Merkelova pozvala na veću integraciju EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je danas zakonodavcima EU da evropske države moraju dublje da se integrišu i dozvole Briselu nadzor nad javnim finansijama kada je to potrebno, ako žele da očuvaju jedinstvo i blagostanje u bloku.

- Poverenje u EU mora ponovo da se zasluži - rekla je Merkelova u govoru u Evropskom parlamentu, a prenela agencija AFP.

- Pobedićemo zajedno... to je moj cilj - rekla je kancelarka, izrazivši uverenost da će lideri EU pokrenuti radikalne korake na samitu 13. i 14. decembra, da bi evropska monetarna unija bolje funkcionisala i bila ojačana.

Merkelova je navela da politika finansijskih tržišta treba da bude "više zajednička", dodajući da panevropsko nadzorno telo sa ovlašćenjem da interveniše u sprečavanju rizika po finansijski sektor treba da bude "delotvorno" da bi napravilo razliku.

Kancelarka je takođe ocenila da budžeti pojedinačnih država članica treba da budu formirani po jedinstvenom principu.

- Mogu da zamislim dodeljivanje prava na intervenciju u budžetima u slučaju da se Pakt stabilnosti... ne poštuje - rekla je ona.

Da bi zajednička budžetska pravila, harmonizovano tržište rada i poreska politika funkcionisali, lideri "moraju da uspostave ravnotežu između novih tela i nacionalnih parlamenata", navela je Merkelova, dodajući da je "zabrinuta" u vezi sa potezima u nekim državama članicama EU, koje žele da "renacionalizuju" suverenitet.
 
"Želim snažnu Britaniju u EU"
 
Angela Merkel insistirala je danas da želi snažnu Britaniju u Evropskoj uniji, nekoliko sati uoči ključnih razgovora u Londonu o spornom budžetu EU za period od 2014. do 2020.

- Želim snažnu Britaniju u EU, neka to bude kristalno jasno - obratila se kancelarka Evropskom parlamentu, nakon što je najveći evroskeptik među poslanicima, Najdžel Faragi, rekao da je vreme da London i Brisel pođu odvojenim putevima, prenela je agencija AFP.

Faragi, član britanske Nezavisne partije, poručio je da bi Merkelova trebalo britanskom premijeru Dejvidu Kameronu da kaže da je došlo vreme za "jednostavan prijateljski razvod", budući da u Britaniji raste protivljenje većoj integraciji EU, koju podstiče nemačka kancelarka.

- Ne mogu da zamislim da Britanija ne bude deo Evrope. Takođe mislim da je za Britaniju dobro da bude u Evropi - odgovorila je Merkelova, dodajući da će učiniti "sve" da osigura da tako bude.

Forsiranje Nemačke na veću integraciju u EU u cilju borbe sa dužničkom krizom nailazi na veliko protivljenje u Britaniji, gde mnogi taj potez vide kao veoma nametljivo, a i skupo, uplitanje Brisela u unutrašnju politiku država.

- Koaliciona vlada posvećena je tome da Britanija igra vodeću ulogu u EU, ali moram da budem iskren: javno protivljenje EU u našoj zemlji najveće je nego ikada do sada - rekao je prošlog meseca na skupu u Berlinu britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg.

Izvor: B92

SLO: Izborna tišina, sutra izbori

Ljubljana -- U Sloveniji je počela predizborna tišina uoči predsedničkih izbora. U trci su predsednik Danilo Tirk, bivši premijer Borut Pahor i poslanik u EP Milan Zver.
 

Trka će biti tesna, odlučivaće svaki glas, kažu analitičari, i procenjuju da će novi šef države biti izabran tek u drugom izbornom krugu u decembru.

Analitičari procenjuju da najviše šansi za ulazak u drugi izborni krug imaju DaniloTirk i Borut Pahor. Međutim, nije isključeno ni da Milan Zver bude iznenađenje izbora. Slovenci pre svega žele promene i izlazak zemlje iz ekonomnske krize, a Tirka i Pahora neki vide kao oličenje prethodnih, za Sloveniju teških godina.

Ovo je peti put da samostalna Slovenija bira šefa države, čiji je mandat 5 godina. Prvi predsednik u dva mandata bio je Milan Kučan.

Pravo glasa ima 1.700.000 državljana. Istraživanja pokazuju da bi izlaznost mogla biti oko 66 odsto, a da je 22 odsto birača neopredeljeno.

