Radnici Koka kole u Nemačkoj stupili u štrajk

Hiljade zaposlenih u fabrikama Koka kole (Coca-Cola) u Nemačkoj stupilo je kratkotrajni štrajk upozorenja ove nedelje zbog spora oko plata.

Radnici dve fabrike američke kompanije u Bavariji napustili su danas radna mesta, dok će njihove kolege iz ostalih 50 fabrika Koka kole u Nemačkoj narednih dana stupiti u štrajk, javlja agencija DPA, a prenosi AP.
 
Ovo je pokušaj zaposlenih da izvrše pritisak na menadžment Koka kole pred sledeću rundu pregovora sindikata i kompanije o visini plata.
 
Štrajkovi upozorenja najčešće traju nekoliko sati i česta su taktika nemačkih sindikata.
 
Nadležni sindikat traži za 10.600 zaposlenih u Koka koli povećanje plata za sledeću godinu od šest odsto. Koka kola je ponudila povišicu u iznosu od 2,5 odsto za ovu godinu i još dva odsto za 2014.
 
Novi sastanak sindikata i kompanije zakan je za 30. januar, kada će dve strane pokušati da dodju do zajedničkog dogovora.


Izvor: Blic

Danas opšti izbori u Izraelu

Jerusalim -- U Izraelu se održavaju opšti izbori na kojima se očekuje pobeda Likuda premijera Benjamina Netanijahua i nacionalističke stranke Izrael naš dom. 

Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da će desničarske i verske partije osvojiti 63, zapravo većinu od 120 mesta u izraelskom parlamentu (Knesetu).

Zajednička lista, na čijem je čelu Netanijahu, osvojiće 32, što je 10 mesta manje nego što su njegov Likud i Izrael naš dom dobili na prošlim izborima 2009, kada su se nadmetali odvojeno. Biće to najveća partija u Knesetu, uprkos činjenici da joj je podrška erodirala. Spajanje te dve partije savetovao je spin doktor Artur Filkenštajn, koji zbog toga trpi kritike.

Netanijahu smatra da izraelske izbore prate neprijatelji Izraela, libanski Hezbolah i palestinski Hamas, jer žele da znaju da li je vladajuća partija ojačala ili je oslabila. "Oni žele slab Izrael, podeljen, a zemlja koja se suočava sa najvećim izazovima u svetu ne sme biti podeljena", rekao je Netanijahu za izraelski TV kanal 2.

Ujedno je najavio da će iranske nuklearne ambicije biti njegov prioritet.

Netanijahu će, kako se uveliko očekuje, posle današnjih izbora biti zadužen da formira vladu, odnosno treći put će postati premijer. Kako će, međutim, relativno slabiji rezultat na izborima uticati na sastav koalicije, sada može samo da se nagađa.

Mnogi analitičari navode da bi Netanijahu mogao postati osetljiviji na zahteve potencijalnih koalicionih partnerra. Rojters podseća da ni jedna partija u Izraelu nikada nije osvojila većinu u Knesetu i Netanijahuova vlada mora takođe da se oslanja na manje stranke da bi preživela. Njegovi prirodni saveznicu su partija Jevrejski dom (Habajt jehudi) Naftalija Beneta, sina imigranata iz SAD, koja zdušno podržava jevrejske naseljenike.

Ona je u izbornoj kampanji postala izuzetno popularna, pa se očekuje da će biti treća po snazi u Knesatu posle Laburističke partije levog centra, koja bi mogla da osvoji 17 mandata.

Pored Jevrejskog doma, Netanijahu bi mogao da se udruži sa ultraortodoksnim partijama Šasom i Ujedinjeom Torom jadaizmom. On će, međutim, neminovno da se suoči sa pritiskom iz inostranstva zbog još ranije najavljenog širenja jevrejskih naselja na okupiranoj palestinskoj zemlji.

Netanijahu je uoči izbora rekao da neće evakuisti nijedno jevrejsko naselje, odnosno da neće izmeniti orijentaciju ka širenju takvih naselja. Međutim, izraelski komentatori navode da će tražiti da u koaliciju uđe najmanje jedna partija centra da bi se u čuo imereniji glas i odagnale međunarodne brige.

