Pucnjava ispred italijanske vlade

Rim -- Dva policajca ranjena su u pucnjavi blizu kancelarije italijanske vlade, u vreme dok su premijer i članovi kabineta polagali zakletvu u predsedničkoj palati.

Agencija Rojters javlja da su pucnji iz vatrenog oružja ispaljeni ispred kabineta italijanskog premijera. Agencije su ranije javile da je umereni levičar Enriko Leta zvanično položio zakletvu kao budući predsednik koalicione vlade na ceremoniji u predsedničkoj palati, udaljenoj oko kilometar od mesta pucnjave.

Državna TV stanica RAI javila je da ima ranjenih i prenela izjavu svedoka da se čulo najmanje osam pucnjeva.


Izvor: B92

Španci i dalje pesimistični po pitanju politike i ekonomije


Prema rezultatima ankete objavljenim juče, podrška javnog mnjenja španskoj vladajućoj partiji je opala nakon korupcionaškog skandala na visokom nivou, a Španci su i dalje pesimistični po pitanju politike i ekonomije.

Polovina anketiranih Španaca smatra da je politička situacija "veoma loša", a korupciju stavlja na drugo mesto posle nezaposlenosti pokazali su rezultati ispitivanja javnog mnjenja koji je sproveo u aprilu državni Centar za sociološka istraživanja (CIS).

Na uzorku od 2.482 ispitanika se vidi da su rekordna stopa nezaposlenosti od 27 odsto, politička korupcija i mere štednje uticali na pad popularnosti i podrške dvema glavnim poličkim partijama u zemlji - vladajućoj Narodnoj partiji (PP) i socijalističkoj partiji (PSOE).

Ukoliko bi sada bili sazvani opšti izbori, Narodna partija premijera Marijana Rahoja dobila bi samo 34 odsto glasova u odnosu na 44,6 odsto glasova koliko je dobila na izborima u novembru 2011, a PSOE samo 28,2 odsto u odnosu na 33,4 odsto godinu dana ranije.

Najnovija anketa je pokazala da 56 odsto stanovništva "nema poverenja" u Rahoja, a 53 odsto nema poverenja u lidera PSOE Alfreda Rubalkabu.

Takođe, Španci su zabrinuti zbog ekonomije i više od polovine ispitanika ocenilo je situaciju kao "veoma lošu", dok 36 odsto smatra da će ona biti još gora za godinu dana.

Sledeći opšti izbori trebali bi biti održani u Španiji 2015. godine.
Ulični protesti su postali normalna pojava u Španiji u kojoj je preko milion ljudi demonstriralo na prvomajskim protestima, međutim svi ti protesti su imali malo ođeka i uticaja na vladinu politiku.

Izvor: Blic

Venecuela sprema strategiju za borbu protiv kriminala


Vlada predsednika Venecuele Nikolasa Madura upotrebiće vojsku da bi suzbila nasilje koje buja u zemlji, rekao je juče ministar pravde Migel Rodriges.

Rodriges je u intervjuu koji je danas emitovan na državnoj televiziji naveo da će se pripadnici vojske, mornarice i vazduhoplovnih snaga pridružiti Nacionalnoj gardi, kao deo predstojeće akcije protiv kriminala.
 
On nije izneo više detalja o tom planu, ali je izrazio optimizam da će njegovim sprovođenjem brzo biti smanjena stopa kriminala.
 
Prema nedavno objavjenom izveštaju Programa UN za razvoj, Venecuela je prošle godine bila na petom mestu u svetu po broju ubistava, dok su ispred nje bili samo Honduras, Salvador, Obala Slonovače i Jamajka.


Izvor: Blic

Stvarao evro, a sad bi ga ukinuo

Berlin -- Nemački ministar finansija iz vremena kada je evro uveden Oskar Lafonten smatra da je vreme da se razmišlja o napuštanju zajedničke evropske valute.

Lafonten je na svom vebsajtu napisao da zemlje članice evrozone koje su u teškoćama nisu bile u stanju da devalviraju svoju valutu da sebi pomognu da se suoče s ekonomskom krizom tokom koje je njih nekoliko ušlo u recesiju.

Lafonten predlaže da se restrukturira evropski bankarski sistem, pojača kontrola kreditora i vrati na evropski monetarni sistem koji je prethodio evru.

Lafonten više nije aktivan u politici savezne države ali je i dalje uticajan član Levice, naslednice bivših istočnonemačkih komunista.

Izvor: B92

Keri stigao u Moskvu

Moskva -- Američki državni sekretar Džon Keri stigao u Moskvu gde će se sastati s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim.

To je prva Kerijeva poseta Moskvi, a kako navodi agencija Frans pres, cilj je poboljšanje odnosa dve zemlje i napredak u rešavanju sirijskog pitanja.

Kako je saopšteno iz Stejt departmenta, Keri će sa Putinom razgovarati o pitanjima vezanim za odnose dve zemlje, ali i o situaciji u Siriji, Severnoj Koreji i u Avganistanu.

"Nemamo često prilike da razgovaramo sa predsednikom Putinom", rekao je pre Kerijevog polaska u Moskvu jedan američki diplomata i dodao da je Moskva pokazala spremnost da razgovara o Siriji, "ali u o nizu drugih pitanja".

Jedna od glavnih tačaka neslaganja dve države je Sirija. Rusija je među poslednjim zemaljama koja podržava sirijske vlasti, i snabdeva ih oružjem, dok SAD razmišljaju da dodatno naoružaju sirijske pobunjenike.

Izvor: B92

Merkel iznenada otišla u Avganistan

Kabul -- Nemačka kancelarka Angela Merkel i ministar odbrane Tomas de Mezijer doputovali su u iznenadnu posetu Avganistanu, kako bi podržali nemačke vojnike.