Aktuelni predsednik Danilo Tirk je po obrazovanju pravnik, rođen je u Mariboru 19. februar 1952, a po obrazovanju je doktor pravnih nauka. On je nezavisni kandidat koga podržava opoziciona stranka Pozitivna Slovenija i partija slovenačkih penzionera.

Prema istraživanju javnog mnjenja do pre nekoliko meseci, Tirk je imao najveću podršku od čak 40 do 45 odsto građana, Pahora je podržavalo 30 odsto glasača, a Milana Zvera oko 25 odsto građana Slovenije.

Situacija se u poslednjih nekoliko dana promenila, tako da je podrška Pahoru porasla i on će biti u tesnoj trci sa Tirkom, koga bi čak mogao i da premaši.

Borut Pahor je kandidat opozicione Socijaldemokratije, ima 49 godina i diplomirao je političke nauke.

Prethodni mandat premijera od 2008. do 2011. nije mu doneo mnogo popularnosti jer je to period kada je Slovenija ulazila u ekonomsku krizu.

Pahor je tokom predizborne trke priznao neke svoje greške, a među njima i neumesnu izjavu da teško živi sa premijerskom platom od 3.000 evra. Slovenci su mu to zamerili, iako je prosečna plata u toj zemlji oko 1.000 evra.

Milana Zvera podržava aktuelni premijer Janez Janša, Slovenačka demokratska stranka i Nova Slovenija.

Zver je rođen u Ljubljani, 25. maj 1962. a po obrazovanju je doktor političkih nauka.

Predizborna kampanja je obilovala obećanjima o izlasku iz krize iako se zna da predsednik nema izvršnu vlast. Trojica kandidata učestvovali su u brojnim tv-duelima, a tokom poslednjeg, pred TV kamerama pojavili su se sa suprugama.

Gledaoci POP TV imali su priliku da procenjuju čija bi supruga bila najbolja prva dama, a predizbornu kampanju su duhovito i britko komentarisali blogeri, tviteraši i forumaši.

Sve to u živoj i modernoj formi svakodnevno je objavljivao sajt 24ur koji je čak sa POP televizijom angažovao psihologe i profesore retorike koji su tumačili ne samo ono što su predsednički kandidati govorili već i govor tela i njihovu mimiku.

Na tom nastupu sa suprugama najviše simpatija publike doneo je Milanu Zveru jer su gledaoci procenili da bi njegova supruga bila odlična prva dama Slovenije.

Zverov smisao za humor i skladan odnos sa suprugom prijatno je iznenadio, tako da je pitanje šta će posle svega doneti izborna tišina.

Izvor: B92

"Spremni da udarimo jače na Gazu"

Tel Aviv -- Izraelski premijer Benjamin Netanijahu izjavio da je njegova zemlja spremna da "udari jače" na ekstremiste u pojasu Gaze, ako oni ne prestanu da napadaju. 

Nasilje je naglo eskaliralo duž granice Izraela sa pojasom Gaze, nakon što je u subotu ispaljena jedna protivtenkovska raketa na izraelski vojni džip, povredivši četvoricu vojnika, od kojih je jedan u kritičnom stanju.

Izrael je uzvratio tenkovskom i mitraljeskom vatrom, ubivši četvoro palestinskih civila i ranivši još 25 osoba.

Palestinski ekstremisti su uzvratili baražnom raketnom vatrom, u kojoj je lakše povređeno troje Izraelaca, dok su u izraelskim vazdušnim udarima ubijena su još dva Palestinca, a bilo je i ranjenih.

Netanijahu je danas, na početku sednice vlade, rekao da "svet mora razumeti da Izrael neće sedeti skrštenih ruku dok traju pokušaji da se napadne".

Sukobi su počeli još u petak kada je ođeknula eksplozija u tunelu između pojasa Gaze i Izraela, odbacivši jedno prazno irzaelsko vojono vozilo čak 20 metara u vazduh.

Izraelska strana često oštrije reaguje na direktne napade na svoje vojnike, nego na sporadičnu raketnu vatru iz pojasa Gaze, podseća AP.

Izvor: B92

Banke povukle 70 mlrd. $ iz regiona

Beč -- Velike zapadne banke su od sredine prošle, do sredine ove godine povukle iz istočne Evrope oko 70 milijardi dolara (55 milijardi evra). 

To pokazuju podaci koje je objavila Banka za međunarodna poravnjanja (BIZ) sa sedištem u Bazelu.