Izraelski mediji javljuju da će se o redu i miru na izborima danas brinuti oko 20.000 policajača, graničara i dobrovoljaca širom Izraela. Oni će cuvati više od 10.000 glasačkih mesta. Inače, danas je neradan dan u Izraelu i izraelski mediji potrudili su da izračunaju koliku će zbog toga štetu biznis pretrpeti, oko 350 miliona evra.

Izvor: B92

Albanija ČEZ-u oduzela licencu

Prag/Tirana -- Albansko regulaciono telo odlučilo je da češkoj energetskoj kompaniji ČEZ oduzme licencu za distribuciju električne energije u toj zemlji.

Regulacioni ured optužuje kompaniju da nije obezbedila distribuciju struje i nije investirala u razvodnu mrežu, dok ČEZ smatra da je postupak albanskih institucija u suprotnosti s tamošnjim zakonima.

ČEZ će podneti formalni protest protiv odluke Ureda, a istovremeno će preduzeti korake za medjunarodnu arbitražu, rekla je portparolka firme, Barbora Pulpanova, agenciji ČTK.

Albanski regulator je, istovremeno sa oduzimanjem licence distributivnoj kompaniji ČEZ Šperndarje, odredio administratora koji će preuzeti upravljanje firmom. Prema Pulpanovoj, ČEZ će tom odlukom izgubiti akcionarska prava u distributivnoj firmi u Albaniji.

ČEZ se ne slaže s tim da o funkcionisanju firme svojevoljno odlučuje samo regulacioni organ, i smatra da to nije u skladu ni sa evropskim normama ni sa albanskim zakonima.

Grupa ČEZ je ušla u Albaniju 2009. godine, kada je za 102 miliona evra kupila 76 odsto udela u tamošnjem distributeru električne energije. Kompanija se prošle godine našla u problemu, jer je državni regulator udvostručio cenu struje koju je ČEZ Špendarje morao da plati državnom proizvodjaču električne energije, a pri tome mu nije dozvoljeno da poveća cenu krajnjim potrošačima.

ČEZ je u novembru "isekao" struju državnom vodovodu kako bi ga prinudio da plati dug za isporuku električne energije koji je dostigao 38 miliona evra. Sud u Tirani je, medjutim, firmi naredio da vodovod ponovo priključi.

U decembru je albanska vlada okrivila češku grupu da joj duguje milijardu dolara za štete koje je načinila u Albaniji.

ČEZ je prošle godine saopštio da će, ukoliko ne uspe da se dogovori s albanskim institucijama i propadne mu posao u toj zemlji, zatražiti od Svetske banke nadoknadu štete na osnovu garancija koje je dogovorio pre ulaska na albansko tržište.

Agencija Mudiz je procenila da bi ČEZ odlaskom iz Albanije izgubio oko 200 miliona evra.

Izvor: B92

Odobren porez za finansijske transakcije u 11 EU zemalja

Jedanaest zemalja Evropske unije danas je dobilo odobrenje drugih država članica da uvedu porez na finansijske transakcije.

Odluka je doneta na sastanku ministara finansija Evropske unije u Briselu, i predstavlja poslednje zeleno svetlo za ovu meru koju su prethodno odobrili Evropska komisija u oktobru i Evropski parlament u novembru. Ostaje još da se utvrde modaliteti primene ovog poreza.
 
"Prvi put porez na finansijske transakcije biće primenjen na regionalnom nivou. Skup zemalja koje predstavljaju dve trećine evropskog BDP-a zajedno će primenjivati ovaj porez, i tako odgovoriti na dugo upućivane zahteve njihovih sugradjana", rekao je Algirdas Semeta, evropski komesar za finansije.
 
On je pozdravio ovaj "značajan korak" i rekao da se nada da će se druge evropske zemlje pridružiti.
 
Ovo je prva veća saradnja izmedju evropskih zemalja u domenu finansija. Prve potpisnice ovog sporazuma su Francuska, Nemačka, Belgija, Portugal, Slovenija. Austrija, Grčka, Italija, Španija, Slovačka i Estonija.
 
