na svetu.

Medjutim, pitanje genetski modifikovanih useva bi moglo isplivati kao politički osetljivo, s obzirom da je proizvodnja GMO dozvoljena u SAD, ali je strogo regulisana u EU, gde je do sada odobreno gajenje samo dva genetski izmenjena useva.

Izvor: Blic

Premijer Malezije raspustio parlament zbog izbora

Premijer Malezije Nadžib Razak raspustio je danas parlament da bi pozvao na nacionalne izbore koji će, kako se očekuje, biti održani kasnije ovog meseca.

Prema anketama, na izborima će izjednačenu borbu voditi premijerova koalicija Nacionalni front i tripartitni savez opozicionog lidera Anvara Ibrahima. Ocenjuje se da će predstojeći izbori biti najveći izazov vladajućoj koaliciji koja upravlja zemljom 56 godina.

"Jutros sam razgovarao s kraljem i pitao ga za saglasnost da se raspusti parlament. Raspuštanje parlamenta utrće put za 13. opšte izbore", rekao je on.
 
Izborna komisija će se uskoro sastati da bi odlučila datum održavanja izbora, koji će, prema zapadnim agencijama, biti održani kroz nekoliko sedmica. Analitičari predviđaju da će predstojeći izbori biti najneizvesniji i to u trenutku zabrinutosti u zemlji zbog korupcije, rastućih troškova života i kriminala pod vladom koalicije "Barisan Nasional" koja vodi Maleziju još od sticanja nezavisnosti 1957. godine.

U koaliciji 13 stranaka dominira Ujedinjena malezijska nacionalna organizacija (UMNO) koju vodi Nadžib i koja nastoji da sprovede niz reformi s ciljem da ojača privredu i izbori veća građanska prava.

Izvor: Blic

Iz Gaze ispaljene rakete na Izrael

Tel Aviv -- Palestinski ekstremisti ispalili su jutros rakete na jug Izraela, saopštila je izraelska vojska.

U napadu na Izrael nema žrtava i štete.

Iz pravca Gaze ispaljeno je nekoliko raketa, a samo jedna je pogodila teritoriju Izraela, dok su druge eksplodirale pre vremena, rekao je portparol izraelske vojske.

Palestinski ekstremisti su, od primirja koje je sklopljeno novembra prošle godine, ispalili nekoliko raketa na jug Izraela.

Izraelska vojska je ove nedelje prvi put odgovorila na te napade.

Izraelski ministar odbrane Moše Jalon upozorio je juče da Izrael neće tolerisati napade Palestinaca.

Izvor: B92

Otkrivena tajna:Ko je bežao u ofšor

Više evropskih medija je danas objavilo imena 130.000 ljudi, iz 170 zemalja, koji koriste 10 ofšor poreskih utočišta.

Podatke je otkrio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, mreža reportera iz više od 60 država, sa sedištem u Vašingtonu.

Londonski Gardijan, minhenski Zidojče Cajtung, nemačka televizija NDR objavili su podatke o oligarsima, biznismenima i političarima sa spiska.

Posedovanje ofšor računa ne mora biti nezakonito, ali su dokumenti bacili svetlo na tajne kanale koji se koriste za osnivanje fondova i kompanija, čiji je cilj prikrivanje bogatstva.

Objavljeno je 2,5 miliona dokumenata. Potiču iz dve kompanije specijalizovane za formiranje ofšor investicionih fondova.

Novinari angažovani na tom poslu tvrde da je materijal mesecima tajno analiziran, da bi bio potvrđen, javlja DPA.

"Mnoge najveće svestke banke su agresivno radile kako bi svojim klijentima obezbedile tajne kompanije na Britanskim Devičanskim Ostrvima i u drugim ofšor skrovištima", saopštio je Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara.

Evropski komesar za poreze Algirdas Šemeta je izjavio da se svake godine u Evropskoj uniji zahvaljujući izbegavanju plaćanja poreza izgubi oko 1.000 milijardi evra.

To je ne samo skandalozan gubitak toliko potrebnog prihoda, već i pretnja poštenom oporezivanju, ocenio je Šemeta.

Svojim državama članicama je EU preporučila da naprave crne liste poreskih utočišta i zatvore zakonske rupe koje kompanije koriste kako bi izbegle plačanje poreza.

Izvor: B92

Profesor Sims: Nemačka politika je da postavlja nemoguće uslove zemljama na periferiji EU


Brendan Piter Sims, profesor Istorije međunarodnih odnosa Univerziteta Kembridž, izjavio je za "Špigl" da "germanofobija" i dalje postoji u Evropskoj uniji, a da je uzrok tome pogrešna politika prema zemljama na periferiji EU.

Zbog nemačkog pritiska na stroge mere štednje tokom krize evra, kancelarka Angela Merkel prikazana je kao nacistkinja na na nekim demonstracijama, uključujući protest ispred parlamenta u Atini.
 
- Apsurdno je porediti Merkelovu sa Hitlerom. Nema izgovora za tako nešto. Ali ja razlikujem takve demonstracije na jednoj, i potpuno relevantno postojanje "nemačkog pitanja", koje je deo evropskog pitanja - istakao je profesor Sims.
 
On je opisao nemačku snagu kao "avet koja ponovo progoni Evropu" i smatra da i dalje postoji bojazan od Nemačke.

