Ukrajinska privreda u recesiji

Kijev -- Ekonomija Ukrajine ušla je u recesiju u poslednjem kvartalu 2012., budući da je u dva uzastopna tromesečja zabeležen negativan privredni rast.

 
Ukrajinski bruto domaći proizvod (BDP) potonuo je za 2,7 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine u odnosu na isti period 2011., nakon što je već pao za 1,2 odsto u trećem kvartalu, saopštio je Zavod za statistiku u Kijevu.

Privredni rast na nivou celokupne 2012. iznosio je svega 0,2 odsto, prema 5,2 odsto prethodne godine. Vlada u Kijevu je očekivala da će rast BDP-a iznositi 3,9 odsto.

Ukrajina, jedna od evropskih zemlja najteže pogođenih ekonomskom krizom, veoma je osetljiva na trenutno globalno privredno usporavanje zbog zavisnosti od izvoza metala.

Izvor: B92

Izarel: Uhapšeno 20 članova Hamasa

Tel Aviv, Ramala -- Izraelska vojska uhapsila je noćas na Zapadnoj obali oko 20 članova Hamasa, među kojima i tri člana parlamenta.

Izraelska vojska je jutros saopštila da je sprovela 25 hapšenja, ne navodeći detalje.

Hamas navodi da su dva poslanika uhapšena su u Hebronu, a jedan u Ramali.

Od 74 poslanika Hamasa u Palestinskom savetu, dvanaestoro ih je u pritvoru izraelskih vlasti, uključujući poslednja hapšenja.

Palestinski parlament ukupno ima 132 člana.

Izvor: B92

Argentina: Foklandi će biti naši

London -- Argentina očekuje da će Foklandska ostrva, koja se nalaze pod upravom britanske krune, u roku od narednih 20 godina biti pod njenom kontrolom. 

To je za "Indipendent" izjavio argentinski ministar spoljnjih poslova Ektor Timerman.

Ministar, koji se nalazi u poseti Londonu, rekao je da je međunarodno javno mnjenje sve više protiv Britanije, dodajući da nije potrebno ubeđivati 3.000 britanskih građana na ostrvima da Argentina treba da upravlja njima.

On je Veliku Britaniju optužio da militarizuje jug Atlanskog okeana zbog naftnih i prirodnih resursa i tražio je direktne pregovore između Londona i Buenos Airesa.

Timerman je prošle nedelje odbio razgovore sa britanskim šefom diplomatije Vilijamom Hejgom zato što je Hejg insistirao na prisustvu predstavnika foklandske vlade.

On je odbio da kaže da li diplomatski paket koji želi da ponudi Hejgu obuhvata zajednički suverenitet, već je kazao da će Britanija uskoro morati da postigne sporazum kojim će biti ispunjeni zahtevi njegove zemlje prema ostrvima koja se u Argentini zovu Malvini.

"Mislim da nećemo čekati još 20 godina. Mislim da svet sve više shvata da je ovo kolonijalno pitanje, pitanje kolonijalizma. Mi ne podržavamo okupaciju stranih ostrva, a slučaj Malvina je okupacija strane teritorije", rekao je argentinski šef dilplomatije.

On je kazao da će Argentina "poštovati " prava stanovnika Foklanda, ali da ne treba da ih ubeđuje u ispravnost zahteva Argentine da polaže pravo na tu teritoriju.

"Ne moram ih ubeđivati. UN kažu da postoji sukob između Velike Britanije i Argentine. Ja ne moram nikoga ubeđivati. Mi moramo primenjivati međunarodno pravo i privhatiti rezolucije, jer će, u suprotnom, UN postati organizacija koja je korisna samo kad podržava moćne", istakao je on.

Ministar je, takođe, rekao da referendum, na kome će se stanovnici Foklandskih ostrva sledećeg meseca izjašnjavati o tome da li žele da ostanu pod britanskom upravom, nema nikakav znacaj, dodajući da Argentina namerava da poštuje "interese, ali ne i želje" stanovnika ostrva.

"Postoji razlika između interesa i želja. Mi ćemo uzeti u obzir interese ljudi koji žive na Malvinima, ali ne i njhove žemlje. To su UN mnogo puta ponovile", objasnio je argentinski ministar.