Prema prvobitnom predlogu koji je Evropska komisija podnela dvadesetsedmorici pre godinu i po dana, ali koji može biti modifikovan, sve transakcije izmedju finansijski institucija treba da budu oporezovane (uključujući banke, berze, investicione firme, osiguravajuća društva, hedž fondove).
 
Francuski ministar za socijalnu ekonomiju Benoa Amon rekao je da je ovo pozitivan pomak, jer će sada 11 zemalja EU primenjivati porez "koji će početi da oslikava svet posle Liman Bradersa", američke banke čije je zatvaranje označilo početak ekonomske krize.

Izvor: Blic

Štrajk javnog prevoza blokirao Atinu

Zaposleni u atinskom metrou odbacili su naređenje da prekinu štrajk jer ga je sud proglasio nelegalnim, i danas su ga nastavili, šesti dan uzastopno.

Oni, zajedno sa ostalim radnicima javnog prevoza - autobusa, trojebusa i tramvaja, štrajkuju zbog novog smanjenja plata. Štrajk je izazvao saobraćajnu gržvu u Atini čijim se glavnim ulicama jedva može proći.
 
Odluka suda da štrajk sindikata zaposlenih u podzemnoj železnici proglasi nelegalnim, omogućava Vladi da proglašenjem vanredne selektivne mobilizacije natera štrajkače da se vrate na posao.
 
Sindikat zaposlenih u metrou je poručio da neće odstupiti i nastaviće štrajk. Radnici protestuju zbog promene u platnim koeficijentima za zaposlene u javnom sektoru.
 
- Sa najnovijim smanjenjem plata, neko kao ja, ko je zarađivao mesečno 1.300 evra, spašće na oko 700. Koji je smisao rada? Radimo pod zemljom, na velikoj hladnoći zimi i često noću, i ne možemo da živimo od onog što zaradimo - rekao je predsednik sindikata zaposlenih u metrou Andonis Stamatopulos.
 
Grčki parlament je prošlog meseca doneo novi paket mera štednje, što je bilo ključno da za isplatu nove tranše međunarodnih kredita za finansijsku konsolidaciju.
 
Ministri finansija evro zone su prošle noći podržali isplatu tranše od 9,2 milijarde evra za poboljšanje finansijskog stanja Grčke, većinom za dokapitalizaciju banaka. Tu odluku zvanično treba da potvrdi Evropski fond za finansijsku stabilnost.

Izvor: B92

Nezaposlenost u Španiji rekordnih 26 odsto

Stopa nezaposlenosti u Španiji je u četvrtom kvartalu 2012. skočila na rekordnih 26 odsto, što znači da je u toj zemlji bez posla gotovo šest miliona ljudi, saopštio je juče Zavod za statistiku u Madridu.

Nezaposlenost je porasla u odnosu na 25 odsto iz trećeg tromesečja, zbog sve dublje recesije, navodi Zavod.

Prošle godine je bez posla ostalo 691.700 ljudi, a 1,8 miliona domaćinstava nema ni jednog zaposlenog člana.

Španija prolazi kroz drugu recesiju i poslednje tri godine, nakon kolapsa tržišta nekretnina iz 2008.

U pokušaju da smanji ogroman javni deficit i izbegne tražnjenje međunarodne finansijske pomoći, konzervativna vlada premijera Marijana Rahoja pokrenula je reforme finansijskog tržišta i tržišta rada i sprovela mere stroge štednje, uključujući smanjenje plata i rast poreza.

Izvor: B92

Kacin: Evro-autogol Hrvatske

Zagreb -- Potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Jelko Kacin kaže da samo hrvatska vlada može da spreči ulazak Hrvatske u EU ovog leta.

On ističe da je prvostepenom odlukom suda u slučaju Ljubljanske banke, Hrvatska "na pravom putu da u ovome ubedljivo i veoma brzo uspe".

"Hrvatska, nažalost, više ne ispunjava uslove i obaveze koji proističu iz procesu pristupanja, i zbog toga će teško ubediti članove parlamenta da ratifikuju sporazum o pristupanju (EU)", naveo je Kacin.

