Turska: Devetoro mrtvih u sukobu

Ankara -- U sukobu turskih bezbednosnih snaga i kurdskih pobunjenika na jugoistoku zemlje ubijeni su jedan policajac i osam pobunjenika, prenosi agencija Anadolija.

Kurdska organizacija PKK izvršila je pet istovremenih napada na bezbednosne snage u nedelju, ubivši pri tom jednog policijskog oficira.

U nedelju su i turske snage, podržane avijacijom, pokrenule napad protiv kurdskih pobinjenika u Bejtusebapu, ubivši osam pobunjenika.

Oko 45.000 ljudi je ubijeno od kada je PKK započela oružanu borbu za autonomiju jugoistočnog dela Turske 1984. godine.

Izvor: B92

Švajcarska banka UBS otpušta 10.000 radnika

CIRIH - Švajcarska banka UBS saopštila je da će širom sveta otpustiti 10.000 radnika u sklopu smanjenja bankarsko-investicionih aktivnosti.

Radna mesta biće ukinuta u naredne tri godine i činiće 16 odsto od trenutno 64.000 zaposlenih u ovoj banci.
 

UBS je tokom finansijske krize pretrpela gubitak 42 milijarde dolara i dobila je finansijsku pomoć švajcarskih vlasti.
 

Ukidanjem radnih mjestra želi se postići ušteda od 3,6 milijardi švajcarskih franaka.
 

Direktor UBS Serđo Ermoti rekao je da je odluka bila teška, posebno u poslu poput bankarskog, u kojem se sve vrti oko ljudi.

Izvor: Blic

Nađeni tragovi eksploziva u olupini predsedničkog aviona

Varšava - Poljski istražitelji našli su tragove eksploziva u olupini vladinog aviona koji se pre dve godine srušio u Rusiji, kada su poginuli predsednik Poljske Leh Kačinjski i još 95 ljudi, izvestio je danas dnevnik "Žečpospolita".

 
Tužioci i stručnjaci za eksploziv, koji su pregledali ostatke letelice u Rusiji, našli su na krilima i u kabini tragove eksploziva TNT i nitroglicerina, piše list, ne navodeći izvore.


U izveštaju je navedeno da je eksploziv pronađen i na tridesetak sedišta, kao i u području gde se 10. aprila 2010. srušio avion Tu-154 dok se približavao aerodromu u Smolensku, preneo je Rojters pisanje poljskog dnevnika.
 

Istražitelji su naveli da postoji mogućnost da tragovi eksploziva potiču od neeksplodarnih bombi iz vremena Drugog svetskog rata, koje su možda ostale u području gde se dogodila nesreća, naveo je list. Poljsko vojno tužilaštvo bi do kraja dana trebalo da odgovori na izveštaj, rekao je portparol tužilaštva.


Ruski istražitelji su za avionsku nesreću okrivili poljsku posadu, koja je pokušala da sleti po gustoj magli, dok su njihove poljske kolege zaključile da su odgovorni kontrolori leta jer su odobrili sletanje avionu.


Neke grupe za zaštitu ljudskih prava u Poljskoj, kao i glavna opoziciona stranka Prava i pravde, odbacile su rezultate tih istraga, navodeći da je udes zapravo bio ubistvo predsednika Kačinjskog i drugih političkih i vojnih lidera zemlje, koji su s njim leteli.
 

Istražitelji su, u zvaničnom izveštaju, rekli da nema dokaza da je u incident bila umešana treća strana.
 

U Varšavi je pre dva dana pronađen mrtav jedan od ključnih svedoka pada poljskog predsedničkog aviona, Remigiuš Mus, a istraga smatra da je reč o samoubistvu.
 

Mus, koji se u trenutku katastrofe nalazio u kabini aviona Jak-40 koji je sat pre tragedije sleteo na aerodrom "Smoljensk-Severni", i koji je preko radio veze slušao razgovore posade predsedničkog aviona s dispečerom u Smoljensku, pronađen je obešen u podrumu svoje kuće u predgradju Varšave.


To je drugi sličan inicident vezan za taj slučaj, pošto se januara ove godine poljski tužilac Mikolaj Pšibil, koji je učestvovao u istrazi, ubio na brifingu za medije, bez očiglednog razloga.

Izvor: Blic

Hrvati prosečno uštede 59 € mesečno

Zagreb -- Skoro 70 odsto građana Hrvatske redovno štedi pri čemu u proseku mesečno izdvajaju 443 kune (58,7 evra).

To pokazuju rezultati istraživanja o navikama štednje u Hrvatskoj koje je u avgustu ove godine na uzorku od 500 ispitanih provela agencija IMAS za potrebe bankarske Erste grupe.