To odgovara, kako prenose Handelsblat i Noje Ciriher Cajting pozivajući se na analizu “Bečke inicijative”, oko 4 odsto privredne performanse u istočnoevropskim zemljama.
Činjenica je da je praksa da zapadne banke velikim svotama finansiraju svoje sestrinske banke u istočnom zemljama. Banke iz Italije, Austrije i Nemačke dominiraju bankarskim tržištima u većini zemalja istočne Evrope. U mnogim zemljama poput Češke, Rumunije ili Slovačke one drže udeo od čak 70 odsto.
Pošto zapadne banke na svom domaćem tržištu moraju povećati sopstveni kapital one povlače novac iz istočne Evrope, a jedan deo je povučen i iz Mađarske, prenose mediji. "To povlačenje kapitala se nastavlja“, upozorava Erik Berglof, glavni ekonomista EBRD u izjavi „Handelsblat-u“.
Istočnoevropske zemlje moraju da se prilagode tome da je novac zapadnih banaka trajno povučen i da se neće vratiti, dodao je on.

Mađarska ponajviše oseća povlačenje kapitala, jer prema podacima BIZ-a za godinu dana ova zemlja je izgubila oko 18 milijardi evra, što je 4 odsto brutonacionalnog proizvoda. U četirti puta većoj Poljskoj su strane banke povukle 18 milijardi evra, što je 3,9 odsto bruto-nacionalnog proizvoda.

I druge istočnoevropske zemlje su pogodjene povlačenjem kapitala. Iz Slovenije je povučeno oko 5 milijardi evra, što je skoro deset odsto brutonacionalnog proizvoda.
Iako banke opisuju svoje aktivnosti povlačenja sredstava kao umerene, Noje ciriher cajtung ističe da one nisu beznačajne. Posle četiri kvartala stalnog povlačenja sredstava od strane banke-majke region istočne i jugoistočne Evrope je izgubio sredstva u visini od 4,1 odsto bruto-nacionalnog proizvoda.
U Mađarskoj i Sloveniji, dve zemlje regiona koje zadaju brigu EU, povučeni kapital iznosi izmedju 10 i 15 odsto brutonacionalnog proizvoda, u Bugarskoj, Hrvatskoj, Litvaniji i Srbiji on je izmedju 5 i 10 odsto.
Istovremeno došlo je do smanjenja odobrenih kredita, pošto je u poslednjih 12 meseci rast u ovoj oblasti iznosio svega 1,3 odsto.
Eksperti ukazuju da se i potražnja smanjila, tako da na to nije uticala samo umanjena spremnost na davanje kredita od strane zapadnih banaka.

Izvor: B92

Evo kako nemačka vojska troši pare

Berlin -- Nemačka vojska troši milione evra poreskih obveznika za proizvodnju svoje sopstvene kreme za sunčanje, sirupa protiv kašlja i balzama za usne.


A sve te proizvode vojska bi mogla da kupuje i u prodavnicama.

Što je još gore, oko 90 odsto proizvoda koje vojska proizvodi za svoje lične potrebe na kraju završi u smeću, navodi se u izveštaju Nemačkog saveznog revizorskog suda.

U godišnjem izveštaju se navodi da je vojska potrošila 20 miliona evra na izgradnju pogona za proizvodnju proizvoda za svoje potrebe, među kojima su sredstava protiv uboda insekata i sprejevi za nos .

Izvor: B92

Revolucija u 10 točaka Rafaela Corree

Vladinim programom koji se sastoji od deset točaka, na izborima za dva ključna mjesta u vođenju države, aktualni predsjednik Rafael Correa i njegov ministar-koordinator u strateškim sektorima, Jorge Glas, pokušati će dobiti potporu ekvadorskog naroda.

Correa je prošle subote bio oduševljen podrškom koju mu je pružilo 20 000 delegata. Na "Drugom općem saboru pokreta Alianza PAIS", iznova je izabran kao kandidat za predsjedničke izbore, koji će se održati 17. veljače 2013.

Rafael Correa je rekao da su u ovih šest godina ispunili pet predizbornih obećanja koje su dali, ali će ovaj put povećati taj broj na deset, kao odgovor na nadolazeće probleme s kojima se zemlja suočava.

1. Dovršiti ustavnu i demokratsku revoluciju, kako predviđa "Ustav di Montecristi", za kojega je rekao kako je "uvjerljivom većinom odobren od strane ekvadorskog naroda 2008., te da je odbacio institucije neoliberalnog karaktera i postavio temelje za solidarnu i socijalističku zajednicu". Ali rekao je i: "još uvijek postoje mnogi zakoni iz prošlosti, koje treba promijeniti. Zadaća je skupštine da, poštivajući ustav i demokratsku proceduru, ide dalje s revolucijom slijedeće četiri godine mandata vlade".