On je ocenio da je time izazvala kolateralnu štetu u procesu proširenja EU, posebno kada je u pitanju prostor Zapadnog Balkana.

Kacin je "nerazumnom" ocenio reakciju Vlade Hrvatske koju je postigla današnjom odlukom hrvatskog suda protiv Ljubljanske banke (LB) i Nove ljubljanske banke (NLB) povodom stare devizne šdednje.

"Nisam očekivao takvu nerazumnu reakciju Vlade Hrvatske, kao što je pokazala i postigla danas sa odlukom koju je usvojio hrvatski sud. Iako presuda još nije pravosnažna, ona predstavlja autogol za Vladu Hrvatske. Takoreći, "Evrogol"", rekao je Kacin.

Prvostepeni sud u Hrvatskoj doneo je prvu presudu po jednoj od više od 30 tužbi protiv Ljubljanske banke (LB) i Nove ljubljanske banke (NLB) koje su dužne da namire dug sa kamatom po staroj deviznoj štednji. Hrvatski mediji su preneli da je iznos spora malen, ali da bi mogao otvoriti novu stranicu u hrvatskoj pravnoj praksi.

Prema rečima Kacina, Hrvatska je odlukom Opštinskog građanskog suda u Zagrebu o pitanju tužbe Privredne banke Zagreb protiv Ljubljanske banke i Nove ljubljanske banke odstupila od zaključaka Evropskog saveta iz decembra 2012. godine, a odluka se odnosi na predmet, koji je pod jurisdikcijom Sporazuma o sukcesiji.

Kacin, naime, smatra da će sada biti mnogo teže, ili čak nemoguće da se vode pregovori i dodaje: "O čemu bi uopšte moglo da se pregovara?"

On navodi da je hrvatska vlada ovom odlukom "stavila pod znak pitanja princip nezavisnosti i samostalnosti sudova i neposredno pred ulazak u EU ih (ponovo) politizuje i podređuje.

Sa tim je ozbiljno ugrozila osnovne principe EU i udaljila se od članstva, a da li je to učinjeno namerno ili slučajno, to u ovakvim uslovima ne znači mnogo, ukazao je Kacin u pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu.

"Hrvatska, nažalost, više ne ispunjava uslove i obaveze koji proističu iz procesu pristupanja, i zbog toga će teško ubediti članove parlamenta da ratifikuju sporazum o pristupanju. Možemo se setiti da je Slovenija pristala na zatvaranje poglavlja 4 na osnovu pisanog obavezivanja ministra Šukera oktobra 2010, kojim se Hrvatska obavezala za poštovanje Sporazuma o sukcesiji", rekao je Kacin i dodao da je "Vlada Republike Hrvatske potpuno svesna svojih obaveza, ali ih svesno krši".

On je dodao da ceni dosadašnje napore ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić koja je želela da se brzo pronadje kompromisno rešenje, ali ju je vlastita vlada, kako se to kaže, pretekla sa leve strane.

Izgleda da se Hrvatska jednim jedinim potezom postavila uz bok Bugarskoj i Rumuniji iz 2006. godine, koje su na ulazak u EU morale da sačekaju još godinu dana, rekao je on i izrazio nadu da greši.

"Uprkos ovom lošem iskustvu sa Istočnog Balkana, Vlada Republike Hrvatske se odlučila na ponovnu partiju "balkanskog pokera" i izazvala je kolateralnu štetu u procesu proširenja EU, posebno, Crnoj Gori, Srbiji i Kosovu koje na putu ka EU napreduju odlučno i brzo", kazao je Kacin.

On je rekao i da je slovenačkoj javnosti dobro poznato da su potraživanja bivše Ljubljanske banke Zagreb prema hrvatskim kompanijama, koje nisu vratile kredit banci, mnogo veće od neisplaćenih uloga štediša te banke.

