"Sejdić-Finci":Brisel upozorava BiH

Sarajevo -- Ukoliko do polovine ove godine BiH u celosti ne sprovede odluku Evropskog suda u slučaju "Sejdić-Finci", to će učiniti specijalni predstavnik EU Peter Sorensen.


Ovo je poruka više izvora iz Brisela koji, takođe, navode i da bi krivci za to bi mogli biti sancionisani.

Evropska unija je, naime, ojačala specijalnog predstavnika Petera Sorensena mandatom da okupi političke lidere i s njima dogovori ili im predloži rešenje koje bi bilo u skladu sa evropskim principima.

Sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci protiv BiH" podrazumeva promenu Ustava BiH kako bi se omogućilo predstavnicima svih naroda da se kandiduju za najviše državne funkcije.

Pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, sarajevska štampa piše da je stranačkim liderima BiH Sorensen već uputio pismo u kojem traži da se odrede predstavnici koji će s Kancelarijom specijalnog predstavnika EU raditi na rešavanju tog pitanja.

"Sastanci bi trebalo da počnu vrlo brzo i mi se nadamo da će doći do kvalitetnih dogovora. Svi stranački lideri ističu da im je interes da BiH napreduje prema EU. Sada ćemo videti kolika je ta priča osnovana", rekao je visoki zvaničnik Kancelarije EU u BiH, tvrde mediji.

U slučaju da do dogovora, ipak, ne dođe, Kancelarija EUSR-a u BiH neće bežati ni od sankcionisanja krivaca.

"Sankcije imamo na raspolaganju i one su deo mandata i protežu se od ignorisanja političara koji se protive dogovorima, do zabrane putovanja i zamrzavanja njihove imovine u EU. Ali, ipak se nadamo da do toga neće doći i da će razgovori koji se pripremaju u Sorensenovoj kancelariji uroditi plodom", naveo je isti izvor.

Članica Evropskog parlamenta i izvestilac za viznu liberalizaciju Tanja Fajon upozorila je takođe da je uslov BiH da pre podnošenja aplikacije za članstvo u EU sprovođenje odluke Evropskog suda.

"Nadam se da su indicije tačne da će vlasti do kraja marta 2013. da ispune taj zadatak. Nakon implementacije mehanizma za koordinaciju, BiH bi mogla podneti kredibilnu aplikaciju za članstvo u EU do kraja prve polovine 2013. godine", rekla je Fajon.

Ona je ukazala da je za BiH 2012. godina izgubljena, a sada je, kako kaže, vreme da se napravi korak dalje, korak koji će BiH nepovratno odvesti na evropski put.

Ambasador BiH u Evropskoj uniji Igor Davidović je ukazao da Evropska komisija "gubi strpljenje" i želi da BiH što pre reši uslove za dalji napredak.

Prema Davidovićevim rečima, EU sigurno neće popustiti i neće promeniti ništa u vezi sa obavezama koje su političari u BiH prihvatili usvajanjem "mape puta".

"Time se pokazuje da je kraj strpljenju Evropske komisije, koja nas sada podseća na ono što smo dogovorili i postavlja to kao apsolutni preduslov za sve dalje aktivnosti, a to je da dobijemo signal za podnošenje aplikacije za sticanje kandidatskog statusa", rekao je Davidović.

On nije želio da šire komentariše odluku Brisela da se specijalnom predstavniku i šefu Delegacije EU u BiH Sorensenu proširi politička ovlašćenja, ali je rekao da je tu svakako reč o delu njegovog mandata koji se tiče napretka BiH u procesu evropskih integracija i statusa konstitutivnih naroda u BiH.

Lideri šest najuticajnijih stranaka u BiH su na jednom od svojih skupova sprovođenje odluke Evropskog suda označili prioritetnim.

Izvor: B92

PRAZNA KASA: Zimbabve u trezoru ima samo 217 dolara

Neki od državnih činovnika imaju znatno više novca nego što ga trenutno ima u državnoj blagajni, izjavio je Tendej Biti, ministar finansija Zimbabvea.

HARARE - Zimbabve se nalazi u finasijskom kolapsu, a u državnoj kasi je preostalo svega 217 dolara, obelodanio je ministar finansija te zemlje Tendej Biti.

Tolika suma je, prema rečima Bitija, ostala u državnoj blagajni nakon što su isplaćene plate državnim službenicima.