Kao primarni motiv štednje gradjani Hrvatske ističu potrebu stvaranja finansijskog obezbedjenja u slučaju iznenadnih situacija, sledi stvaranje zaliha za stare dane i štednja za manju ili veću kupovinu, odnosno renoviranje.

Štednju smatra važnom 75 odsto građana, i to nezavisno o njihovoj dobi, a samo šest odsto uopšte ne vidi njenu važnost. Najviše štede građani stari od 30 do 49 godina, u proseku 467 kuna (61,85 evra), a pokazalo se i da žene mesečno uštede 406 (53,77 evra), a muškarci 486 kuna (64,47 evra) mesečno.

Istraživanje Erste grupe pokazalo je da svaka druga osoba u srednjoj i istočnoj Evropi ima naviku redovnog stavljanja na stranu odredjene svote novca.

Dve trećine Čeha, Slovaka, Madjara, Rumunja, Hrvata i Srba štede kad god imaju viška para, pri čemu je većina ljudi obuhvaćenih istraživanjem kao razlog štednje navela pre svega finansijsku rezervu i izdvajanje za starost.

Poljaci i Slovaci uštede najveći deo primanja, u proseku uštede 15, odnosno 12 odsto svojih mesečnih neto prihoda. Slede ih Austrijanci, Nemci i Česi sa po devet odsto, a onda Britanci sa sedam odsto.

Istraživanje je pokazalo i da u apsolutnom iznosu mesečno najviše štede Nemci (199 evra) i Austrijanci (170 evra), a sledi Poljska (99 evra) i Slovačka (88 evra). Gradjani Srbije mesečno u proseku štede 43 evra, a Crne Gore 42 evra, od zemalja obuhvaćenih istraživanjem najmanje štede Rumuni – 39 evra.
Po oceni Martina Škopeka, direktora odelenja poslovanja s gradjanstvom Erste grupe, štedne knjižice i stambene štednje najpopularniji su štedni proizvodi, a u poredjenju s prethodnim godinama, važnost štednje značajno je porasla za većinu ljudi iz regiona.


Izvor: B92

Grčka postigla dogovor sa kreditorima o štednji i budžetu

Atina - Zvanična Atina je danas postigla dogovor sa međunarodnim kreditorima oko niza novih mera štednje, čija je primena neophodna da bi se odblokirala nova tranša zajma za pomoć, izjavio je grčki premijer Antonis Samaras.


"Danas smo okončali pregovore o merama štednje i budžetu", naveo je Samaras u saopštenju za štampu, dodajući da će, ukoliko grčki parlament usvoji nove mere štednje, to omogućiti ostanak Grčke u sklopu evrozone, prenela je agencija AFP.


"Ukoliko ovaj dogovor bude odobren, a budžet izglasan, Grčka će ostati članica zone evra i prebrodiće krizu", istakao je Samaras.


On je do nedavno upozoravao da će Grčka sledećeg meseca ostati bez gotovine ukoliko ne ostvari napredak u primeni ekonomskih reformi i na taj način obezbedi isplatu tranše pomoći u iznosu od 31,2 milijarde evra, što je deo paketa Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.


Vladajuća koalicija ima dovoljno glasova u parlamentu da izglasa novi paket mera, čak i ako Demokratska levičarska stranka, koja podržava koaliciju ali se protivi novim reformama, odbije da podrži te mere.

Izvor: Blic

Švedska: Erikson deli 1.550 otkaza

Stokholm -- Švedski proizvođač telekomunikacione opreme "Erikson" objavio je plan za ukidanje 1.550 radnih mesta u Švedskoj, da bi povećao dobit. 

To predstavlja oko devet odsto radne snage švedske kompanije u Švedskoj (ukupno 17.768 zaposlenih na dan 30. septembra) i 1,5 odsto ukupnog broja zaposlenih u svetu (ukupno 109.214 istog datuma), preneli su francuski elektronski mediji.

"Erikson" je naveo u saopštenju da će ukidanjima radnih mesta biti obuhvaćeni svi poslovi kojima se bavi ta kompanija, a da će najviše biti "pogođen" ogranak koji se bavi mrežama.

Kompanija je, između ostalog, objavila da su počeli pregovori sa predstavnicima zaposlenih o načinu realizacije ukidanja radnih mesta, kao i da je predviđeno da marta 2013. godine svi zaposleni budu informisani.

Izvor: B92

"Evrozona se raspada 90 %"

Njujork -- Verovatnoća da evrozona kraj iduće godine ne dočeka u sadašnjem sastavu je vrlo visoka - oko 90 odsto, prognoziraju stručnjaci Fonda Rubini. 

Stručnjaci Fonda smatraju da će njene dve članice - Grčka i Portugalija, napustiti taj savez "u bilo kom slučaju".