2. Provesti ekonomsku revoluciju u proizvodnji, uključujući i agrarnu revoluciju, jer je "naš sustav sasvim drugačiji od onoga koji smo zatekli, kad smo došli na vlast. Mi ističemo vrijednost ljudskog rada, stavljamo čovjeka iznad profita, a ne kao što zahtijeva MMF. No još uvijek postoje izazovi, veliki izazovi u tom smislu"

3. Socijalna revolucija. "To znači očuvanje stečenih prava. To je nešto što nam nitko ne može oduzeti. Ovdje smo bili opljačkani. Bilo nam je oduzeto pravo na obrazovanje, liječenje, stanovanje i mogućnosti napredovanja u životu" naglasio je Correa.

4. Borba protiv korupcije, tj. etička revolucija. "Nije dovoljno da se ne krade, pasivna korupcija je isto zlo. Okrenuti glavu i praviti se kako ne vidimo, također". Istaknuo je kako je to neetično na svim razinama.

5. Revolucija u dostojanstvu i poimanju suverenosti . Correa je naglasio da je "Ekvador prednjačio u procesu ujedinjenja Latinske Amerike i da je čudo, zvano UNASUR (Unione delle Nazioni Sudamericane), njihovo djelo. Iako se proces integracije mora proširiti i na Karibe, to će biti dug put koji ćemo prijeći u slijedeće četiri godine".

6. Ekološka revolucija. "Jer mi se moramo brinuti o ovoj jednoj i jedinoj planeti koju imamo". Tu je nabrojao razne mogućnosti. Od čišćih energenata, efikasnije i manje štetne po okoliš tehnologije, do alternativnih izvora energije.

7. Revolucija pravednosti. Ona podrazumijeva referendume kao način odlučivanja o važnim nacionalnim pitanjima. I drugu stvar: "pravda mora biti jednaka za sve. Neovisno o socijalnom statusu pojedinca".

8. Revolucija znanosti i tehnologije. "Moramo biti hrabriji i vredniji, i naporno raditi , kako bi se oslobodili od bilo kakve ovisnosti na globalnoj razini"

9. Urbana revolucija. "Urbana revolucija je usmjerena protiv anarhije u gradovima. Oni su plodan teren za bilo koju vrst izrabljivanja. Izrabljivanja, koja siromašne čine još siromašnijima, moraju prestati".

10. Kulturna revolucija. Correa je osudio kulturološko otuđenje, koje je: "još jedan oblik dominacije imperijalizma, stoga moramo promicati naše kulturne vrijednosti i trebamo promjene u tom smislu, a one su možda i najvažnije".

Možda ove riječi Rafaela Corree zvuče kao obični populizam, ali ne treba zaboraviti da je u prošlom mandatu održao svoja predizborna obećanja.

Ekvador je od zemlje koja je slijepo slijedila diktat "slobodnog tržišta", postala zemlja koja vodi svoju politiku i koja ima nacionalnu razvojnu strategiju, ne držeći se slijepo diktata MMF-a, kao što je i u svom izlaganju naglasio Correa.

http://www.advance.hr/vijesti/revolucija-u-10-tocaka-rafaela-corree/

Amerikanci ne plaćaju porez Evropi

Svetska kompjuterska mreža je zona slobode, međutim ne bi trebalo da bude predeo bezakonja.

Fiskalna pravila treba i tamo da važe - poručio je prošle nedelje portparol francuske vlade, usred najnovijih napora evropskih zemalja da pribave za sebe koliku-toliku korist od poslovanja američkih multinacionalnih kompanija.

Internet gigant "Gugl“ je, na primer, lane u Britaniji prihodovao četiri milijarde dolara, plativši porez manji od - deset miliona.

Za to se zainteresovao i britanski Parlament, pa je već održana "vruća“ sednica nadležnog odbora. U Francuskoj, poreznici su otišli dalje - uputili su „Amazonu“ račun sa taksama i kaznama za "alokaciju prihoda među stranim jurisdikcijama“ za period od 2006. do 2010. Država traži četvrt milijarde dolara.

Američke kompanije tvrde da ne rade ništa loše. "Gugl“, „Amazon“, „Starbaks“... koriste složene računovodstvene strategije da bi iskoristile šarolikost poreskih stopa u Evropi, koje su u rasponu od 10 do 30 odsto. Tu su i neizbežne rupe u zakonu, uz pomoć kojih se izdaci snižavaju gotovo do nule.