"Odnos je otprilike 1:5. Žalosno je da o ovome moram ja da obaveštavam hrvatsku javnost, a ne Vlada Republike Slovenije, koja je većinski vlasnik i promoter Nove ljubljanske banke i predlagač ratifikacije Ugovora o pristupanju Hrvatske u Državnom zboru. Sličnost između ove dve vlade je daleko veća nego što to može da deluje na prvi pogled", zaključio je Kacin.

Izvor: B92

Ekson prestigao Epl kao najvrednija svetska kompanija

Američka naftna kompanija Ekson (Exxon) ponovo je prestigla informatičkog giganta Epl (Apple) i postala najveća svetska firma po tržišnoj kapitalizaciji, nakon još jednog pada akcija proizvođača ajFona i ajPeda.

Akcije Epla su u padu otkako je ta kompanija početkom nedelje saopštila najnovije rezultate, a juče su skliznule za dva odsto na 441,30 dolara, pa je vrednost firme pala na 414,5 milijardi dolara, prenosi agencija AP.
 
Deonice Eksona porasle su za 13 centi na 91,48 dolara, pa vrednost firme sada iznosi 417 milijardi dolara.

Epl je prekjuče zabeležio najveći dnevni pad akcija od 2008, nakon što su podaci o zaradi pokazali da je faza ubrzanog rasta, nekarakteristična za tako veliku kompaniju, pri kraju.

Epl je prvu poziciju na listi najskupljih svetskih firmi peuzeo od Eksona u leto 2011. Dve kompanije su se te jeseni smanjivale na liderskoj poziciji, a Epl se na njoj učvrstio početkom 2012.

Izvor: Blic

Protest prosvetnih radnika u Lisabonu zbog smanjenja budžeta

Više hiljada nastavnika protestovalo je danas u Lisabonu zbog predloženog smanjenja budžeta za obrazovanje od milijardu evra.

Sindikati prosvetnih radnika navode da vlada planira da privatizuje brojne državne škole i ukine oko 50.000 radnih mesta u obrazovnom sektoru. Portugal mora da sprovodi reforme kako bi smanjio potrošnju, a u sindikatima obrazovnih radnika tvrde da će zahtevi MMF-a praktično značiti ukidanje besplatnog školstva.

Već treću godinu zaredom Portugal je u recesiji, zbog čega je 2011. godine država morala da zatraži paket pomoći od 78 milijardi evra, kako bi izbegla bankrot.

Stopa nezaposlenosti u Portugalu je 16,3 odsto, a mere štednje povukle su sa sobom lavinu protesta u brojnim sektorima koji su najviše pogođeni krizom.

Izvor: Blic

EU, ECB i MMF odbacili plan Slovenije za spas banaka


Ljubljana - Predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sumnjaju u efektivnost slovenačke "loše" banke, navodi se u preliminarnom mišljenju o zakonskom okviru za upravljanje kreditima sa statusom nenaplativih potraživanja.


Strane institucije brinu da li su četiri milijarde evra državnih garancija, plus milijardu evra za dokapitalizaciju banaka dovoljni, i žele da znaju kako je vlada došla do datih cifara, s obzirom da još nije sprovela stres testove u bankama, navodi slovenački Dnevnik koji je imao uvid u dokumenta.

EU, ECB i MMF očekuju preciznije definisanje uloge kompanije za upravljanje bankarskim sredstvima, takozvane loše banke, njenih ovlašćenja i detalja finansiranja do kraja januara, prenosi slovenačka agencija STA.
 
Oni takođe predlažu da centralna banka, za koju veruju da ne učestvuje dovoljno u procesu spasa banaka, sprovede stres testove u roku od tri meseca, da bi se odredila adekvatnost kapitala u bankama.

Dokument, prema pisanju Dnevnika, sadrži očekivanja EU, ECB i MMF-a u vezi sa preciziranjem kriterijuma za transfer sredstava, metodologijom procene problematičnih kredita i strategijom za upravljanje zajmovima.
 
Pomenute institucije navode i da Ljubljana nije obezbedila nezavisnost i transparentnost loše banke, što povećava rizike od korupcije, pa je veoma važno da bankom upravljaju nezavisni direktori, da bi se izbegao konflikt interesa.

Izvor: B92