Mogućnost da Grčka i Portugalija ostanu u evrozoni Fond Rubini ocenjuje sa svega 10 odsto.

Tolika je, naime, verovatnoća da će monetarna unija uspeti da uspostave budžetski savez, a da se problemi čalnica sa ogromnim dugovima reše na račun "ulivanja" sredstava iz bogatih zemalja centralne i zapadne Evrope.

Ekonomisti Fonda tvrde, u svojoj analizi, da je najverovatniji scenario, koji će uslediti uskoro u evrozoni, "postepen i žalostan raspad monetarne unije", izlaskom problematičnih zemalja iz njenog sastava, praćen bankrotima i ekonomskim zastojem.

Prema oceni eksperta Fonda za sada je, zahvaljujući programu Evropske centralne banke (ECB) o otkupu obeveznica problematičnih članica evrozone, verovatnoća nekotrolisanog raspada monetarne unije smanjena i procenjuje se na samo deset odsto.

Ukoliko se u narednim mesecima događaji budu razvijali u pravcu koji predviđaju američki eksperti, glavni napori u evrozoni i celoj EU biće usmereni na stabilizaciju sada vrlo problematične finansijske situacije u Italiji i Španiji - dve članice evrozone koje su, takođe, opterećene velikim dugovima.

Italija i Španija do kraja 2015. godine treba da vrate dugove, na osnovu ranije emitovanih dužničkih hartija, u vrednosti od 310 milijardi evra i 215 milijardi evra, a biće im potrebna i eksterna pomoć u vrednosti većoj od 200 milijardi evra za pokrivanje budžetskih deficita.

Izbegavanje "domino efekta" u evrozoni, ako Grčka i Portugalija izadju iz te monetarne grupe, je moguće samo ako se na vreme " zaštite" Španija i Italija, tvrdi Fond Rubini.

ECB je, krajem prošle i ove godine "ulila" u banke evrozone oko bilion (hiljadu) milijardi evra i tako se priklonila opciji koju već nekoliko godina primenjuje, u nastojanju da stabilizuje ekonomsku situaciju, Centralna banka SAD - Fed koja je u vodeću svetsku privredu "upumpala" bilione dolara od početka globalne finansijske krize.

Analitičari Fonda takođe predviđaju da će u Grčkoj, zbog daljeg zaoštravanja ekonomske krize i propasti napora EU, Evropske centralne banke (ECB) i MMF da spasu Atinu od bankrota, doći do novog političkog zaoštravanja.

Na vlast bi, nakon novih izbora u Grčkoj, mogla lako da dođe grupacija SIRIZA koja oštro kritikuje sadašnju ekonomsku politiku vlade i zalaže se za moratorijum na otplatu državnog duga.

Takva promena bi značila otkaz od zajedničke valute - evra i povratak na nacionalnu novčanu jedinicu - drahmu sa njenom trenutnom i dramatičnom devalvacijom kako bi se povećala konkurentska sposobnost grčke ekonomije na svetskom tržištu.

Devalvacija drahme bi, prema oceni američkih finansijskih eksperata, pomogla grčkom turizmu i poljoprivredi od kojih zemlja dobija najveći deo deviznog priliva.

Grčka prerađivačka industrija i farmaceutika su, međutim, nisko konkurentne i ne može im pomoći čak ni znatna devalvacija domaće valute, ako ponovo bude uvedena u promet, zaključuju stručnjaci Fonda Rubini, uz napomenu da bi izlazak Atine iz evrozone napravio "grdne" probleme ostalim članicama 'evrolenda'".

Finansijski eksperti kažu da će sve u evrozoni, kad je reč o likvidnosti, biti u redu dok ECB daje bankarskom sektoru dovoljno svežeg novca. Ako bi ta pomoć izostala članice zone evra bi morale da počnu "mučne pregovore o osnivanju jedinstvenog sistema za garanciju depozita" i izgradnju novog sistema rezervi.

Prema proceni stručnjaka Fonda Rubini, vodećim zemljama evrozone, pre svega Nemačkoj, ne bi uopšte odgovaralo da se same izdvoje iz monetarnog bloka u kome, usled dominatne pozicije svojih privreda, imaju velike koristi i ogromne trgovinske sificite.

Izvor: B92

Nemački eksperti predviđaju nagli pad privrednog rasta


Nemačka privreda, najveća u Evropi, ipak neće moći da izbegne negativne posledice dužničke krize u evrozoni, a privredni rast će posebno značajno usporiti u četvrtom kvartalu ove godine, saopštio je danas panel ekonomskih stručnjaka.