"Gugl“, recimo, prijavljuje najveći deo svog međunarodnog prihoda u Irskoj, gde je otvorio evropsku "centralu“. Tamo plaća porez od 12,5 odsto.

Njihove mušterije koje širom Evrope kupuju oglasni prostor (primarni izvor zarade) potpisuju ugovore - s podružnicom iz Irske. "Gugl“, dalje, koristi razne smicalice da plati samo deo obaveza.

Tako je kompanija koja je prošle godine ostvarila prodaju od četiri milijarde dolara na britanskom tržištu mogla da prijavi profit od 31 milion i da plati porez od bednih šest miliona dolara.

U Britaniji su pojasnili Amerikancima da ih ne optužuju da posluju nezakonito, već da su nemoralni

Izvor: B92

Opet ništa od sporazuma o Grčkoj

Atina -- Ministri finansija evrozone nisu uspeli da postignu dogovor o novoj rati pomoći Grčkoj na maratonskom sastanku koji je prekinut noćas. 

"Evrogrupa je prekinula sastanak kako bi omogućila daljnji tehnički rad na nekim elementima paketa pomoći", naveo je u saopštenju predsednik evrogrupe Žan-Klod Junker i dodao da će se "ponovno sastati u ponedjeljak, 26. novembra", prenele su agencije.

Grčki ministar finansija Janis Sturnaras rekao je uoči sastanka ministara evrozone da na njihovoj strani "više nema nerešenih pitanja" i da je Grčka u potpunosti spremna".

Evrogrupa je u saopštenju posle sastanka pohvalila Grčku da je ispunila svoj deo obveza.

Grčki parlament je početkom ovog meseca usvojio budžet za 2013. godinu i novu rundu mera štednje vrednih 18,5 milijardi evra, koje obuhvataju smanjenje javne potrošnje i druge reforme.

Atina je takođe pristala na mehanizam fiskalne kontrole koji su od nje tražili kreditori, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond (MMF), sa ciljem kontrole prekomerne potrošnje.

Izvor: B92

"Fič" snizio kreditni rejting Kipra na "BB-"

Američka bonitetna agencija "Fič" je juče snizila rejting duga Kipra za dva stepena, sa "BB+" na "BB-", s negativnom prognozom, što znači da bi moglo uslediti dalje sniženje.

- Sniženje rejtinga suverenog duga Kipra odraz je materijalno slabijih makroekonomskih izgleda, fiskalnog budžeta koji je znatno lošiji od očekivanja i nastavka visokog nivoa neizvesnosti oko troskova vezanih za dokapitalizaciju banaka - navedeno je u saopštenju iz "Fič".

"Fič" je pre pet meseci snizio kreditni rejting Kipra na špekulativni nivo, ili status "smeća", prenela je francuska novinska agencija AFP.

U prošli petak je agencija za kreditne rejtinge "Mudis" upozorila da bi mogla da preispita rejting Kipra, uz moguće sniženje, samo pet nedelja posle poslednjeg sniženja.

Kipar je u junu zatražio od Evropske unije pomoć za spasavanje, ali su pregovori počeli tek sredinom novembra.

Trojka međunarodnih kreditora - Evropska komisija (EK), Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond - nastoje da sa kiparskim vlastima dogovore nova kresanja u javom sektoru kao uslov za finansijsku pomoć.

Predsednički izbori na Kupru, zakazani za 17. februar 2013, takođe povećavaju pretnju odlaganja postizanja sporazuma o uslovima programa za spasavanje i puštanja te pomoći sve do pred kraj prvog kvartala iduće godine.

Kipar nije u stanju da pozajmljuje na međunarodnim tržištima još od 2011. kada su agencije za kreditne rejtinge po prvi put snizile njegov rejting na neinvesticioni status.

Privreda istočnomediteranskog ostrva je sredinom 2011. potonula u recesiju po drugi put za manje od dve godine, a poslovna aktivnost je u trećem kvartalu 2012. opala 2,3 odsto na godišnjem nivou, šesti uzastopni kvartal smanjenja.

Ministarstvo finansija te članice zone evra prognozira da će bruto domaći proizvod zemlje opasti 2,2 odsto u 2012, dok EK očekuje pad od 2,3 odsto.