Ministar je dodao da neki od tih činovnika imaju znatno više novca nego što ga trenutno ima u trezoru zemlje.

Ekonomska situacija u Zimbabveu počela je naglo da se pogoršava početom protekle decenije, kada je predsednik te afričke države Robert Mugabe naredio oduzimanje zemlje farmerima koji su mahom bili poreklom iz Velike Britanije i nekih drugih evropskih zemalja.

Takva politika izazvala je pad poverenja investitora, a proizvodnja u Zimbabveu je drastično opala, posebno nakon uvođenja međunarodnih sankcija toj zemlji, prenosi agencija AP.

Međunarodne sankcije i drugi problemi izazvali su u Zimbabveu i veliki pad deviznog priliva od stranih turista, a zbog opšteg privrednog kolapsa ta zemlja je, posle razorne hiperinflacije u 2009. godini, prestala da koristi sopstvenu valutu i prešla na dolar.

Uprkos izvesnom poboljšanju ekonomske situacije u toku prošle godine, ekonomija Zimbabvea je, prema oceni eksperata, još u vrlo lošem stanju, a uslovi poslovanja su otežani usled bitno umanjene likvidnosti, nestabilnosti u snabdevanju električnom energijom i nedostatka radne snage.

Dražavni budžet Zimbabvea za ovu godinu utvrđen je, inače, na sumu od 3,8 milijardi dolara, a prema oceni ekonomista zemlja bi trebalo da ostvari petoprocentni privredni rast. Ministar finansija je, međutim, ukazao da će Harare obratiti drugim državama za finansijsku pomoć.

Dobri poznavaoci ekonomske situacije u Zembabveu navode da u zemlji sada oko 90 odsto radno sposobnog stanovništva nema posao, a veliki farmi koje su ranije oduzete evropskim zemljoposednicima je potpuno zapušten.

Izvor:Kurir

Vlada Tunisa produžila vanredno stanje za još mesec dana

Vlada Tunisa je za još mesec dana produžila važenje vanrednog stanja pozivajući se na oružane sukobe sa militantnim grupama na granicama države, kao i na unutrašnje nemire.

U Tunisu je situacija nestabilna još od januara 2011. godine kada je posle višedecenijske vladavine u narodnom ustanku zbačen predsednik Zin el Abidin Ben Ali. Tada je država i uvela vanredno stanje.

Do novog produženja dolazi neposredno nakon terorističkog napada na gasno postrojenje u susednom Alžiru, na samo nekoliko stotina kilometara od granice sa Tunisom.

U međuvremenu, u Tunisu je zapaljeno više od 40 grobnica svetaca koje konzervativni islamisti smatraju bogohulničkim. Smatra se da iza tih napada stoje ekstremisti.

Neposredno pre večerašnjeg saopštenja, vlasti Tunisa su javile da su pojačale obezbeđenje naftnih postrojenja na jugu zemlje.

Izvor: Blic

Mudis: Hrvatski rejting "smeće"

Njujork -- Hrvatski kreditni rejting, prema ocenama analitičara agencije "Mudis", od jutros je svrstan u rang "smeća".

Razlozi za "kresanje rejtinga" su izostanak privrednog oporavka, nezadovoljavajuća fiskalna konsolidacija i ranjivost na spoljašnje pritiske.

Osim spuštanja rejtinga i prebacivanja Hrvatske u tzv. "investiciono smeće" na rejting "Ba1" sa "Baa3", agencija "Mudis" je promenila prognoze kretanja i ocene rejtinga u budućnosti sa negativne na stabilnu "jer su ograničene mogućnosti da fiskalna pozicija dalje slabi".

Kako je saopštila agencija, u Hrvatskoj se u skoroj budućnosti ne očekuju nikakve promene po pitanju privrednog oporavka, fiskalna konsolidacija će i u srednjem roku biti problem za ekonomiju, a hrvatska ekonomija će i dalje biti ranjiva na "trzavice iz okruženja".

Izvor: B92

Panasonik izgubio 6,7 mlrd. dolara

Tokio -- Japanska kompanija Panasonik izgubila je oko 6,77 milijardi dolara u devet meseci zaključno sa decembrom.

Ova kompanija je na putu je da, na nivou celokupne fiskalne godine, izgubi čak 8,3 milijarde dolara.