- Nema sumnje da postoji "germanofobija". Pogledajte Grčku, Italiju, čak i Irsku, zemlju koja nikada pre nije izražavala neprijateljstvo prema Nemačkoj, a koja je sada puna besa zbog učestalih bolnih rezova standarda življenja, besa koji dolazi od ljudi koji osećaju da su ostavljeni na cedilu. Potom, naravno, tu je i antigermansko osećanje poteklo iz Drugog svetskog rata, na primer u Grčkoj – naveo je Sims, preneo je "Špigl".

Profesor smatra da je problem počeo sa nemačkim političarima koji uvećavaju loše ponašanje zemalja na periferiji Evropske unije.
 
- Problem je što, u ovoj krizi, nemački političari teže ka tome da uvećaju skoro isključivo loše upravljanje zemalja na periferiji EU, jer vide to kao preduslov za promenu evropske političke strukture - kaže Sims.
 
- Zauzimanjem takve pozicije oni ne uspevaju da prepoznaju da je to loše ponašanje posledica manjkavosti načina na koji je evro implementiran, što je dovelo do poplave novog, jeftinog novca u zemljama na periferiji Evrope.
 
Radije nego da Nemačka bude ta koja mora da izbavi druge zemlje, Sims ocenjuje da je jedino rešenje politička unija.
 
- Strahujem da se nemačka politika na toj tački sastoji isključivo od postavljanja uslova zemljama na periferiji koje ove ne mogu da ispune. Ali, možda politička klima kod kuće omogućava nemačkim političarima da to rade. Jedino rešenje je politička unija i, naravno, struktura te unije mora da obezbedi da Nemačka ne završi plaćajući za sve. Mora da se uvede stroga kontrola troškova, kao što je u Sjedinjenim Državama – zaključio je on.
 
Sims smatra da je kriza nedovoljna, već da je potreban "spoljni impuls" da spoji zemlje EU.
- Istorijski, nacije su se uvek ujedinjavale kada je bilo pitanje života i smrti, a ne siromaštva. Šok izvana može da uključi mnoge oblike - to bi mogao da bude teroristički čin, ruska pretnja u Baltiku, ili konflikt oko izvora energije - naveo je on.

Nemačka snaga se ogleda u ekonomiji

Sims smatra da "nemačko pitanje" nije nestalo nakon ponovnog ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke.
- Nikako. Ono što vidimo danas je oživljavanje istorijskih problema - ističe Sims.
Profesor ističe da se nemačka snaga ne nalazi u armiji, već u ekonomiji.
- Takođe imamo potpuno novu političku situaciju. Prvi put u istoriji Nemačka je okružena demokratskim saveznicima, zemljama sa kojima ima prijateljske odnose. To je, međutim, zamaglilo sposobnost Nemačke da proceni rizik. Nemačko odbijanje da nastavi sa planiranom ekspanzijom NATO-a, da ozbiljno razmotri rusku pretnju ili učestvuje u intervenciji u LIbiji - sve to su simptomi smanjene sposobnosti procene rizika - ocenio je Sims.

Zajednički ustav

Profesor Sims ocenio je da je Velika Britanije i dalje jedna od pet najjačih vojnih sila u svetu.
- Zamislite da imate agresora, daleko na severu, a na poziv Vašingtonu da vam pomogne stigne odgovor: "Nismo zainteresovani, fokusirani smo na Pacifik." Koga biste onda zvali? Niko ne bi zvao Berlin, već radije London ili Pariz - smatra on.

- Mnogo važnije od evropske Velike Britanije je britanska Evropa. Evropa treba da stigne ono što su Engleska i Škotska radile u ranom 18. veku, a 13 američkih kolonija nešto iza toga. Države članice moraju da stvore zajednički ustav - istakao je Sims.

Izvor: Blic

Izveštaj Europol-a: Pranje novca ozbiljan problem u Crnoj Gori

Evropska policijska kancelarija (EUROPOL) ukazala je u najnovijem izveštaju za Crnu Goru da je pranje novca ozbiljan problem i da Crna Gora spada u rang "najbitnijih perionica novca".

Europol upozorava da Crna Gora "ima problem sa pranjem novca jer se nelegalno stečen novac ubacuje u legalne tokove i poslove", piše u izveštaju te organizacije u koji su imale uvid podgoričke Dnevne novine.
 
"I dalje se ispituje kakve i kolike veze ovako stečen kapital ima sa državnim vrhom i koruptivnim radnjama. Pod posebnom lupom su ruski tajkuni čije je poslovanje godinama sumnjivo evropskoj policiji", piše u izveštaju.
 
Navodi se da nelegalno zaradjeni milioni u Rusiji često završavaju kao uredna ulaganja u terene, hotele ili vile na crnogorskom primorju.
 
"Crna Gora je ruskim tajkunima bila zanimljiva destinacija na kojoj su mogli raditi, mahom baveći se pranjem novca", piše izmedju ostalog u izveštaju Europola o Crnoj Gori.
 
U izveštaju se konstatuje da je Crna Gora na raskršću puteva droge i da je deo takozvane balkanse rute.
 
"Crnogorski smer je zanimljiv krijumčarima radi slabijeg nadzora, ali i mogućnosti podmićivanja carinskih i policijskih kontrola", piše u izveštaju i dodaje se da krijumčari koriste luke na Jadranu za šverc narkotika poput kokaina.
 
Kriminalne grupe, prema izveštaju Europola, zaradjeni novac peru ulaganjem u legalne tokove.
 
U izveštaju je posebno ukazano na "upletenost podzemlja u različite vrste ekonomskog kriminala i prevare".


Izvor: Blic