Izvor: B92

Nesloga u vrhu EU oko budžeta

Brisel -- Nemačka kancelarka Angela Merkel sumnja da će lideri EU uspeti da postignu dogovor o budžetu, koji bi trebalo da pokrije period od 2014. do 2020. godine.

Rasprava u Briselu je prekinuta tokom noći, a prvi dan Samita obeležile su žestoke razlike predstavnika zemalja članica oko budžeta. Kompromis se ne nazire.

Većina u EU podržava povećanja u budžetu, ali ima i oštrih protivnika koji se zalažu za rigorozniju štednju. Zato se očekuje da će nastavak sastanka biti pun tenzija, zbog različitih potreba i vizija članica.

"Mislim da ćemo napraviti mali napredak, ali sumnjam da ćemo postići i željeni rezultat. Izvesno je da će postojati i druga faza pregovora", rekla je Merkelova.

S jedne strane su bogate zemalje koje koje pozivaju na štednju, dok novije članice traže da u budućem budžetu Unije budu predviđena veća sredstva za podsticanje privrednog rasta slabijih ekonomija.

Kao veliki "kočničar" drugog pokušaja lidera EU da postignu dogovor o budžetu vidi se i Velika Britanija, koja se zalaže za potpuno "zamrzavanje".

"Rasprava je prekinuta u noći između četvrtka petka kako bi učesnici razmotrili novo kompromisno rešenje", napisao je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej na svom Tviter nalogu.

Prema rečima diplomatskih izvora, "radi se o tome da se da vremena vođama da razmotre novi predlog predsednika Saveta Van Rompeja", posle njegovih razgovora pojedinačno sa svakim od evropskih vođa tokom celog jučerašnjeg dana.

Van Rompej ostaje pri svom predlogu budžeta od 973 milijardi evra za period 2014-2020, što je 1,01 od evropskog BDP-a, naveli su izvori.

Međutim lideri Francuke i Britanije izrazili su znatno različte vizije budućnosti EU, a i nemačka kancelarka Angela Merkel pokazala je sumnju u to da će se postići sporazum.

Pošto svaka od 27 zemalja članica ima moć veta na budžet, pregovori bi mogli da se protegnu tokom vikenda, možda i bez rezultata, navodi agencija AP.

Britanski premijer Dejvid Kameron, koji želi da uplate u evropski budžet održi na najnižem mogućem nivou, rekao je da ne želi da se poveća potrošnja Unije u vreme kada mnoge zemlje članice smanjuju svoje budžete kod kuće. On je izrazio mišljenje nekolicine drugih zemalja.

"Nisam uopšte zadovoljan. Jasno je da bi u vreme kada donosimo teške odluke oko javne potrošnje kod kuće bilo potpuno pogrešno, da jeste poptupno pogrešno, da bude predloga za ovu dodatnu potrošnju u EU", rekao je Kameron.

Velika Britanija i druge zemlje kao što su Holandija, Švedska i Nemačka, koje daju veće doprinose u budžet EU neg što od njega dobijaju, smatraju da je jedino opravdano usvojiti štedljiv budžet u vreme kada skoro svaka zemlja članica mora da smanji svoj budžet.

U međuvremenu 15 finansijski i ekonomski najugroženijih zemalja Unije udružile su snage i protive se bilo kakvom kresanju fondova za ekonomski rast i razvoj. Tu se nalaze ne samo tradicionalno siromašne zemlje članice iz istočne Evrope već i one koje su najteže pogođene u finansijskoj krizi kao što su Grčka, Portugal i Španija.

Van Rompejev revidirani predlog budžeta nije uključio Kameronove zahteve za dodatna smanjenja već je zadržana ista ukupna cifra,
promene su napravljene u raspodeli sredstava.

Iz budžeta EU uglavnom se finansiraju programi za pomoć poljoprivredi i podsticaj rasta u manje razvijenim zemljama bloka i iznosi oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda Unije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je i tokom noći sumnju da će evropski lideri postići saglasnost o ovom sedmogodišnjem budžetu, mada je rekla da misli da su ostvarili određen napredak.

Francuski predsednik Fransoa Oland takodje je noćas rekao da je "najverovatnije" da se na ovom samitu neće postići saglasnost o evropskom budžetu za period 2014-2020. Oland je rekao da ne treba smatrati da je sve izgubljeno ako se to sada ne dogodi.

Nema odredjenog roka za postizanje sporazuma, ali što se više približava 2014. godina to će biti teže da se bez teškoća sprovode novi programi, navodi agencija AP.

Izvor: B92