Merkelova i De Mezijer su stigli u štab nemačke vojske u Mazar-i-Šarifu, na severu Avganistana, šest dana posle ubistva pripadnika nemačkoj kontingenta u okviru Međunarodnih snaga za podršku bezbednosi (Isaf), saopšteno je danas iz nemačke vlade.

"Merkelova će posetiti kratko Kunduz, a posle podne će se vratiti u Mazar-i-Šarif. Ovde je da bi podržala vojnike, prisustvovala sastancima, odgovorila na zabrinutost posle smrti jednog vojnika", rekao je neimenovani portparol vojske.

Iz bezbednosnih razloga nije saopšten tačan program posete kancelarke.

U napadu pobunjenika u severnoj avganistanskoj provinciji Banglan u subotu je ubijen jedan pripadnik specijalnih jedinica nemačke vojske,
a jedan je povređen.

To je bila prva nemačka žrtva u poslednje dve godine u redovima Isafa.

Nemačka je treća zemlja, posle SAD i Britanije, po broju pripadnika svoje vojske u okviru medjunarondih snaga u Avganistanu. Nemački kontingent broji 4.200 ljudi.


Izvor: B92

Pitanja Bliskog istoka su politička

Vašington -- Rešenja bliskoistočnih problema, uključujući konflikt u Siriji i iranski nuklearni program, "politička su, ne vojna" pitanja, izjavio ministar odbrane SAD.
 

"Na Bliskom istoku, efikasna i trajna rešenja za probleme s kojima je region suočen, politička su, ne vojna", rekao je sinoć Čak Hegel u Institutu za bliskoističnu politiku u Vašingtonu.

U tom smislu, uloga SAD je, kako je rekao, da "pomogne da se utiče na tok događaja", kako vojnim, tako i diplomatskim, ekonomskim, humanitarnim sredstvima i "u koordinaciji sa saveznicima".

Kako navodi Frans pres, u svom govoru, ministar odbrane SAD nije želeo da postavlja crvene linije u odnosu na sirijski i iranski režim, ali je istakao da su problemi Sirije i Irana problemi celog regiona.

Eskalacija nasilja u Siriji koja preti da predje granice, zalihe hemijskog oružja sirijskog režima, iranska podrška predsedniku Bašaru el-Asadu, kao i iranski nuklearni program "jasna su pretnja" SAD i celom regionu, istakao je Hejgel.

Izvor: B92

Nafta jeftinija zbog jačanja dolara

Cene sirove nafte su jutros bile u padu zbog rasta zaliha tog energenta u SAD i jačanja dolara, navode analitičari.

Američka "laka" nafta za isporuku u junu oslabila je na Merkantilnoj berzi u Njujorku za 49 centi na 95,90 dolara po barelu.

Istovremeno je na berzi u Londonu barel severnomorske nafte tipa "brent" pojeftinio za 41 cent na 104,06 dolara.

"Glavni faktor koji utiče na cene trenutno su velike zalihe u SAD", rekla je Frans presu strateg singapurske firme IG markets Keli Tio.

Američka vladina agencija za informisanje o energetici (EIA) je ranije ove nedelje saopštila da su zalihe sirove nafte u SAD porasle na 395,5 miliona barela u nedelju dana zaključno sa 3. majem, što je najviši nivo od 1982. Rast zaliha ukazuje na to da proizvodnja nadmašuje tražnju, što dovodi do pada cena.

Američke zalihe nafte važan su pokazatelj za trgovce, budući da su SAD najveća ekonomija i potrošač nafte u svetu.

Jačanje dolara u odnosu na jen takođe se odrazilo na cene, navode analitičari. Dolar je premašio granicu od 100 jena i rano jutros ojačao na 101 u odnosu na 100,55 jena, koliko je vredeo juče.

Izvor: B92

Šta je nateralo Belgijance da štede

Brisel -- Štedni ulozi Belgijanaca povećani su martu, i dostigli su vrednost od 242,3 milijardi evra, saopštila je Nacionalna banka Belgije.

Visina štednih uloga u martu je povećana za dve miljarde evra u odnosu na prethodni mesec, a skoro 20 milijardi u odnosu na godinu dana ranije.

Belgijanci važe za najbolje štediše u EU, jer kako prenosi belgijski dnevnik "Suar", jedna belgijska porodica u proseku ima ušteđeno 67.158 evra.

Iza Belgije je Holandija, gde domaćinstvo ima ušteđenih u proseku 61.219 evra, a zatim Luksemburg sa 60.366.

Četvoroplasirana Francuska je bitno manje štedljiva - prosek po domaćinstvu iznosi 41.407 evra, a u petoplasirana Nemačka - 38.702 evra.
Glavni ekonomista "Bank Degroof" Etjen de Kalataj objasnio je za "Suar" da su Belgijanci bogati, jer je država siromašna.


Izvor: B92

Rusija produžava kredit Kipru

Nikozija -- Rusija je pristala da produži kredit odobren Kipru, izjavio je u Vašingtonu ministar spoljnih poslova te ostrvske zemlje Joanis Kasulidis.

On je, kako danas prenosi agencija Itar tas, rekao da je u vreme rešavanja kiparskih finansijskih problema "učešće Rusije", tražila Nemačka. Prema rečima Kasulidisa, "učešće Rusije je u produženju trajanja kredita".

Kredit u visini 2,5 milijarde evra Rusija je dala Kipru 2011. godine sa rokom otplate od 4,5 godine i kamatom od 4,5 odsto godišnje.

Juče je objavljeno da je ministarstvo finansija Kipra uputilo pismo ruskoj vladi sa molbom da produži trajanje kredita, snizi kamatu na 2,5 odsto i omogući otplatu u nekoliko rata.

Izvor: B92