Odnosi između Britanije i Argentine su se pogoršali prošle godine posle 20. godišnjice rata koji su dve zemlje 1982. godine vodile oko Foklandskih ostrva. U njemu je poginulo 258 britanskih i 649 argentinskih vojnika kada su britanske specijalne mornaričke snage poslate preko Atlantika da odvrate argentinsku invaziju.

Otkriće nafte i tečnog gasa u blizini ostrva dovelo je do daljeg pogoršanja tenzija između dve zemlje.

Izvor: B92

Protesti u Sloveniji po receptu srpskog Otpora: "Gotof je!"

Deset hiljada demonstranata traži ostavku vlade, gradonačelnik i predsednik skupštine podneli ostavke, predsedniku vlade i gradonačelniku prestonice antikorupcijska komisija pronašla stotine hiljada evra imovine nepoznatog porekla, vladajuća koalicija dovodi pristalice autobusima na kontramiting u glavni grad...

Ne, ovo nisu naslovne strane srpskih medija iz devedestih godina, već pregled naslova u Sloveniji, zemlji koja poslednjih meseci prolazi kroz pravu dramu društvenih i političkih protesta, gde pljušte optužbe, ostavke državnih funkcionera, a ponekad i kamenice i patrone suzavca.

Počelo je u Mariboru, protestima protiv gradonačelnika Franca Kanglera uz simbol: „Gotof je!“. Kada je on podneo ostavku, protesti se šire na celu Sloveniju. Ulje na vatru nedavno doliva objava antikorupcijske komisije da su predsednik vlade i gradonačelnik Ljubljane pod sumnjom za korupciju. Predsednik parlamenta i nekoliko ministara u vladi podnosi ostavke. Predsednik uzdrmane vlade Janez Janša poziva na kontramiting.


Za dva dana turneje CANVAS-ovog tima u Sloveniji, gde smo boravili kao gosti univerziteta, osetili smo duh protesta. Prepune sale u Mariboru i Ljubljani na tribinama. Stojeće ovacije filmu „Rušenje diktatora“ o srpskoj nenasilnoj revoluciji 2000. Plakati sa stisnutom pesnicom koji pozivaju na treći narodni ustanak protiv Janše. Sastanci s desetinama aktivista i nezapamćena medijska pažnja. Ali, iznad svega, građanski duh protesta koji me je neodoljivo podsetio na studentske i građanske proteste u Srbiji posle izborne krađe 1996.

Srđa Popović u Ljubljani
Slovenci moraju da porade na mnogim frontovima. Uspešne pokrete od Gandija do danas definišu četiri principa: vizija, jedinstvo, planiranje i nenasilna disciplina. Potrebno je raditi na viziji buduće Slovenije, odnosno razmišljati o danu posle ukoliko prvi od zahteva - ostavka vlade koja je već uzdrmana - bude ostvaren. Pre svega, nauka kaže, potrebno je da pokret razvije elemente grupnog identiteta i organizuje se horizontalno i vertikalno, inače ostaje grupa izolovanih protesta.

Nesporno je, međutim, da Slovenački mladi revolucionari počinju da uče. Umesto sporadičnih protesta, izgradili su nešto što liči na pokret. U Ljubljani je vodeću ulogu u organizaciji protesta preuzela grupa „Kričač“ (onaj koji viče), imenovan po istoimenoj ilegalnoj partizanskoj radio-stanici koja je emitovala program u vreme fašističke okupacije Slovenije u Drugom svetskom ratu.
 
Baš poput srpskog pokreta „Otpor“, koji je svoj rani identitet gradio na legendarnoj seriji „Otpisani“, „Kričač“ spaja elemente uličnog pokreta s vizijom i modernog revolucionarnog dizajna, koristeći u poslednje vreme i dobro poznati simbol koji su posle 2000. prihvatili brojni pokreti širom sveta - stisnutu pesnicu. Na Fejsbuk strani „Kričača“ jasno su definisani zahtevi protestnog pokreta - socijalna pravda, tranziciona tehnokratska vlada koja bi Sloveniju izvela iz ekonomske krize, konačan obračun s korupcijom državnih funkcionera, detaljna uputstva kako da demonstranti pokažu nenasilnu disciplinu...
Kako će se drama u Sloveniji završiti? Da li će protestne grupe prerasti u nacionalni pokret i na talasu narodnog nezadovoljstva obavezati buduću vladu na više socijalne pravde i odgovornosti ili će neki od „nezavisnih kandidata“ koji će isplivati kao lideri pobune svojim političkim angažmanom uzburkati učmalu političku elitu? Da li će slovanački demonstranti stići korak dalje nego što su to poslednjih godina uspeli pripadnici pokreta „Okupiraj Volstrit“, španski „Indignadosi“ i druge grupe u zemljama liberalnog kapitalizma, i stvarno izmeniti socijalne i političke prilike, ili će ih istorija svrstati među one koji su „znali šta neće, ali nisu umeli da ostvare ono što hoće“? Koliko će još trajati Janšina vlada i da li postoji slovenački Mario Monti...? Sve su to pitanja za dane pred nama. Jedno je sigurno, protestni pokret u Deželi izmeniće dramatično situaciju u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, baš kao i našu decenijsku predrasudu da su Slovenci „poslušan i miran narod koji se ne buni“.