Posrnuli gigant iz oblasti elektronike je u datom periodu zabeležio neto gubitak od 6,77 milijardi dolara, gotovo dvostruko više u odnosu na gubitak iz istog perioda 2011, prenela je agencija AFP.
Prihodi kompanije su istovremeno pali za 8,8 odsto na 59,06 milijardi dolara, zbog slabe prodaje televizora sa ravnim ekranima.Panasonik je, medjutim, ostvario profit iz poslovanja od 1,32 milijarde dolara, zahvaljujući, pre svega, fiksnim troškovima smanjenja i usmeravanja materijalnih troškova, navodi firma.
Panasonik, kao i njegovi rivali Soni (Sony) i Šarp (Sharp), beleži pad prodaje zbog globalnog privrednog usporavanja, a takodje je imao visoke troškove restrukture.
Šarp je takodje danas saopštio da je u devet meseci zaključno sa decembrom neto gubitak udvostručen na 4,6 milijardi dolara.
Bonitetna agencija Fič (Fitć) je u novembru po prvi put snizila kreitni rejting Panasonika i Sonija na neinvesticioni nivo, zbog, kako navodi, slabog bilansa stanja i pogoršanja pozicije u globalnom sektoru elektronike.
Japanski sektor elektronike pretrpeo je niz problema, uključujući snažan jen, manju tražnju na ključnim izvoznim tržištima, snažnu inostranu konkurenciju i strateške greške koje su uništile finansije brojnih kompanija.

Izvor: B92

Brat Đukanovića traži milione od CG

Podgorica -- Crnogorski biznismen Aco Đukanović, brat premijera Mila Đukanovića, traži na sudu od države više od 10 miliona evra, u sporu oko građevinskog zemljišta.

Đukanović je tražio, da mu država, na osnovu izgubljene dobiti, isplati više od 10 miliona evra, jer mu, kako je naveo, nije na vreme predata zemlja koju je kupio u podgoričkom naselju Momišići, na kojoj se nalazilo sedište podgoričke policije.

Đukanovićev pravni zastupnik, advokat Vido Đakonović, zatražio je u novom tužbenom zahtevu da se prvobitni odštetni zahtev poveća sa 5,5 miliona evra na nešto više od 10 miliona.

On je to zatražio u Osnovnom sudu u Podgorici nakon saslušanja veštaka građevinske i ekonomsko-finansijske struke, koji su u nalazima utvrdili da su se poslovni prostori na spornoj lokaciji plaćali po cenama koje su bile iznad tržišnih, čime je povećana do sada računata vrednost parcele i zgrade koju je Đukanović planirao da izgradi, prenose podgorički mediji.

Đukanović je ranije tužio Crnu Goru i traži da mu se isplati odšteta, nakon što je crnogorska vlada odbila da mu isplati obeštećenje zbog neispunjenih obaveza iz ugovora o kupoprodaji zemljišta u širem centru Podgorice, na kojem se nalazilo sedište podgoričke policije.

Reč je o zemljištu od 7.637 kvadrata, gde se još nalazi takozvana "limenka", zgrada policije u kojoj su sada šalteri MUP-a na kojima se izdaju lična dokumenta.

Detaljnim urbanističkim planom na toj lokaciji je predviđena izgradnja stambeno-poslovnog prostora od više hiljada kvadratnih metara.

Izvor: B92

Ulaznica HR u EU "košta" 130 mil.€?


Zagreb -- Slovenija je spremna da ratifikuje članstvo Hrvatske u EU ukoliko hrvatska strana u sporu oko Ljubljanske banke "otpiše" 130 miliona evra duga, piše "Jutarnji".
 

Kako navodi list, visoki diplomatski izvori su u neformalnom razgovoru rekli da je iz Ljubljane upućen "relativno kompromisni predlog", prema kome bi Slovenija vratila dug od 278 miliona evra, ali i tražila povrat duga za neotplaćene kredite koje su uzimala hrvatska preduzeća od Ljubljanske banke.

To znači da bi Hrvatska na kraju umesto 278 miliona dobila oko 150 miliona evra, ali i "što je daleko najvažnije, brzu ratifikaciju članstva u Evropskoj uniji".

Prema informacijama iz hrvatske Vlade, ponuda se ozbiljno razmatra.