Panel poznat pod nazivom "Pet mudraca", koji savetuje vladu u Berlinu po pitanju ekonomske politike, objavio je u svom redovnom polugodišnjem izveštaju kako bi tokom sledeće godine privredni rast Nemačke ipak trebalo da ubrza, prenela je agencija AFP.

Za razliku od većine evropskih zemalja, Nemačka je dosad bila pošteđena najgorih posledica dužničke krize zahvaljujući tome što je pre više godina primenila oštre strukturne reforme. Tako je ta zemlja 2010. ostvarila privredni rast od čak 4,2 odsto, a lani od tri odsto.

Ekonomski rast Nemačke je, međutim, ove godine počeo da usporava. Nakon što je u prvom tromesečju iznosio 0,5 odsto, u drugom kvartalu je usporio na 0,3 odsto, a preliminarni podaci pokazuju da je stopa rasta bila još niža u trećem tromesečju.

"Verovatno je da će privredni rast Nemačke u četvrtom kvartalu biti najniži dosad", naveli su stručnjaci, potvrdjujući takođe svoju prethodnu prognozu iz marta prema kojoj će bruto domaći proizvod na nivou čitave 2012. godine porasti za 0,8 odsto.
 
"Stopa rasta će ponovo početi da ubrzava tokom 2013. godine, a sledeće će ponovo dostići godišnji prosek od 0,8 odsto", tvrde stručnjaci.
 
To znači da je prognoza panela "Pet mudraca", među kojima je i jedna žena, pesimističnija u pogledu budućnosti nemačke privrede od većine drugih prognoza.
 
Dok se vlada u Berlinu i vodeći nemački ekonomski paneli stručnjaka slažu oko prognoze za ovu godinu od 0,8 odsto, oni za 2013. predviđaju nešto višu stopu, od jedan odsto.

Izvor: Blic

EU: Grčka 2014. izlazi iz sedmogodišnje recesije

Pogođena godinama visokog duga, štednje i burnih protesta protiv stroge ekonomske politike, Grčka će 2014. konačno izaći iz sedmogodišnje recesije, saopštila je danas Evropska unija.

Dok se prezadužena Grčka sprema za ključno glasanje o dodatnim merama štednje, EU u jesenjoj prognozi predvidja da će Atina 2014. ostvariti privredni rast od 0,6 odsto, a grčka ekonomija će do tada potonuti za otprilike petinu u odnosu na nivo pre izbijanja krize, prenela je agencija AFP.

"Tačka prekretnica u recesiji očekuje se u drugoj polovini 2013, pa bi 2014. trebalo da bude ostvaren skroman rast od 0,6 odsto", navodi se u prognozi dugoj 200 stranica.

EU je optimističnija čak i od grčke vlade, koja je prošle nedelje saopštila da očekuje rast od 0,2 odsto u 2014, 2,5 odsto 2015. i 3,5 odsto 2016.

Unija je, medjutim, upozorila da se njena prognoza oslanja na očekivani povratak poverenja i investicija, koji pak zavise od efikasnih ekonomskih reformi, kao i napretka u velikim infrastrukturnim projektima, delom finansiranim iz fondova evrozone.

"Oporavak zavisi od ključne pretpostavke da će program prilagodjavanja biti dosledno sproveden", navodi se u izveštaju.

Nezaposlenost u Grčkoj je ove godine dostigla 23,6 odsto, što je jedan od razloga recesije u toj zemlji, pored vladinih mera štednje i loše investicione klime, kao i pada tražnje grčkog izvoza.

Izvor: Blic

Turski komandosi napali baze Kurda?

Ankara -- Turski komandosi izveli su napad na skrovišta kurdskih pobunjenika u Iraku, objavila je danas turska TV stanica NTV.

U ovom neobičnom prekograničnom napadu gađane su mete koje se nalaze oko pet kilometara unutar granice, a napad je izveden u operaciji potpomognutoj iz vazduha, koja traje već dva dana, tvrdi NTV.

Bataljoni specijalnih jedinica doleteli su da izvrše napad na autobuse koje koriste pripadnici zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK). Pomoć u operaciji pružilo je osam turskih borbenih aviona F16.

Za sada nema izveštaja o žrtavama, prenosi AFP.

"Komandosi su se vratili kući bez gubitaka posle male, ali efikasne operacije", navela je NTV, pozivajući se na neimenovane vojne izvore.

Turska često vrši vazdušne napade na baze PKK koje se nalaze u planinskoj oblasti duž iračke granice, ali retko izvodi kopnene operacije.

Oko 45.000 ljudi je poginulo od kada je PKK, koju Ankara i veliki deo međunarodne zajednice smatraju terorističkom organizacijom, 1984. počela oružanu borbu za autonomiju juogistočnog dela Turske u kome pretežno žive Kurdi.

Izvor: B92