Izvor: Blic

Klaus: Brisel veća pretnja od Moskve

Prag -- Češki predsednik u ostavci Vaclav Klaus optužio je Brisel da je veća pretnja od Moskve.

"Za mene je Rusija velika zemlja koju moram da primim k znanju. Danas za Češku vidim kao aktuelne druge pretnje. Rusija danas ne određuje moj život. Daleko više ga određuje Evropska unija", rekao je Klaus u intervjuu koji objavljuje novi konzervativni poljski nedeljnik Do Žeči, prenosi portal RTS-a.

Poljsku je Klaus označio kao zemlju koja ima samopoštovanje, za razliku od Češke, i ume da brani svoje nacionalne interese.

Vaclav Klaus u tom svom oproštajnom predsedničkom intervjuu nije štedeo kritiku na račun svog proevropski orijentisanog prethodnika, pokojnog vođe Plišane revolucije i kasnije poslednjeg predsednika Čehoslovačke, a prvog Češke, Vaclava Havela, ali i na račun svetskih zvaničnika, prenosi rts.rs.

Američki predsednik Barak Obama, prema oceni Klausa, predstavlja antidemokratski pravac politike, dok britanski premijer Dejvid Kameron nije u stanju da zauzme jasan stav, a Havela je Klaus označio za ekstremnog levičara.

"Umesto demokratije, Havel je želeo elitističku postdemokratiju. To je pre bio eho francuskih jakobinaca nego britanski konzervativni pristup klasičnog liberalizma", rekao je Klaus.

Havela je Klaus optužio i za spoljnopolitički intervencionizam, uključujući tu i podršku "humanitarnim bombardovanjima", kosmpolitizam, umesto da veruje zemlji u kojoj živi, i nepoštovanje drugih zemalja sveta.

Klausu ističe predsednički mandat 7. marta, a dan kasnije će svečano zakletvu na Hradčanima položiti 68-godišnji bivši češki socijaldemokratski premijer Miloš Zeman.

On je odmah nakon što su ga Česi 26. januara izabrali za šefa države na istorijski prvim direktnim izborima rekao da će jedan od njegovih prvih poteza biti da vrati na predsednički zamak Hradčani zastavu Evropske unije koju je Klaus 10 godina tvrdoglavo odbijao da okači.

Zeman je na to svečano dizanje zastave EU na Hradčanima, kao simbol da Prag odustaje od naglašenog evroskepticizma, pozvao šefa Evropske komisije Žoze Manuela Baroza.

Izvor: B92

Venecueli preti hiperinflacija

Karakas -- Venecuela je prinuđena da peti put za poslednjih devet godina od dolaska presednik Uga Čaveza na vlast izvrši devalvaciju nacionalne valute bolivara.

Ministarstvo finasija Venecuele je u petak objavilo odluku o devalvaciji nacionalne monete od preko 32 odsto.

Jedan američki dolar će u skladu sa poslednjom odlukom, umesto dosadašnjih 4,30, vredeti 6,30 bolivara.

Ekonomski analitičari nisu nimalo začuđeni tim potezom, s obzirom na činjenicu da je 2012. godine budžetski deficit Venecuele utostručen zbog populističkih mera donetih kako bi se obezbedila podrška većine birača za Čavezov reizbor.

Venecuelanski zvaničnici kao razlog devalvacije ne navode utrostručavanje deficita, već tvrde da su to još uvek posledice državnog udara iz 2002. koji je destabilizovao privredu, a posebno, naftni sektor.