"Ovo ne znači da će sigurno biti prihvaćena, međutim, već to što se najnoviji predlog razmatra, govori koliko je ozbiljno shvaćena ponuda iz Ljubljane", navodi "Jutarnji".

Šefovi diplomatija Hrvatske i Slovenije Vesna Pusić i Karl Erjavec razgovarali su u Briselu ove nedelje i nisu postigli konačan dogovor za problem Ljubljanske banke, a ocenjeno je da bi na sledećem sastanku, 6. februara moglo da se "stručno i politički definiše rešenje".

Slovenija je jedina od 27 zemalja članica EU koja nije počela proces ratifikacije ugovora, što je učinio najveći broj članica EU. To se uslovljava hrvatskim povlačenjem opunomoćenja bankama koje su tužile Ljubljansku banku zbog stare devizne štednje koja je isplaćena slovenačkim, ali ne i štedišama iz Hrvatske i drugih zemalja.

Da se izbegne obeštećenje štediša, formirana je Nova ljubljanska banka koja je preuzela kapital, a ne i obaveze Ljubljanske banke, a stav službene Ljubljane je da je stara štednja stvar sukcesije između zemalja bivše Jugoslavije.

Izvor: B92

Pariz traži od EU da zaustavi rasipanje hrane

Pariz će se zalagati za stvaranje evropskog odbora za suzbijanje rasipanja hrane, izjavio je za AFP Gijom Garo, francuski ministar za hranu, koji je u poseti Italiji.

"Moramo da mnogo radimo zajedno jer je nužno da se koordiniraju akcije protiv rasipanja", rekao je ministar koji je na turneji po Evropi o tome.
 
Posle Londona i Kelna (Nemačka), Garo je došao u Bolonju, u oblast Emilija-Romanja - "vrhunski region koji suzbija prehrambeni otpad".
 
On je tu posetio jednu samouslugu "Coop" iz koje se svi proizvodi kojima se bliži istek roka upotrebe, hitno dele dobrotvornim udruženjima, a otišao je i u tamošnji centar za prikupljanje i distribuciju viškova hrane.
 
Ministar koji planira da juna u Francuskoj pokrene sklapanje "nacionalnog pakta protiv prehrambenog otpada", kaže da je "bitno da države, s lokalnim zajednicama, pojačaju mobilizaciju građana, udruženja, privrednih subjekata, proizvođača".
 
UN su pokrenule svetsku kampanju za smanjenje otpada hrane koji se procenjuje na 1,3 milijardi tona hrane godišnje.
 
Po podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), sa sedištem u Rimu, u industrijalizovanim regionima "skoro polovina bačene hrane - oko 300 miliona tona godišnje, nastaje jer proizvođači, trgovci i potrošači, odbacuju proizvode iako su još upotrebljivi".
 
Evropska unija je postavila cilj da količinu hrane koja se baca prepolovi do - 2025. godine.


Izvor: Blic

"Tajm" i "Pipl" otpuštaju 500 zaposlenih

Američki časopisi "Tajm" i "Pipl" otpustiće blizu 500 zaposlenih.

- Počinjemo sa bolnim procesom smanjenja oko šest odsto od ukupnog broja zaposlenih, što znači da ukidamo blizu 500 radnih mesta - rekla je direktorka pomenutih izdanja Lora Lang, predstavljajući plan transformacije kompanije.

Kompanija zapošljava oko 8.000 radnika, a reorganizacija je posledica "dubokih promena" kroz koje prolazi industrija medija.

U tom smislu, Langova je poručila da se kompanija mora transformisati kako bi postala "prilagodljivija".


Izvor: Blic

Brazil zainteresovan za ruske rakete

Brazilsko Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da je zainteresovano za kupovinu ruskih protivvazdušnih odbrambenih sistema.

- Zainteresovani smo za kupovinu tri baterije projektila srednjeg nivoa pancir-S1 i dve baterije projektila igla izjavio je načelnik brazilskog Generalštaba general Hoze Karlos de Nardi.

On je dodao da će, ukoliko sporazum bude potpisan, u Brazilu biti izgrađena jedna fabrika raketa i izvršen transfer tehnologije.

De Nardi je dodao da će moguća kupovina ruskih raketa biti tema razgovora sa ruskim premijerom Dimitrijem Medvedevim, koji dolazi u posetu Brazilu krajem meseca.


Izvor: Blic