Trenutna monetarna politika Venecuele koja se oslanja na masovno štampanje novca i pribegavanje devalvaciji kako bi se naglo, ali kratkotrajno smanjio deficit i izbeglo sprovođenje teških i neophodnih reformi, u velikoj meri podseća na situaciju u Meksiku početkom 1990-ih.

U Meksiku je tada, kao sada u Venecueli, bio visok nivou političkog rizika, a samo jedna političke stranka, Institucionalna revolucionarna partija, imala je dominatnu ulogu koja podršku biračkog tela obezbeđuje zahvaljujući naftnom monopolu.

U oba slučaja, vlade posežu za devalvacijom, samo je pitanje kada joj pribeći. Svakako ne uoči izbora, kada se mogućnost takve mere odbacuje za potrebe biračkog tela kome se u predizbornoj kampanji daju obećanja da devalvacije neće biti zbog nepoularnosti kod stranih investitora.

Meksička vlada je nakon okončanja izbora 1994. pogazila predizborno obećanje i izvršila devalvaciju pezosa od 15 odsto što je dovelo do velike ekonomske krize zbog čega je vlada bila primorana da u pomoć pozove Međunarodni monetarni fond (MMF) i američku vladu.

Zbog takvih poteza vladajuća Institucionalna revolucionarna partija Meksika izgubila je vlast posle 71 godine i bila primorana na raspisivanje novih predsedničkih izbora 2000.

Prednost Venecuele u odnosu na Meksiko je ta što ona ima daleko veću kontrolu nad deviznim prometom i berzom.

Politički gledano, međutim, takva mera mogla bi da ima dramatične posledice za partiju na vlasti koja je već oslabljena posle dvomesečnog odsustvanja predsednika Čaveza zbog bolesti.

Činjenica da je odluka o devalvaciji doneta u petak, uoči karnevala, ne znači da će ostatati nezapažena od većine građana Venecuele čija je vrednost štednih uloga višestruko opala za tren oka.

Tako visoka devalvacija usmerena na smanjenje duga ima za posledicu visoku inflaciju, koja je prema zvaničnim podacima u januaru dostigla 22 odsto, a koja će, neizostavno rasti i narednih meseci dostižući ponovo 30 odsto.

Vladina odluka o devalvacije otvara vrata hiperinflaciji i mogućnosti socijalnih previranja sa još nepredviđenim posledicama po političku stabilnost u zemlji, prekomentarisao je francuski list "Tribin".

Politička nestabilnost neumitno se nepovoljno odražava na strane investicije, pre svega na multinacionalne kompanije koje posluju u Venecueli i koje moraju da progutaju gorku pilulu devalvacije, shvativši po ko zna koji put značaj političke stabilnosti za strategiju investiranja i razvoja.

Tako na primer, akcije Kolgejt-Palmoliva su u petak uveče na Njujorškoj berzi pale za 1,5, a Avona za 2,5 odsto. Posle devalvacije bolivara 2010. godine, akcije Kolgejta-Palmoliva su pale u prvom tromesečiju te godine za 30 odsto.

Privreda Venecule ima mali udeo u svetskoj ekonomiji, međutim, pojedine internacionalne kompanije su izložene uticaju politickih i ekonomskih kretanja u toj zemlji.

Kratkoročne i dugoročne posledice ove devalvacije za sada su teško predvidive, ali u interesu investitora je oprezno sagledavanje političkih rizika ulaganja koji se često previđaju na nivou strategije preduzeća.

Izvor: B92

I Žerjav izlazi iz Vlade Slovenije

Ljubljana -- Slovenačka narodna stranka napustiće koalicionu vladu premijera Janeza Janše i preći u opoziciju, najavio je predsednik SLS Radovan Žerjav.

Uz Žerjava, koji je ministar privrede, stranka će iz vlade početkom marta povući i ministra poljoprivrede Franca Bogoviča.

Janšinu vladu, podseća agencija Hina, već su napustili ministri Građanske liste (GL), a isti je potez za kraj meseca najavio je i ministar spoljnih poslova Karl Erjavec, koji predvodi Demokratsku stranku penzionera (DESUS).

Time eskalira kriza slovenačke vlade koja bi nešto više od godinu dana nakon formiranja uskoro mogla imati podršku samo trećine zastupnika u parlamentu.

Iako se nagadjalo da su tri stranke koje izlaze iz koalicije usaglasile konture prelazne vlade i da su se dogovorile da kao kandidata za mandatara predlože profesora ustavnog prava Miru Cerara, Žerjav je opovrgao da je interes stranke ulazak u neku novu koaliciju i potvrdio da da će SLS do novih izbora preći u opoziciju.

O programu za izlazak iz krize i nekim prioritetnim projektima kojih bi trebalo da prihvati parlament biće reči i na sastanku s predsednicima parlamentarnih stranaka, koji je za sutra sazvao predsednik Borut Pahor.

Izvor: B92

Pad nemačke ekonomije veći od očekivanog

Berlin - Ekonomija Nemačke se smanjila za 0,6 odsto u poslednjem kvartalu 2012. godine - više nego što je većina ekonomista predviđala, a to je jasan znak da je evropska finansijska kriza uzela danak i u najvećoj ekonomiji u Evropi.

Smanjenje u poslednja tri meseca 2012. najviše je posledica pada izvoza, budući da je oslabila tražnja u drugim evropskim zemljama od kojih su mnoge u recesiji, saopštila je nemačka Savezna kancelarija za statistiku.
 

Nemačka sa veoma oslanja na izvoz u druge evropske zemlje, a kako su poslednjih godina ekonomske poteškoće porasle u Španiji, Italiji, pa čak i Francuskoj i Velikoj Britaniji, opala je potražnja za nemačkim industrijskim dobrima visokog kvaliteta.
 
Većina ekonomista je predviđala da će pad u poslednjem kvartalu prošle godine iznositi izmedju 0,4 i 0,5 odsto.
 
Smanjenje od 0,6 odsto najgori je rezultat nemačke ekonomije od 2009. godine, kada je svet bio pogodjen krizom u bankarskom sektoru.
 
Nemačka ekonomija je u 2012. godini porasla za samo 0,7 odsto, podseća Asošiejted pres.
 
Postoje nade da će Nemačka ovu godinu započeti u boljem stanju. Bundesbanka je prošlog meseca saopštila kako postoje znaci oporavka i da će rast u prvom kvartalu 2013. sprečiti mogućnost da zemlja uđe u recesiju, a to bi se desilo u slučaju negativnog ekonomskog rasta u dva uzastopna kvartala.
 
Nemačka je drugi najveći izvoznik na svetu. Bila je prva do 2009. godine, kada joj je to mesto preuzela Kina.

Izvor: Blic

 

Van Rompej poziva na donošenje budžeta EU

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej pozvao je danas zakonodavce da "dva puta razmisle" pre nego što odbace predlog smanjenja budžeta Evropske unije za narednih sedam godina.

"Sa budžetom manjim od jedan odsto bruto domaćeg prozivoda EU, nećemo moći da rešimo problem nezaposlenosti", obratio se Van Rompej Evropskom parlamentu, a prenela agencija Frans pres.

Predsednik Saveta je, i pored toga, apelovao na parlamentarce da razmisle pre nego što odbace postignuti sporazum, koji predstavlja prvo smanjenje rashoda EU u poslednjih 60 godina.


Van Rompej je upozorio da bi, ako Parlament ne podrži budžet, bila smanjena davanja za istraživanja i investicije, ključne pokretače privrednog rasta i zaposlenosti.

"Od toga zavise veliki projekti. Da bi se izbegla odlaganja i neizvesnost, pozivam Parlament i lidere EU da brzo okončaju pregovore", rekao je on.

Budžet EU za period od 2014. do 2020, vredan 908,4 milijarde evra, koji je dogovoren na samitu 7. i 8. februara, manji je za tri odsto u odnosu na budžetski paket za period 2007-2013.

Predsednik Parlamenta Martin Šulc upozorio je da je dogovor o budžetu neprihvatljiv, a predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo apelovao je na zakonodavce da ostanu čvrsti u pregovorima.

Lider grupe konzervativaca u Parlamentu Džozef Dol rekao je da ta grupa poslanika insistira na obećanju da će u roku od dve do tri godine biti izvršena revizija budžeta.

Izvor: Blic

Bugarska vlada pala nakon protesta

Sofija -- Bugarski premijer Bojko Borisov uputio parlamentu zvanično pismo u kojem je podneo ostavku vlade, posle protesta zbog povećanja cene struje i mera štednje.
 

"Nastavićemo da obavljamo dužnost do izbora novog kabineta i učinićemo sve kako bismo obezbedili kontinuitet", navedeno je u pismu koje je na sednici skupštine pročitala predsednica bugarskog parlamenta Cecka Cačeva, prenela je agencija BTA.

Skupština u Sofiji sutra treba da se izjasni o ostavci vlade, navela je bugarska agencija.

Borisov je jutros najavio da će njegova vlada posle redovne sednice u podne podneti ostavku.

"Imamo ponos i čast. Narod nas je doveo na vlast i mi joj danas tu vlast i vraćamo", rekao je Borisov u parlamentu i dodao da neće učestvovati u prelaznoj vladi, ranije parlamentarnih izbora planiranih za jul. "Neću učestvovati u vladi pod kojom policija tuče narod", poručio je Borisov.

Bugarski ministar unutrašnjih poslova Cvetan Cvetanov smatra da je Borisov dokazao da je "pravi državnik", prenosi sajt Novinite.com.

Bugarski poslanici trebalo je danas da se izjasne o rekontrukciji kabineta, koju je predložio Borisov, kao i o ostavci ministra finansija i zamenika premijera Simeona Djankov. Njega je trebalo da zameni ministar Tomislav Dončev. Ipak, kako javlja Rojters, umesto rekonstrukcije, Vlada će se potpuno povući.

Borisova vladajuća partija, koja je pobedila na izborima 2009, izgubila je podršku građana zbog loše ekonomske situacije, najgore u poslednjih 10 godina. Ostavka vlade je usledila posle osmodnevih protesta nekoliko hiljada građana širom zemlje zbog cene električne energije i visokih računa koje su dobili u januaru.

"Juče smo pokušali najbolje što smo mogli da odgovorimo na zahteve demonstranata. Od danas više ne možemo ništa da učinimo da pomognemo demonstrantima", rekao je Borisov u govoru u parlamentu.

On je naveo i da će licenca za distribuciju struje češkoj kompaniji CEZ biti oduzeta, prenosi Rojters.

Borisov je rekao i da su opoziciona Socijalistička partija, Pokret za prava i slobode i Plava koalicija iskoristila proteste kao izgovor, ali nije naveo više detalja, navodi BTA.

On nije rekao i da li će parlamentarni izbori, planirani za jul, sada biti ranije održani, prenosi Rojters.

Tokom sukoba demonstranata sa policijom u Sofiji kasno sinoć povređeno je 25 osoba kojima je pružena pomoć u bolnici, prenosi Rojters.

BTA navodi da je 14 ljudi povređeno, među kojima pet žena, od kojih je jedna zadržana na bolničkom lečenju. Povređeni imaju od 16 do 67 godina, a dva policajca su takođe zatražila medicinsku pomoć.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je kasno sinoć saopštilo da je 11 ljudi uhapšeno u Sofiji.

Demonstranti su sinoć u potpunosti uništili jedan policijski automobil, a šteta je pričinjena i na policijskom autobusu i još dva automobila.

Nasilnih protesta bilo je i pre dve večeri, kada su demonstranti bacali kamenje na zgradu parlamenta i lomili prozore, palili policijska vozila, automobile i kontejnere. Tada je zbog huliganizma i vandalizma u policiju privedeno desetak osoba.

Demonstranti su tražili ostavku vlade, optuživši je da nije uspela da poboljša njihov sve lošiji životni standard, po čemu su u samom začelju u Evropskoj uniji.

Talas protesta koji je u najsiromašnijoj zemlji EU počeo pre osam dana, iz dana u dan okupljao je sve više nezadovoljnih građana, koji tvrde da računi za električnu energiju prevazilaze stvarne cene utrošene struje za oko 120 procenata.

Prema pisanju bugarskog ekonomskog nedeljnika "Kapital", sa minimalnom platom koja u Bugarskoj iznosi oko 260 leva (oko 130 evra) moguće je kupiti 10 puta manje električne energije nego sa minimalnom platom u Francuskoj.

Evropska komisija je prošlog meseca saopštila da je Bugarsku, Veliku Britaniju i Estoniju prijavila Evropskom sudu pravde u Strazburu, jer te zemlje nisu u potpunosti usvojile pravila EU o liberalizaciji njihovih energetskih tržišta.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška vladi pala na 22 odsto, a u istoj meri građani podržavaju i opozicionu Socijalističku partiju.

Izvor: B92